Чуда стварања

[Guest Alefshin]

...из природе којом смо окружени...

Докази Стварања су свуда око нас, само их треба приметити.

Електричне рибе

Да би се заштитиле од непријатеља или да би онеспособиле плијен, посебне врсте јегуља и ража (врста рибе грабежљивице спљоштеног тијела, у облику ромба, и храпаве коже, оп. Е. И.) у ту сврху користе електричну енергију коју производе у својим тијелима. У свим живим бићима - рачунајући и човјека - постоје мала количина електричне енергије. Међутим, човјек није у стању усмјеравати ову енергију и ставити је под своју контролу како би је корисно и рационално искористио.

Актуалне животиње (посебне врсте јегуља и ража), пак, носе струју од 500 до 600 волти и у стању су је контролирати и користити против непријатеља.

Поврх тога, ова струја нема никаквих негативних посљедица за њих.Потрошена енергија се након извјесног времена, као батерија, пуни и ствара се електрична снага која је спремна за поновну употребу. Високу електрич ну енергију у својим малим тијелима рибе не користе само као механизам одбране. Електрична енергија за ове рибе има у исто вријеме и веома велики

значај приликом одређивања смијера у тамним морским дубинама, осигурава им да осјете предмете а да их и не виде. Захваљујући овој енергији у тијелу, рибе су у могућности одашиљати сигнале. Након судара са тврдим предметом, сигнали се мијењају и враћају назад носећи риби потребне податке о предмету. На тај начин риба утврђује удаљеност и величину предмета.

[Guest Alefshin]

Kамуфлажа

Умјетност скривања, односно "камуфлажа" једна је од особина животиња која им омогућава заштиту и неометан живот.

Животиње из два разлога осјећају потребу за камуфлажом: лов и скривање од нападача. А најважнија карактеристика која камуфлажу одваја од осталих метода је што камуфлажа изискује крајње велику интелигенцију, вјештину, естетику и прилагодљивост. Методе камуфлирања животиња су збуњујуће до непојмљивости. Скоро да је немогуће открити инсекта који се скрива на кори дрвета или друго живо биће које се скрива испод листа. А биљне ваши које сишу биљну срж се хране тако што на стабљици биљке опонашају изглед трна.

Ова метода је најдјелотворнија приликом заштите од највећег непријатеља, птица, које се не спуштају на биљку која на себи има трње.

[Guest Alefshin]

Анатомија људског ока:

можете ли да верујете да је око настало насумичним мутацијама? Центар у мозгу који `ставља до знања` човеку све оно што му око пошаље никад не види светлост дана што је сасвим јасно јер се, `јел`те, налази у мозгу.

Уз своју феноменалну комплексност око задржава и естетику неопходну за лице:

[Guest Alefshin]

Још чињеница које упућују на очигледно Стварање:

Специјални систем мржњења

Смрзнута жаба је неуобичајена биолошка појава. Не показује никакве знакове живота. Рад срца, дисање и циркулација крви функције су које су употпуности обустављене. Међутим, након отапања леда, жаба се, попут буђења из сна, поново враћа у нормалан живот.

Живи организам у смрзнутом стању је суочен са низом смртноносних ризика. Жаба, међутим, не носи ниједан од тих ризика. Темељна особеност жабе је да у смрзнутом стању може производити велике количине гликозе. Попут дијабетичара, количина шећера у крви жабе се повећава до веома великог нивоа.

Забиљежено је да количина шећера некада достиже вриједност и до 550 ммол/л. (У нормалним околностима ова вриједност код жаба износи од 1 до 5, а код човјека од 4 до 5 ммол/л.) Овако претјерано велика концентрација гликозе у нормалним околностима може проузроковати веома значајна поремећења.

А претјерано велика количина гликозе у смрзнутој жаби, пак, спречава

повлачење воде из ћелија и онемогућава случај скупљања. Ћелијска опна код

жаба је прилично пропустљива за гликозу, што омугућава да гликоза веома

лахко продре у ћелију. Велика количина гликозе у тијелу смањује тачку мржњења, на тај начин долази до мржњења само веома мале количине течности у тијелу животиње. Истраживачи су установили да гликоза може хранити и ћелије које су смрзнуте. Поред тога што представља природно гориво за организам, гликоза зауставља и многе метаболичне реакције, попут синтезе урина, те због тога не долази до брзог трошења различитих извора хране ћелија.

Како долази до тако наглог и великог пораста гликозе у организму жабе?

Одговор је веома занимљив: у тијелима живих бића постоји један специјални

систем који је задужен за овај посао. Одмах након појављивања леда на површини коже, у јетру стиже сигнал након чега овај орган одмах у гликозу

претвара један гликоген којег посједује. Још увијек је науци непознато својство овог сигнала који се одашиља јетри. Пет минута након пристизања сигнала количина шећера у крви се нагло почиње повећавати.

Несумњиво је да се један систем, који ће употпуности измијенити метаболизам

у смислу подмиривања свих потреба и то тачно у тренутку када је то организму

потребно, не оформљује случајно, већ искључиво као посљедица

савршеног плана Створитеља. Никаква случајност не може проузроковати овако беспријекоран и комплексан систем.

[Guest Alefshin]

Албатрос

Користећи различите технике летења , птице селице на минимални ниво доводе потрошњу енергије. Једна од тих техника је уочљива и код албатроса. Ове птице, које 92% свога живота проводе на мору, посједују крила чији промјер достиже 3,5 метра. Најзначајнија специфичност албатроса је његов стил летења; сатима може летјети а да при томе никако не млати крилима. Том приликом, албатрос клизи кроз зрак користећи се вјетром, а његова крила су отворена и у статичном положају.

Да би се у статичном и отвореном положају држала крила промјера од 3,5

метра, потребна је доста велика снага. Унаточ томе, албатрос у овом положају

проводи по неколико сати. То, пак, постиже уз помоћ урођеног анатамског

система. Крила албатроса у току лета се блокирају. Због тога никако не може

користити снагу мишића. Крила се држе само са слојевима мишића, што осигурава велико олакшање приликом лета. Овај систем, такођер, смањује и енергију коју птица троши у току лета пошто албатрос не користи енергију зато што не млати крилима и не троши снагу да би крила држао отвореним. Вишесатни лет уз једино кориштење вјетром албатросу осигурава неограничени извор енергије. Напримјер, у лету од 1.000 км албатрос од 10 кг ће изгубити свега 1% од своје тежине.

Ово је веома мали губитак. Да би се окористио овако примамљивом техником, човјек је, узимајући албатроса као узор, произвео једрилицу.

[Guest Alefshin]

Различити системи вида

Вид је за многе морске животиње од крајње важности са позиција лова и одбране. Због тога већина морских животиња има очи које су дизајниране у идеалном облику за подморни живот. На дубини преко 30 метара видокруг се знатно смањује. Међутим, очи живих бића која живе на овој дубини створена су у складу са овим увјетима. За разлику од копнених, подморне животиње имају сферична сочива, која су у складу са потребама густог окружења у којем живе. Супротно очима облика широке елипсе која су својствена копненим животињама, очи сферичног облика су далеко прикладније за гледање под морем; подешене су за гледање објеката из блиског плана. А приликом гледања удаљене тачке, цијели сочивни систем се, уз помоћ једног специјалног мишићног механизма смјештеном у оку, повлачи назад. Један од разлога што су рибље очи сферичне је, такођер, и преламање свјетлости у води. Због тога што је испуњено течношћу која је скоро исте густине као и вода, у оку не долази до преламања свјетлости приликом осликавања слике настале вани. Очно сочиво слику у потпуности изоштрава преко мрежњаче, те на тај начин риба, за разлику од човјека, успијева крајње јасно видјети под водом. Због великог недостатка свјетлости на морским дубинама, одређене животиње као што је хоботница имају изразито велике очи. Животиње великих очију су приморане да на дубинама од преко 300 метара лове бљештање које шире бића из окружења. А нарочито морају бити осјетљиве на танке плаве зраке које се

пробијају кроз воду. Из тог разлога у њиховим мрежњачама се и налази велики број осјетљивих плавих ћелија.

Као што се може и закључити из наведених примјера, свако живо биће посједује очи са веома различитим карактеристикама које су у складу са њиховим потребама, а то је јасан доказ да су оне у најидеалнијем облику створене од стране Свезнајућег Створитеља, а никако да су настале случајно и путем еволуције.

[marija]

ovo je moja omiljena tema, napisaću nešto al nemojte me odmah optužiti za jeres

od kada znam za sebe najjače prisustvo Boga sam osećala u prirodi, posebno na planinama, u šumi, sećam se zore nad Perućcem, uz prvu jutarnju kafu, kada se sunce tek pomalja, magla se polako podiže iznad krivudave Drine i jezera  a ja pomislim Bože koje savršenstvo si stvorio, i sva se naježim kao kad čujem crkvena zvona, volim oluje, kišu.....uvek pomislim Gospode kako nas u trenu možeš satreti...kako ej veličanstveno Stvaranje Tvoje..

i onda mi neko kaže da je sve "slučajno nastalo", cvrc

[Guest Alefshin]

Принудна сеоба

Специфичност риба лососа које живе на Пацифику је да се, због оплодње, оне поново враћају у ријеке у којима су се излегле. Бића која један дио свог живота проводе у мору се, дакле, ради оплодње враћају у слатке воде. Почетком љета, када крећу на пут, боја лососа је блиставоцрвена, да би се на крају путовања њихова боја преобратила у црну. Прије сеобе приближавају се

обали, па тек онда крећу у пробој до ријеке не уступајући ни пред каквим препрекама. Пливајући узводно, савлађивањем брана и слапова стижу до мјеста на којем су изашле из јаја. На крају овог путовања од 3.500 до 4.000 км, женка полаже 3 до 5.000 јаја која потом мужјак оплођује. У току исцрпљујућег пута и у току полагања јаја, лосос претрпљује и знатно велике повреде.

Након полагања јаја женка дјелује веома преморено, репна пераја се истроше, а боја коже почиње се мијењати у црно. Исто то важи и за мужјака. Након извјесног времена ријека бива преплављена мртвим лососима. Из јаја ће се, међутим, излећи нова генерација која ће, такођер, проћи исту маршруту. Како лососи успијевају у овом путовању? Како, након изласка из јаја,

успијевају доћи до мора? Које методе користе у изналажењу пута до мора? Ово су питања која још увијек чекају одговор. У овом контексту има много претпоставки, али дефинитивног резултата још увијек нема. Која је то снага што лососе приморава на пут од неколико хиљада километара, на повратак на мјесто које уопће не знају? Јасно је да постоји једна супериорна Воља која

господари над њима и која их усмјерава. То је Господ Бог.

[marija]

Ima li Boga

Zar ne biste voleli da vam neko bar jednom da dokaze o postojanju Boga? Bez pritiska i bez fraza poput: “Jednostavno treba da veruješ.” Tekst koji sledi predstavlja iskren pokušaj da se izlože neki od dokaza o postojanju Boga. Međutim, stvar je u stavu: ako se neko protivi čak i mogućnosti da Bog postoji, onda će svaku činjenicu tumačiti na svoj način. Ako neko ne želi da poveruje da su ljudi bili na Mesecu, nikakvi dokazi, informacije, fotografije astronauta koji hodaju po površini Meseca, intervjui sa njima, kamenje doneto sa Meseca… neće ga ubediti. Takav čovek ostaje pri svom jer on a priori ima ubeđenje da ljudi naprosto ne mogu da stignu do Meseca

Kada se govori o mogućnosti postojanja Boga, u Bibliji možemo pročitati da ima ljudi koji su videli dovoljno dokaza, ali su potisnuli istinu o njemu.1  Sa druge strane, onima koji žele da ga upoznaju, sam Bog kaže: “Tražićete me i naći ćete me; kad me potražite svim srcem svojim. I daću vam da me nađete.”2  Pre nego što razmotrite neke činjenice koje govore o postojanju Boga, zapitajte se: “Ako ima Boga, da li želim da ga upoznam?”

Evo, dakle, nekih dokaza o postojanju Boga . . .

1. Kroz čitavu istoriju, u svim kulturama sveta, ljudi su bili ubeđeni da postoji Bog. Da li neko sa sigurnošću može da kaže da svi oni nisu bili u pravu? Milijarde ljudi, iz različitih socioloških, intelektualnih, kulturnih miljea i različitih stepena obrazovanja, došli do istog zaključka – da postoji tvorac, Bog, kome se treba klanjati.

“Antropološka istraživanja pokazuju da i među najudaljenijim i najprimitivnijim ljudima danas, postoji opšte verovanje u boga. Čak i u najranijoj istoriji i legendama širom sveta, originalni koncept bio je isti: Jedan Bog koji je ujedno i tvorac. Jedini veliki Bog je izgleda postojao u svesti čak i onih društava koja su danas politeistička.”3

2. Složenost naše planete ukazuje na svesnog tvorca koji ne samo da je stvorio naš univerzum, već ga i dalje održava.  Postoji mnoštvo primera koji ukazuju na Božije stvaranje. Evo nekoliko njih:

Zemlja… veličina zemlje je savršena. Zemljina veličina i gravitacija održavaju tanki sloj gasa sastavljenog uglavnom od azota i kiseonika koji se pruža samo nekih 70 km iznad zemljine površine. Da je zemlja manja, atmosfera ne bi bila moguća – kao kod Merkura. Da je zemlja veća, atmosfera bi sadržavala slobodni vodonik – kao kod Jupitera.4 Zemlja je jedina poznata planeta koja sadrži atmosferu pogodnu za razvoj biljaka, životinja i ljudi. Ako uzmemo u obzir temperaturnu razliku, grubo gledano, od -40°C do 50°C, Zemlja se nalazi na pravoj udaljenosti od Sunca. Da je zemlja udaljenija, svi bismo se smrzli. Da je iole bliža, izgoreli bi. Čak bi i manje varijacije Zemljine udaljenosti od Sunca učinile život na njoj nemogućim. Zemlja zadržava savršenu udaljenost od Sunca dok rotira oko njega pri brzini od skoro 108000 km/h. Zemlja se takođe okreće i oko svoje ose, tako da se da svi delovi površine ravnomerno zagrevaju i hlade svakog dana.

I Mesec se nalazi na savršenoj udaljenosti od Zemlje da bi imao efekat na gravitaciju. Mesec utiče na plimu i oseku, tako da okeani ne miruju, a u isto vreme ih sprečava da se izliju preko kontinenata..5

Voda…bezbojna, bez ukusa i mirisa, pa ipak nijedno živo biće ne može da preživi bez nje. Biljke, životinje i ljudi sastoje se uglavnom od vode (oko dve trećine ljudskog tela sastoji se od vode). Pogledajte zašto je voda toliko važna za život: voda ima neobično visoku temperaturu ključanja i smrzavanja, što nam omogućava da živimo u datom temperaturnom okruženju zadržavajući pri tom telesnu temperaturu od oko 36°C konstantnom.

“Čak bi i manje varijacije Zemljine udaljenosti od Sunca učinile život na njoj nemogućim.”

Voda je univerzalni rastvarač. Uzmite punu čašu vode i dodajte šećer... neće se izliti nijedna kap preko ivice posude. Voda jednostavno apsorbuje šećer. Ovo svojstvo vode omogućava da hiljade hemijskih, mineralnih i hranjivih sastojaka prolazi kroz naša tela pa i kroz najmanje krvne sudove.6

Voda je takođe i hemijski neutralna. Ona omogućava da telo apsorbuje hranu, lekove i minerale a da pri tome ne menja njihova hemijska svojstva. Voda ima jedinstveni površinski napon. Zbog toga može da teče uspravno kroz biljke, prkoseći zakonu gravitacije, donoseći ‘vodu koja život znači’ i hranljive sastojke na vrhove čak i najviših drveća. Voda se ledi od površine naniže, i pluta po površini nezamrznute vode, što omogućava ribama da plivaju tokom zime.

97% vode na zemlji nalazi se u okeanima. Mađutim, na našoj planeti postoji sistem za preradu koji izvlači so iz vode, a onda tu vodu raznosi po celoj zemlji. Prilikom isparavanja vode, so ostaje u okeanu, a od isparenja se stvaraju oblaci koje vetar lako pomera i tako raspršuje vodu po površini – za biljke, životinje i ljude. To je sistem za pročišćavanje i snabdevanje koji omogućava život na ovoj planeti. Sistem reciklirane i ponovo upotrebljene vode.7

Ljudski mozak… istovremeno obrađuje neverovatnu količinu informacija. Mozak registruje sve boje i objekte koje vidite, temperaturu oko vas, pritisak koji vaša stopala imaju na pod, zvuke, suvoću vaših usana, čak i teksturu ovog članka koji upravo držite u rukama. Vaš mozak registruje emocionalne reakcije, misli i memoriju. U isto vreme mozak prati vitalne funkcije tela kao što je brzina disanja, kretanje očnih kapaka, glad i kretanje mišića u vašim rukama. Ljudski mozak obrađuje više od milion informacija u sekundi.8  Mozak zatim sređuje te informacije po važnosti, isključujući one relativno nevažne. Ova funkcija ‘proveravanja’ omogućava vam da se koncentrišete i efektivno funkcionišete u prostoru. Možemo li za organ koji obrađuje više od million informacija u sekundi, i pri tom određuje njihovu važnost i omogućava vam da odgovorite na one najpogodnije, reći da je nastao tek onako, pukom slučajnošću?

Kada NASA pošalje šatl u svemir, pretpostavljamo da nije majmun napravio plan leta, već inteligentan um. Kako objasniti postojanje ljudskog mozga? Samo neko ko je inteligentniji i pametniji od čoveka mogao je da stvori ljudski mozak.

3. Puka slučajnost nije odgovarajuće objašnjenje.

Zamislite da gledate Rušmor planinu u koju su uklesani likovi Vašingtona, Džefersona, Linkolna i Teodora Ruzvelta. Da li možete da poverujete da se to dogodilo slučajno? Uzmite u obzir neograničeno vreme, vetrove, kiše i razne druge okolnosti… ipak je teško zamisliti da se nešto takvo, vezano za istoriju, jednostavno izvajalo u planini. Zdrav razum nam kaže da su ljudi zamislili i stručno isklesali te figure. Ovaj članak dotiče se samo nekih neverovatnih aspekata našeg sveta: položaja Zemlje u odnosu na Sunce, nekih osobina vode, jednog od organa u ljudskom telu. Da li je išta od svega toga moglo da nastane slučajno?

Poznati astronom Ser Frederik Hojl pokazao je da slučajno spajanje amino-kiselina u ljudskom telu predstavlja matematički apsurd. Ser Hojl je slabost “slučajnosti” ilustrovao na sledeći način: “Kolika je verovatnoća da tornado prođe kroz otpad na kome se nalaze svi delovi Boinga 747 i da ih slučajno sklopi u avion spreman za poletanje? Čak i kada bi se univerzum sastojao samo od takvih otpada, i kada bi taj tornado prošao kroz sve njih, verovatnoća je toliko mala da je zanemarljiva.”9

Ako uzmete u obzir zamršenost naših života i univerzuma, razumno je misliti da je neki inteligentni tvorac, koji nas voli, obezbedio sve što nam je potrebno za život. Biblija opisuje Boga kao tvorca i održitelja života.

4. Urođeni osećaj za dobro i loše kod ljudi ne može se biološki objasniti. U svakome od nas, u svim kulturama, nalazi se jedinstveni osećaj za dobro i loše. Čak se i lopov iznervira i oseća izigranim kada ga neko pokrade. Ako neko otme nečije dete i zlostavlja ga, javljaju se ljutnja i zgražavanje, koji taj postupak definišu kao zlo, bez obzira na naciju i kulturu. Odakle potiče osećaj za dobro i zlo? Kako objasniti univerzalni zakon u svesti svih ljudi koji kaže da je ubistvo iz zadovoljstva pogrešno? A šta je sa hrabrošću, umiranjem za cilj, ljubavlju, dostojanstvom, dužnošću i samilošću? Odakle je sve ovo došlo? Ako su ljudi samo produkt fizičke evolucije - “opstanak najjačih” – zašto se žrtvujemo jedni za druge? Od koga smo dobili taj unutrašnji osećaj za dobro i loše? Postojanje savesti kod ljudi najbolje se može objasniti postojanjem tvorca kome je stalo do ljudskih postupaka i sklada među ljudima.

5. Bog se nije otkrio samo kroz ono što se može videti u prirodi i u ljudskim životima, već se konkretno pokazao i u Bibliji.

Božije misli, ličnost i stavovi mogu se saznati jedino ako Bog odluči da nam ih pokaže. Sve ostalo bilo bi samo ljudsko nagađanje. Bili bismo na gubitku kada Bog ne bi želeo da ga upoznamo. Ali on to želi i rekao nam je sve što treba da znamo o njemu, kao i kako da se odnosimo prema njemu. Ovde je bitno razmotriti pouzdanost Biblije. Arheološka istraživanja sve više potvrđuju umesto da osporavaju događaje iz Biblije. Na primer: arheološka iskopavanja u severnom Izraelu 1993. godine potvrdila su postojanje kralja Davida, pisca većine psalama u Bibliji.10 Razdvajanje Crvenog mora i druga arheološka otkrića nastavljaju da dokazuju istorijsku tačnost Biblije. Biblija je pisana više od 1500 godina, a pisalo ju je 40 ljudi, iz različitih mesta i sa različitih kontinenata. Pisana je na 3 jezika, i pokriva različite događaje u različitim istorijskim epohama.11 Pa ipak, postoji začuđujuća istrajnost u njenoj poruci. Kroz čitavu Bibliju javljaju se sledeće poruke:

1. Bog je stvorio svet u kome živimo, a nas je posebno stvorio da bismo imali lični odnos sa njim.

2. On nas iskreno voli.

3. On je savršen i svet, i zbog toga ne može biti u vezi sa grešnim ljudima.

4. Bog je obezbedio način da naši gresi budu očišćeni.

5. On traži od nas da prihvatimo njegov oproštaj i da izgradimo lični odnos sa njim za svu večnost.

Zajedno sa ovom centralnom porukom, Biblija nam otkriva Božiji karakter. Psalam 145 je tipičan opis Božije ličnosti, i njegovih misli i osećanja koja gaji prema nama. Ako želite da upoznate Boga, već sada to možete.

6. Za razliku od svih ostalih Božijih otkrivenja, Isus Hristos je najjasnija, najkonkretnija slika Boga. Zašto Isus? Pogledajte vodeće svetske religije i videćete da su Buda, Muhamed, Konfučje i Mojsije za sebe govorili da su učitelji ili proroci. Niko od njih nikada nije tvrdio da je jednak Bogu. To je ono što Isusa izdvaja od drugih. On je rekao: Bog postoji, i vi sada gledate u njega. Iako je govorio o svom Ocu na nebu, to nije bilo iz ugla razdvajanja, već veoma bliske zajednice, jedinstvene u celom čovečanstvu.  Isus je rekao da je svako ko je njega video, video Oca, svako ko je u njega poverovao, poverovao je u Oca. Rekao je: “Ja sam svetlo sveta, ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlo života.”12 Tvrdio je da poseduje osobine svojstvene samo Bogu: da može da oprašta ljudima grehe, da ih oslobodi iz ropstva greha, da im da život pun izobilja i večni život na nebu. Za razliku od drugih učitelja koji su ukazivali ljudima na svoje reči, Isus je ukazivao na samog sebe. On nije kazao: “Sledite moje reči i naći ćete istinu,” već: “Ja sam put, istina i život. Niko ne dolazi k’ Ocu do kroza me.” 13

“Ljudski mozak obrađuje više od milion informacija u sekundi.”

Kakav dokaz je imao Isus za tvrdnju da je božanskog porekla?

Radio je ono što ljudi ne mogu da rade – činio je čuda, lečio slepe, bogalje, gluve, čak je nekoliko ljudi vratio iz mrtvih. Imao je vlast nad predmetima – stvorio je ni iz čega dovoljno hrane za nekoliko hiljada ljudi. Izvodio je čuda nad prirodom – hodao je po površini jezera, naredio besnećoj oluji da se smiri. Ljudi su ga svuda pratili zato što je stalno ispunjavao njihove potrebe čineći čuda. Ako ne žele da veruju u ono što im kaže, onda neka poveruju u njega kroz čuda koja vide, govorio je.14

Šta smo o Bogu mogli saznati gledajući Isusa? Šta Bog misli, očekuje i oseća prema čovečanstvu? Isus Hristos je predstavio Boga kao nežnog, saosećajnog, svesnog naše egocentričnosti i naših mana, a ipak tako željnog ličnog odnosa sa nama. Isus je pokazao da iako nas Bog vidi kao grešnike dostojne njegove kazne, njegova ljubav prema nama je nadvladala i on je osmislio drugi plan. Bog je dozvolio da njegov sin na sebe preuzme kaznu za naše grehe. A Isus je to voljno prihvatio. Mučili su ga devetokrakim bičem sa metalnim vrhovima. “Kruna” od trnja mu je stavljena na glavu. Onda su ga prikovali na krst klinovima probodenim kroz šake i stopala. Međutim, klinovi ga nisu mogli zadržati na krstu – njegova ljubav prema nama jeste. Isus je umro umesto nas da bismo mogli da primimo oprost. U poređenju sa svim ostalim verama poznatim čovečanstvu, jedino kroz Isusa možete videti da Bog poseže ka čoveku, omogućavajući mu lični odnos sa sobom. Isus je dokaz Božijeg srca punog ljubavi, koji ispunjava naše potrebe i privlači nas k sebi. Zbog Isusove smrti Bog može da nam oprosti, potpuno nas prihvati i iskreno voli. Bog kaže: “Ljubim te ljubavlju večnom, zato ti jednako činim milost.” 15 Ovo je Bog na delu.

Najpresudniji dokaz da je Isus jednak Bogu je njegovo najviše istraživano čudo – vaskrsenje iz mrtvih. Isus je rekao da će tri dana nakon svoje sahrane ustati iz mrtvih. Trećeg dana po raspeću, gotovo 2 tone težak kamen na ulazu u njegovu grobnicu bio je katapultiran u vazduh.16

Stražar veoma dobro obučene rimske vojske video je zaslepljujuću svetlost i anđela. Grobnica je bila prazna, ostala je samo pogrebna odeća koja je bila obmotana oko Isusovog tela. Tokom godina, pravne, istorijske i logičke analize pokušavale su da objasne njegovo uskrsnuće, i najpodesniji zaključak još uvek jeste da je Isus ustao iz mrtvih. Ako želite da znate da li Bog postoji, proučite Isusa Hrista. U Svetom Pismu stoji da je “Bog toliko zavoleo svet, da je i sina svog jedinorodnog dao, da svaki koji poveruje u njega ne propadne nego da ima život večni.”17

Da li želiš da zasnuješ lični odnos sa Bogom i budeš siguran da te on prihvata?

Ovo je tvoja odluka, bez prinude. Ali ako želiš da ti Bog oprosti i da stupiš u lični odnos sa njim, možeš to učiniti ako ga zamoliš da ti oprosti i da dođe u tvoj život. “Počujte, evo stojim na vratima (tvog srca) i kucam. Ako ko čuje glas moj i otvori, ući ću k’ njemu ,”18  rekao je Isus, a ti se njemu možeš obratiti ovim rečima:  “Isuse, hvala ti što si umro za moje grehe. Ti poznaješ moj život i znaš da mi je potreban oprost. Molim te da mi sada oprostiš, i da uđeš u moj život. Hvala ti što želiš da imaš zajednicu sa mnom. Amin.”

Za Boga je zajednica sa tobom večna. Misleći na sve koji u njega veruju, Isus je rekao: “Poznajem ih, i za mnom idu, i dajem im večni život, i neće izginuti nikada, i niko ih ne može oteti iz ruku mojih.”19

Sagledavajući sve ove činjenice, možemo zaključiti da Bog zaista postoji i da ga možemo lično upoznati.

O Autoru:

Kao ateisti, Merilin Adamson bilo je teško da negira kvalitet života i odgovore na molitve svoje bliske prijateljice. U pokušaju da opovrgne njena ubeđenja, Merilin se našla zapanjena pred obiljem dokaza koji ukazuju na postojanje Boga. Nakon otprilike godinu dana borbe i upornog preispitivanja, Marlin je prihvatila Boga. Njena vera je od tada stalno jačala i bila izvor njene ispunjenosti.

(1) Rimljanima 1:19-21; (2) Knjiga proroka Jeremije 29:13-14; (3) Paul E. Little, Know

Why You Believe (Victor Books, 1988), p. 22; (4) R.E.D. Clark,

Creation (London: Tyndale Press, 1946), p. 20; (5) The Wonders of

God’s Creation, Moody Institute of Science (Chicago, IL); (6) Ibid.;

(7) Ibid.; (8) Ibid.; (9) Little, p. 24; (10) Thomas McCall, “The Stone

of the House of David,” The Levitt Letter (Zola Levitt Ministries),

September 1993; (11) Josh McDowell, Dokazi o kojima treba doneti sud (San Bernardino, CA: Here’s Life Publishers, 1979), p. 16; (12)

Jevanjđelje po Jovanu 8:12; (13) Jevanjđelje po Jovanu 14:6; (14) Jevanjđelje po Jovanu 14:11; (15) Knjiga proroka Jeremije 31:3;

(16) Josh McDowell, I ne samo tesar (Wheaton, IL: Tyndale

House, 1977), p. 90-91; (17) Jevanjđelje po Jovanu 3:16; (18) Otkrivenje Jovanovo 3:20; (19)

Jevanđelje po Jovanu 10:27-29

Merilin Adamson

http://www.vox-magazin.com/Ima%20li%20Boga.html

[Guest Alefshin]

Сипа

Сипа испод коже има `кромотофор`, односно један густи слој еластичних пигментних кесица. Генерално, ови пигменти су жути, црвени, црни и браон. Сигналом који се одашиља из мозга, ћелије се шире и прекривају кожу тоном боје која је у складу са окружењем. Уз помоћ тога, узимајући боју, рецимо, стијене на којој се налази, сипа остварује беспријекорну камуфлажу.

Овај систем је толико дјелотворан да уз помоћ њега сипа на себи може исцртати чак и правилне пруге попут оних које се налазе на зебри.

Једна сипа која се поистовијетила са пјешчаном површином. На слици десно види се иста сипа која се, након што је опазила рониоца, ради заштите од опасности, овај пут прекрила блиставом жутом бојом.

[marija]

Da li postoji Bog?

     Kako znati da li Bog zasigumo postoji? Može li se postojanje Boga složiti sa naučnim činjenicama i prirodnim zakonima? Kakav je On? Gdje su sigumi podaci i izvori o Njemu? Kakve su posledice vjerovanja ili nevjerovanja u Njega? Šta znači postojanje Boga za naš lični život?

     Posledice shvatanja da nema Boga

     Ako Boga nema, nema ni konačnog autoriteta - sve je ralativno, nema apsolutnih pravila ponašanja. Ako nema Stvoritelja, sve je slučajno i nema smisla. Ako nema Onoga koji je vječan, onda nema ni vječnosti - sve je prolazno.

     Posledice shvatanja da ima Boga

     Ako Boga ima, ima konačnog autoriteta - postoji zakon ljudskog ponašanja. Ako ima Stvoritelja, sve je djelo plana i ima smisla. Ako ima Onoga koji je vječan, onda ima i vječnosti - sve je prolazno.

     Danas u svijetu postoje različite ideje o Bogu ili o Njegovoj (ne)egzistenciji, od ateizma (čovjek je najviše biće, najveći autoritet, moralni zakoni su proizvod ljudskog shvatanja i kulture a ne božanske volje; nema apsolutnog vrhunskog autoriteta, društvo je konačni autoritet), deizma (Bog postoji ali nema kontakta sa čovjekom, On je stvorio svijet usadivši moraine zakone u ljude i prepustio nas samima sebi), paganizma ili politeizma (svijetom upravlja mnoštvo bogova koji gospodare prirodnim pojavama, a čovjek treba da ih poštuje da bi mu bili nakloni i činili dobro – što inače vrlo asocira na kult svečeva u tradicionalnom hrišćanstvu), postmodernističke filozofije (ideje čovječanstva su povezane kao mreža i u međusobnoj su korelaciji; svaka ideja ili vjerovanje koja je postala sastavni dio istorije i ljudske misli dostojna je prihvatanja; nema nikog iznad ostalih; svi putevi vode do Boga), klasične nauke (pošto se ne može empirijski ili naučno dokazati ima li ili nema Boga, nauka ga nije otkrila, prema tome, nema Boga; mi smo dio beskrajnog razvojnog lanca) i slično.

     Vjerovati u Boga je samo ljudska potreba, ali ne i stvarnost. Biblija ne sadrži racionalne postavke, već mitove starih naroda. Bog je samo plod ljudske religiozne mašte. On je zamisao slabića koji trebaju neku natprirodnu pomoć. Stoga u racionalnom razmišljanju i odlučivanju Bog nema mjesta. Ovo je stav tzv visoke kritike i skepticizma.

     Mišljenja običnih ljudi uglavnom se svode na nedoumice tipa "Ko to zna?" "Niko Ga nije vidio." "Ima neka sila." "Mora da ima nešto."

     Budizam, hinduizam, New Age "hrišćanstvo "

     Bog postoji kao bezlična inteligentna energija, kosmička "svijest", kao suština cijelog svemira. On nije ličnost, već inteligencija i sila koja prožima kosmos, kao i svakoga od nas. Meditacijom čovjek spoznaje boga u sebi. čovjek se sjedinjava sa bogom posle mnogo reinkarnacija, prelaskom u "nirvanu", bezlično jedinstvo sa bogom.

     Logičan slijed ovakvog tumačenja je da pošto Bog nije osoba, nemamo nikakav lični odnos sa njim. Mi njega posjedujemo u sebi i samo treba da ga iskoristimo u svoje svrhe. Bog nema ljubav, moralni zakon ili pravila. Postoji samo karma, zakon odmazde. Ne postoji nikakav vrhunski moralni autoritet, niti moralna odgovornost.

     Spiritizam i okultizam

     Bog je vrhunski Um, inteligentna energija koja prožima svemir i koja se manifestuje kroz duhovne pojave, naročito preko duhova umrlih s kojima je moguće komunicirati.

     Satanisti uče da je Bog Adonaj koji je tiranin neopravdano protjerao boga satanu sa neba, koji je dobar i čija vladavina je blaga.

     Praktična posledica ovakvog vjerovanja je odbacivanje biblijskog prikaza Boga, kao i cjelokupne Biblije; uvlačenje u natprirodne pojave i direktno izlaganje uticaju duhova (demona).

     Problem - sumnja

     Kako biti siguran da Bog zaista postoji? Gdje su logički i naučni vanbiblijski dokazi važeći za sve Ijude? Kako dokazivati nešto (nekoga) što je nedokazivo i neuhvatljivo?

     Prepreke vjerovanju u Boga su sumnja i nesigumost, nedovoljna ili pogrešna informisanost, omiljene navike i grijesi, lična oholost i samouvjerenost, bunt protiv autoriteta, praktični problemi, strah od sredine (težnja za poistovjećivanjem sa okolinom, želja za prihvaćenošću od drugih). Koliko će me koštati ukoliko vjerujem u Boga? Neću li izgubiti svoju slobodu i ličnost pokoravanjem nekom višem autoritetu? Hoću li moći da živim kako mi se sviđa u zajednici sa Bogom?

     Temeljni autoritet po ovom pitanju. činjenice prisutne u ljudskom ponašanju. Naučno dokazane zakonitosti. Logičke i matematičke postavke. Istorijski dokazane pojave. Opšte iskustvo čovječanstva. Empirijski dokazi.

     Kosmološki argument

     Bazira se na uzročno-posledičnom poretku stvari, ili bolje rečeno logici. Sve što postoji ima uzrok svoga postojanja. Ljudsko iskustvo ne poznaje činjenicu da ni iz čega samo po sebi može nešto postati. Svijet postoji, dakle mora postojati Stvoritelj svijeta. Međutim, problem ovakvog dokazivanja je kod uzroka samoga Boga. Zato danas u filozofiji postoji sledeća postavka: u svemiru postoje dvije vrste entiteta, tzv "neophodni entitet" koji svoje postojanje ne duguje nikome, koji je uzrok svih uzroka dok je sam bez uzroka (Bog), i ostali entiteti (planete, biljke, životinje, ljudi itd).

     Teleološki argument

     Riječ teleios znači dovesti nešto u stanje savršenosti, kompletnosti. Svijet u sebi ima sklad i harmoniju a tako i svemir. Ustrojstvo u prirodi, nama samima, složenost i svrsishodnost organizama svjedoče o Tvorcu svega.

     Ontološki argument

     Prvi ga je iznio sv. Anselmo u XII vijeku, a kasnije ga razradio Rene Dekart, veliki francuski matematičar i filozof. "Mislim, dakle postojim!" i na osnovu svoga postojanja zaključujem da mora postojati jedno drugo Biće. Zašto? Jer ja nijesam potpuno biće, osjećam žeđ i potrebu za nekim drugim Bićem koje bi moralo biti apsolut svih kvaliteta i vrijednosti.

     Kako znamo to što znamo? Gdje su granice znanja? U ljudskom umu postoje tzv "urođene ideje" koje čovjek nikada ne bi mogao naučiti iskustvom. Na primjer, ideja o vječnosti. Mi nikad nijesmo vidjeli vječnost ili vječno biće pa ipak u svom srcu nosimo takvu ideju. Zatim ideja apsolutne pravde za kojom čovjek neprestalno čezne i često umire, vjerujući da će pravda ipak biti zadovoljena. čovjek svjesno ili nesvjesno teži Bogu i želi da posjeduje kvalitetniju ljubav, pravdu, mir, istinu. To nije ništa drugo do traženje Boga. Jedino u Bogu čovjek može pronaći mir i potpunost svoga bića.

     Moralni argument

     Dugujemo ga Imanuelu Kantu i podrazumijeva tzv "etičke dileme." Kada se čovjek nalazi u dilemi da učini ili ne učini nešto, potrebno je da napravi takav izbor koji može postati univerzalni izbor svih ljudi. Šta to znači? Ako postoje univerzalni izbori, onda postoji i univerzalno biće. Postoji dakle Bog.

     "Ukoliko je čovjekova savjest jedini dokaz postojanja Boga onda je on dovoljan," rekao je Kant.

     Matematički dokaz

     Složenost svijeta je toliko velika da je matematički potpuno dokazivo da nije moguće da je sve postalo slučajno. Zakon vjerovatnoće kaže da mogućnost da stvari krenu na bolje same po sebi je: 1/e260e. e je prirodni broj, 2,718.... Ovo je funkcija koja najbrže raste u matematici. Procijenjeno je da je ovaj broj veći od ukupnog broja atoma u svemiru (poređenja radi).

     II zakon termodinamike

     Procesi u izlovanim sistemima se uvijek odvijaju u smeru povećanja entropije (mjere neuređenosti, haosa sistema). Sve što je prepušteno samo sebi odvija se u smjeru većeg haosa. To je najuniverzalniji zakon koji važi u čitavom svemiru. Sve propada i kvari se samo po sebi. Neko je morao da uloži izuzetan napor da bi sve usmjerio u pravom smjeru i stvorio red. Bez ovakvog napora red nije moguć.

     Ilustracija: Prije će tajfun da prođe kroz otpad starih automobila i napravi Boing 747 nego da je život nastao sam po sebi ("Big Bang" teorija).

     Zakon života

     Omne vivo ex vivo (sve živo od živog). Živa bića nastaju samo od živih roditelja. Ko je stvorio prve roditelje? Izvor žive prirode mora biti Neko ko ima život. To može biti samo Stvoritelj.

     Naučne činjenice

     Materija i energija ne nastaju same po sebi. Svijet i svemir ne mogu nastati samo po sebi. Život ne može nastati sam po sebi. Sve ima svoje porijeklo, pa prema tome i svijet i svemir.

     Istorijski dokaz

     U svim civilizacijama, čak i nezavisno jedna od druge, postoji razvijena svijest o postojanju Boga. S obzirom da se ta svijest proteže tokom čitave istorije, nemoguće je da zajedno sa realnostima života u ljudskoj svijesti tako dugo opstane jedna nerealnost.

     Postojanje Izraela kao naroda je dokaz postojanja Boga, jer je on i nastao direktnom božanskom intervencijom i čudom. Izrael je izašao iz Egipta i smjestio se u Palestinu vođen i praćen božanskom silom. Taj narod je istorijski svjedok postojanja Boga.

     Izvor biblijskog predznanja

     Biblijski pisci su predskazali mnoge događaje i hiljadama godina unaprijed. To nijesu mogli samo ljudskim sposobnostima. Oni svi do jednog tvrde da su otkrivenja dolazila od Boga.

     Ličnost Isusa Hrista

     Isus nije obična ličnost. Njegovo rođenje, život, smrt i vaskrsenje koje svjedoče očevici, arheološki i istorijski podaci, govore da je On govorio istinu. Sve što je radio dokazuje da je zaista poslat od Boga da prikaže Njegov karakter.

     Šta Biblija kaže o Božjem postojanju?

     Ona jednostavno polazi od činjenice da Bog postoji, da je On realnost.

     Između ostalog, Biblija govori o grupi ljudi zvanoj "bezbožnici" ili "bezumnici." Međutim, ovo nijesu oni koji nijesu svjesni činjenice da Bog postoji nego je riječ o ljudima koji to znaju ali svjesno odbijaju da vjeruju u Njega. Oni žele da žive kao da Boga nema. Zato u Psalmu 14:1 stoji: "Reče bezumnik u srcu svojemu: nema Boga.''

     Biblija ruši zidove neznanja ili pogrešnog znanja o Bogu.

     ZAKLJUčAK

     Neko inteligentan je morao da stvori tako inteligentno oragnizovan svijet i kosmos. Samo Onaj koji posjeduje životodavnu energiju mogao je da podari život svemu živom. Šta ovo znači za nas? Mi smo rezultat i dio velikog plana. Život smo dobili od Boga - mi živimo Njegovim životom. Mi smo organski i duhovno dio Njega. Bog je izvor našeg postojanja i odvajanje od Njega znači odvajanje od samog života.

     Bog je stvamost koju treba prihyatiti. Sumnja je neopravdana. Grijeh i njegov uzročnik su naši neprijatelji. Bog želi da nas oslobodi od svega što će nas sigumo uništiti. Život u Bogu donosi istinsku slobodu od svega zla.

______________

S.P.

[marija]

Doktor filozofije u oblasti logike, Alvin Plantinga javno zastupa ideju o 'inteligentnom Konstruktoru'.

Ne samo Plantinga vec i mnogi drugi od kojih su Filip Dzonson, koji predaje pravo na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju; Majkl Bihi, poznati biohemicar i autor knjige Darwin's Black Box-The Biochemical Challenge to Evolution; Vilijam Demski, matematicar; Dzon Polkinghorn i Friman Dajson, fizicari; Alan Sandejdz, astronom i mnogi drugi.

Pitanja koja zbunju naucnike:

1. Zasto kod cetiri fundamentalne fizicke sile postoji zapanjujuc stepen preciznog podesavanja, sto omogucava postojanje svemira i zivota?

2. Kako se moze objasniti izuzetna slozenost zivih organizama, koju cesto nije moguce pojednostaviti?

3. Zasto je fosilni zapis nepotpun, i gde su dokazi o postojanju prelaznih oblika, to jest karika, izmedju glavnih vrsta zivih bica?

Obzirom da nauka nema odgovarajuce odgovore na ova pitanja evo sta su neki poznati naucnici izjavili:

Kao naucnik, dok posmatram svet oko sebe, zapazam tako slozene i precizno osmisljene mehanizme da dolazim do zakljucka da iza tako slozenog ustrojstva stoji inteligentno planiranje. Matematicar Endru Makintos, Vels Ujedinjeno Kraljevstvo.

"Slozenost prirode jasno ukazuje na postojanje Stvoritelja. Ocigledno je da se, kada se pronikne u neki bioloski ili fizicki sistem, otkriva neverovatna slozenost" Biohemicar Dzon Krejmer, Kanada

"Svaka zivotinja je na neki nacin jedinstveno oblikovana kako bi bila prilagodjena odredjenoj sredini. Prinudjen sam da slozenost zivih bica pripisem Stvoritelju a ne slepim evolucionim silama" Biohemicar Bob Hosken, Australija

"U zivom svetu vlada izuzetan red. To je delo jedne uzvisene Moci koju ja nazivam Bog. U tome se vera slaze s naucnom istinom. Vera ne porice naucnu istinu, vec je cini potpunom, pruzajuci jednostavnije shvatanje svemira" Biolog Zan Dorst, Francuska

"Ne mogu zamisliti svemir i nas zivot bez inteligentnog pocetka, bez izvora duhovne 'topline' koji postoji iznad materije i njenih zakona" Nuklearni fizicar Andrej Dmitrijevic Sakarov, Rusija

Iskrene izjave ovih ljudi koji su strucnjaci na svojim poljima nagone svaku razumnu osobu iskrena srca da razmislja: stvaranje ili evolucija?

[Guest Alefshin]

Коала

Уља која се налазе у листу еукалиптуса у себи садрже такве састојке који су отровни за многе сисаре. Овај отров је једна врста одбрамбеног хемијског механизма којег еукалиптус користи као заштиту од непријатеља.

Међутим, постоји једно специфично биће које је надвладало овај механизам и које се храни овим лишћем. То је коала, животиња која припада једној врсти из породице торбара... На еукалиптусу коале и станују и хране се њиме, а и утољавају потребу за водом. Као и остали сисари, и сама коала није у стању варити целулозу која се налази у дрвећу. Зато је везана за микроорганизме који могу варити целулозу.

Мјесто гдје су најчешће уочени ови микроорганизми је мјесто спајања танког и дебелог цријева, односно стражњи израштај цријевног система - слијепо цријево. Слијепо цријево је најзанимљивији дио коалиног система за варење. Ова дијафрагма има улогу једне ферментационе коморице која, одуговлачећи пролазак лишћа, осигурава да микроби обаве варење целулозе. Захваљујући томе, коала успијева неутрализирати отровно својство еукалиптусовог лишћа.

[Милица]

Ima li Boga

http://www.vox-magazin.com/Ima%20li%20Boga.html

??????? ????? ?? ?????? ?????? ??????? ???? ??? ???? ??????? ??????? ?? ??????? ??? -

??? ????!

???????? ?? ?? ?? ????????? ?? ???????.

?????, ????????. 

[zlata]

Ima li Boga

http://www.vox-magazin.com/Ima%20li%20Boga.html

??????? ????? ?? ?????? ?????? ??????? ???? ??? ???? ??????? ??????? ?? ??????? ??? -

??? ????!

???????? ?? ?? ?? ????????? ?? ???????.

?????, ????????. 

Mico mogla bi tati da pustis i jedan odlican dokumentarac ukoliko ga nije pogledao, Kolaps darvinizma

Ima ga na googlu  klapklap