ГРЧКИ ВЛАДИКА

[Guest ага пије млеко]

Епископ Артемије се мешао и у друге православне цркве, највише у грчку, пише у оптужници коју је против њега саставио Синод СПЦ, коју објављује Пресс.

Артемије је мимо свих канонских прописа крајем деведесетих година освештао антиминс и написао да је освештан „за цркву Светога Саве у Солуну" и доделио га јеромонаху Симеону (Виловском), који се налазио на студијама у Солуну.

Чудна служба у Солуну Јеромонах Симеон је често служио у хиландарској цркви Светог Саве у улици Камвунион бр. 1 у Солуну и према сведочењу очевидаца на светим богослужењима, противно канонском и црквеном поретку, уместо цариградског патријарха као надлежног архијереја за Свету гору, Хиландар и све светогорске метохе, помињао епископа Артемија на чијем је и антиминсу и служио.

За такво кршење црквеног поретка сазнало се у Цариградској патријаршији и Митрополији солунској. Тако је протосинђел Солунске митрополије Јоанис Тасијас 2002. дошао са пратњом на вечерњу службу, одузео антиминс Артемија и оставио антиминс царинградског патријарха. Симеон је 17. маја 2006. Синоду СПЦ признао да је у хиландарској цркви Светог Саве помињао епископа Артемија. Иначе, епископ Артемије је писао једно отворено писмо цариградском патријарху, због кога му је забрањен улазак на Свету гору.

Заобилазио и патријарха Артемије је у Архиепископији београдско-карловачкој без благослова патријарха Павла као надлежног епископа отворио Духовни и мисионарски центар „Атос" у кући у Београду која је добијена од манастира Хиландара и где је потом отворена књижара „Тројеручица". Управа Хиландара је од епископа Артемија тражила да се не користи назив „Тројеручица" и да добије благослов од патријарха Павла. Према сведочењу Милоша Јанићијевића, Артемије је тражио од њега да дозволи да се на његово име води како се не би тражио благослов од патријарха, а име књижаре је променио у „Атос".

Изградњом манастира-метоха изван своје канонске јурисдикције, у Плочнику код Куршумлије у Епархији нишкој, без знања и одобрења надлежног епископа, сада патријарха Иринеја, Артемије је грубо прекршио канонско предање. Актом бр. 972 од 1. новембра 2008. у нишкој епархији основао је тзв. манастир Богородица Браинска, Подворје Светоданиловског манастира у Браини код Медвеђе. Поставио је и клирика у туђој епархији, чиме је прекршен 34. апостолски канон. Артемије није ништа предузео ни у случају када је његов монах Антоније (Давидовић) без благослова епископа шабачко-цаљевског 2003. деловао у тој епархији позивајући свештенство и вернике на бунт против виших црквених власти! Антоније је и организовао протестни скуп против патријарха српског Павла 29. јануара 2003. испред Патријаршије у Београду.

У Београду је, без знања и одобрења, основао Канцеларију за културну баштину Епархије рашко-призренске као својеврсни паралелни Завод за заштиту споменика културе за Косово и Метохију, коју је једним делом финансирао из наменских средстава прикупљених за гладне на Косову. Куповином некретнина на подручју других епархија (Београд, Сремчица, Бања Ковиљача, Пролом бања, Врњачка Бања...) створен је утисак да је Артемије плански стварао не само структуру будућег раскола ширећи своју власт на просторе других епархија СПЦ, него и директно подривајући црквени поредак.

Контакти са расколницима Епископ Артемије је добио новчани прилог за децу са Косова од извесног „Сестринства хришћанске православне мисије Свети Јован Милостиви". Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј је Синоду образложио о којим се особама ради, те какво је и чије је то удружење. И поред свега, сарадња Артемија са поменутим удружењем се наставила, иако је реч о одлученим ланцима из друге епархије.

Бројни су контакти епископа Артемија и са др Десанком Крстић и групом расколника из Канаде као предводницима групе која се узурпирајући имовину СПЦ у Торонту, на Благовести 2010, одвојила од СПЦ и прешла међу тзв. старокалендарце. Епископ Артемије је, мимо канонских правила, за њих као клирике друге епархије СПЦ писао посебне посланице и слао им како би их објављивали у Канади чиме се, такође, умешао у канонске надлежности других епископа.

Артемије је без одобрења митрополита Амфилохија као заменика патријарха Павла преко медија изјавио да ће 1. септембра 2009. у Београду учествовати на масовном политичком скупу. Митрополит Амфилохије је актом бр. 1193 од 13. септембра 2009. епископу Артемију и делу његовог свештенства забранио учешће на таквом скупу изван Епархије рашко-призренске, а са јасним политичким порукама. И други архијереји су више пута Синоду протестовали због неканонског свештеномонаха из Епархије рашко-призренске у њиховим епархијама.

извор

[Милан Меденица :)]

Мајко Божја, јел ово све тачно?  229229229 229229229 229229229 229229229 229229229 229229229 229229229

[Милан Меденица :)]

Није ово све лично дело еп.Артемија, имао је некога ко му подилази под сујету и наговара га на то, мада нема оправдања што је потпао под туђи утицај.

па ваљда он некоме треба да диригује, а не неко други њему ?!

[њуња]

Изградњом манастира-метоха изван своје канонске јурисдикције, у Плочнику код Куршумлије у Епархији нишкој, без знања и одобрења надлежног епископа, сада патријарха Иринеја, Артемије је грубо прекршио канонско предање.

извор

Е, па ово није тачно.

Имање на коме је изграђен манастир посвећен Св. Николају Велимировићу у Плочнику је било приватно, припадало је упокојеном монаху Прокопију који је ту живео. Он је цело имање поклонио Епархији Рашко-призренској. То је његово, ваљда има право на то да га да коме хоће, зар не?!

[Guest свештеник Иван]

Не знам ко је писао овај текст. Иначе Pressu ич не верујем. Класична дневна жута штампа, атеистички расположена.

[prizrenac]

Mislim da citiranje ovakvih tekstova iz zute stampe ne prilici ovom forumu!

[Александар Милојков]

Изградњом манастира-метоха изван своје канонске јурисдикције, у Плочнику код Куршумлије у Епархији нишкој, без знања и одобрења надлежног епископа, сада патријарха Иринеја, Артемије је грубо прекршио канонско предање.

извор

Е, па ово није тачно.

Имање на коме је изграђен манастир посвећен Св. Николају Велимировићу у Плочнику је било приватно, припадало је упокојеном монаху Прокопију који је ту живео. Он је цело имање поклонио Епархији Рашко-призренској. То је његово, ваљда има право на то да га да коме хоће, зар не?!

Е па ипак је тачно да наведени поступак нарушава канонски поредак у Цркви. Канон 4. Четвртог Васељенског сабора изричито, између осталог, забрањује подизање манастира без сагласности надлежног епископа:

"....Да нико и нигде не оснива или подиже манастир или молитвени дом без сагласности епископа дотичнога града..."

Нема "приватног имања" када је Црква у питању. Не можете у свом дворишту градити храм или манастир само под изговором да је то ваше двориште. Црква није приватна ствар, па да ово буде дозвољено.

[Милан Меденица :)]

Sabor Arhijereja SPC i sam treba da snosi istu odgovornost jer mnoge stvari nije predupredio u pocetku nego je dozvolio dotle da se ode, da sadasnje promene dovode do raskola... Na zdravijem je uvek veca odgovornost.

нажалост, то је мана сваког човека - кратковидост, да не кажем природа.

[zoxy]

Е, па ово није тачно.

Имање на коме је изграђен манастир посвећен Св. Николају Велимировићу у Плочнику је било приватно, припадало је упокојеном монаху Прокопију који је ту живео. Он је цело имање поклонио Епархији Рашко-призренској. То је његово, ваљда има право на то да га да коме хоће, зар не?!

Е па ово је тачно што ти кажеш и тај манастир је одавно у власништву упокојеног монаха Прокопија и садашњи патријарх Иринеј  је то знао и није ништа урадио по том питању јер тај манастир је на 20км од Прокупља па знам а и сада има црноречких монаха и још пре свих ових дешавања су ту били и нико ништа није рекао !

[Александар Милојков]

Е, па ово није тачно.

Имање на коме је изграђен манастир посвећен Св. Николају Велимировићу у Плочнику је било приватно, припадало је упокојеном монаху Прокопију који је ту живео. Он је цело имање поклонио Епархији Рашко-призренској. То је његово, ваљда има право на то да га да коме хоће, зар не?!

Е па ово је тачно што ти кажеш и тај манастир је одавно у власништву упокојеног монаха Прокопија и садашњи патријарх Иринеј  је то знао и није ништа урадио по том питању јер тај манастир је на 20км од Прокупља па знам а и сада има црноречких монаха и још пре свих ових дешавања су ту били и нико ништа није рекао !

Како манастир може да буде у власништву монаха? Не постоје приватни манастири. Црквено право познаје манастире под јурисдикцијом епархијског епископа и тзв. ставропигијалне манастире, под канонском јурисдикцијом патријарха. Додуше, некада су постојали и манастири разних ктитора, али су и они ипак били под црквеном јурисдикцијом патријарха или архиепископа.

Не знам по ком основу је решен статус наведеног манастира. Једно знам: црквеноправни је нонсенс да на канонској територији једног епископа буде манастир под јурисдикцијом другог епископа. Како су то наше црквене власти у конкретном случају решиле, није ми познато.