Седми понедељак по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 134  (5:9 - 6:11).

Браћо, писах вам у посланици да се не мијешате са блудницима; али не уопште са блудницима овога свијета, или с користољупцима, или са отимачима, или са идолопоклоницима; јер бисте морали изићи из овога свијета. А сад вам написах да се не мијешате с неким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или отимач; с таквим заједно и да не једете. Јер што да судим и онима који су напољу? Зар не судите ви онима који су унутра? А онима који су напољу судиће Бог. И избаците злога између вас самих. Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних а не код светих? Не знате ли да ће свети судити свијету? А ако ћете ви судити свијету, зар сте недостојни пресуђивања о ситницама? Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли у стварима овога свијета? А ви кад имате суђења за ствари овога свијета, узимате за судије оне који у Цркви не значе ништа. На срамоту вама говорим. Зар нема међу вама ни једнога мудра који ће моћи пресудити међу браћом својом? Него се брат са братом суди, и то код невјерних! И то вам је већ сасвим на срамоту што имате парнице међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете штету? Него ви чините неправду и наносите штету, и то браћи! Или не знате да неправедници неће наслиједити Царства Божијега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наслиједити Царство Божије. И такви бијасте неки; али се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега.

Мт. 56  (13: 54-58).

У време оно, дошавши Исус у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи? Није ли ово дрводјељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда? И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све ово? И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме. И не учини ондје чудеса многа због невјерја њихова.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Назарећани нису поверовали Христу зато што је живео међу њима. Он у свом спољашњем изгледу није имао привлачну светлост и наочитост која би сама по себи изазивала уважење. "Ми знамо ко је он", говорили су они. "Не може бити да у њему има нечег изузетног" (Мт.13,54-58). И поред тога, Господ није решио да узме наметљиву спољашњост. Он сам је све време остајао крајње прост по спољашњости. И апостоли су се потом исто тако држали, а после њих и сви истинити њихови следбеници и подражаваоци. Због чега је то тако? Због тога што је немогуће пронаћи спољашњу светлост која би у потпуности одговарала светлости живота у Христу Исусу. И због тога се сматра да је боље држати се сасвим неугледне спољашњости, која собом неће препречавати унутрашње. Ко буде имао очи да види, нека одмах погледа на последње, не задржавајући своју пажњу на првоме. Свети апостол Павле се овако изразио: А ово благо имамо у земљаним судовима (2.Кор.4,7). Када бисмо видели каква су по спољашњости била лица која данас прослављамо и призивамо у молитвама - не бисмо веровали својим очима: до те мере су били прости. И данас, онај који познаје живот у Христу Исусу, напушта спољашњост и сав се окреће унутрашњем. Због тога прво отпада, а друго се узвишује и расте. Код многих чак бива да нико и не примећује унутрашњу светлост, па ни онај који је има. Јер, зло је око људско. Њему и не треба показивати оно што је истински добро, будући да му може шкодити.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење Прве посланице Коринћанима

9. Писах вам у посланици да се не мешате с блудницима.

У којој посланици? У овој истој. Наиме, када је претходно рекао: Ишчистите стари квасац, указујући на блудника, показује да се већ из тих речи види, да се не смеју мешати с блудницима. Међутим, како би могли да помисле да би требало да се клоне свих блудника, чак и оних, којих је било међу Јелинима, објашњава о каквим блудницима говори.

10. Али не уопште са блудницима овога света, или с користољупцима, или са отимачима, или са идолопоклоницима, јер бисте морали изићи из овога света.

Реч уопште употребио је зато, да би означио да је предмет општепознат. Смисао је следећи: ја вам не забрањујем да се дружите с блудницима овога света уопште, тј. са Јелинима, јер би иначе требало да потражите другу васељену. Кад у једном граду поред вас живи и толико Јелина, како је могуће да се не дружите с њима?

11. А сад вам написах да се не мешате с неким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или отимач; с таквим заједно и да не једете.

Видиш ли, да није само један био блудник, него да је било и других, и да није постојао само један порок, него различити (пороци). Међутим, на који начин брат може истовремено да буде и идолопоклоник? Као што су некада Самарјани само упола били побожни, тако се догодило и Коринћанима, односно, неки од њих су се још придржавали идола. Осим тога, апостол се припрема да говори о онима, који су јели од идолских жртава.

Добро је рекао: зове се брат, јер сваки, који је крив у поменутим гресима, само носи име брата иако, у суштини, није брат. С таквим заједно и да не једете, да би разумели да су оскрнављени грехом, и да би се уздржали од њега.

12. Јер што да судим и онима који су напољу?

Онима, који су напољу, назива Јелине, а онима, који су унутра, хришћане. Ја се, каже, ни најмање не бринем за оне, који су напољу. Они живе изван мојих закона. Према томе, сувишно је да прописујем божанствене законе онима, који су изван тора Христовог. Оно што закон говори, говори онима који су у закону (Рим. 3; 19).

Зар не судите ви онима, који су унутра? 13. А онима који су напољу судиће Бог.

Неки иза негације "не" стављају тачку, а затим следеће речи читају без питања: "онима који су унутра, ви судите". Другим речима, након што је претходно рекао: Што да судим и онима, који су напољу, апостол је сада додао:" не", односно, није на мени да им судим. Други, међутим, читају повезано и са питањем: Зар не судите ви онима који су унутра! Спољашње очекује суд Божији који ће ови, што су унутра, избећи ако им ви будете судили.

И избаците злога између вас самих.

Подсетио их је на старозаветну изреку (в. 5. Мојс. 13; 5), желећи да напомене да је законодавцу раније било угодно, да се безбожни људи издвоје из заједнице. Речима: између вас самих показује, да ће за њих саме бити корисније, уколико избаце безбожника.

1. Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних, а не код светих?

Многи су се у новчаним парницама судили пред јелинским судијама. као познаваоцима закона. Због тога се труди да исправи то зло, којег се случајно сетио. Наиме, кад је поменуо користољупце, одмах се распламсао ревносном бригом за оне, који су заражени овим грехом. Није рекао: "код неверујућих", него: код неправедних, јер сваки, који се парничи, обично тражи праведност. Апостол зато показује да је неће пронаћи јер су, каже, јелински судови неправедни; како ће онда теби судити праведно? Светима назива верујуће, и самим тим називима указује на разлику између првих и других, јер су једни неправедни а други свети.

2. Не знате ли да ће свети судити свету!

Пошто верујући, као неуки, нису били у стању да просуђују на парницама, указује им на тежину и важност; као прво, назвао их је светима, а затим је рекао да ће они судити свету. То, уосталом, не треба замишљати тако, као да ће они заузети места судија и да ће изрицати пресуде (јер ће судити Господ). Напротив, они ће само осудити. У ствари ако су се они, будући слични свима осталима, показали као верујући а ти као неверујући, зар то онда није осуда за неверујуће?

А ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни пресуђивања о ситницама!

Запази да није рекао: "од вас ће примити суд", него: ви ћете судити свету, јер сте ви, верујући, били узор за свет. Изрека: недостојни пресуђивања о ситницама има следећи смисао: изгледа да су се Коринћани стидели да им суде они, који су унутра. Зато и каже: напротив, требало би да се стидите онда, кад се судите код оних, који су споља. Ти судови су рђави и нису као они, који су унутра.

3. Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли у стварима овога света?

Анђелима назива демоне. Ми ћемо, дакле, и демоне осудити, ако се, без обзира на то што смо обучени у тело, покажемо као савршенији од њих, који су без тела.

4. А ви кад имате суђења за ствари овога света, узимате за судије оне, који у Цркви не значе ништа. 5. На срамоту вама говорим: Зар нема међу вама ниједнога мудра, који ће моћи пресудити међу браћом својом?

Желећи да их удаљи од спољашњих судова, каже: можда ће неко рећи да у Цркви нема ниједног мудрог, који би могао да просуди у парници. Међутим, ако, према вашем мишљењу, у Цркви нема ниједног мудрог, онда је боље да за судије постављате унижене, него неверујуће. Уосталом, то сам рекао за вашу срамоту, ако је код вас уистину тако мало мудрих, да суд морају да доносе прости и неуки људи. Речи: међу браћом својом додао је зато да би показао да у таквом случају, ако се води парница с братом, није потребно много знања, и да братска наклоност највише погодује прекидању парнице (расправе).

6. Него се брат са братом суди, и то код неверних!

Двоструко зло: једно је што се суди са братом, а друго, што се суди код неверника.

7. И то вам је већ сасвим на срамоту што имате парнице међу собом.

Најпре им је забранио да се суде код неверујућих, а сада им забрањује да се уопште суде, и каже: то вам је већ сасвим на срамоту, тј. недолично је и срамно што имаше парнице међу собом тј. што се спорите један с другим (то значе речи: међу собом). Апостол је то рекао веома изражајно, јер смо ми, хришћани, дужни да један другога сматрамо браћом.

Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете штету?

8. Него ви чините неправду и наносите штету, и то браћи!

Много оптужби. Прва је та, да они не знају да поднесу увреду. Друга је та што, напротив, сами наносе штету, а трећа што то чине браћи. Добро би било, каже и да не чините и да не трпите штету. Међутим, ако би требало изабрати једно од ово двоје, онда је боље претрпети штету.

Или не знате да неправедници неће наследити Царства Божијега?

Закључујући слово претњом, појачава речи и пита их за ствар, која је свима позната.

Не варајте се.

Овде указује на оне Коринћане, који су говорили да је Бог човекољубив и да неће кажњавати, него да ће све увести у Царство. Због тога каже: Не обмањујте се, јер је то очигледно самообмањивање и заблуда да се овде очекује свако добро, а да се тамо буде изложен казни.

Ни блудници.

Онога, који је већ осуђен, поставља на прво место.

Ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници.

Рукоблудницима назива оне, над којима се извршава срамно дело, а затим набраја оне, који извршавају срамна дела.

Ни мужеложници, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије.

Многи се питају зашто је пијанице и опадаче поставио поред идолопоклоника и оних, који творе срамна дела? Зато, што је и Христос рекао да је достојан пакла онај, који свом брату каже: будало (в. Мт. 5; 22), а Јудејце је пијанство одвело у идолопоклонство. Осим тога, овде није реч о кажњавању, него о лишавању Царства. Царства се лишавају сви такви грешници подједнако, а овде није место да расуђујемо да ли ће бити разлике у њиховом кажњавању.

И такви бејасте неки; али се опрасте и посветисте, и оправдасте именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега.

Размислите, каже, каквог вас је зла Бог ослободио и каква вам је блага даровао. И ви сте били подложни свим наведеним пороцима, али вас је Он очистио од њих. И није вас само очистио, него вас је и посветио. На који начин? Тако што вас је оправдао. Најпре вас је очистио а затим оправдао и посветио, и то не именом овог или оног учитеља, него Именом Христовим и Светим Духом. Другим речима, та блага вам је подарила Света Тројица. Рекавши да их је посветио именом Христовим и Светим Духом, није указао ни на шта друго, него на Свету Тројицу.

[Огњен]

1 Corinthians 5:9-6:11

    9 I wrote unto you in an epistle not to company with fornicators: 10 Yet not altogether with the fornicators of this world, or with the covetous, or extortioners, or with idolaters; for then must ye needs go out of the world. 11 But now I have written unto you not to keep company, if any man that is called a brother be a fornicator, or covetous, or an idolater, or a railer, or a drunkard, or an extortioner; with such an one no not to eat. 12 For what have I to do to judge them also that are without? do not ye judge them that are within? 13 But them that are without God judgeth. Therefore put away from among yourselves that wicked person. 1 Dare any of you, having a matter against another, go to law before the unjust, and not before the saints? 2 Do ye not know that the saints shall judge the world? and if the world shall be judged by you, are ye unworthy to judge the smallest matters? 3 Know ye not that we shall judge angels? how much more things that pertain to this life? 4 If then ye have judgments of things pertaining to this life, set them to judge who are least esteemed in the church. 5 I speak to your shame. Is it so, that there is not a wise man among you? no, not one that shall be able to judge between his brethren? 6 But brother goeth to law with brother, and that before the unbelievers. 7 Now therefore there is utterly a fault among you, because ye go to law one with another. Why do ye not rather take wrong? why do ye not rather suffer yourselves to be defrauded? 8 Nay, ye do wrong, and defraud, and that your brethren. 9 Know ye not that the unrighteous shall not inherit the kingdom of God? Be not deceived: neither fornicators, nor idolaters, nor adulterers, nor effeminate, nor abusers of themselves with mankind, 10 Nor thieves, nor covetous, nor drunkards, nor revilers, nor extortioners, shall inherit the kingdom of God. 11 And such were some of you: but ye are washed, but ye are sanctified, but ye are justified in the name of the Lord Jesus, and by the Spirit of our God.

Matthew 13:54-58

    54 And when he was come into his own country, he taught them in their synagogue, insomuch that they were astonished, and said, Whence hath this man this wisdom, and these mighty works? 55 Is not this the carpenter's son? is not his mother called Mary? and his brethren, James, and Joses, and Simon, and Judas? 56 And his sisters, are they not all with us? Whence then hath this man all these things? 57 And they were offended in him. But Jesus said unto them, A prophet is not without honour, save in his own country, and in his own house. 58 And he did not many mighty works there because of their unbelief.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење јеванђеља по Матеју

53-54. И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде. И дошавши на постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој.

Матеј каже "приче ове", јер је Господ убрзо намеравао да исприча и друге. Одлази оданде, како би и другима помогао Својим доласком. Под Његовом постојбином разуми Назарет, јер је тамо одрастао. Учио је у синагоги и јавно говорио са смелошћу, како касније не би могли да кажу да је учио нешто противно Закону.

54-57. Тако да му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи? Није ли ово дрводјељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда? И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све ово? И саблажњаваху се о Њега.

Назарећани су били неразумни када су мислили да неплеменито порекло и сиромаштво родитеља спречавају човека да благоугоди Богу. Претпоставимо да је Исус био обичан човек, а не Бог. Шта би га спречавало у томе да постане велики чудотворац? Они су се, дакле, показали не само неразумни већ и пуни зависти, јер су Му завидели, уместо да се хвале и радују што је се њиховом граду појавио такав добар човек. Господ је имао браћу и сестре, децу Јосифову, која су се родила од Јосифа и жене његовог брата Клеопе. Пошто је Клеопа умро без деце, Јосиф је узео његову жену, по Мојсејевом закону, и са њом изродио шесторо деце: четири мушка и два женска детета, то јест, Марију, која се (по Закону) зове Клеопина, и Саломију.[15] Кажу: "Нису ли све код нас", што значи: "Не живе ли овде са нама?" Назарећани су се саблажњавали о Христа и вероватно су они били ти који су говорили да је Он изгонио демоне уз помоћ Веелзевула.

57-58. А Исус им рече: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому своме. И не учини ондје чудеса многа због невјерја њихова.

Видиш, како их Христос не укорава, већ им кротко говори да "нема пророка без части осим на постојбини својој". Ми, људи, често имамо обичај да омаловажавамо своје ближње, а да пријатељски дочекујемо странце. Додаје: "и у дому своме" јер су Му завидела и браћа његова који су били из исте куће. "И не учини онде чудеса многа због неверја њихова", желећи да их из сажаљења поштеди веће казне ако остану у неверју и после чудеса која је тамо могао да учини. "И не учини онде чудеса многа", већ само неколико, како касније не би могли да кажу: "Да је учинио чудеса поверовали бисмо у Њега." Схвати да ове речи још значе да је до данашњег дана Исус без части у својој постојбини, то јест, међу Јеврејима, док Га ми, странци, поштујемо.

[Огњен]

Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете штету?

Можда мислимо да је боље да одреагујемо онако како осећамо него да после дуго злопамтимо?  smej.gif

Или се само тако правдамо? 

Шта мислите?