Осми петак по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 148 зач. (XI, 8-22).

Браћо, није муж од жене, него жена од мужа, пошто муж не би саздан ради жене, него жена ради мужа. Зато жена треба да има власт на глави ради анђела. Ипак, у Господу нити је муж без жене ни жена без мужа. Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену а све је од Бога. Сами у себи судите: је ли лијепо да се жена гологлава Богу моли? Зар вас и сама природа не учи да је мужу срамота ако има дугачку косу, а жени је слава ако има дугачку косу? Јер јој је коса дата умјесто покривала. Ако ли неко мисли да се свађа, ми таквога обичаја немамо, нити Цркве Божије. А ово заповиједајући не хвалим вас, јер се не сакупљате на боље него на горе. Јер прије свега, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје подјеле међу вама, и нешто од тога вјерујем. Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама. Кад се, дакле, сакупљате на једно мјесто, не једе се вечера Господња; јер свако своју вечеру прије других једе, те један гладује а други се опија. Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају? Шта да вам кажем? Хоћу ли вас зато похвалити? Не похваљујем.

Мт. 71 зач. (XVII, 10-18).

У вријеме оно, запиташе Исуса ученици Његови говорећи: Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија најприје треба да дође? А Исус одговарајући рече им: Илија ће заиста доћи најприје и уредити све. Али кажем вам да је Илија већ дошао, и не познаше га, него учинише с њиме што хтједоше; тако ће и Син Човјечији пострадати од њих. Тада разумјеше ученици да им рече за Јована Крститеља. И када дођоше народу, приступи му човјек и паде на кољена пред њим говорећи: Господе, помилуј сина мојега, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцијелити. А Исус одговарајући рече: O роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо. И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли  за сваки дан у години

Господ је о Јовану Претечи рекао: Илија је дошао и не познаше га (Мт.17,21). 36oг чега? Због тога што нису пазили на путеве Божије и што се њима нису занимали. Код њих је било друго настројење, друго гледање на ствари; oни имађаху друге укусе; ван круга Божанских ствари беше њихова досетљивост. У том, пак, кругу они се нису сналазили, јер му беху страни. Унутрашње настројење има чуло којим одмах примећује и налази оно што му је познато, ма како иначе било и прикривено. Уметник, научник и економист гледају на једну исту ствар на различити начин - први суди о лепоти, други о узрочним односима, трећи о користи коју може извући. Исто тако су и Јудејци по свом настројењу судили о Јовану, а затим и о Спаситељу. Пошто нису били настројени по Божијем, нису ни разумели да они врше дело Божије. И сада су, такође, почели да не разумевају Претечу и Господа, и да са њима раде шта хоће. Подиже се тајно гоњење на Хришћанство. Оно се, чак, повремено и јавно појављује, као недавно у Паризу. Оно што се тамо урадило у малом обиму, временом се може очекивати у већим размерама... Спаси нас Господе!

[Огњен]

Јер прије свега, кад се сакупљате у Цркву, ...

Не ради се о граматичкој грешци. Свети апостол Павле говори о сабрању које је Црква. Значајно место за учење о Цркви - Еклисиологију. Сведочи о Цркви као заједници сабраној на једном месту ради Евхаристије.

4chsmu1

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење прве посланице Коринћанима

8. Јер није муж од жене, него је жена од мужа.

Износи разлог због којег муж има првенство у односу на жену, односно жена је створена од његовог ребра, и није створен он због ње, него она због њега. Речено је: Хајде да му начинимо помоћника (1. Мојс. 2; 18). Како муж да се покрива, кад је тако почаствован од Бога? У том случају, он ће уграбити женску одећу и учиниће као да је, добивши дијадему, збацио ову са главе и обукао одећу слуге.

9. Зато жена треба да има власт на глави, ради анђела.

По ономе што је речено, каже, жена треба да има знак своје потчињености, тј. покривало на глави, ако ништа друго а оно бар због страхопоштовања пред анђелима и да се пред њима не би показала као бестидница. И као што покривеном главом и очима обореним надоле жена доказује своју верност положају потчињене, тако и непокривеном главом показује бестидност, од чега се одвраћају анђели који прате верујуће.

Свети Климент, писац књиге "Стромата", под анђелима подразумева праведнике Цркве. Жена је, каже он, дужна да се покрива, како их не би саблазнила на блуд.

11. Ипак, у Господу нити је муж без жене ни жена без мужа.

Каже то зато да би већу предност дао мужу, доказавши да је жена од њега, за њега и под његовом влашћу. Да се мужеви не би узвисили више него што је потребно, и да се жене не би унизиле, каже да је при првобитном стварању жена уистину створена за мужа, али да се сада ни муж не рађа без жене. Уосталом, речено је у Господу, тј. све твори Бог, Који оживотворава семе и крепи утробу.

12. Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену.

Жена је, каже, од мужа. Муж има и ту особину, да је жена од њега. А муж је кроз жену, тј. жена служи за рађање човека, док највеће дејство има семе. Зато се за човека не може са свом строгошћу рећи да је од жене, него од свог оца, кроз жену, као ону која је послужила рађању. Павле о Господу није рекао тако, него да се родио од жене (Гал. 4; 4). Бојао се да употреби предлог кроз, да јеретицима не би дао повода да кажу да је Господ прошао кроз Дјеву као кроз канал, или је пак тако рекао зато, што у Његовом рођењу није учествовао муж, него је Он био плод једино Њене утробе.

Све је од Бога.

То није савршенство мужа, него савршенство Божије. Ако се све извршава силом Божијом, Он Сам је установио поредак у односима између мужа и жене, и зато немој да се спориш, него се повинуј.

13. Сами у себи судите.

Опет их поставља за судије, да би у потпуности потврдио оно што жели.

Је ли лепо да се жена гологлава Богу моли?

Овде наговештава нешто страшно, односно да бестидност усходи до Бога.

14. Зар вас и сама природа не учи да је мужу срамота ако има дугачку косу, 15. А жени је слава ако има дугачку косу? Јер јој је коса дата уместо покривала.

Како да није срамота за мужа да има дугачку косу, кад он на тај начин добија изглед жене и, мада је постављен за старешину, прихвата знак потчињености. За жену је, међутим, дугачка коса част, јер она у том случају задржава сопствени чин. Очување чина је, пак, за свакога част. Зашто је потребно да се стави и друго покривало, ако и коса служи као покривало? Зато да би изразила своју потчињеност не само по природи, него и по слободном избору.

16. Ако ли неко мисли да се свађа, ми таквога обичаја немамо, нити Цркве Божије.

Противуречење у сличним стварима представља дело свадљивости, а не разбора и сазнања. Можда су Коринћани пожелели да мудрују и упустили се у расуђивања да би доказали да је ово питање неважно. Апостол због тога каже да код нас, а ни у другим Црквама, није такав обичај, мислећи или на расправе или на то да мушкарци имају дугу косу, а да се жене не покривају. Зато се ви не противите само нама, него и васцелој Цркви. Слушаоцима би требало показати да се ништа не чини мимо апостолског обичаја.

17. А ово заповедајући не хвалим вас.

Као што су први верујући имали све заједничко и хранили се за заједничким столом, тако су у Коринту, да би их макар и несавршено подражавали, у неке утврђене дане, можда празничне, после причешћивања Св. Тајнама постављане заједничке гозбе. Богати су доносили јела и позивали и гостили сиромашне. Кроз такву поделу, овај чудесни, дружељубиви и мудрољубиви обичај се искварио, и нису га се сви придржавали. Да би то исправио, Павле им пише. И како је у разобличењу оног порока, који је поменут пре свих, имао много послушних, каже: Хвалим вас.

Међутим, како су у овом питању ствари биле другачије, каже: Ово заповедајући, не хвалим вас, тј. не хвалим вас зато, што вас опет опомињем и убеђујем у оно, о чему би требало да говорим. По вашем сопственом разумевању, ви нити уопште грешите, нити су вам потребни савети.

Јер се не сакупљате на боље, него на горе.

Требало би да напредујете ка бољем и да сакупљања буду штедрија, а ви сте умањили и обичај који је постојао: мада се сабирате у једној цркви, не чините то стога да бисте и јели заједно. Управо то и јесте веома лоше, што сте се ви изменили на горе.

18. Јер, пре свега, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје поделе међу вама.

Не почиње одмах да говори о трпезама, него их најпре куди због тога што су се међу њима појавиле поделе. И заиста, због тога је и јео сваки посебно, зато што су се појавиле поделе.

И нешто од тога верујем.

Да не би рекли да они који нас клеветају лажу, није рекао "верујем", да их не би учинио још бестиднијим, али ни "не верујем", да се не би показало да их безразложно разобличује. Зато каже: Нешто од тога верујем. Осим тога, вероватно је и да су тај обичај нарушили неки, а не сви.

19. Јер треба и подвајања (различита мишљења, лат. haereses) да буду међу вама.

Не говори о различитим мишљењима у погледу догми, него о оним разликама које се, на пример, тичу трпеза.

Шта значи реч треба? Будући да сте ви људи, то је и могуће и неминовно, јер не корачају сви право. Ја због тога и верујем. Слично је говорио и Сам Господ: Потребно је да дођу саблазни (Мт. 18; 7), тј. будући да у свету живе зли, појавиће се и доћи ће саблазни.

Да се покажу који су постојани (опитни, искусни, испитани) међу вама.

Речима да се (грч. гуа) овде не означава узрок, него последицу дела, као што се види из многих места. Када горди не прихватају за свој сто, тада се појављују испитани (искушани, постојани), тј. сиромаси, јер они подносе презир; пре овога, њихово трпљење се није видело. Или испитанима (искушанима, постојанима) назива оне који су се још придржавали обичаја везаног за трпезу, јер тај обичај нису сви нарушили. Дакле, кад су се нарушиоци показали као неиспитани (непостојани), чувари обичаја су се показали као испитани (постојани).

20. Кад се, дакле, сакупљате на једно место, не једе се вечера Господња.

Сакупљање служи као знак љубави и заједнице; на делу, међутим, тога нема. Вечером Господњом се назива заједничка трпеза, која подражава ону Тајну вечеру, коју је Господ јео са Својим ученицима. Обед је зато и назван вечером. Запазите, каже, чега се лишавате: ви се лишавате подражавања трпезе свог Господара.

Јер свако своју вечеру пре других једе.

Ви сте ту Вечеру Господњу претворили у своју личну. Док је била заједничка, она се и називала вечером Господњом, јер су Господарева добра заједничка за све слуге. Како пак сваки од вас жури да поједе своју вечеру не сачекавши сиромахе, ви сте своју вечеру осрамотили, и учинили да буде ваша сопствена уместо Господња,

Тако један гладује а други се опија.

Сиромах гладује, а богати се опија. То су, дакле, два порока: један је тај, што презирете сиромашне, а други тај што се ви сами опијате и сами узимате оно, што је требало да понудите сиромасима. Изражајно је рекао: опија се.

22. Зар немате кући да једете и пијете?

Ако не намеравате да једете сви заједно, зашто онда не једете код куће?

Или презирете Цркву Божију?

Кад вечеру Господњу претвараш у своју сопствену, и сам једеш, показујеш презир и према Цркви и према месту.

И срамотите оне који немају.

Сиромахе не ражалошћује толико то што их не храните, колико то што их постиђујете, разобличујући њихову немаштину, док се ви размећете и опијате.

Шта да вам кажем? Хоћу ли вас зато похвалити? Не похваљујем.

Након што је разобличио њихову грешку, ублажава своје речи. Могао је да каже да то заслужује хиљаду смрти. Међутим, шта он каже?

Хоћу ли вас зашо похвалити! Не похваљујем. Поступио је тако, да би их учинио снисходљивијима према сиромасима. Да их је до краја снажно разобличавао, они би се разјарили против сиромаха, јер их због њих прекорева.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење јеванђеља по Матеју

10. И запиташе га ученици његови говорећи: Зашто, дакле, књижевници кажу да Илија најприје треба да дође?

Обмањујући народ, књижевници су говорили да Он није Христос, јер би у том случају прво дошао Илија. Они нису знали да Христос треба да дође и други пут. Претеча првог доласка био је Јован, док ће другог бити Илија, што уосталом, Христос објашњава ученицима. Послушај, дакле.

11-13. А Исус одговарајући рече им: Илија ће заиста доћи најприје и уредити све. Али кажем вам да је Илија већ дошао, и ие познаше га, него учинише с њиме што хтједоше; тако ће и Син Човјечији пострадати од њих. Тада разумјеше ученици да им рече за Јована Крститеља.

Када каже: "Илија ће заиста доћи", Христос показује да он још није дошао, али ће доћи као претеча другог доласка, и све Јевреје који се покажу послушним привешће вери у Христа и тако их вратити њиховом отачком наслеђу од кога су отпали. Али, када Христос каже да је "Илија већ дошао", мисли на Јована Претечу. Они "учинише с њим што хтедоше", јер су га (сами) убили тако што су дозволили Ироду да га погуби, иако су то могли спречити. Од тада су ученици постали оштроумнији и разумели су да он Јована зове "Илијом", јер је Јован био Претеча првог доласка, баш као што ће Илија бити претеча другог.

14-15. И када дођоше народу, приступи му човјек и паде на кољена пред њим говорећи: Господе, помилуј сина мојега; јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, много пута у воду.

Изгледа да је овај човек био потпуно без вере, чим му Христос говори: "О роде неверни." То се види и из тога што он окривљује (Исусове) ученике. Узрок болести (његовог сина) није био месец, већ демон који је нападао болесника када би видео да је месец пун, како би људи похулили на творевину Божју као узрок зла. Још знај, да се сваки безуман човек мења попут месеца, како је написано; час се показује великим у врлини, а час пада и постаје ништаван. Он је као месечар који се баца у "огањ" гнева и пожуде, а потом у "воду" - валове брига овога света, у којима обитава Левијатан - ђаво, који царује у водама. Зар нису бриге богаташа као узбуркани валови?

16-18. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцијелити. А Исус одговарајући рече: О роде невјерни и цокварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпјети? Доведите ми га амо. И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа.

Видиш ли како овај човек пребацује грех свога неверја на ученике који нису могли исцелити његово дете. Зато га Господ посрамљује, јер је окривио Његове ученике, те му говори: "О роде неверни", што значи: "Узрок неуспеха није толико у слабости апостола, колико у твом неверју, јер је оно будући велико, превагнуло над једнаком мером њихове силе." Укоравајући овога човека, Господ укорава и све оне који су стајали унаоколо, говорећи им: "Докле ћу бити с вама." Христос тиме показује да жели да пострада на крсту и да оде од њих. Он као да говори: ,Докле ћу живети с вама подругљивим и неверним". "И запрети му Исус" - коме? Месечару. Из овога се, дакле, види да је и он био неверан и да је својим неверјем дао места демону да уђе у њега.

[Огњен]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6395.0/topicseen.html

На овој теми говори се о Православном виђењу учења о реинкарнацији. Постављам је овде јер неки речи "Илија већ дође али га не познаше" тумаче као потврду реинкарнације.