О самооптерећењу грехом...

[Никола Ђоловић]

И самооптерећивање грехом може бити егоцентричног карактера. Нарочито ако је већа вера у свој грех неголи у благодат Бога Тројице. Мучити своју савест онда када је нико на то не тера, или када је изобилна благодат дата, по мени може бити ништа мања „хула на Светог Духа“. Бог није постао Човек да би мучио савест људима већ да би је исцелио, и још више, да би је уврстио у богодоличан процес обожења као вид општења са Богом и Његовим нествореним енергијама. Не треба се саплитати умом на своје или туђе грехове, већ треба созерцавати даровану благодат у себи, и кроз њу сагледавати сваку личност око себе на начин како Сам Бог види људе. Због психолошког морала превиђати духовну благодат Царства, сувише је велика цена и грешка. Благодат устројава морал у човеку а не морал благодат. У томе греши једнако клир и народ али не сви но само појединци који диктирају наивним масама. Просувши благодат у овај свет, Бог даде богатство сиромасима. Није лоше некада и погрешити, како би се срушила вавилонска кула наше сујете о личној праведности, и довела до богодоличног смирења пред собом и другима на које смо дотад гледали са презиром и сумњом.

[Зорица екс Милева]

Лакше рећи него испоштовати, али није немогуће - Богу је све могуће.

[мирођија]

Није лоше некада и погрешити, како би се срушила вавилонска кула наше сујете о личној праведности, и довела до богодоличног смирења пред собом и другима на које смо дотад гледали са презиром и сумњом.

          Ово  ми  се  дешава, да ми се сруши  сујета о личној  праведности и  када  сама

          мислим  да  ни на кога  не  гледам  са  висине.

          Што  значи  да  некога  ипак  гледам, и  да  морам  још  да  спустим  дурбине...

          Никола,  да  ли  је  ово  твоје  размишљање, или повезано  са  неком  литературом?

          Ако  јесте,  можеш  ли  да  наведеш  извор,  макар  у  траговима, јер  бих  желела

          да  прочитам  нешто  о  томе,  баш  због  недоумица  које  имам  ових  дана...

[Никола Ђоловић]

Није лоше некада и погрешити, како би се срушила вавилонска кула наше сујете о личној праведности, и довела до богодоличног смирења пред собом и другима на које смо дотад гледали са презиром и сумњом.

           Ово  ми  се  дешава, да ми се сруши  сујета о личној  праведности и  када  сама

           мислим  да  ни на кога  не  гледам  са  висине.

           Што  значи   да  некога  ипак  гледам, и  да  морам  још  да  спустим  дурбине...

           Никола,  да  ли  је  ово  твоје  размишљање, или повезано  са  неком  литературом?

           Ако  јесте,  можеш  ли  да  наведеш  извор,  макар  у  траговима, јер  бих  желела

           да  прочитам  нешто  о  томе,  баш  због  недоумица  које  имам  ових  дана...

Nije. Licno rasudjujem pa se licno i delim sa svim ljudima dobre volje. Iskreno, malo sam zasicen od citatologije drugih autora jer nam je Bog podario dovoljno blagodati da i sami u necemu ispitujemo Pisma...

[мирођија]

    Да, благодат, у реду је!

    До  ње  се  теже  или  лакше  долази.

    Људи  обично  кажу, потребно  је  доста  искуства.

[Никола Ђоловић]

     Да, благодат, у реду је!

     До  ње  се  теже  или  лакше  долази.

     Људи  обично  кажу, потребно  је  доста  искуства.

Ako uzmemo u obzir da je svaka Liturgija projava blagodati Bozije, u stilu Pedesetnice, onda ne vidim razlog zasto bi do blagodati bilo tesko doci...Upravo se u toj sferi i izgradjuje iskustvo...Ako cak i bogoslovlje svedemo na neko intelektualno dostizanje, cak asketiranje, izvan Crkve...padamo u zamku individualizacije blagodati...

Svako oblagodacivanje izvan Crkve meni je sumnjivo - ne i nemoguce jer se ne zna gde su granice Crkve - ali plasim se da ljudi koji asketizam kao meru iskustva izvode van konteksta Liturgije, prvi zaboravljaju na mesto osvecenja koja je Liturgija...zbog cega dolazimo do juridickih poimanja....

[мирођија]

    Нисам  имала  на  уму  литургијску  благодат, већ  жртвену, као  једино  могућу.,

    јер  мислим  да  су  све  жртве  достојне  благодати.

[Никола Ђоловић]

     Нисам  имала  на  уму  литургијску  благодат, већ  жртвену, као  једино  могућу.,

     јер  мислим  да  су  све  жртве  достојне  благодати.

Зар има разлике између Литургијске и жртвене благодати? Зар благодат има своје подврсте?

[мирођија]

  Нисмо  се  разумели!

  Заправо  ја  не  разумем  тебе, а  мислим  и  ти  мене.

  Зато  се  извињавам  и  нећу  више  коментарисати!

[Никола Ђоловић]

0212_rolleyes