Десета субота по Духовдану

[Огњен]

Рим. 119 зач. (XV, 30-33).

Браћо, молим вас ради Господа нашег Исуса Христа, и ради љубави Духа, да ми будете саборци молитвама Богу за мене; да се избавим од непокорних у Јудеји, и да служење моје за Јерусалим буде по вољи светима; да с радошћу дођем к вама, по вољи Божијој, и да се успокојим с вама. А Бог мира нека је са свима вама. Амин.

Мт. 73 зач. (XVII, 24 - XVIII, 4).

У вријеме оно, када дођоше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар учитељ ваш не даје дидрахме? Петар рече: Даје. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш, Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порез или царину, од својих синова или од туђих? Рече му Петар: Од туђих. Рече му Исус: Значи, синови су ослобођени. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир: узми га те им подај за мене и за себе. У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме? И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству нeбеском.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Господ је наложио да дају дидрахме које су од њих тражили (Мт.17,27). И све остале, црквене и грађанске поретке Он испуњаваше, те је и апостоле томе научио. А апостоли су, затим, тај закон предали свим Хришћанима. Само се дух живота нови примао. Спољашње је све остало као што је и било, осим онога што је очигледно било противно вољи Божијој, тј. учешће у идолским жртвама и слично. Затим је Хришћанство ступило на површину са својим поретком живота и њиме истиснуло све старо. Из тога би се могло закључити да ћe хришћанском духу бити лакше да се развија и јача. Тако је и било, но не код свих. Упознавши се са слољашњим хришћанским поретком живота, већи део људи је при њему и остао, не старајући се о његовом духу. Од свег мноштва Хришћана мало ко ће се показати Хришћанином у духу. А шта је са осталима? Имају име као да су живи, а мртви су. Када су апостоли проповедали Јеванђеље, њихова реч је изабирала удео Божији из целокупног незнабожачког света. Сада Господ, путем исте речи, бира свој удео из средине хришћанског света. Који чита нека разуме, и нека се потруди да уистину сазна да ли припада уделу Господњем. Ако за то не нађе осведочења, нека се побрине да постане "својина" Божија. Јер, једино је у томе спасење.

[Огњен]

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење посланице Римљанима

30. Али вас молим, браћо, ради Господа нашег Исуса Христа, и ради љубави Духа...

Никада себе не сматра достојним вере, него наводи посреднике. Тако и сада указује на Христа и Духа. Оца није поменуо, како би ти знао да, када помиње само Оца, то не искључује Сина и Духа. Рекао је: Ради љубави Духа јер, као што су Отац и Син заволели свет, тако га је заволео и Свети Дух.

Да ми будете саборци молитвама Богу за мене.

Показује највеће смиреноумље, када каже су му потребне њихове молитве.

31. Да се избавим од неверујућих (у срп. преводу: непокорних) у Јудеји.

Не каже: " Да ступим у борбу и да их победим", него: да се избавим, јер испуњава божанствени закон, који заповеда да се молимо да не паднемо у искушење (в. Мт. 26; 41). Истовремено показује да се морају давати прилози онима, који живе међу толиким неверујућим (за чије се избављење и сам моли) и при том су у опасности да умру од глади.

И да служење моје за Јерусалим буде по вољи светима.

Да благонаклоно прихвате прилог. Одатле се види да давање милостиње није довољно да би она била прихваћена. Када неко даје услед нужности, од неправде или ради славољубља, онда све пропада и плод милостиње бива уништен.

32. Да с радошћу дођем к вама, по вољи Божијој.

Молим се да будем избављен одатле, зато, да бих ускоро видео и вас, и то с радошћу, не носећи оданде никакву жалост.

И да се успокојим с вама.

Није рекао:" да вас научим, да вас поучим у вери", него: да се успокојим, тј. да оживите мојим учењем, и да ја оживим нарастањем ваше вере. Тим изразом показује да је и њему и њима, као подвижницима и трудољубивима, потребан предах.

33. А Бог мира нека је са свима вама. Амин,

Свагдашњи је обичај апостолов да савету присаједини молитву.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење светог јеванђеља по Матеју

24. А кад дођоше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар учитељ ваш не даје дидрахме? Петар рече: Даје.

Бог је желео да на место прворођених синова јеврејских посвети Себи племе Левијево. Оно је бројило само двадесет две хиљаде људи, док је прворођених синова од свих дванаест племена било двадесет две хиљаде двеста седамдесет и три. Зато је Бог одредио да се свештеницима дају две драхме за свакога од прворођених синова јеврејских који прелази број племена Левија. Од тада се усталио обичај да се за свакога прворођеног сина плати порез од две драхме, које су вредиле пет сикала или две стотине овола. Пошто је Господ био првенац, такође је плаћао порез свештеницима. Осећајући срам пред Христом због Његових чуда, порезници се нису обратили Њему, већ Петру. Можда су то учинили у лукавству говорећи: "Да ли ваш учитељ, који се противи Закону, пристаје да плати дидрахму?"

25-26 И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш, Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порез или царину, од својих синова или од туђих? Рече му Петар: Од туђих. Рече му Исус: Значи, синови су ослобођени.

Као Бог, Христос је знао шта су они говорили Петру, иако их није чуо. Зато га је претекао говорећи му: "Ако земаљски цареви не узимају порез од својих синова већ од туђих, како ће небески Цар примити дидрахму од Мене, Сина Својега?" Овај се порез плаћао, као што је горе речено, свештеницима и прилаган је Храму. "Ако су синови земаљски ослобођени и ништа не плаћају, колико тек онда Ја имам разлога да не платим порез?"

27. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за мене и за себе.

"Плати им порез", говори Исус, "како се не би саблазнили помисливши да се гордимо и презиремо Закон, иако им не дајем као дужник, већ снисходећи њиховој слабости." Научимо се на овоме примеру да никога не саблажњавамо због онога што нам не наноси штету. Али тамо, где имамо (духовне) штете од некога делања, не треба да се бринемо због оних који се без разлога саблажњавају. Да би показао, дакле, да је Он Бог и да има власт над морем, послао је Петра да узме статир из рибе. Истовремено, можемо да се научимо и скривеном значењу овог догађаја, јер је наша природа као риба која је погружена у дубини неверја. Њу је уловила апостолска реч и у нашим устима нашао се "статир" - речи Господње и исповедање Христа. Наиме, онај који исповеда Христа у својим устима има статир, који вреди две дидрахме. Како Христос има две природе, будући истовремено Бог и човек, тако је исто "статир" - Христос предан (на смрт) за два рода: јеврејски и незнабожачки; за праведнике и грешнике. Ако видиш неког среброљупца који у својим устима нема ништа осим злата и сребра, знај да је тај човек као риба која плива у мору живота, и ако се може наћи неки учитељ попут Петра, он ће уловити ову "рибу" и узети из њених уста злато и сребро. Неки кажу да је "статир" драгоцени камен који се може наћи у Сирији, а други, да је реч о четвртини златника.

1. У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме?

Када су апостоли видели да је Христос указао част Петру (тиме што му је заповедио да пода статир за Њега и за себе), подлегли су људској слабости, те подстакнути завишћу, притворно прилазе Господу и питају ко је највећи (у Царству небеском).

2-4. И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском.

Видећи Своје ученике савладане страшћу славољубља, Господ их умирује, указујући им на пут смиреноумља преко једног безазленог детета. Морамо да будемо као деца по смирењу духа, а не детињасти умом; дакле, незлобиви, а не неразумни. Каже им: "Ако се не обратите", да би им показао да су с пута смиреноумља отишли у славољубље. "Зато је потребно да се опет вратите смиреноумљу од кога сте се удаљили."