Десети уторак по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 161 зач. (XV, 29-38).

Браћо, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве? Зашто се и ми излажемо опасности сваки час? Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем. Јер ако се по човјеку борих са звјеровима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају - да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умријети! Не варајте се: Зли разговори кваре добре обичаје. Отријезните се као што треба, и не гријешите; јер неки не познају Бога; на срамоту вама кажем. Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће тијелу доћи? Безумниче, оно што ти сијеш неће оживјети ако не умре. И што сијеш, не сијеш тијело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго. А Бог му даје тијело како хоће, и свакоме сјемену своје тијело.

Мт. 85 зач. (XXI, 23-27).

У вријеме оно, кад учаше Исус, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте? Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[fsa]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

На питање Господа о Јовану Претечи, архијереји и старешине помислише: "Рекли једно или друго, биће незгодно за нас". Стога решише да је боље да се покрију незнањем (Мт.21,23-27). Њихов интерес им је свезао језик и није им дао да посведоче истину. Да су они волели истину више него себе - рекли би друго, а затим би друго и учинили. Њихови интереси су прекрили истину, не допустивши јој да дође до срца. Они су засметели да се у њима образује искрено убеђење, начинивши их равнодушним. И увек је тако: егоистички интереси су изворни непријатељи истине. Сви други непријатељи иду за њима и делају преко њих. Ако се погледа како су се родиле све заблуде и јереси, увидеће се да је извор један исти. На речима - истина, а на делу - истина нам смета због једног или другог, те је треба уклонити и на њено место поставити лаж која је погодна. Због чега се, на пример, јављају материјалисти - нихилисти? Због тога што им идеја Бога Творца Промислитеља и Судије, са идејом о духовном животу, смета да живе широко по својим наклоностима. Због тога је и одстрањују. Да оно што руководи нихилисте није истина, види се по ништавности основе на којој се они утврђују: они желе да буде онако како они мисле, па им сваки призрак који порађају њихове мисли, изгледа као сведочанство истине. Када би се макар мало отрезнили, одмах би увидели своју лаж. Но, жалећи себе, они остају какви јесу.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење прве посланице Коринћанима

29. Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве, ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве?

Кад се јеретицима маркионитима догоди да неко умре без крштења, они онда некога од живих сакрију испод мртвачког одра, прилазе одру и питају умрлога жели ли да се крсти. Онај што се сакрио испод одра одговара оданде да жели и на тај начин њега крштавају уместо умрлога. Када их пак оптуже због тога, онда они у своју одбрану кажу да је апостол тако рекао и наводе, безумници, ову изреку. То, међутим, није тако. Него како?

Онај, који жели да се крсти, изговара Символ вере, а у њему су и следеће речи: Верујем у васкрсење мртвих. Он, дакле, каже: шта да раде они који су поверовали будућем васкрсењу мртвих тела и који су се у тој нади крстили, кад су се обманули? Зашто се, најзад, људи и крсте због васкрсења, тј. у очекивању васкрсења, ако мртви не васкрсавају?

30. Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?

Ако као доказ не прихватате оно исповедање речима, које изговарају крштени, имате сведочанство делима. Сви ми, апостоли, стално смо изложени опасностима. Кад не би било васкрсења, зашто бисмо трпели невоље? Ако се некад неко одлучи на невоље због славољубља, он то учини само једном. Међутим, свакодневно трпљење невоља, какво трпимо ми, служи као највећи доказ наше уверености у васкрсење.

31. Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу, Господу нашем.

У речима излажемо се опасности указао је на невоље, а овде наводи и нешто више, тј. свакодневно умирање. Како он то умире сваки дан? Својом одлучношћу и спремношћу на то и подношењем невоља које су за собом повлачиле смрт. Тако ми, браћо, ваше похвале (досл. сведочим о томе вашом похвалом...), тј. сведочим вашим успехом, којим се хвалим, јер је успех ученика похвала за учитеља. Затим то приписује Христу и каже: Коју имам у Христу Исусу, Господу нашем, јер је то Његово а не моје дело. Ово им је веома мудро напоменуо: као што се хвалим вашим успехом, тако ћу се и постидети ако до краја будете сумњали и ако не поверујете у васкрсење.

32. Јер ако се по човеку борих са зверовима у Ефесу, каква ми је корист?

Колико је то могуће, каже, борио сам се са зверима. Међутим, каква је корист од тога што ме је Бог избавио од искушења, ако нема васкрсења? Борбом са зверима назива борбу с Јудејцима и са златарем Димитријем (в. Дела ап. 19). По чему су се они разликовали од звери?

Ако мртви не устају - да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умрети!

Ако мртви не васкрсавају и ако тамо не буде блаженства, онда ћемо се наслађивати овоземаљским добрима и садашњим животом, јешћемо и пићемо, јер само од тога има користи. Навео је овде речи пророка Исаије (22; 13), подсмевајући се неразумности оних који не признају васкрсење.

33. Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

Почиње да их саветује, али их прикривено оптужује због безумља и лакомислености, што изражавају речи не варајте се. Добрим обичајима назива обичаје, који се лако могу искривити обманама. Истовремено показује да их други привлаче таквим расуђивањима.

34. Отрезните се као што треба, и не грешите. Јер неки не познају Бога, на срамоту вам кажем.

Каже им као да су пијани: Отрезните се као што треба, тј. ради своје користи, јер и трезни могу да буду неправедни, на пример у творењу зла. Не грешите, каже. Ви због тога и не верујете у васкрсење. Они који су свесни да су рђави не признају васкрсење због страха од казне. Они који не верују у васкрсење не познају Бога, јер не познају свемогућство Божије. Није рекао "ви не познајете", него не познају, да би олакшао оптужбу. На срамоту вам кажем. Пошто их је довољно дуго разобличавао, сада их теши: "Нисам то рекао због непријатељства или због прекора, него да бих вас постидео и да бих вас, кад се постидите и почнете да расуђујете како доликује, довео до поправљања".

35. Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?

Сумњало се у две ствари: прва је био начин васкрсења, тј. како ће васкрснути тела која су се распала, а друга у каквом ће телу васкрснути, у овом или у неком другом. Примером зрна разрешава обе недоумице.

36. Безумниче, оно што ти сејеш.

Решење преузима од онога што је очигледно и што се свакодневно савршава. Због тога их и назива неразумнима, јер не познају тако очигледно дело. Оно што ти сејеш ти, пропадљиви - како то да сумњаш у Бога? - неће оживети, каже, ако не умре. Употребио је речи које се не примењују на семена, него на тела. Није рекао: "Неће понићи ако не иструли", него: Неће оживети ако не умре. Погледај како је свом слову дао сасвим противан ток: њима је било несхватљиво да ћемо после смрти васкрснути, а он каже да ћемо васкрснути управо зато што ћемо умрети. Другачије не бисмо ни могли да будемо оживотворени, ако не би било смрти.

37. И што сејеш, не сејеш тело које ће нестати, него голо зрно, било пшенично или неко друго.

Као што је речено, постојале су две недоумице: једна - како ћемо васкрснути, а друга - у каквом телу. Прву, тј. како ћемо васкрснути, разрешио је: кроз смрт, као зрно. Сада објашњава у каквом ћемо телу васкрснути и разрешава и другу недоумицу. Каже да ће васкрснути оно исто тело, тј. тело исте суштине, али у блиставијем и славнијем виду. Јеретици кажу да неће васкрснути ово исто тело, јер то, кажу они, говори апостол кад каже: Тело које ће нестати.

Апостол, међутим, не каже то. А шта каже? То да ти не сејеш зрно онакво какво ће бити, не сејеш га светло и славно, него голо, али да клас израста као прекрасан. И он није оно исто што је засејано, јер није посејан клас, тј. није посејан као стабљика него као голо зрно. Он, међутим, није ни у потпуности нешто друго, јер то није клас из другог зрна, него из оног истог, голог.

38. А Бог му даје тело како хоће...

Ако пак Бог даје тело, зашто се распитујеш у каквом ћемо телу васкрснути, и не верујеш васкрсењу, када слушаш о сили и вољи Божијој? Бог ће васкрснути распаднуто тело, само ће га васкрснути као славније и одухотвореније. То се може видети и на семенима, јер поникло семе је боље (лепше) од онога које је бачено у земљу.

И свакоме семену своје тело.

Ове речи беспоговорно затварају уста јеретика који говоре да у васкрсењу неће оживети ово, него неко друго тело. Одавде видиш да се свакоме даје његово сопствено тело.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење светог јеванђеља по Матеју

23-27. И кад уђе у храм стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом вла-шћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте. Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.

Пуни мржње што је истерао трговце из Храма, учитељи Закона пришли су и упитали Га отприлике овим речима: "Ко си ти да истерујеш из Храма оне који тамо раде? Да ниси можда свештеник? Али, ти немаш свештенички чин. Можда си цар? Али, ти ниси' ни цар, па чак и да јеси, не би имао власт да тако чиниш, јер ни царевима није дозвољено да у Храму раде такве ствари." Овако су говорили Господу, јер да је Он казао: "Ово радим по Својој власти", они би Га оклеветали као побуњеника зато што говори да Сам има власт. Да је рекао да то чини Божјом влашћу, одагнали би од Њега мноштво народа које Га је славило као Бога, говорећи им: "Гледајте, Он није Бог и све ово чини Божјом влашћу, као слуга." Како, дакле, одговара Христос, који је истинска Премудрост Божја? Он хвата јеврејске мудраце у њиховом лукавству, те их исто пита за Јована; јер ако кажу да је проповед Јованова с неба, наћи ће се као богоборци, будући да је нису прихватили. Ако, опет, кажу да је од људи, нашли би се у опасности од народа, јер су сви Јована држали за пророка. Овим примером нам Господ показује да онима који нас питају са злобном намером не треба одговарати, јер ни Он није одговорио Јеврејима који су Га питали са лукавством, иако је то могао учинити. Истовремено, можемо научити да није хришћански хвалити себе пред другима, јер је и Господ могао да каже којом влашћу чини све ово, а ипак није рекао, да не би изгледало да се хвали (пред Јеврејима).