Верни народ Старог Раса поводом пресуде црквеног суда

[Искушеник]

Верни, али сасвим богословски необразован ( не мислим на право образовање), лакомислен и наиван народ је написао отворено писмо (само не знам коме), стваљајући дрско и безобразно (по мом мишљењу) наводнике на реч "искључење", и притом написао разне неистине и показао једно велико незнање и параноју, а притом и даље, бившег монаха Антонија, називају монашким именом, без обзира на решење које је Света Црква донела. Ко непоштује Цркву, тај непоштује ни Бога.

Неколико непослушних, наивних и обмањених људи се дрзнуло да напада Цркву на овакав начин, али најсмешније од свега је то што они овде пишу. Разумем и потребу "брањења вере", нападања Епископа, али стварно не разумем смелост да се пишу оваква небулозна, неправославна и антицрквена писма. Узгред, брат и г. Драган Давидовић више није никакав "отац" (мада је дискутабилан уопште и појам називати сваког простог монаха без чина "оцем"), већ је одлуком Цркве враћен у ред лаика, то јест у ред световњака. Не може група људи називати неког монашким именом ако Црква то забрањује и ако је тог човека искључила из ЦРКВЕ, што значи да тај човек више није део Тела Христовог. Не може да присуствује ниједном Црквеном обреду, не може да учествује у Литургији, а члановима Цркве је забрањена свака приватна молитва са таквим лицем.

ОТВОРЕНО ПИСМО ВЕРНОГ НАРОДА СТАРОГ РАСА И РАШКЕ ОБЛАСТИ ПОВОДОМ „ИСКЉУЧЕЊА” ИЗ ЦРКВЕ ЦРНОРЕЧКОГ ИСПОВЕДНИКА

       

Ево реченице из пресуде оцу Антонију која показује ко су чланови Црквеног Суда Будимљансконикшићке епархије и кога они негирају:

„Јер, дијалог са другим црквама и религијама, који је неопходност у животу сваке Цркве, није исто што и саслуживање са иновернима.“

Господ Бог Наш Исус Христос каже: „А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Матеј 16:18).

У Никејско-цариградском Символу вере се каже да верујемо:

У једну, (Мт 16: 18) свету, (1 Пт 2: 5,9) саборну, (Мк 16:15; Еф 5: 30; Рим 12: 5; 1. Кор 12:12) и апостолску Цркву. (Дела 2:42; Еф 2: 19-22) Исповедам једно крштење за опроштење грехова. (Еф 4:5; Дела 2:38)

Према томе они негирају јеванђеље и самог Господа који каже „сазидаћу цркву своју“, а не „цркве своје“, јер кажу да постоји више цркава, у свом излагању т.ј. пресуди оцу Антонију.

Из овога подебљаног видимо да су се обманута и необавештена браћа и сестре усмелила да јавно држе предавање о нај основнијим догматским стварима у нашој Цркви. Као да наш врх Цркве то не зна, и да он гази (!) основе Православног Учења.

Изјава каже следеће - " Јер, дијалог са другим црквама и религијама, који је неопходност у животу сваке Цркве, није исто што и саслуживање са иновернима. "

Јасно каже црквама (МАЛИМ словом "ЦРКВАМА"), што НИКАКО не значи да се тиме крши и гази Символ Вере и Свето Писмо! Једна је СВЕТА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА ХРИСТОВА, а поред Ње постоје многе и разне цркве (малим словом!!!) које то нису, али су ипак цркве. Реч "црква" , сама по себи, нема никакву светост и изабраност сама по себи. Само Свето Писмо спомиње паганске и незнабожачке ЦРКВЕ !

Појам Црква (на грчком εκκλησια) значи скупштина.  

Значи у саопштењу се не говори о Црквама у контексту који наивни људи мисле (и параноично схватају), већ се искључиво мисли на цркве (хришћанске скупштине) и остале религије.

Притом Господ нигде не говори "сазидаћу цркву своју" , већ "Цркву своју". Православни Хришћани увек речи Цркве, Литургија, Бог пишу великим словом и тиме означавају да мисле на Бога и Тело Христово = Једну Цркву.

Негирају Свете оце и васељенске саборе на којима је донет Символ вере, где се такође црква исповеда као једна, а не више цркава, па самим тим исповеда се једно крштење и нема признавања крштења других „цркава“. С обзиром да већина епархија СПЦ званично венчава римокатолике и православне, без обзира што претходно није извршен православни чин крштења, већ се римокатолик уводи у свету тајну брака као римокатолик и јеретик а не као православац т.ј. члан цркве Христове, а знамо да је крштење услов за вршење било које друге свете тајне, то значи да се признаје јеретичко крштење.

Срамна и велика неистина. Нико не негира да је Црква једна, као што сам предходно написао. А сами Свети Оци су увек користили појам црква за друге цркве које нису православне.

Православна Црква признаје крштење инославних заједница ако је учињено у име Пресвете Тројице.

Не признаје Миропомазање.

Света Црква (по Икономији) признаје Крштење учињено од инославних, али не признаје МИРОПОМАЗАЊЕ.

Свети Василије велики није поново крштава ни јеретике у своје време, већ их присједињавао Цркви покајањем и Св. Тајном Миропомазања.

"брак православног лица са лицем друге вероисповести мора се склопити у православном храму, од православног свештеника и по православном обреду.

Изјаву неправославног лица, означену у тачкама првој и другој овога параграфа, потписују и присутни сведоци пред надлежним парохом. "

(извор : http://www.svetosavlje.org/biblioteka/zakoni/bracna-pravila-spc.htm)

" У Грчкој цркви то би значило примање кроз крштење, а Руска Црква има блажу праксу и прима римокатолике путем исповести. " ( извор : http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Ravena2.htm )

Верни народ каже : " то значи да се признаје јеретичко крштење. "

Да, признајемо по Икономији, а по Аквирији не. Оба принципа су легитимна у Цркви и о томе одлучује онај ко је за то надлежан, а не групица лаика која уопште и на велику жалост ни не зна шта прича и брани.

У СПЦ се вечнавају особе православне и особе римокатоличке исповести и таква пракса је нормална у Цркви, дозвољено је и да особа римокатоличке вероисповести буде сведок на Венчању, док на Светом Крштењу то није дозвољено.

По благослову епископа рашкопризренског заувек г.г.Артемија, римокатолик мора прво да се крсти да би ступио у свету тајну брака, где смо и сами сведоци праксе која је упражњавана у претходних 19 година епископовања владике Артемија. Сада долазимо до тога, да је отац Антоније следећи свог духовног оца на путу Христовом, на путу истине и правде, у праву и да је његова борба стварно борба за веру православну, а против папизма, екуменизма, глобализма и осталих пошасти данашњице.

Благослов Епископа Артемија је Његов лични избор. Он, као Епископ, је имао слободу за време свог епископовања да ради онако како хоће. Што не значи да је то мерило Истине и обавезе за друге Епископе читаве Васељенске Цркве Христове.

Симптоматично је, да се баш сада доноси пресуда против о.Антонија, будући да су на површину изашли многобројни докази „заједничких саслуживања“ епископа и свештенства СПЦ са римокатолицима, у тим доказима о.Антоније има несумњив допринос.?

Нико од Свештенства није никада саслуживао са римокатолицима. Јер да јесте, ми не би смо били православни, већ римокатолици. Ко саслужује, то јест евхаристијски општи са неправославнима, сам постаје неправославан. И Немања (јеромонах Акакије) има "несумњив" допринос свему томе такође.

Питамо се: зашто црквени судови не лише монашког чина и врате у ред лаика, бројне монахе, који су самовољно напустили своје манастире и засновали грађанске бракове, те према томе имају сметњу да живе у црквеном браку? Да ли је тако нешто могуће по црквеним канонима

Могуће је. Треба познавати Каноне, па онда писати у јавност.

Свако ко напусти манастир и погази Завете (мада расофорни монах недаје завете), њега Суд Црквени враћа у ред лаика и венчава по другобрачном обреду.

Стиче се утисак да је пресуда против о.Антонија, обичан памфлет који за циљну групу има народ, који није црквен (нажалост, у огромној већини) и који не разуме црквену терминологију.

Ово је за мене већ озбиљна изјава, којом треба да се позабави надлежни Епископ.

Неко ко пише овакве (већ поменуте) глупости се осмели да одлуку ЦРКВЕ назове "обичним пафлетом", жалосно. Тај "памфлет" МОРА поштовати СВАКИ верник целе Васељенске Цркве, не само Српске Православне.

Из историје цркве знамо да има много примера где су чланови црквеног клира прогањани од стране Сабора, Синода, црквеног суда, али их на крају Господ пројави као своје угоднике, праведнике, борце за истину и чистоту вере.

http://borbazaveru.info/content/view/2408/1/

Да, да. Ситуација је иста као и са бившим монахом Антонијом. Пун је календар преподобних који су радили овакве ствари као што ради брат Драган.

[Милан Меденица :)]

али део титуле ''заувек'' владике Артемија, па он сам би кренуо да се крсти са левом и десном на тако нешто ...

[Искушеник]

али део титуле ''заувек'' владике Артемија, па он сам би кренуо да се крсти са левом и десном на тако нешто ...

Да, то је јако занимљиво, желе људи да искажу да је он завувек Епископ рашко-призренски : " По благослову епископа рашкопризренског заувек г.г.Артемија ", само су се мало преварили.

Епископ јесте Епископ заувек, то је титула за вечност (наравно ако га не рашчини Црква), али како неко може бити заувек епископ рашко-призренски или заувек епископ неке епархије?  Шта ако поставе +Артемија на неку нову епархију...

Онда ће бити Епископ Артемије скадарски (на пример) и заувек рашко-призренски  0102_laugh.

[Милан Меденица :)]

шташ, мобилизовани људи тренутка ...