Девети понедељак по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 150 зач. (XI, 31 - XII, 6).

Браћо, да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом. Стога, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога. Ако ли је неко гладан, нека једе код куће, да се на осуду не састајете. А остало уредићу кад дођем. А о духовним даровима, браћо, нећу да не знате. Знате да кад бијасте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас одвођаху. Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божијим говори не каже: Анатема на Исуса! И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим. Различни су дарови,али је Дух исти. И различне су службе, али је Господ исти. И различна су дјејства, али је исти Бог који дјејствује све у свима.

Мт. 74 зач. (XVIII, 1-11).

У вријеме оно, приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме? И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству нсбеском. И који прими једно такво дијете у име моје, мене прима. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску. Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан. Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него да имаш двије руке или двије ноге, а да те баце у огањ вјечни. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени. Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога. Јер Син Човјечији дође да спасе изгубљено.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[fsa]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт.13,3). Устројство детињег срца је образац. Деца су, све док се у њима не разоткрију егоистичка стремљења - пример за подражавање. Шта видимо код деце? Пуну веру која не расуђује, беспрекорно послушање, искрену љубав, безбрижност и мир под кровом родитеља, живост и свежину живота, покретност са жељом за учењем и усавршавањем. Ипак, Спаситељ посебно наглашава једно њихово својство - смирење: Који се понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском (Мт.18,4). Јер, ко има смирење, може имати и остале врлине. Оно се јавља у савршеном облику пошто су друге врлине већ расцветане у срцу и приближавају се зрелости. Оно је њихов венац и покров. То је тајна духовног живота у Христу Исусу Господу нашем. Што је ко виши, то је смиренији, јер јасније и опипљивије види да се не труди и не успева он, него благодат која је у њему. То је мера раста пуноте Христове. Јер, у Христу Исусу је велико што је унизио себе и био послушан до смрти.

[Огњен]

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење прве посланице Коринћанима

31. Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени.

Није рекао "да смо саме себе кажњавали", него "да смо судили и осуђивали себе, ни овде нам не би судио Бог, и избегли бисмо и овдашње и тамошње казне".

32. А кад нас суди Господ кори нас, да не бисмо били осуђени са светом.

Како, каже, не савршавамо тако лако и долично дело, тј. самоосуђивање, ни Бог не поступа с нама непоштедно, него нас овде кажњава да би нас тамо помиловао.

Кори нас, каже, овде. Нисмо изложени казнама, него добијамо очинске савете, да не бисмо били осуђени са светом тј. са неверујућима. Будући да се налазе под покровом Божијим, верујући овде добијају плату према својим гресима.

33. Стога, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.

Након што је поменуо казне и смрт, опет се вратио слову о сиромасима. Није рекао "подајте један другоме", него ишчекујте, да би показали да је оно што се ту доноси заједничко, и да треба ишчекивати заједничко сабирање.

34. Ако ли је неко гладан, нека једе код куће.

Речи због којих би требало да се застиде. Говори с њима као с децом која су раздражљива кад осете глад, и осуђује њихово стомакоугађање. Зато их изводи из цркве и упућује кући, чиме их је у великој мери постидео.

Да се на осуду не састајете.

Односно, себи на штету и на осуду. Сакупљања су одређена због тога да би они који се у љубави сабирају били једни другима од користи. Ако пак није тако, онда је боље да сте код куће. То не каже зато да би они остајали код куће, него да би их што снажније привукао да се сакупљају на доличан начин.

А остало уредићу кад дођем.

Говори или о неким другим погрешкама, које су се догодиле међу њима и захтевале су заповести, или пак о томе да ће се неки, вероватно, бранити против онога што је речено. Ако неко има да каже нешто друго, нека сачека мој долазак. Застрашује их својим доласком зато да би се смирили и поправили уколико имају нешто лоше.

1. А о духовним даровима, браћо, нећу да не знате.

Односно, о даровима Духа. Ево о чему је реч. Сви они који су на почетку поверовали и крстили се, добили су Духа. Будући да је Он невидљив, давао се спољашњи доказ Његовог присуства: они који су га задобили или су говорили на разним језицима, или су пророковали, или су творили чуда. Код Коринћана се због тога појавила пометња: они који су добили више преузносили су се, а они који су добили мање завидели су им. Поред тога, појавили су се и неки предсказивачи (гатари) и лажни пророци, и тешко их је било разликовати од богонадахнутих пророка. Дакле, све се то исправља, а превасходно дело предсказивача.

2. Знате да кад бејасте незнабошци идосте безгласним идолима, како вас одвођаху.

Даје обележје предсказивача да би га разликовали од пророка, и каже: ко предсказује у идолима, по наговору нечистог духа, тај као да је од некога вођен, повлачи се, јер га је дух везао и ништа не зна од онога што говори јер је у стању заноса и безумља (ђавоиманости). Пророк пак није такав, јер све оглашава трезвеног ума. То је прва разлика између ђавоиманог предсказивача и богонадахнутог пророка.

3. Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божјим говори не каже: Анатема на Исуса! И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим.

И то говори као ознаку предсказивача: он "анатемише", тј. хули и клевета Исуса. Напротив, ознака је пророка да име Господње износи с великом похвалом. Шта је са оглашенима? Како то да они, који још немају Духа, именују Исуса? Није сада о њима реч, него о верујућим и неверујућим.

Шта са демонима? Зар нису и они назвали Исуса Господом (в. Мк. 5; 7)? Они га тако називају под ударцима и противно својој вољи, а добровољно и без присиле - никада.

4. Различни су дарови, али је Дух један исти.

Показавши разлику између пророка и лажног пророка, говори и о даровима, јер хоће да исправи оне, међу којима је због њих дошло до пометње. Најпре исцељује онога, који је добио мањи дар и због тога јадикује. Зашто јадикујеш због тога што ниси добио онолико, колико и други? То није никаква обавеза (Божија), него милост и дар. Зато буди благодаран што ти је Бог, Који ти ништа није дужан, ипак нешто дао. Поред тога, и теби и њему дао је исти Бог. Није теби дао анђео а њему Бог, него је и једном и другом дао један исти Дух.

5. И различите су службе, али је Господ исти.

Поменуо је и Сина, као Дароватеља добара. Говорио је и о служењу, да би утешио ожалошћенога. Наиме, када чује реч дар, и ако је добио мање, он је могао да јадикује због тога што је ускраћен у даровању. Није, међутим, тако, када чује реч служење, јер она указује на труд и зној. Зашто онда јадикујеш, кад је Он другима заповедио да више служе, док је тебе поштедео?

6. И различита су дејства, али је исти Бог Који дејствује све у свима.

Овде је поменуо и Оца, Који узрокује дејства у свим верујућим. На тај начин ти је показао савршену Тројицу. Даровање, дејство и служење су једно исто, иако се разликују по називима, јер их подједнако дају и Дух, и Син, и Отац. Запази и то да је најпре поменуо Духа а Оца на крају. Учинио је то због оних који су исувише ситничави у редоследу.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење светог јеванђеља по Матеју

1. У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме?

Када су апостоли видели да је Христос указао част Петру (тиме што му је запове-дио да пода статир за Њега и за себе), подлегли су људској слабости, те подстакнути завишћу, притворно прилазе Господу и питају ко је највећи (у Царству небеском).

2-4. И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском.

Видећи Своје ученике савладане страшћу славољубља, Господ их умирује, указујући им на пут смиреноумља преко једног безазленог детета.[1] Морамо да будемо као деца по смирењу духа, а не детињасти умом;[2] дакле, незлобиви, а не неразумни. Каже им: "Ако се не обратите", да би им показао да су с пута смиреноумља отишли у славољубље. "Зато је потребно да се опет вратите смиреноумљу од кога сте се удаљили."

5-6. И који прими једно такво дијете у име моје, мене прима. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску.

"Не треба", каже, "само ви да будете смирени, већ ако Мене ради будете поштовали оне који су смирени, примићете своју плату, јер Мене примате када примате 'децу', то јест оне који су смирени."[3] Насупрот томе, каже: ,А који саблазни једнога од ових малих", дакле увреди оне који се чине малим и смиравају се иако су велики, "боље би му било да се обеси камен воденички о врат његов". Ову телесну казну помиње како би показао да људе који вређају и саблажњавају смирене Христа ради, очекује велика казна. И ти, добро знај, да ће бити кажњен не само човек који саблазни онога ко је заиста "мали", дакле слаб, већ и онај који не учини све како би понео терет његове слабости, јер се "велики" не саблажњава тако лако као "мали".

7. Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан.

Господ, као човекољубив, оплакује свет, јер ће га задесити нскушења и саблазни. Али, ако неко каже: "Зашто плакати када је потребно помоћи и пружити руку", ми одговарамо да и плачем можемо помоћи другима.Често је, наиме, добро да плачем помогнемо онима којима не можемо помоћи утехом и саветом, не би ли се некако привели разуму и освестили. Али, ако је "потребно да дођу саблазни", како их можемо избећи? Оне морају да дођу, али ми нисмо дужни да пострадамо од њих, јер им се можемо супротставити. Под "саблазнима" разуми људе који нас спречавају у чињењу добра, а под "светом" оне који су приземни, који се вуку по земљи, и које на путу добра лако зауставља свака препрека.

8-9. Ако ли те рука твоја или нога саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него ли да имаш двије руке или двије ноге, а да те баце у огањ вјечни. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе; боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени.

Под "руком", "ногом" и "оком" разуми пријатеље који су као удови нашег тела. Дакле, ако се ови наши блиски пријатељи покажу као штетни за нашу душу, потребно је да их презремо као сатрулеле удове и одсечемо од себе, како не би штетили другима. Из овога је јасно да ако већ треба да дођу саблазни, дакле они од којих трпимо штету, не морамо и да пострадамо од њих. Али, ако учинимо оно што је Господ рекао и одсечемо од себе оне који нам причињавају штету, макар они били и наши пријатељи, нећемо ништа изгубити.

10-11. Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога. Јер Син Човјечији дође да спасе изгубљено.

Заповеда им да не презру оне који себе сматрају "малим", дакле смирене духом, јер су они велики пред Богом. Њих Бог, каже, толико воли да им је дао анђеле чуваре који не допуштају демонима да их повреде. Сваки верник и, штавише, сваки (крштени) човек има свога анђела чувара. Међутим, анђели "малих" и смирених у Христу толико су блиски Богу да увек стоје пред Њим и гледају Његово лице. Из овога се види да иако сви имамо анђеле, анђели грешника као да се стиде због њиховог маловерја и немају смелости да гледају лице Божје и да се моле за њих, док анђели смирених са смелошћу гледају лице Божје. "Али, шта ја то говорим да такви имају анђеле", каже Господ, "када сам Ја дошао да бих спасао оно што је изгубљено и да оне које људи сматрају ништавним учиним својим најближим."

[Огњен]

Шта је то саблазан?  0409_feel

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6520.0.html

А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску. Тешко свијету од саблазни; јер потребно је да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан. Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него да имаш двије руке или двије ноге, а да те баце у огањ вјечни. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени.