Да ли је коцка и кладионица грех?

[Милан Ракић]

Коцка је грех! И немојте се заваравати са причом о малим и великим улозима и добицима. Ако се створи зависност, повратак је врло тежак. Уосталом, ево вам пример.

 

Мој брат је зависник од коцке од својих тинејџерских дана. Док није "пукла брука", то нико није ни знао. Пошто не живим са њим, моја жена и ја смо сазнали последњи...

 

Иначе, имао је развијен систем у смислу да је играо огромне своте новаца на тзв. фикс (ако се то тако уопште зове), где уложи на квоту 1.1, нпр 100000 динара и након одиграног меча, практично заради 10 посто. Проблеми су почели, када је "примљен" у друштво "великих играча", где није било ограничења на износ уплаћене, па самим тим ни евентуалнно добијене своте новца. Тада је проћердао огромне паре. Иначе, његово коцкање је трајало више година, а за проблеме су сазнајали прво отац, па онда отац врати његове дугове, па се он мало примири. Па мајка, након извесног времена, па се опет исто дешавало. Па на крају жена, са којом је ушао у брак, практично без ичега, у смислу да је сав новац добијен на свадби отишао на намиривање коцкарских дугова. На крају сам сазнао ја као брат, када је већ, новца што се тиче, било прекасно. Одмах сам му уговорио лечење у Пауновој, а за време док је чекао на први термин лечења коцкао је и даље, а имао је и рецидиве током самог трајања лечења, па и након завршетка... О лажима, како би прикрио ту страст од почетка па до краја, боље да не причам Сада не коцка, бојим се само из разлога што нема са чиме...

 

Када подвучемо црту, нашкодио је себи, нарушивши своје биће и интегритет. Изгубио је посао, напустила га је жена, сва имовина покретна и непокретна је отуђена за намиривање дугова и прокоцкао је 200000 евра... Нарушени су односи у породици, између самих родитеља, те његов однос са њима и са мном. И да не ширим више, мислим да је довољно трагично...

 

За време лечења, професор који га је "водио", је признао да за 20 година праксе са коцкарима, радећи у Београду и по позиву у Загребу, толику количину егоизма и недостатка самокритике и покајања није видео. И ја сам много сати провео са њиме у разговорима о свему, покушавао да га (иако он није "црквен"), наведем да размишља о покајању, о сагледавању дубине понора у којем се налази, о евентуалним последицама за све нас у породици, ако (пошто дугови још нису исплаћени у целости), повериоцима "пукне филм" и не дођу и не побију нас к`о зечеве. Међутим, он има, рекао бих, одбрамбени механизам, где се брани тиме да је он само то направио себи, да никога није угрозио и да је то само његова ствар и да ће он само одговарати за то. Када му отворено супроставите чињенице да га је напустила жена, да више нема ништа од имовине, да је део те имовине припадао и мени, и не само мени (јер се отац није оделио са својом сестром), него има ту још наследника који су се сви акламативно одрекли наследства, само да му се спасе глава на раменима, он наравно нема одговор...

 

Мучно ми је све ово да пишем, премда ми то не кријемо и ево делим овде са вама да знате докле може све ово да доведе. 

 

И не заборавите, и он је почео са уплаћених 50 динара. Од нечега се мора почети...

[Бартендаз]

Saberi brojeve na ruletu pa nam javi šta si dobio. Sve će ti biti jasno

 

 

Saberi brojeve Computer, pa ce da ti bude jasno na cemu si ceo dan i koliki greh cinis.

[Биљана]

@@Милан Ракић,

Милане, нисам ти дала амин јер ми се свиђа твоја прича, него као подршку, како теби и твојој породици у борби са свим овим, тако и твом брату да се заувијек ишчупа из овог пакла званог коцка! Баш сам се растужила читајући ово и ето, ако шта значи, од мене имате молитвену подршку! 

[Срђан Шијакињић]

@@Милан Ракић,

Милане, нисам ти дала амин јер ми се свиђа твоја прича, него као подршку, како теби и твојој породици у борби са свим овим, тако и твом брату да се заувијек ишчупа из овог пакла званог коцка! Баш сам се растужила читајући ово и ето, ако шта значи, од мене имате молитвену подршку! 

Isto.

[Ignjatije]

Saberi brojeve Computer, pa ce da ti bude jasno na cemu si ceo dan i koliki greh cinis.

Ma daj. Nisam ja od tih, samo sam se našalio malo. A slova ne umem da sabiram, znam samo brojeve

Vezano za temu mogao bih da kažem sledeće. Kockao sam se kao klinac i to prvo na tzv. "voćkice" a posle na poker (aparat). Jedno vreme je bilo patološko stanje i satima bih sedeo za aparatima dok ne potrošim sve pare. Počeo sam da izbegavam društvo i ono mene. Problem se rešio kada je vlasnik kafića prodao aparate a posle toga i zatvorio kafić. U ostalim kafićima nije bilo toga.

Sva je sreća što nisam imao platu nego sam trošio ono što mi daju roditelji, bake i deke (a u to vreme ni to nije bilo malo) i nisam se zaduživao. Lečio sam se jednom igricom (poker) koju mi je brat poklonio.

I od tada sam samo nekoliko puta kupio greb-greb i to je sve. Ne kockam se više ni za živu glavu.

[DankaM]

@@Милан Ракић,

 

Hvala ti što si podelio ovo sa nama, ozbiljno.

Može delovati preventivno...