Да ли сте посесивни према Богу и да ли познајете такве?

[Никола Ђоловић]

Не атакујем ни на кога, јер је свако универзална личност, премда да се сусрећем са таквима, авај, има их. Чак познајем девојку која се као заљубила у Христа, па све што кажеш у неком догматском смислу, она одмах заузима неки одбрамбени став као да сам јој мужа напао, а иначе не воли бракове уопште. Има ту различитих психолошких профила. Неки су овакви а неки онакви. Нажалост иако немам лошег искуства са монасима, некад стичем такву слику као да већина размишља у том аскетском правцу само да би имали Бога за себе, али монаси нису правило. Једва сам главу извукао од неких који су толико запосели ауторска права на Бога да не смем ни кока-колу да попијем у њиховом друштву а камоли ладан вопс. Да, има и таквих који траже веће дарове али не у оном здравом апостолском смислу, него некако патолошки, као да не желе свој опит ни са ким да поделе, и штавише, да свој дар искористе тако на рачун корекције другог а да се самопроглашеним учитељем наметну другима.

[Милан Меденица :)]

да, себе некад, сад не могу да се препознам таквим.  0102_laugh

или не желим, што је већ субјективна ситуација, јер свако има неке своје бубе које му сметају на око. dada

да, уме понекад тако да изгледа са стране, али треба сагледати и сопствени однос ка споља - да ли је то атак на нас или нешто друго?

да ли смо увек сигурни у своју процену и зашто? 0409_feel

истина, постоји и та нездрава духовност, ако се уопште то тако може назвати, и врло је уочљива међу неофитима, а и корпус наше Црква је малтене неофитски, не рачунам мантију (мада би могли и добар део њих да се подведу под неофитско понашање независно од година) ...

ја сам у фазону да размишљам да је ово скроз кул што нам се десило, 50 година мрака, барем за оне који су тек пристигли у Њу.

тако се добија шанса да се нешто ново открије, ново вино, нова размишљања, нова искуства, ипак смо ми једна, ако не и једина, динамична заједница која постоји.

мислим на Православље и вернике, не конкретно на Србе.

истина је и да мене, сад, нервира, узнемирава, или уноси немир такво туђе понашање али постоји и та инстанца да сам и ја био такав, па ми је и лакше да изађем са таквим понашањем на крај.

наравно, треба свакој личности прићи са радошћу, баш онако како је свети Серафим то радио - обраћајући се свима са ''радости моја''.

мислим да не треба ићи дословце у ословљавање, али је остављено сасвим позитивно сведочење како сваком човеку треба прићи из православне перспективе - радошћу живота и утешном благодати, као да нам је тај преко из ока испао.

с друге стране, поборник сам мишљења да и другој страни треба мало растезати видик, задиркивањем или шалом, али не и саблазнима.

и да нам увек бива испред очију химна љубави, да пева наше срце другоме сваким поступком  170fs799081

[Никола Ђоловић]

и да нам увек бива испред очију химна љубави, да пева наше срце другоме сваким поступком 

idea klapklap klapklap