Поуке-ако може неко да ми појасни

[Zayron]

Inače riječ past i dan danas u modernom češkom jeziku znači zamku, stupicu. To su rupe koje stari Sloveni po šumama i livadama kopaše i u njih životinje razne hvataše i loviše koje im tamo u njih upadahu i propadahu a više van iz njih ne mogahu. Zato kod nas postoji također riječ napast (i ne uvedi nas u napast, iskušenje) ili propast (to je ta zamka, stupica ili rupa u koju se propada). Također glagoli past ili propast (u rupu, na ispitu, u školi itd). Jedino što se kod nas više ne upotrebljava ta korijenska forma past nego samo izvedenice sa prefiksima (propast, prepast, napast) ili sufiksima (padobran na primjer).

Evo na primjer kako izgleda naslov češkog filma: Đavolova zamka ili

Đavolova stupica, označio sam tamo crvenim tu korijensku riječ PAST:

http://www.csfd.cz/f...3-dablova-past/

všechny plakáty (3)

• 
  

Ďáblova past

• 
  Devil's Trap, The
  

Drama

Československo, 1961, 87 min

Obsah

• Baladický příběh se odehrává v oblasti Moravského krasu v první polovině 18tého století. O krásné krajině kolovaly podivné zvěsti, ve kterých se objevoval ďábel. Mlynářská rodina Spálených odedávna zkoumala tajemství přírody, které vždy dokázala využít ku prospěchu svému i vesnického lidu. To se však nezamlouvalo regentovi a biskupovi, a tak spojili síly, aby nepohodlného mlynáře zničili. (oficiální text distributora)
  

[Драган άσημος :)]

Све ово је преписано из Охридског пролога.

 

-Како се постиже чистота срца?

-Шта је то скрушено срце?

-Зашто је чисто срце врлина пресудна?

-Да ли је неко од вас ово опитовао?

 

...Ми не можемо поднети Духа Божјега у пуноћи као Христос Господ, али Га можемо задобити у онолико у колико нам треба, да бисмо знали куда, шта и како. Према чистоти срца Дух се усељава у срце и из срца управља човеком...

 

 

...Ко год се скруши пред Богом, Бог га чини силним. У скрушено срце Дух Божји се усељава и одатле говори кроз уста човечја. То је потврђено не само на пророцима и апостолима него и на многобројним Божјим синовима и кћерима....

 

 

...Сви нису једнаки, нит' имају исто,
Ал' сви могу Богу дати срце чисто.
O чистото срца, жртво досточудна.
За спасење ти си врлина пресудна,
И на жртвенику твој се тамјан диже,
И брже од свега пред Господа стиже...

[Драган άσημος :)]

Једном неваљалом или неугодном мишљу може се изгубити стогодишњи труд спасења. (Прота Аврам Некрасов)-преузето са насловне стране www.pouke.org

Како то да се једном неугодном мишљу може изгубити стогодишњи труд спасења?

Једна неваљала мисао наспрам 100 година труда. confused

Дакле, знајући да од последњега часа живота зависи спасење наше душе, треба увек да бдимо, сећајући се онога што је написано? У чему те затекнем, у томе ћу ти и судити(Проповедник, 11).

 

https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=2490.0

[Драган άσημος :)]

Да ли ово у ствари има везе са тим да кад човјек сагријеши губи благодат и ако га у том часу затекне смрт, он је као оне луде дјевојке без уља, које женик није пустио у брачне одаје, које св. Серафим тумачи на следећи начин (из књиге "Циљ хришћанског живота):

 

...У причи о мудрим и неразумним девојкама, пошто је неразумнима понестало уља, њима је речено: "Идите на тржницу и купите!" Али, када су оне уље купиле, врата од брачне Одаје већ су била затворена, те нису могле ући унутра. Неки тврде, да недостатак уља код неразумних девојака означава недостатак добрих дела у њиховом животу. Такво схватање није потпуно правилно. Какав је то у њих био недостатак добрих дела, када се оне - ако и неразумним - ипак девојкама називају? А девственост је заиста највиша добродетељ, као стање равноангелско, и могла би сама по себи бити замена за све остале добродетељи. Ја убоги, мислим да је њима управо недостајало благодати Свесветога Духа Божијега. Творећи добродетељ, те деве су сматрале, по свом духовном неразуму, да је једино у томе дело хришћанско - само "творити" добродетељи. Гле, творили смо добродетељи, и тиме као да смо дело Божије извршили!? Мећутим, неразумних се девојака није тицало да ли су притом задобиле и благодат Духа Божијег, да ли су је достигле! Баш за такав начин живота, којим се човек ослања само на творење добродетељи, без брижљивог испитивања да ли њима и колико то благодати Духа Божијега задобија - за такав начин живота и говори се у књигама Отаца: "Постоји и други један пут који на почетку изгледа добар, но крај његов је на дну адовом". Антоније Велики, у својим писмима монасима, говори за такве девственице: "Многи монаси и девственице немају никакве представе о разлици воља које дејствују у човеку, и не знају да у нама дејствују три воље: прво - Божија, свесавршена и свеспасоносна, друго - сопствена човекова, људска воља, ако не пагубна а оно и неспасоносна, и треће - ђаволска, за душу његову потпуно пагубна". И баш та трећа, вражија воља и учи човека или да не твори никакве добродетељи или да их твори из сујете, или да твори добро ради добра, а не ради Христа. Друга, сопствена наша воља учи нас да све творимо ради насладе наших похота, то јест, као што и ђаво учи - да творимо добро ради добра, без обзира на благодат која се добром стиче. Само прва - воља Божја и свеспасоносна, у томе се једино и састоји да се твори добро искључиво ради задобијања Духа Светога, као вечнога блага, коме ништа не недостаје, које се ничим потпуно и достојно не да оценити. Гле, то стицање и течевина Духа Светога управо и јесте оно уље, које је недостајало неразумним девојкама. Због тога су оне и назване лудим, јер су заборавиле на неопходни плод добродетељи, на благодат Духа Светога, без кога никоме нема спасења, нити га може бити, јер: "Духом Светим свака душа живи и чистотом се узвишава и светли, Тројичним Јединством Свештенотајне". Сам Дух Свети усељава се у душе наше, и то усељавање у душе наше Њега, Сведржитеља, и сапребивање с духом нашим Његовог Тројичног Јединства, дарује нам се према томе да ли на све могуће начине задобијамо Духа Светога. Ово задобијање припрема у души и телу нашем престо Божијем светворачком пребивању с духом нашим, по неизмењивој речи Божијој: "Уселићу се у њих и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити народ мој". Ово и јесте оно уље у светиљкама мудрих девојака, које је могло сјајно и стално горети. Девојке с таквим пламсавим светиљкама могле су дочекати Женика, који је дошао у поноћ и ући са Њим у Одају радости. Оне неразумне, пак, видевши да им светиљке гасну, пожуриле су, истина, на тржницу, да купе уља, али нису успеле да се врате на време, јер су врата већ била затворена. Тржница - то је живот наш; затворена врата брачне Одаје која су спречила приступ к Женику - смрт је човекова; мудре и неразумне девојке - душе су хришћанске, а уље нису добра дела него - благодат Свесветога Духа Божијег, коју кроз њих задобија природа наша изнутра, благодат која претвара наше биће од овога у оно, преображавајући га од трулежног (пропадљивог) у нетрулежно (непропадљиво) и преводећи из смрти душевне у живот духовни, из таме у светлост, из пећине бића нашег, у којој су као скотови и зверови свезане наше страсти у храм Божанства, у пресветлу Одају вечне радости у Исусу Христу, Господу нашем, Творцу и Избавитељу, и Вечном Женику душа наших..... 

[Драган άσημος :)]

Карактер садашњег, привременог живота јесте - преласт.

 

Св. Јован Кронштатски

[Zayron]

Оно што је мени нејасно је како једна неваљала или неугодна мисао може да превагне 100 година труда спасења? Нисам то схватио из досадашњег писања на ову тему. 89898989898989

 

Kako ne može. Čovjek leži na smrtnoj postalji, preostaje mu još samo par sati ili možda minute života. Toliko je slab da više ne može da govori a kamoli griješi tijelom. Ali mozak i dalje radi, razne misli mu se pojavljuju i o njima razmišlja .... izmedju ostalih i ta da Boga ustvari nema i da je proćerdao svoje najbolje godine posteći i odričući se svjetskih zadovoljstava, uništio svoju mladost braneći se od grijeha bluda, ostao siromašan jer bio pošten itd. A ne pokaje se za to, ustvari umre kao nepokajani ATEISTA! I šta sad, kud će on, kredita u takvim stvarima nema, na smrtnoj postelji je zahvaljujući toj takvoj nevaljaloj misli postao bezbožnik. Umjesto da je odgurnuo od sebe kao iskušenje povjerovao je da je istinita i umro kao bezbožnik, uništio sve, i spas i sve te godine podvizivanja.

[Драган άσημος :)]

Драган Алексић άσημος , on 07 Jun 2010 - 22:58, каже: -Једном неваљалом или неугодном мишљу може се изгубити стогодишњи труд спасења. (Прота Аврам Некрасов)-преузето са насловне стране www.pouke.org Како то да се једном неугодном мишљу може изгубити стогодишњи труд спасења? Једна неваљала мисао наспрам 100 година труда. confused free-

-Дакле, знајући да од последњега часа живота зависи спасење наше душе, треба увек да бдимо, сећајући се онога што је написано? У чему те затекнем, у томе ћу ти и судити(Проповедник, 11).

 

 

Брат неки упита аву Сисоја: Шта да учиним, оче, јер падох у грех? - Устани, чедо, и спашћеш се, одговори старац. На то брат рече: Али ја, пошто устадох, поново падох. - Поново устани! узврати старац. Тада брат упита: Докле ћу онда падати и устајати? - Старац одговори: Док ти не дође крај, и затекне те или у добру или у злу; стога треба стално исправљати себе, да би те у томе и смрт затекла.