Седми четвртак по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 138 зач. (VII, 24-35).

Браћо, сваки у чему је призван у ономе нека остане пред Богом. А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човјеку овако бити. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Али ће такви имати невољу тјелесну, а ја бих да вас поштедим. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају, и који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају, и који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога свијета. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; а ко је ожењен брине се за овосвјетско, како ће угодити жени. Разликује се и жена од дјевојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за овосвјетско, како ће угодити мужу. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.

Мт. 61 зач. (XV, 12-21).

У вријеме оно, приступише Исусу ученици његови и рекоше Му: знаш ли да фарисеји, чувши ту ријеч, саблазнише се? A Oн одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искоријениће се. Оставите их, слијепи су вођи слијепима; а слијепи слијепога ако води, оба ће у јаму пасти. А Петар одговарајући рече му: Растумачи нам причу ову. А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни? Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацује се напоље? А што излази из уста излази из срца, и оно погани човјека. Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле. И ово је што скрнави човјека, а неумивеним рукама јести не скрнави човјека. И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Из срца излазе зле мисли (Мт.15,19). Откуда оне у срцу? Њихов је корен у греху који живи у нама, а њихово разгранавање, размножавање и одређени вид су у сваком човеку од његовог самоопредељења. Шта онда да се ради? У почетку одсецај све што долази од самовоље. То ће личити на сатирање лишћа са дрвећа, одсецање грана и изданака, да би се, најзад, и стабло срубило до корена. Након тога, не дозвољавај да ничу нове младице, те ћe се и сам корен осушити, тј. не дозвољавај да из срца излазе зле мисли. Ако, пак, и изађу неке, одбацуј их и гони од себе, те ће грех који живи у нама ослабити и сасвим онемоћати, будући да не добија поткрепљење. У томе је суштина заповести: "Будите трезвоумни и бдите. Пазите. Опашите бедра свога ума". При пажњи треба имати и расуђивање. Јер, из срца не излази само зло него и добро. Међутим, не треба испуњавати ни свако добро, које нам срце предлаже. О томе шта заиста треба испунити - одлучује расуђивање. Расуђивање је калемарски нож - једне младице одсеца, а друге калеми.

[Огњен]

"А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; "

Па и то је брига?

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење прве посланице Коринћанима

24. Сваки, браћо, у чему је призван, у ономе нека остане пред Богом.

Ово не говори само робовима, него и слободњацима, саветујући свим хришћанима да ништа не чине да би угодили људима и да им се не покоравају, ако су њихове заповести противзаконите. То значе речи: Бог вас је купио, и не будите робови људима. Он не убеђује да робови отпадну од својих господара. То се види из његових следећих речи: у чему је ко призван, итд, тј. ако је неко призван као роб, нека у томе и остане. Пред Богом је додао због тога, да кроз покоравање безаконитим господарима не би отпали од Бога. Бринуо се и о једном и о другом, односно да, под изговором покорности Богу, робови не отпадну од господара, а са друге да, показујући својим господарима послушност већу од потребне, не отпадну од Бога.

25. А за девојке (или: за девственике) немам заповест од Бога, него дајем савет, као онај који је стекао милост од Господа да је веродостојан (веран).

Претходно нам је говорио о целомудрености, а сада се обраћа важнијем предмету, односно девствености. Каже да Господ није дао закон, нити да је дао заповести у вези са девственошћу, него да је рекао само: Ко може примити, нека прими (Мт. 19; 12). Због тога се ни ја, каже, не усуђујем да било шта пропишем у вези с тим предметом. То је важно питање, али истовремено и опасно. Уосталом, дајем своје мишљење, тј. савет, јер сам и ја по милости Божијој удостојен да будем веран, тј. Њему близак и онај, којем се могу поверити тајне.

26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човеку овако бити.

Према мом мишљењу, каже, најбоље је да се човек уздржава од брака услед неповољности и непријатности које су с њим повезане, а не због тога што је брак нечист.

27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш. Јеси ли се одрешио од жене? Не тражи жену. 28. Ако ли се и ожениш, ниси сагрешио.

Речима: Јеси ли се привезао за жену, показује да брак, слично оковима, са собом носи непријатности. Раздрешењем не назива уздржавање према узајамној сагласносги, него раздвајање (= развод) без довољно разлога. Ако се супружници уздржавају према узајамној сагласности, онда то није развод.

Рекао је: не тражи жену, а да не би помислили да заповеда безбрачност додаје: Ако ли се и ожениш, ниси сагрешио. Погледај, међутим, како неприметно подстиче на девственост, називајући брак оковима, а девственост раздрешењем и слободом.

И девојка ако се уда, није сагрешила.

Под девојком овде не подразумева ону, која је посвећена Богу (таква ће, уколико се уда, несумњиво сагрешити, јер ће тиме, осим свог Женика - Христа, увести код себе и прељубника), него мисли на још неудату девојку. Ако се, дакле, таква уда, неће сагрешити, јер брак у себи не садржи ништа нечисто.

Али ће такви имати невољу телесну, а ја бих да вас поштедим.

Невољом назива бриге и жалости које су повезане с браком. А ја бих, каже, да вас поштедим, као своју децу, и желим да и ви будете слободни и безбрижни. Брак - то су окови, и они, који су под његовим јармом, немају власт над собом, као што је претходно речено.

29. А ово вам кажем, браћо, да је остало мало времена.

Да његовим речима: такви ће имати невољу телесну, неко не би додао: "али истовремено и задовољство", пресеца сваку наду на задовољство и истиче да нема много времена. Све хита ка разрешењу (разлагању, уништењу). Приближило се Царство Христово и најзад треба да се покажемо пред Христом. Дакле, ако и постоји неко задовољство у брачном животу, оно је непостојано и краткотрајно.

Од сада и они који имају жене да буду као да их немају. 30. И који плачу као да не плачу; и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају. 31. И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају.

Ако и они, који имају жене, треба да буду као да их немају, каква је онда корист од свезивања браком и полагања бремена на себе? Шта значи: као да их немају? Значи да се не привезују за брак и за жену и да не исцрпљују све своје бриге на њих.

На исти начин, нико не би требало да се исувише бави ни неким другим стварима: нити тужним приликама, које је наговестио речима: они који плачу, нити радошћу, коју је означио речима: они који се радују, ни уговорима, које је наговестио речима: они који купују. Због чега, каже, набрајати ово и оно? Једноставно, они који употребљавају овај свет, требало би да буду као да га не употребљавају, тј. да се не привезују за њега усрдно и пристрасно. Прекомерна употреба, која излази из граница неопходног, представља злоупотребу.

Јер пролази обличје овога света.

Пролази и разлаже се (распада се). Зашто би се везивали за оно, што се распада? Именицом "обличје" показао је да ствари овога света само пролећу испред очију, да су изузетно лаке, и да у себи немају ништа чврсто и суштаствено (суштинско).

А ја хоћу да сте ви безбрижни.

На који начин могу да буду безбрижни? Уколико остану безбрачни. Зато додаје и следеће:

Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; 33. А ко је ожењен брине се за овосветско, како ће угодити жени.

Како да ти, Павле, желећи да будемо безбрижни, а због чега нам и саветујеш безбрачност, опет кажеш: Ко је неожењен брине се за Господње? И ту су, дакле, бриге. Међутим, оне нису онакве, каже, као оне што су повезане с браком. Бриге о Господњем су спасоносне и слатке, а бриге у свету штетне и тешке. У ствари, зар није тешко и жалосно старати се да угодиш жени, посебно оној, која воли да се украшава и тражи злато и бисере и друге испразне ствари? То и приморава несрећне мужеве на неправду и душегубне ствари.

34. Разликује се и жена од девојке.

Оне су међусобно различите и немају исте бриге. Једна се брине о овим а друга о оним стварима. И уколико су њихове бриге различите, морају одабрати оне, које су боље и лакше.

Која је неудата брине за Господње, како ће угодити Господу, да буде света телом и духом; а која је удата брине за овосветско, како ће угодити мужу.

Није довољно бити свет телом, него се такав мора бити и духом, јер се у томе, тј, у чистоти тела и душе, састоји истинска девственост. У суштини су многи, будући чисти и непорочни телом, оскрнављени душом. Поред тога, обрати пажњу на то да девственица није она, која се брине о светском. Када, дакле, видиш жену која се приказује као девственица (девојка) а при том се брине о световном, знај да се она ниуколико не разликује од удатих. Павле је и за једну и за другу дао одређена обележја према којима их можемо распознавати - то нису брак и уздржање, него, с једне стране, велико и неспокојно делање а са друге спокојно занимање својим пословима. Према томе, девојка није она, која се оптерећује мноштвом испразних послова. Удата пак наставља да се брине како да угоди мужу и при том се посебно брине о својој лепоти или, да би је сматрали добром домаћицом, показује се као штедљива и марљива.

35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку.

Говорио сам, каже, о девствености, знајући да је то корисно за вас, јер сте тада слободни од брига и жалости, и душа од тога има више користи. Нисам вам пак беседио због тога, да бих вас присилио да и против своје воље останете у девствености (јер је замком назвао присиљавање).

Него за благообразно и истрајно служење Господу у сабраности.

Због тога, каже, да бисте живели благообразно и у чистоти, јер шта може да буде благообразније и чистије од девствености? Говорио сам вам и због тога да бисте ви, будући слободни од брачних непријатности, нерасејано служили Господу и свагда стајали пред Њим, положивши на Њега све своје бриге (в. 1. Петр. 5; 7).