Свети ап. Павле и појам „праведност Божија“

[Guest свештеник Иван]

„Праведност Божија“ јесте најважнији Павлов теолошки појам и, уједно, једина тема коју систематично и до краја обрађује у својим списима. У ту сврху користи прилику која му се указала у Посланици Римљанима, посланици коју не шаље некој већ посећеној заједници (што би значило да мора да одговори на конкретне проблеме), већ најављујући се тамошњој заједници и, самим тим, излажући основе своје благе вести међу незнабошцима. Централно место ове теме је Рим 3, 21-26.
Појам означава Божији чин спасења без ког би човек засигурно био изгубљен. Потиче из Старог завета, где означава Божију апсолутну верност Савезу. Зато праведност Божија није само објава, већ и сила Божија којом се спасава свако ко верује.
Величину дара праведности Божије Павле истиче тиме што претходно говори о безизлазном стању како пагана, тако и Јевреја.
Незнабошци, иако нису имали закон, нису били лишени могућности да познају Бога кроз његова створења. Очигледно се овде Павле позива на античку философију. Међутим, није довољно разумски спознати Бога, већ је то потребно читавим бићем. Међутим, незнабошци су одбацили те трагове Божије у природи (Еф 4, 17-19), што је узроковало како разгранату мрежу идолопоклоничких култова (јер, човек мора служити или Богу или створењима), тако и до крајње мере распуштен живот (врхунац чега Павле види у противприродном полном општењу). Тако изопачен разум зло не види као зло, већ, напротив, као нешто нормално и добро. Наравно, ова слика није без изузетних примера исправног живљења, које Павле користи да прекори свој народ који крши Закон.
Јевреји, имајући Закон, у начелној су предности у односу на незнабошце. Преко Закона могу лакше да спознају Бога и да разлуче шта је добро, а шта зло (Рим 2, 18; 7, 12). Међутим, њихов живот је у великом раскораку са захтевима Закона. Због тога, уместо да незнабошци, видевши њихову праведност која извире из Закона, славе Бога, на Божије име се хули, јер они који се декларишу као његов изабрани народ не поштују Закон (Рим 2, 17-24). Тако, иако начелно у предности, на Израиљ пада још већа осуда него на незнабошце.
Управо праведност Божија јесте сила којом се свет ослобађа од долазећег гнева Божијег. А како је праведност Божија једино у Христу, то ван њега нема спасења.