Подворје СПЦ у Москви и честитка патријарха Кирила епископу моравичком Антонију

[Guest Оливера]

Razgovor sa Episkopom moravičkim Antonijem

Bratski odnosi sa Rusijom

Njegovo Preosveštenstvo episkop moravički i vikar Patrijarha srpskog Antonije (Pantelić), starešina je Podvorja SPC u Moskvi i Petropavlovskog hrama. Završio je Moskovsku duhovnu akademiju, kao student generacije i stipendista Fondacije Patrijarha moskovskog i sve Rusije Alekseja I. Zamonašen je u manastiru Krka 1988. godine. Doktorirao je na temu „Istorija bogosluženja u dohalkidonskim crkvama”, a predaje na Univerzitetu Sv. Jovana Bogoslova u Moskvi, gde je šef katedre za liturgiku. Dobitnik je ordena Sv. Sergija Radonješkog trećeg reda, ordena Sv. Aleksandra Nevskog i brojnih počasti ruske države i Crkve.

Preosvećeni, kako je izgledao Vaš dolazak i početak upravljanja Podvorjem?

- Došao sam ovde u zvanju Arhimandrita i prihvatio upravu 10. oktobra 2002. godine, kada sam započeo obnavljanje Podvorja. Prvo naše Podvorje je bilo osnovano 1873. godine, u vreme mitropolita beogradskog Mihaila, u drevnoj ulici Soljanka, koju i Dostojevski pominje u svojim delima. Podvorje je funkcionisalo sve do Oktobarske revolucije. Godine 1937, crkva je srušena od strane boljševika. Patrijarh Gavrilo Dožić je vršio pregovore za obnavljanje Podvorja sa pokojnim Patrijarhom Aleksijem I Simanskim. Bili su tada zategnuti politički odnosi između Rusije i Srbije, pa nije odmah došlo do otvaranja Podvorja. Bilo je samo 40 crkava aktivnih u Moskvi tada, a naša crkva Sv. apostola Petra i Pavla je bila jedna od njih.

Kakvo ste stanje zatekli?

- Bilo je teško posle komunističkog perioda bilo šta ovde obnavljati, graditi, popravljati.Na sređivanju enterijera ili eksterijera crkve nije ništa rađeno, a naročito ne na zgradama koje su bile u sastavu crkve, pa su joj bile oduzete i pretvorene u razne institucije. Kuća u kojoj ja boravim je bila filijala banke, kuća preko puta vlasništvo Moskovskog metroa, zgrada s druge strane crkve komunalna zgrada, tako da crkva nije imala ni jednu zgradu. Nije postojala ni biblioteka, sve je to bilo uništeno. Ja imam foto-materijal kako je sve to izgledalo kada sam došao, čitavo Podvorje je bila jedna velika ruina.

Od čega ste krenuli u obnovi?

- Krenuo sam prvo od raščišćavanja smeća koje se godinama gomilalo oko crkve, pa raščišćavanja nepotrebnih stvari u crkvi. Počeo sam da sređujem i kuću u kojoj boravim. Kada sam došao, nije tu ničega bilo, ni nameštaja, tako da sam počeo od nule, uz pomoć Božju i pomoć dobrih ljudi, mojih prijatelja sa kojima sam studirao. Sve tri zgrade koje crkva poseduje su obnovljene, crkvu sam renovirao i spolja i iznutra. Izvršena je restauracija zidnog slikarstva i većeg dela ikona, obnovili smo riznicu.

Šta se nalazi u riznici?

- Vrlo značajni eksponati, uglavnom ikone, nešto malo crkvenih sasuda od istorijske, muzejske vrednosti, iz 18. i 19. veka, pa čak i 16. veka. Ima i oko 75 svešteničkih odeždi. U perspektivi je da sa severne strane crkve proširimo konak, gde bismo napravili jednu salu za svečanosti i predavanja, a u produžetku crkveni muzej u kome bismo izložili te eksponate. Imamo i starih odeždi iz prošlog veka, ručni rad, iz carskih vremena Rusije, kao i plaštanice. Želimo da otvorimo i biblioteku. Trenutno imamo školu za veronauku, na srpskom i ruskom jeziku.

Kakvo je Vaše viđenje odnosa Ruske i Srpske Crkve?

- Mi smo oduvek imali tople, bratske, prijateljske odnose sa ruskim narodom i sa Ruskom Pravoslavnom Crkvom. Ja se sećam kako je to sve izgledalo kada je bilo bombardovanje Srbije, pa priznanje nezavisnosti Kosova, kako su reagovali ruski političari, ruska Duma, u jednom vrlo pozitivnom svetlu. I patrijarh ruski Aleksej je mnogo uradio za Srpsku Crkvu, srpski narod, svetinje na Kosovu, sve do patrijarha Kirila koji je to produžio i uputio otvoreno pismo Savetu Evrope i predsedniku UNESKO-a o svetinjama na Kosovu.

Kakve su mogućnosti duhovne i kulturne saradnje Srbije i Rusije?

- Postoje razni načini. Mi imamo puno studenata u Moskovskoj duhovnoj akademiji, desetak u Petrogradu, dvadesetak u Kijevu. Ti mladi ljudi, za četiri godine koje ovde provedu, stiču mnoga prijateljstva. Svaki student, pored bogoslovlja, nauči i kulturu ove zemlje, jezik, stekne prijateljstva među ljudima, a to je velika prednost za njih i veliki značaj za međucrkvene odnose. Rusija ima sjajne vajare, ikonopisce, živopisce, muzičare, sportiste, može se sarađivati na raznim poljima, te tačke samo treba povezati. Mi smo ljudi sličnog duha, jedne vere i jednokrvni narod, slovenski. Koren jezika nam je jedan, pa možemo vrlo lako da komuniciramo. Po statistici, oko 30-40.000 Srba živi u Rusiji, od toga 90% samo u Moskvi. Moskva je najveći trgovinski centar u čitavoj Rusiji. Malo Srba ima u Petrogradu, Krasnodaru, Jekaterinburgu. Srbi se ovde vrlo brzo asimiluju, steknu ruske prijatelje. Ima preko 1500 crkava u Moskvi. Ali, ima nekih običaja koje Rusi nemaju, kao što je Krsna slava ili običaji vezani za božićne praznike.

Sv. Vladika Nikolaj je veoma čitan u Rusiji. Šta nije prevedeno iz naše literature, a valjalo bi približiti Rusima?

- Preveden je veliki broj knjiga Sv. Vladike Nikolaja ovde, gotovo 80% njih. Prevođen je i o. Justin Popović, Nikodim Milaš, „Kanonsko pravo”... Treba prevoditi naše savremene bogoslove. Mi na tome radimo, preveli smo dela mitropolita Amfilohija, vladike Atanasija Jevtića, dela dr Vladete Jerotića. Odabiramo ono što može da koristi ruskom čitaocu. Savremeno bogoslovlje treba prevoditi, dok je istorijsko već prevedeno.

Šta biste preporučili ruskom verniku da poseti u Srbiji?

- Ja ovde imam saradnju sa pokloničkom agencijom „Palomnik”, organizujemo poklonička putovanja po svetinjama Srbije i svetinjama Crne Gore. Ideja je da se to proširi i u granicama sadašnje Bosne i Hercegovine. Mi nemamo ono što Rusi zovu „zlatni prsten”, uglavnom govorimo o hijerarhijskim manastirima, Studenica, Žiča, Sopoćani, Mileševa, Ljubostinja, Manasija; Sremski Karlovci, Beograd. U Crnoj Gori su to manastiri Ostrog, Ždrebaonik, Morača.

A verujućem Srbinu u Rusiji?

- Jako bi bilo lepo da poseti Trojice-Sergijevu Lavru, kao duhovni centar Ruske crkve, srce Pravoslavlja. Po Moskvi ima dosta svetinja: Pokrovski manastir, gde su mošti blažene Matrone; Donski manastir, gde su mošti sv. Tihona, patrijarha moskovskog, kao i čudotvorna donska ikona Presvete Bogorodice; Danilovski manastir sa moštima Danila moskovskog; Sretenjski manastir, Novospaski, ima starih manastira, još iz 16-17. veka. Ruski manastiri su ogromni u poređenju sa našim. Kod nas je manastir – jedna kućica i crkvica, kod Rusa je to čitav grad. Manastir svaki ima nekoliko crkava, to je ogroman kompleks zgrada, sa ne manje od 50 do 100 monaha ili monahinja. To je, opet, za 150 miliona Rusa neznatan broj. Mi imamo jako mnogo manastira i mnogo monaha, više imamo procentualno, gledano prema broju stanovništva.

Ovde u Petropavlovskoj crkvi je čudotvorna ikona Bogorodice Bogoljupske?

- Na Kitajgorodskoj steni – to je prošireni zid Kremlja – bila je ikona Bogoljupske Bogorodice, na ulasku u Kremlj. Tu je bio i paraklis Bogoljupske Bogorodice. Priča je interesantna. Kada je bila kuga u Rusiji u 19. veku, ta ikona je projavila čudo, isceljenje Moskovljana od kuge. Mnogi ljudi koji su tu dolazili i dodirnuli ikonu, celivali je, molili se pred njom, dobijali su ozdravljenje. Boljševici su je skinuli, pa je, da ne bi propala, doneta u ovu crkvu. Zbog nje je naš hram jako poznat u Moskvi.

Da li u našu crkvu dolaze Rusi?

- Ovde dolazi 98% Rusa. Svakodnevno se služi Liturgija, ali radnim danom nema Srba ovde, već je uglavnom posećen hram od strane Rusa, a praznikom i nedeljom dolaze Srbi. Na Sv. Savu ja besedim na srpskom, mada uvek napravim uvod na ruskom. Za Božić i Vaskrs čitam prvo poslanicu ruskog Patrijarha na ruskom jeziku, pa onda Patrijarha srpskog, na srpskom. Moramo uvek da vodimo računa o jedinstvu. Mi ovde nismo samostalna parohija, već predstavništvo naše crkve pri Moskovskoj patrijaršiji.

Poznato je da je patrijarh Aleksej jako poštovao patrijarha Pavla...

- Jedini patrijarh koga je ruski patrijarh Aleksej dočekao na aerodromu je patrijarh srpski Pavle. Nijedan poglavar nijedne pomesne Crkve nije tako sačekan od strane ruskog patrijarha, uvek je primao u zvaničnoj rezidenciji. Jedino patrijarha srpskog Pavla je patrijarh Aleksej dočekivao i ispraćao na aerodromu. To je nešto što mnogo govori.

Kakva je bila Vaša komunikacija sa patrijarhom Aleksejem i sada sa Kirilom?

- Sjajna je bila i ostala sa obojicom. Patrijarh Kirilo je još kao mitropolit smolenski i kaljingradski služio u našem Podvorju, to je jedino podvorje u kome je služio. On je veliki prijatelj Srpske Crkve i srpskog naroda.

Čuvena je njegova emisija „Slovo pastira”, koju je 15 godina vodio na ruskoj televiziji...

- Tako je, davao je odgovore na pitanja ljudi, svake subote u 9 ujutro. To je nešto slično kao što smo mi imali „Pravoslavni bukvar”, ali su to bile odabrane bogoslovske teme, a ovo je živa reč o pitanjima duhovnog karaktera, odgovori na aktuelna pitanja iz crkvenog i društvenog života, sa gledišta jedne pomesne Crkve. Svaki vernik je mogao da napiše pismo redakciji, nije rađena selekcija pitanja, na sve je odgovarao.

Da li bi u našoj zemlji to moglo da se primeni?

- Naravno! Ima ljudi koji fizički ne mogu da idu u crkvu, koji su u invalidskim kolicima, ili su slepi, ali mogu da čuju. Emisije crkvenog karaktera su jako bitne za te ljude, kao i za ljude koji imaju puno obaveza i nemaju vremena da čitaju. Mi imamo direktne prenose bogosluženja, pa ih ne vodi televizijski spiker, nego čovek iz Crkve, koji komentariše šta se dešava, šta se peva, šta to simvoliše. Isto važi i za opela, intronizacije, osvećenje mira, krštenja, emisije u kojima se objašnjava suština onoga što se dešava. Čovek može tako mnogo da nauči, i sa istorijske tačke gledišta i sa religiozne. Ima mnogo stvari koje ljudi ne znaju, pogotovo oni koji su rođeni u komunističkom periodu, gde nisu vaspitavani ni u pravoslavnom duhu, ni običajnom.

Predajete na Univerzitetu Sv. Jovana Bogoslova. Kakva je organizacija visokog školstva u Rusiji?

- Postoje dva univerziteta u Moskvi, Tihonovski univerzitet i Univerzitet Sv. Jovana Bogoslova pri Patrijaršiji. Univerzitet Sv. Jovana Bogoslova ima devet fakulteta, ja predajem na Filozofskom i Teološkom. Tu je i istorijski fakultet, ekonomski, pravni, ekološki, žurnalistika. Ovde ne mogu da pokrenu veronauku u školi jer nemaju veroučitelje koji će to da rade, treba prvo stvoriti kadar. Sad se popunjavaju parohije, potrebno je sveštenstvo. Sveštenik i veroučitelj se ne obrazuju na isti način. Kod Rusa ne može biti: možda ću biti sveštenik, a možda veroučitelj, crkveni službenik ili crkveni pravnik. Ako je neko završio pravoslavnu žurnalistiku, može da radi kao novinar u nekoj redakciji koja ne mora da bude bogoslovska, ali ima rubriku koja obrađuje život Crkve. To mora da bude neko ko poznaje crkvenu terminologiju, ne može da napiše: „Popodnevnu Arhijerejsku Liturgiju služio je...”. Ima, nažalost, novinara koji to ne znaju. Takva greška ovde je nedopustiva u sredstvima informisanja. Imaju i ikonopisačke škole, Muzičku akademiju, gde izučavaju i bogoslovlje. Na pravnom fakultetu, pored svih ogranaka prava, izučavaju i crkveno pravo i bogoslovske predmete. Svaki fakultet je državno priznat, ima akreditaciju.

Koje su razlike i sličnosti ruskog i srpskog Pravoslavlja?

- Rusi su sačuvali veru, a Srbi običaje. Ljudi slave Slavu u Srbiji i idu na Božić i Vaskrs u crkvu jer je to tradicija, a Rusi nemaju tih tradicija, ali svaki pravoslavni Rus se moli Bogu, čita jutarnje i večernje molitve, ima stvarnu veru, duhovnost, pobožnost. Komunisti su uspeli u Rusiji da unište običaje, rušenjem crkava i manastira, proganjanjem sveštenika, a kod nas nisu ubili običaje, ali su ubijali veru, nacionalni i verski identitet, versku svest, a hramove nisu toliko rušili. Retko gde ćete naći da su ih rušili sami Srbi, a ovde su sami Rusi rušili hramove, pretvarali ih u fabrike, sportske sale, kino-teatre. A vera se još više budila u ljudima. Postoji istinita priča o tome da je Hruščov izjavio da je ubio u ljudima veru, a jedan od savetnika mu je, u trenutku kada je zasedala Skupština u Velikom kremaljskom dvorcu, rekao: „Uđite i recite: Hristos Voskrese!”. I Hruščov je zaista ušao pred početak zasedanja i rekao: „Hristos Voskrese!” – da bi se gromko prolomilo: „ Voskrese!”. „Eto ti”, kaže mu savetnik, „pokazatelj koliko si ubio veru u ljudima”.

Ivana Radovanović

www.pravoslavlje.org.yu

[Guest Оливера]

Слава храма Светих апостола Петра и Павла у Подворју Српске Православне Цркве у Москви

14. јул 2010

На празник Светих апостола Петара и Павла у Подворију Српске Православне Цркве у Москви, са благословом Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила, Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Високопреосвећени Митрополит волокаламски Г. Иларион, председник Оделења спољних црквених послова и стални члан Светог Синода Руске Православне Цркве.

Високопресвећеном Митрополиту саслужнвали су Преосвећени викарни Епископ моравички Г. Антоније, настојатељ Подворја; митрофорни протојереј Гендије Нефеодов, архијерејски намесник Покровског намесништва града Москве; митрофорни протојереј Алексеј Јушченко, представник Православне Цркве Чешких земаља и Словачке; митрофорни протојереј Николај Балашов, заменик председника Оделења спољних црквених послова; свештеник Димитриј Агејев, помоћник председника Оделења спољних црквених послова; свештеник Игор Јакимчук, секретар Одељења спољних црквених послова за међуправославне односе, као и свештенство храма апостола Петра и Павла.

Светој Литургији присуствовали су госпођа Јелица Курјак, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији, господин Жељко Јањетовић, амбасадор Босне и Херцеговине у Русији, као и други дипломатски представници и пријатељи српског народа.

Храм је био премали да прими све вернике који су дошли да заједно узнесу молитве Светим апостолима Петру и Павлу и да поделе духовну радост.

По окончању Литургије Епископ моравички Антоније поздравио је Митрополита Илариона и истакао: - Ваше Високопреосвештенство, драги владико Иларионе! Данас наше Подворије има такву част и благослов, да Ви, члан Светог Синода Руске Православне Цркве и председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, служите на нашем Подворију и узносите Ваше молитве за здравље два патријарха - Свјатјејшего Патријарха Московског и целе Русије Господина Кирила и Свјатјејшего Патријарха српског Господина Иринеја.

Владика Антоније исказао је велику благодарност за богословска издања владике Илариона: - Ваше књиге, Ваше мудре ријечи, преведене су на многе светске језике. Оне се преводе и на српски језик, и православни Срби црпе из њих мудрост која се мудро чува у извору православне вере.''

У знак молитвеног сећања на служење у Подворју Српске Православне Цркве, владика Антоније поклонио је Митрополиту Илариону архијерејску мандију која је сашивена у Србији, замоливши Митрополита да се моли за парохијане Подворја, за православну Србију, за многострадално Косово као и за Српску Цркву.

Захваљујући се владики Антонију, Митрополит је истакао значај празника и обратио се Епископу Антонију: - Дозволите ми да да Вам се срдачно захвалим драги Владико, за могућност да данас овде, у овом храму служим Свету Литургију. Ви знате, колико је дуга и плодоносна традиција наших народа и наших Цркава. Ми се радујемо да кормилом српске цркве данас управља нови Патријарх Иринеј, прва интронизација већ је прошла, а друга торжествена интронизација биће у колевци српске земље у септембру на Косову и Метохији.

Митрополит је подсетио на страдања српског народа у Босни и Херцеговини и за време НАТО бомбардовања Југославије: - Данас Србија процветава у сваком смислу, али ми знамо и за тешкоће кроз које пролази српски народ. Ми знамо шта се десило и шта се догађа на Косову. Господ ме удостојио, годину дана уназад, да посетим тај крај, да се поклоним светињама косовским и да лично видим кроз каква страдања пролази српски народ. Видео сам порушене и оскрнављене храмове у којима се некада славило име Божије а данас су пусти. Ми се молимо и молићемо се за српску земљу и српски народ.

На молитвено сећање Митрополит Иларион поклонио је Епископу Антонију икону Светог пророка и Крститеља Господњег Јована.

По завршетку богослужења, уручене су награде приложницима и благоукраситељима.

Извор: Званични сајт СПЦ

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[ристМико]

Хвала Оливера за слике   dada

[Guest Оливера]

dada  

[Guest Оливера]

Настојатељ руског подворја у Београду о обнављању православних светиња

31.12.2010

Обратимо се заједничком програму владе Русије и УНЕСКО-а  о обнављању православних светиња Косова и Метохије, за које је руска влада издвојила 2 милиона долара. Недавно смо разговарали с настојатељем руског подворја у Београду протојерејем Виталијем Тарасјевим о обнављању у српском главном граду спомен-комплекса Руска некропола.  Реч је била и о косовским светињама. Према уверењу настојатеља руског подворја у Београду, новац је већ добијен. Међутим,  поставља се питање: на Косову је срушено много споменика, тај износ сигурно није довољан. Да чујемо шта каже у вези са тиме о. Виталиј Тарасјев.

РПЦ се већ у току 20 година, ако не и више, труди помоћу свог принципијелног става  да заштити српско ставновништво Косова и Метохије које у току дужег времена  преживљава угњетавање од стране Албанаца.  Рекао бих да су та средства прва ласта. Сви учесници тог пројекта су свесни да га је немогуће реализовати без  учешћа УНЕСКО-а. Главно је  да би СПЦ била задовољна одвијањем тог процеса.  Он ће трајати веома дуго јер су на Косову и Метохији срушене многе светиње.

При спровођењу рестаурационих радова постоји озбиљна опасност: стилови се временом мењају, често се обновљени храм или музеј, рестаурисан на савремени начин, разликује од пређашњег, срушеног. Има много таквих  примера и у Русији. Ту се може навести мит старогрчког филозофа Платона о Демиургу, у складу са којим је спровођење неке идеје може да се коренито разликује од саме идеје. Међутим, о. Виталиј Тарасјев  оповргава наше сумње.

Мислим да нам се то неће десити, јер СПЦ у том процесу има право гласа, то су ипак њени објекти. Ствар је у другом: наиме, како ће он бити реализован. У сваком случају, постигнути договор задовољава и СПЦ, и руску државу.

У нашим програмима смо разматрали и идеју ходочашћа православних руских људи ка косовским светињама, као и учешће   православних свештеника у црквеним службама у храмовима и манастирима Косова и Метохије.  У данашњгој ситуацији је то веома опасно.  Замолили смо оца Виталија да изнесе своје мишлење о томе. Ево шта је он рекао.

То је дивна идеа. Сматрам да је управо тако треба подржати СПЦ. Мислим да с данашњим епископом Рашко-Призренским Теодосијем моћи ћемо да остваримо таква ходочашћа. Знам да су многи Руси долазили да се поклоне светињама Косова и Метохије, али само индивидуално. Када је реч о организацији групних посета, то треба да се усклади с СПЦ. У сваком случају, све до сада је тај посао био квалитативно остварен.  Када су били озбиљни проблеми, уздржавали смо се од таквих путовања. Када је ситуација била мирна,  остваривали смо таква ходочашћа.

На крају нашег разговора је протојереј Виталиј Тарасјев честитао свим слушаоцима Божић и пожелео да би у Новој години Господ даровао нам најпотребније за сваког од нас, Његов Благословени мир.

Глас Русије

[Оља]

Честитка патријарха Кирила епископу моравичком Антонију поводом петогодишњице архијерејске хиротоније

26. јула 2011.

Ваше Преосвештенство, драги Владико!

На дан годишњице Ваше архијерејске хиротоније честитам Вам овај значајан датум.

Вишегодишња служба Вашег Преосвештенства на месту настојатеља подворја СПЦ у Москви, испуњена високом пастирском пожртвованошћу и искреном љубављу ка традицијама Руског Православља, уноси непроцењиви допринос учвршћивању братских веза међу нашим Црквама, које су по Божијој благодати сједињене у једној вери и у Исусу Христу (Игњатије Богоносац. Посланица Ефесцима. 19).

Овог, свечаног дана за Ваше Преосвештенство, молитвено Вам желим мир, стрпљење и непресушну помоћ Божију на многа и блага лета служење Светој Цркви Христовој.

С љубављу у Господу

+КИРИЛЛ, ПАТРИАРХ МОСКОВСКИЙ И ВСЕЯ РУСИ

Превод за Поуке.орг Аленушка

Извор: Званични сајт Московске Патријаршије

[Оља]

Митрополит Иларион поздравил епископа Моравичского Антония с пятилетием служения в архиерейском сане

Председатель Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата митрополит Волоколамский Иларион поздравил епископа Моравичского Антония, настоятеля Подворья Сербской Православной Церкви в Москве, с пятилетием служения в архиерейском сане. Текст поздравительного послания приводится ниже без сокращений.

Ваше Преосвященство,

дорогой Владыка!

Сердечно поздравляю Вас с пятилетием служения в архиерейском сане.

Жизнь и труды Вашего Преосвященства тесно связаны с Русской Православной Церковью, где Вы получили богословское образование и где на протяжении почти десяти лет возглавляете Подворье Сербской Православной Церкви.

За годы Вашего служения в Москве Вы стали для Отдела внешних церковных связей не только надёжным сотрудником в деле упрочения братских связей с Сербским Патриархатом, но и добрым искренним другом, которого мы все горячо любим, сорадуясь Вашим успехам. Поэтому пять лет назад все, кто знал Вас по служению в Москве, с радостью восприняли известие о Вашем посвящении в сан епископа.

Промыслом Божиим Вы были призваны к важному и ответственному служению Представителя Сербской Православной Церкви при Московском Патриаршем Престоле. Безбожная власть на протяжении долгих десятилетий безуспешно пыталась расторгнуть духовные связи между нашими Церквами и окормляемыми ими народами. Вы первым вступили на поприще их утверждения после очень длительного перерыва, и Вы с честью справились с этим сложным и ответственным послушанием.

Прихожане храма святых апостолов Петра и Павла на Яузских воротах, видя Ваш ревностный пастырский труд, любят Вас как доброго, отзывчивого пастыря, к которому вполне применимы слова Господа Иисуса Христа: пастырь добрый полагает жизнь свою за овец (Ин. 10. 11).

В этот знаменательный для Вас день молитвенно желаю Вашему Преосвященству крепкого здоровья, терпения и благодатной помощи от Господа в Вашем служении во славу Святой Православной Церкви.

С любовью о Господе,

Председатель

Отдела внешних церковных связей

Московского Патриархата

митрополит Волоколамский Иларион

http://www.serbskoe-podvorie.ru/

[Оља]

Ко није разумео честитку митрополита Илариона, доставићу превод сутра, дивна је...

[Guest - . . .-]

Ко није разумео честитку митрополита Илариона, доставићу превод сутра, дивна је...

Молим те, ако имаш времена.  girl_jumping

[Оља]

Ко није разумео честитку митрополита Илариона, доставићу превод сутра, дивна је...

Молим те, ако имаш времена.  girl_jumping

Наравно.

[Guest]