Десета среда по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 165 зач. (XVI, 4-12).

Браћо, ако буде вриједно да и ја идем, поћи ће са мном. А вама ћу доћи кад прођем Македонију, јер ћу проћи кроз Македонију. А код вас, можда ћу се задржати или и презимити, да ме ви отпратите куда пођем. Јер нећу да вас видим сада узгредно, него се надам да неко вријеме останем код вас, ако допусти Господ. А у Ефесу ћу остати до Педесетнице; јер ми се отворише велика врата за рад, и противника је много. А ако дође Тимотеј, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дјело Господње као и ја. Зато нико да га не презре. Испратите га с миром да дође к мени, јер га чекам са браћом. А што се тиче брата Апола, много га молих да доће к вама са браћом; и свакако не бјеше воља да сада дође, али ће доћи кад буде прилика.

Мт. 86 зач. (XXI, 28-32).

Рече Господ причу ову: А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару!И не отиде. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

У причи о двојици синова, један је жустро рекао: Хоћу, али не отиде (Мт.21,20). То је слика свих пренагљених добрих намера за чије испуњење се, међутим, нема довољно ни истрајности, ни воље, ни трпљења. Срце лако бива готово на све што му изгледа добро. Али, слаба и нетрудољубива воља се испочетка удаљује од дела. Та немоћ се среће скоро код свакога. Како избећи такву непријатност пред самим собом и пред другима? Ево како: не почињи ништа док ниси промислио и измерио да ли за намеравано дело имаш снаге. Тако је Господ наредио у причи о војсковођи који се спремао за рат и о градитељу куће. У чему се састоји то мерење? У томе (као што нам даје Господ да схватимо из наведених прича) да се унапред наоружамо самоодрицањем и трпљењем. Погледај да ли се у теби нaлaзe ти ослонци свих трудбеника у добру: ако их има - почињи дело, а ако их нема - најпре их стекни. Уколико се снабдеш, све што те сретне на путу ћеш претрпети и превладати, а започето довести до краја. Мерење, међутим, не значи да дело треба напуштати уколико нам изгледа тешко, већ да себе треба да одушевљавамо на сваки напор. Отуда ће произилазити чврстина воље и постојаност трпљења. И никада ти се неће десити да кажеш: "Идем", па да не одеш.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење прве посланице Коринћанима

4. А ако буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном.

Ако, каже, оно што саберете буде толико, да захтева и моје служење, поћи ћу и ја. Тиме их такође подстиче на великодушност. Осим тога, жели да има сведоке да ништа неће узети за себе. Зато и каже поћи ће са мном.

5. А вама ћу доћи кад прођем Македонију; јер ћу проћи кроз Македонију. 6. А код вас можда ћу се задржати или и презимити, да ме отпратите куда пођем. 7. Јер нећу да вас видим сада узгредно, него се надам да неко време останем код вас, ако допусти Господ.

Није рекао "кад пођем у Македонију", да не би рекли: "Нама претпостављаш Македонце", него је рекао да ће проћи кроз Македонију, тј. да ће накратко и узгредно посетити Македонце, а да ће се код њих задржати. Тиме показује да их као најискреније и најдостојније ученике претпоставља Македонцима, јер је коринтска црква била велика. Речима можда ћу се задржати застрашује оне који су сагрешили. Због неизвесности додаје ако допусти Господ, јер није знао хоће ли му то Дух дозволити или неће. Дух га је водио куда је Он хтео. Налазећи се у Ефесу, намеравао је да одатле отпутује у Македонију, да прође тим крајем и да дође код њих. На много места доказује своју благонаклоност према њима, између осталог и тиме што неће само узгредно да их посети, и тиме што жели да га они отпрате.

8. А у Ефесу ћу остати до Педесетнице.

И то је знак велике љубави, јер им говори где ће бити и колико ће тамо остати. Затим додаје разлог и наставља:

9. Јер ми се отворише велика врата за рад, и противника је много.

Много је оних који желе да приступе вери и мени су се отворила велика врата да уђем к њима, јер су дозрели за служење у вери. Учитељ је стешњен кад ученици нису ревносни. Међутим, кад су ученици спремни, за њега постоји широко поље. Самим тим, противника је много, јер када ђаво види да га лишавају његових слугу још више се узнемирује и подстиче противнике.

10. А ако дође Тимотеј, гледајте да буде код вас без страха...

Било је вероватно да ће Тимотеј, ако дође, разобличавати оне што су грешили и да ће их прекоревати. Зато их опомиње да богати мудраци не устану против њега, не зато што Тимотеј није имао одважности и што би могао да падне, него зато што би они сами били оштећени. Он је пак био сасвим спреман за опасност. Добро је рекао код вас. Не говорите ми о Јелинима, кад од вас тражим оно што је потребно.

Јер он ради дело Господње као и ја.

Проповеда и учи, и то као ја, што представља велику похвалу за Тимотеја. Пошто је такав, нека га нико не унижава. Он је био млад и сам, а било му је поверено да се побрине за многе, и то надмене. Такође је вероватно да су га ниподаштавали.

11. Зато нико да га не презре. Испратите га с миром да дође к мени, јер га чекам с браћом.

Он им говори још више: Нико да га не презре. С миром, што значи безбедно, без расправа и борбе, са сваком покорношћу. Речју чекам хоће да их застраши, да знају да ће Тимотеј о свему говорити Павлу и да га ничим не ражалосте. Истовремено им показује да је достојан поштовања, јер га сматра толико неопходним да га чека.

12. А што се тиче брата Апола, много га молих да дође к вама са браћом; и свакако не беше воља да сада дође...

Аполос је био старији од Тимотеја и веома красноречив. Да се не би питали зашто им није послао њега уместо Тимотеја, каже: Много га молих. И није рекао: "Он ми се успротивио", него га ослобађа прекора и каже: Не беше воља да сада дође, тј. није било угодно Богу. Да не би рекли да је то само правдање и изговор, наставља:

Али ће доћи кад буде прилика.

Истовремено штити и њега и њих који желе да га виде, тешећи их надом у његов долазак.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење светог јеванђеља по Матеју

28-32. А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару! И не отиде. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божје. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.

Господ нам овде показује две врсте људи. Први од њих су Јевреји који су од почетка обећавали говорећи: "Учинићемо све што нам каже Господ и бићемо му послушни." Друга врста људи су они који нису одмах послушали, као што су блуднице и цариници, али исто тако и народ незнабожаца, који од почетка нису хтели да послушају вољу Божју, али су се касније покајали и постали послушни. Видиш ли пре мудрости Божје? Није им одмах у почетку рекао: "Цариници и блуднице су бољи од вас", већ их је најпре навео да признају да је од двојице синова оцу био послушнији онај који је испунио његову вољу. А када су се они с тим сложили, наставио је даље рекавши им: "Јован је дошао путем праведним, то јест, живео је врлинским и беспрекорним животом, и ви не можете да кажете да је у његовом животу било ишта порочно, а ипак су га блуднице послушале, а ви нисте. Зато ће "ићи пред вама", то јест, ући ће пре вас у Царство небеско. Потрудите се и ви да поверујете како би за њима ушли у Царство". Ако не поверујете, уопште нећете ни ући (у Царство небеско). И данас многи обећавају Богу, своме Оцу, да ће постати монаси или свештеници и да ће живети врлинским животом, али после занемарују своје обећање. Други, међутим, нису ни обећали да ће водити монашки или свештенички живот, а ипак живе врлински попут свештеника и монаха. Дакле, послушни синови су они који живе врлинским животом, иако ништа нису обећали.