Solomon Kane Написано Јун 6, 2010 Пријави Подели Написано Јун 6, 2010 ИНТЕРВЈУ: протосинђел САВА ЈАЊИЋ, заменик настојатеља манастира Високи Дечани СПЦ је јединствена У Црној Реци се прегледају манастирске књиге и пописује инвентар ради детаљног извештаја митрополиту Амфилохију. – Ситуација у Епархији рашко-призренској је редовна Фото СПЦ „У случају да они који остану у сукобу с патријархом и Сабором наставе са евентуалним антицрквеним активностима и подривањем црквеног поретка, постоји могућност да се одлуком Црквеног суда нађу ван Цркве, као што је то случај са Симеоном Виловским и некадашњим црноречким сабратом Драганом Давидовићем“, каже протосинђел Сава Јањић, заменик настојатеља манастира Високи Дечани и уредник Информативне службе Епархије рашко-призренске, у интервјуу „Политици”. – Овде није реч ни о каквом расколу и то је и сам владика Артемије врло јасно рекао. Реч је о црквеном и канонском преступу. СПЦ је јединствена и сви епископи су потписали одлуке Сабора почетком маја ове године – истиче отац Сава. Каква је тренутна ситуација у манастиру Црна Река? Живот у манастиру се одвија нормално и уобичајено, нови игуман манастира је преузео све административне дужности. Дакле светиња и даље живи. Истовремено се прегледају манастирске књиге и пописује инвентар ради детаљног извештаја митрополитгу Амфилохију. Део покретне имовине које је према сведочанствима сведока раније братство било изнело ван манастира је једним делом враћено. Наравно, треба прегледати и остали инвентар јер је по Уставу СПЦ све то власништво манастира и епархије и треба да служи монасима који живе уз кивот светог Петра Коришког. Које канонске мере могу бити предузете против монаха који су напустили манастир без канонског отпуста? Врсте канонских мера, када ће и како оне бити предузете искључиво зависи од митрополита Амфилохија, али и од спремности одбеглих монаха да се покају и врате у црквено-канонски поредак. Лично не бих да било шта прејудицирам, али могу да поменем шта правила евентуално предвиђају. Према канонима и Правилнику монашког живота по Уставу СПЦ монаси не смеју самовољно напуштати манастир без сагласности надлежног архијереја нити прелазити на територије других епархија без сагласности тамошњег епископа. Мере које се могу против њих предузети су епитимија, црквена казна забране свештенодејства и причешћа, на одређено време. То су црноречки монаси већ раније добили од епископа Атанасија и после им је та епитимија укинута, али ако се не врате у покајању у епархију свом епископу може да следује и црквено-судски поступак, као у случају Драгана Давидовића и Виловског који су рашчињени и размонашени одлуком Црквеног суда. Посебно отежавајућа околност јесте да су одбегли монаси отишли без иједног ваљаног канонског разлога, нико их не тера или злоставља или врши притисак да мењају своју веру и слично, односно нема канонских разлога и зато им није удовољено да добију отпуст само зато што они тако хоће. Они су напустили манастир с моштима светог Петра Коришког да живе код приватног лица које је већ познато по својим антицрквеним делатностима. Такође, они настављају са ширењем неистина у медијима и јавности о ситуацији у Епархији рашко-призренској. Нису се ни јавили надлежном епископу жичком и живе практично без редовне комуникације с локалним епископом и свештенством. Јасно је да ниједан епископ не може да их прими у свој манастир или епархију без канонског отпуста јер би и сам подлегао канонској кривици. Како оцењујете стање у Епархији рашко-призренској? Ситуација у епархији је редовна и богослужења се редовно врше у свим храмовима и манастирима и нема ниједног напуштеног манастира у епархији. Инсинуације о наводном егзодусу монаштва су бесмислица. Чињеница је да један број монаха и монахиња тражи неко уточиште ван епархије јер не желе да живе према црквеним правилима, али од фебруара до данас, а по свему судећи и надаље, нико неће добити канонски отпуст јер је чврст став Јерархије СПЦ и патријарха да нема разлога за напуштање манастира и епархије посебно на овим страдалним просторима и да би то значило секташење и групашење које је штетно за Цркву. Монаштво подразумева одговорност и поредак. Црква почива на послушности патријарху, Сабору и надлежном епископу и лични односи с духовником не могу се стављати изнад црквеног поретка и узимати као изговор за нарушавање црквених правила. Нема никакве политичке или завереничке позадине већ је реч, како је установљено, о озбиљним канонским и финансијским прекршајима појединих људи у ранијој Епархијској управи које је Црква била принуђена да санкционише у циљу очувања свог моралног и духовног интегритета и угледа. Ј. Чалија [објављено: 06/06/2010] Извор Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука