Најлепши метро на свету

[Guest Оливера]

Најлепши метро на свету

Московски метро, који је с правом заслужио славу најлепшег на свету, 15. маја пуни 75 година.

Московски метро је основни и најпоузданији транспорт руске престонице. По интензивности коришћења он заостаје само за токијским. Систем метроа садржи 12 линија, укупне дужине од преко 298 километара, на којима се налази 180 станица.

Прва линија од станице Сокољники до Парка културе отворена је 15. маја 1935. године. Путнике је одмах задивила бајковита лепота подземних двораца - обиље светлости, раскош интеријера станица. Само за облагање зидова отишло је 22 квадратних метара мермерних плоча. При чему је коришћено одко 20 врста мермера из различитих каменолома на Кавказу, Алтају, Уралу и у Средњој Азији, као и гранит, фодонит, оник и други материјали, каже архитекта Наталија Душкина, унука аутора декора многих првих метро станица Алексеја Душкина.

Ни у једном метроу света није коришћења таква појава као што је синтеза уметности. Први пут на станицама московског метроа појавила се скулптура, фреске, мозаици. Зашто је, на пример, био одабран мозаик. Између осталог, први пут се то појавило код Душкина. Мозак, како је он писао у својим сећањима, то су мали комадићи стакла који носе светлост, упијају је и преносе осећај прозрачности, бестежинског стања, лакоће. Чини се да се они могу скинути као кров са куће и да се иза њих види плаво ведро небо.

Тешко је замислити да је сво то величанство било направљено практично ручно. Зна се на пример да постављање бетона није било механизовано. Раствор се носио у кофама и на носилима. Али ипак су направљене необично лепе станице, које не личе једна на другу. Несумњиво, то је у многоме било могуће захваљујући јединственим инжињерским решењима, каже архитекта Наталија Душкина:

Пре свега било је постигнуто невероватно увећање габарита станице, чега није било на Западу. По пречнику тунели достижу 5-6 метара. На пример, у Лондону метро има пречник од 3,7 метара, у Берлину 3,5. Тачније, код нас се десило нагло увећање, као да се простор нагло надувао. Ширина перона је нагло увећана: од 4 до 22 метра. То је такође простор. У европи, наставља архитекта, најдуже станице су достизале 110 метара. А у Москви су градили станице дуге до 200 метара. У суштини у Москви је био избушен други град под земљом, испуњен уметничким смислом. А станице су се претвориле у својеврсне тргове и улице врло великих габарита и размера.

У пројектовању и уметничком уређењу ходника и перона учествовале су највеће архитекте и уметници СССР - Шусев, Душкин, Корин, Лансере, Дејнека. Захваљујући њиховим напроима настала су права ремек-дела. Станице Красние ворота и Кропоткинска, као и Мајаковска, изграђена 1938. године данас спадају у споменике архитектуре и грађевинарства под заштитом државе.

Изградња метроа није прекидана ни у време Великог Отаџбинског рата. Само једна епизода говори много... У Лењинграду, под фашистичком блокадом, мозаик за нове станице Метроа у Москви правио је архитекта Алексеј Фролов према скицама познатог сликара Александра Дајнекија. Завршивши рад 1942. године, Фролов је умро од глади, каже Наталија Душкина.

Архитекта је писао у својим сећањима: Седим у сасвим хладној соби, гладан, радијатори су због смрзнуте воде. И знам, ми сада правимо мозаике за станице на којима ће се славити труд људи који бране своју земљу. На самој станици се налази фабрика Лихачова, одакле тенкови иду на фронт. Тачније, било је невероватног патоса, истиче Душкина. Мозаици су се правили у Лењинграду и „Путем живота" одвозили у Москву. То је несумњиво зачуђујућа историјска чињеница. Све снаге су биле усмерене на то да се направе станице које би надахнуле људе да издрже и успеју да победе у том страшном рату.

У наше дане за странце се специјално приређују екскурзије по московском метроу. Гости престонице диве се уметничком уређењу станица. Они са исхићењем фотографишу мозаике, барељефе, скулпутре, колонаде подземних московских двораца. Ничег сличног у иностранству нема: тамо утилитарни лик метроа украшавају само рекламе. Москвоски метро је заиста јединствени архитектонско-уметнички споменик. Тако је и замишљен пре 75 година.

[NinaD]

Када сам још била дете, тамо седамдесетих година, мој отац је био у Москви у посети стрицу који је радио као шофер у нашој амабасади. Донио ми је тада албиме са дијапозитивима и малом кутијом у коју се они стављају. Када примакнем кутију оку, видим слику са позитива као удаљену панораму града. Било је и фотографија метроа за који је мој отац говорио да је велелепан. Увек сам изнова и изнова гледала ове фотографије и увек им се изнова дивила. Било је и фотографија цркава које су ме тљакођер остављале без даха. Како је моја бака одувек говорила да су и Руси исто Срби, мислећи на то да су исте вере, ове фотографије и неки други предмети које је отац тада донео из Русије учинили су ми тај братски народ још ближим и стварнијим. Похвале за ваш прилог.  :0104cheesy:

[pokajnik83]

Станице као музеји, тамо се мора поново отићи...

[Милан Меденица :)]

дај Боже да видим једном

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Витражи центрального зала станции Новослободская

[Гого]

Да, прелепе су станице у московском метроу, хвала Богу, видео и "осетио"  :smiley:, а такође и питерском. Просто не знам где је лепше. Пошто је мој боравак у Русији био више везан за Санкт Петербург,  на метро у њему сам више навикао. У Питеру сам био око месец дана, и више пута сам "прошпартао" метроом уздуж и попреко. У Москви сам провео недељу дана, и нисам обишао све станице, али оно што сам видео, одушевило ме је.

[Guest Оливера]

Имате ли можда неку слику да поделите са нама?

[Гого]

[Guest Оливера]

Изненађења за јубилеј

15.05.2010

Фото: РИА Новости

15. маја 1935. године московски метро је дочекао прве  кориснике. У Русији је почела ера метроа. За 75. годишњицу тог најудобнијег и најпоузданијег саобраћаја за Московљане је припремљено много поклона и изненађења.

15. маја од станице Сокољники у 10 ујутро је кренула ретрокомпозиција - тачна копија првих композиција. Она је специјално израђена била у Митишченској фабрици за 75. годишњицу, - прича шеф прес-службе Московског метроа Светана Царјова.

Композиција је офарбана споља беж и браон бојама, а не сивом и плавом како су се навикли данашњи корисници, односно  ретробојама.  На првом вагону се налазе специјално израђени фарови и  приручја. Свакако се разликује од данашњег и унутрашњи изглед  композиције, он максимано одговара изгледу из 1930-х година. Тамо су мекани дивани. Изненадиће и лампе које подсећају на лале или окренуте чаше за вино. И они су налик на некадашње.

Чак и под потпуно одговара изгледу вагона из 1930-х година. И зидови су поплочени ребрастом пластичном масом жуте боје.  Већина корисника никада није видело прве композиције метроа, за њих ће то бити прави поклон и својеврсни времеплов. То је реална могућност да се осети дух тих година када  је прорадио метро, - уверени су припадници московског метроа.

За празник су штампане специјалне улазнице црвено-зелене боје. И оне подсећају на улазнице старе врсте које су држале у рукама људи који су се први пут возили метроом 15. маја 1935. године. Има и других изненађења, - каже Светлана Царјова.

На станици Кропоткинскаја ће се ноћу  одржати концерт камерног оркестра Кремљин, посвећен истовремено двама догађајима - 75. годишњици Московског метроа и међународној акцији Ноћ музеја. У оквиру те акције ће бити одржана покретна изложба Народног музеја метроа и концерт, где ће бити изведена дела совјетских и страних композитора из 1930-40-х година.

Уочи јубилеја обновила је своју експозицију  композиција Акварел - својеврсна галерија на точковима. Она је настала 2007. године. У вагонима су се налазиле акварели познатог сликара Сергеја Андријаке. Сада су на зидовима вагона одлучили да разместе репродукције слика из збирки Музеја ликовних уметности Пушкин.

За јубилеј ће на свакој од 180 станица московског метроа  и у вестибилима ставити бронзане плоче са кратким историјатом стварања станица, годинама, када су оне биле отворене, као и презименима архитеката.

[Свет-лана]

В субботу, 19 июня, открываются две новые станции: "Марьина роща" и "Достоевская".  0212_rolleyes

http://www.rian.ru/moscow/20100617/247284250.html

Прямое подтверждение чьих-то слов о том, что в России Достоевского "не воле" :0104cheesy: 0212_rolleyes

[Guest Оливера]

Московски метро: музеј испод земље и... изнад воде

17.11.2010

17. новембра ујутро у Москви је у прву вожњу (10.40 по московском времену) кренула нова путничка композиција престоничког метроа „Поезија и метро“. „Поетски воз“ упознаје путнике са стваралаштвом петорице највећих песника из Чилија, земље која је ове године обележила 200-годишњицу независности.

У вагонима су на руском и шпанском језику приказане песме и биографије добитника Нобелове награде – Пабла Неруде и Габријеле Мистрал, авангардиста Висента Видоброа и Гонсала Рохаса, и најзад, загонетног „антипесника“ Никанора Паре. Са сигурношћу се може рећи да ће реакција путника бити позитивна. Јер, то није први уметнички пројекат Московског метроа и живот је показао да се људима свиђа кад се у вреви свакодневице пред њима изненада појави „острвце вечности и лепоте“. Као што је то случај, на пример, на станици „Воробјовије гори“, где је у ове новембарске дане монтирано 10 огромних цилиндара-излога, у којима се налазе покретне конструкције с музејским експонатима од порцелана. Дописник „Гласа Русије“ био је сведок како одрасли и деца стају испред излога, разгледају порцеланску лепоту, одушевљавају се и фотографишу.

„Ово је дивно!“ каже у интервју за „Глас Русије“ Наталија. „Чаробно! Имам скоро педесет година, наравно, радим, па чак и учим – немам нимало времена. Али, овде сам свратила и толико сам задовољна! Предивна идеја!“ „У принципу, први пут видим да је метро постао музеј,“ каже школарац, ученик трећег разреда Саша. „Стварно, све је као у музеју! Свидели су ми се разнобојни орлови – врло су лепи. Вероватно је неко уложио велики труд да их направи. Још су ми се свидели људи у облику самовара – тако нешто још нисам видео...“

        „Тако нешто још нисам видео“ – то су речи које с пуним правом може да изговори сваки човек. Зато што је музејска изложба на метро станици – може се рећи, „ноу-хау“ московског метроа. Идеја је могла да настане вероватно зато што је локација станице врло згодна. Налази се на доњем нивоу моста изнад реке Москве, потпуно је застакљена, она као да виси изнад воде. Одавде се пружа предиван поглед на град, реку и Воробјовије горе... А старе централне станице престоничког метроа су прави подземни дворци, обрађени мермером и гранитом, гипсом и скулптурама, мозаичким плафонима и витражима. Није ни чудо што туристи из целог света у московску подземну железницу силазе као у музеј и дуго шетају по платформама, с дивљењем разгледајући сву ову раскош.

        Последњих година московски метро је још више учврстио имиџ „музеја испод земље“ нудећи становницима вишемилионског мегаполиса разноврсне арт-пројекте. Тако је 2004. године отворена фотографска изложба под називом „Градови света у Московском метроу“. Заиста, у подземној железници престонице има станица, које су назване у част Рима, Прага и Варшаве, а сама изложба је смештена у станици, која носи назив по најлепшем граду Прибалтике – Риги. 2006. године на већ помињаним „Воробјовим горама“ одвијало се бучно отварање фестивала савремене уметности „Територија“: овим гестом организатори фестивала су с једне стране истакли демократичност своје акције, а с друге, њено скоро андерграунско усмерење. Тако да је Московски метро у извесном смислу наступио као учесник у савременом арт-процесу на страни неформалиста.

Од 2007. године у Московски метро је сишло сликарство: први је на линију изашао воз „Акварел“ у којем је смештена изложба радова познатог уметника-акварелисте Сергеја Андријаке и његових ученика. Затим су у „возу – сликарској галерији“ почеле да се излажу репродукције слика из колекције познатих музеја у земљи – петербуршког Руског музеја и московског Музеја ликовних уметности „Пушкин“. Тако да је престонички метро реализовао много пројеката, који по нечему личе на пројекте у подземним железницама Париза, Лондона и Њу-Јорка. Међутим, на оно што се сад приказује на „Воробјовим горама“ – на којима је практично организована музејска сала, у којој ће се с времена на време мењати прави музејски експонати засад се није одважио нико осим Москве.