ISTINA O KOJOJ SE U HRVATSKOJ ŠUTI (a tek kod nas u Srbiji)

[Дража]

ISTINA O KOJOJ SE U HRVATSKOJ ŠUTI  (a tek kod nas u Srbiji)

Vozač kamiona iz Slovenije je negdje na TV-u rekao kako radi dnevno po 16-18 sati za golu plaću, bez plaćenih prekovremenih sati, bez plaćenog toplog obroka. Kad bi se pobunio, kaže, to njegov gazda jedva čeka, jer bi ga poslao na burzu i uzeo Rumuna koji bi mu vozio u pola cijene, ali gazda istovremeno priča kako je u EU super, jer svaki mjesec kupi novi kamion.

Bugarin (poslovni partner) priča kako je Bugarska živjela od izvoza voća i povrća, a sada sve uvoze iz EU, dok se država sve više zadužuje.

Mađari pričaju kako su postali najamni radnici u (do jučer svojim) vinogradima, jer su ih Francuzi najprije uništili s niskim (dampinškim) cijenama, da bi, kada Mađari nisu više mogli vraćati banci kredite, od banaka kupili za sitan novac gotovo sve vinograde. Tako se sada najpoznatiji Mađarski vinogradi (Tokajac) nalaze u vlasništvu Engleza.

U Češkoj je EU prisilila vlasnike šećerana da zatvore tvornice, dok su radnici završili na burzi, a sve zato jer EU ima previše šećera, a previše šećera ima zato jer ga EU uvozi iz Kube i na njemu je puno veća zarada.

Njemačka je zbog prekoračenja kvote dozvoljenog zagađivanja, prema sporazumu iz Kyota, veliki dio prljave industrije prebacila u Češku.

Jedini čovjek koji je zbrojio dva i dva je češki predsjednik Klaus koji tvrdi da je ulazak Republike Češke u EU čisti promašaj i u znak protesta ne dozvoljava da se zastava EU izvjesi na njegovu rezidenciju.

Prošle godine u veljači sam jedne nedjelje u vijestima na radiju u osam sati čuo u špici krajnje uznemirujuću vijest - U Mađarskoj građani nezadovoljni s EU izišli su na ulice i krenuli prema parlamentu, policija napravila barikade, očekuje se ono najgore. Uključio sam radio da čujem vijesti, međutim Mađarska se nije više spominjala. Navečer sam s nestrpljenjem čekao dnevnik na TV, o spomenutom događaju ni riječi.

Znači da je saborska komisija za informiranje već reagirala. Nakon par dana stjecajem okolnosti sreo sam se s nekim Mađarima pa sam upitao što je to bilo. Najprije nisu shvaćali na što mislim, a kada sam im objasnio što je bilo na vijestima, odmahnuli su rukom i rekli "Ma kod nas su stalno neke demonstracije protiv EU".

E pa sada se pitam gdje je demokracija, gdje je sloboda štampe, kojom se toliko busamo u prsa.

Tvrdim da je to zato jer bi protiv EU bilo ne 50% građana RH, već 90%da ovakve vijesti prikažu na našoj televiziji. Bojim se da na kraju građani neće niti glasovati o ulasku u EU, već će do tog vremena Sabor promijeniti Ustav, pa će Sabor mjesto nas donijeti najbolje rješenje, a to je ulazak u EU, jer znaju da su im izgledi da narod glasa za EU veoma mali.

Tako je bilo u Nizozemskoj i Sloveniji, kada su kroz ispitivanje javnog mijenja shvatili da će narod biti protiv ulaska u EU.

Kada se puk pobunio što se nije izišlo na referendum, odgovor je bio:" Vi ste glasali za našu stranku, koja je u svom programu imala ulazak u EU i mi sada samo izvršavamo ono što smo vam u predizbornoj kampanji obećavali".

Nadalje, zašto Ustav EU nije prošao u Francuskoj i Nizozemskoj, zašto su pribjegli Lisabonskom sporazumu, zašto Lisabonski sporazum prihvaćaju parlamenti, zašto ga ne daju na referendum?

Zato jer bi prošli kao u Irskoj, a u Irskoj znamo nisu prošli.

Da li su naši političari svjesni toga što čine ovom narodu? Da li su svjesni toga da će ulaskom u EU u vrlo kratkom roku sva dobra prijeći u vlasništvo bjelosvjetske mafije i da će naš narod biti najamna radna snaga, bolje rečeno robovi.

Oni nisu svjesni da kada vlasnik plati porez na dobit, ostatak dobiti završava van granica RH Samo ako je vlasnik Hrvat ta dobit se opet investira u RH.

Znam dobro o čemu pričam, jer sam donedavno radio u stranoj tvrtci i znam koliko novca je svake godine vlasnik odnosio iz RH.

Što je to potaklo sve naše stranke da u svojim programima gotovo svi (osim nekih malih stranaka) imaju ulazak u EU. Kao jedini logični odgovor nameće mi se misao da su kupljeni, jer bogatoj EU (s velikim osjećajem za pronalaženje zlatnog rudnika) nije problem podijeliti našim političarima stotinjak milijuna eura da bi ovi napravili sve što se od njih traži. Njima investirati taj novac je kao meni dati prosjaku 5 kuna.

Zar nitko ne vidi da su vodeće članice EU (Engleska, Francuska, Nizozemska, Portugal, Španjolska i Njemačka), sve od reda bile kolonijalne sile, da su kolonije osvojili ratom, da su u tim ratovima poubijali milijune ljudi i opljačkali sve što se opljačkati moglo. Ali sve što su oružjem dobili, oružjem su i izgubili. Sada imaju muzeje pune umjetnina, zlata, bjelokosti i dragulja, ali imaju i izdajnike (one koji su za njih ratovali u vlastitoj domovini protiv vlastitog naroda), koji su im sada problem (U Francuskoj: Marokanci, Tunižani, Alžirci, Mauri i.t.d.).

London ima preko 50% obojenog stanovništva, a da ne pričamo o tome na što sliči Nizozemska) i izvor su kriminala. Sada imaju i jedno veliko iskustvo, pa su poučeni Aljaskom, koju su SAD kupile od Ruskoga cara došle do zaključka: što se otme oružjem, oružjem se može vratiti, ali što se kupi, može se samo kupnjom vratiti, pa su sada krenuli osvojiti svijet na novi način: globalizacijom.

Pročitajte malu plavu knjižicu EU-a, koja se zove Ustav EU-a, u kojoj sve piše...

I sada su te zemlje lansirale priču o globalizaciji.

Što se to krije iza globalizacije? Globalizacija je kolonizacija bez ispaljenog metka.

I mi nasjedamo tim hohštaperima, koji nas uče što je to demokracija, što je dobro, a što je zlo, a do jučer su sijali smrt širom svijeta.

Istrijebili su cijele civilizacije. Najveći demokrati na ovome svijetu, SAD, donedavno su imali robove, a do jučer se nisu vozili u istim autobusima sa crncima, dok je Dubrovačka republika 1642. Godine donijela zakon o ukidanju ropstva, dakle u vrijeme kada je Sjeverna Amerika još bila engleska kolonija i nije postojala kao država (SAD su oformljene kao država 1776. godine).

I sada im je taktika da žrtvu najprije bace na koljena (najčešće kroz financijska zaduženja), a onda dolaze s kovcezima novca, odvjetnicima i ugovorima, pa sve vrijedno kroz kratko vrijeme promijeni

vlasnika, naravno za sitan novac, jer i kralj u pustinji, kada umire od žeđi, daje kraljevstvo za kap vode.

Ja jesam za EU, ali ne EU s ovakvom politikom, politikom koju vode kapitalisti, a ne političari.

Kakva je to politika kada su kapitalisti zbog svoje gramzljivosti, pohlepe i nepresušne želje za što većim bogatstvom svoj kapital radi veće zarade prebacili u Kinu (gdje radnik radi za 1 $ dnevno), a radnike uz čiju pomoć su stekli taj isti kapital šalju na burzu, da bi robu proizvedenu u njihovim tvornicama u Kini dopremili u EU da je prodaju svojim dojučerašnjim radnicima, koji sada žive od socijalne pomoći.

Tako su do sada uništili tekstilnu industriju u EU, obućarsku industriju, načeli drvno- prerađivačku industriju, automobilsku industriju i.t.d.

Tvrdim da ovakva politika EU nije dobra, da se bazira samo na kapitalu, a za čovjeka više nitko ne brine. Sada više nije dovoljno raditi radnim danom što bi rekli Zagorci od ve do ve, već je potrebno raditi i subotom i nedjeljom, ali to samo kod nas, dok ti isti centri u svojim matičnim državama nedjeljom ne rade (Austrija i Njemačka).

No, ta politika je politika rezanje grane na kojoj se sjedi, jer kada 50% radnika u EU završi na burzi, a druga polovica više ne bude mogla plaćati socijalu radnicima na burzi, ponovo će poteći krv potocima. Da li će se to krvoproliće zvati Oktobarska ili Francuska revolucija nije bitno, ali to je s ovakvom politikom EU neminovno.

Bogataše u EU kod nas najviše zanima Slavonska ravnica, izvori pitke vode i naša obala zajedno s otocima. Industrija ih ne zanima, to imaju kod sebe u Koreji, Kini, Vijetnamu, Turskoj i Indiji.

Njih naša industrija koja im konkurira smeta. Nju treba uništiti. Pogledajte samo kakav pritisak rade na našu vladu u vezi brodogradilišta. Naša brodogradilišta im smetaju jer konkuriraju Korejskima, koja su u njihovom vlasništvu. To opravdavaju slobodnim tržištem i zaštitom tržišnog natjecanja.

Kad smo već kod slobodnog tržišta, da kažem i to da je njihova teorija da sve što nije profitabilno, dakle što ne može na tržištu opstati, treba propasti.

Ali to pravilo važi samo za neke, iako tvrde da smo svi jednaki (sve svinje su jednake, samo su neke jednakije, Orwell), pa pitam se zašto onda sada u ovoj krizi nisu pustili da propadnu sve banke u EU i

SAD-u, jer su po toj logici trebale propasti, zašto su automobilskoj industriji dali financijsku injekciju, zašto je samo Amerika, da spasi svoje gospodarstvo, žrtvovala preko tisuću petsto milijardi USD?

Zar mi dotacijama ne spašavamo svoje gospodarstvo? Zar nije bolje da im pomognemo sa dva tri milijuna USD, nego da ti radnici završe na burzi, gdje će koštati proračun desetak puta više?

Dakle mi sve slijepo vjerujemo tim bjelosvjetskim lažovima. Možda ćete reći da sam pregrub u iznošenju svojih ocjena. Ne nisam pregrub, ja sam očajan, mogu ovo pismo poslati i u novine ali one ga neće objaviti.

Goebbels, Hitlerov šef propagande je za ove današnje managere propagande bio dječji vrtić. Ovi danas su učenici Američkog agresivnog marketinga rođenog u potrošačkom društvu (Marketing, što je to ustvari?

Jedna definicija kaže da je potrošačko društvo izgradilo marketing, koji je sposoban čovjeka uvjeriti da kupi nešto što mu ne treba, za novac koji nema-karticu). To pak znači da čovjeka treba nagovoriti da

se što više zaduži, jer je onda s njime lakše vladati.

Ako čovjek nikome ništa ne duguje, tada si može puno toga dopustiti, ali ako duguje, za auto, za kuću ili stan, dovoljno mu je priprijetiti otkazom i čovjek šuti, jer ako ostane bez posla, ostat će bez svega, a nitko ne želi ostati bez egzistencije i dobara koja je stjecao mukotrpnim radom, pogotovo kada iza sebe ima obitelj, koja je svakom radniku svetinja.

Koliko su lažljivi, sjetit ćete se i sami, kada Vas podsjetim na obećanja stranih banaka. Dok nisu imali pristup u RH, onda su nas uvjeravali da ako im otvorimo vrata, da ćemo imati kamatu istu kao i u

njihovim matičnim državama (kod njih je sada kamata 3%, a kod nas 13%).

Kada su ušli obećavali su tvrtkama, koje pređu k njima iz tadašnjeg SDK, da će im platni promet raditi besplatno. No naše tvrtke na to nisu nasjedale, pa su onda dr. Šošić i dr. Đodan javno popljuvali SDK, nazvavši SDK komunističkim mastodontom, koji treba ukinuti (jer takvo što ne postoji nigdje u svijetu), a poslovne subjekte prebaciti u poslovne banke. Napokon su donijeli zakon koji je tvrtke prisilio da račune i novac prebace u poslovne banke, ali tog časa više nijednoj banci nije palo na pamet održati obećanje o besplatnom platnom prometu, štoviše cijena platnog prometa je poskupjela otprilike pet puta.

U tim istim bankama danas možete dobiti kredit za auto, kamion ili bilo što drugo proizvedeno na zapadu u roku par sati do par dana, dok za recimo farmu krava kredit će naš seljak ganjati par godina.

Naša vlast je po meni učinila najveći propust 1992. godine, kada je u pretpristupnim ugovorima s EU potpisala da će otvoriti naše tržište europskim proizvodima i da će prodati banke. Tim potezom smo uništili domaću industriju, poljoprivredu i tržište novca - ili rečeno šahovskom terminologijom, poklonili smo protivniku kraljicu i topove.

Da nastavim sa šahovskom terminologijom: naša vlada igra šah s EU, a ima znanje početnika, koji zna samo kako se vuku figure, dok protivnik zna desetak poteza unaprijed i unaprijed zna gdje će nas navući na tanki led i matirati, odnosno postići sve ono što su naumili.

Za ulazak u EU najprije su nam uvjetovali suradnju s Haškim sudom. Zatim smo morali izručiti generala Gotovinu, pa smo morali prihvatiti ZERP, sada ćemo morati dati Slovencima 90% onoga što traže i tako malo po malo, najednom ćemo se naći na koljenima bez hlača.

Ako se samo malo suprotstavimo, izvući će asa iz rukava, a to je da će preko noći zatražiti povrat svih dugova, što je ovoga časa oko 50 milijardi USD.

I što mislite što nas onda čeka?

Čeka nas jedino moguće, a to je uvođenje maksimalnih poreza na sve moguće i nemoguće, od poreza na rogatu stoku za seljake, porez na višak stambenog prostora, porez na vikendice, aute (neke od tih poreza već imamo, ali će sada biti nekoliko puta veći), porez na porez - i do čega će to dovesti?

Dovest će do drastičnog pada cijena nekretnina i do općeg kolapsa u zdravstvu, školstvu i trgovini.

I sada je jasno zašto EU inzistira na brzom sređivanju gruntovnice i zemljišnih knjiga.

Prošle godine, naš bivši premijer je rekao da je Hrvatska jedna velika obitelj, s čime se ja u potpunosti slažem, samo se pitam da li je u njegovu malu obitelj dolazila policija i centar za socijalni rad raditi

reda ili je taj red radio sam, pa se pitam zašto mu u velikoj obitelji EU treba raditi reda?

Nadalje, mnogi besplatni programi EU su izmišljeni za to da pripreme teren za dan D. Npr. program po kojem emisari EU uče naše lumene kako gospodariti društvenom imovinom, a za to im trebamo dati popis društvene imovine s procjenom vrijednosti. Da li Vam to što govori?

(tekst hrvatskog stručnjaka za gospodarstvo N.N. odbijen u hrvatskim medijima)

POTPISUJEM I PROSLJEĐUJEM DOBRONAMJERNIM PRIJATELJIMA I LJUDIMA KOJI MISLE.

[Emilijan]

ovde u Zajecaru, dolaze bugari nakupuju stvari i odu..... zali se jedan od njih kaze da ima invalidsku penziju 55 eura a cene su visoke, recimo za cigarete tamo i do 2.50 eura.... dosta njih zivi od trgovine sa srbima.....

[Zawisza]

Сваки човек који је учио историју учио је о Грцима и о настанку демократије. Реч демократија, преводила се као владавина народа што у основи није тачан превод. Тачније би било народна сила.

Е сад, замислите неку малу земљу коју су избомбардовали, уништили јој привреду, увукли је у грађански рат, растачу је и домаћи издајници и спољни непријатељи у којој влада неслога, како она да у једној глобалној структури покаже ту силу свог народа?

ЕУ је једноставно организација у којој су великим и јаким народима дозвољени сви облици демократије, читај примена силе, над малим и колонизованим народима.

Покојни председник Качински, свестан да Пољска, друга словенска земља по броју становника, само Руси су бројнији, са својом дијаспором од преко 20 000 000 Пољака, не мора да трпи перверзне законе ЕУ оштро им се успротивио и није их прихватио.

Верујем да је многима познато да на пример не обавезује је Лисабонски споразум, којим ако је у ЕУ на пример донет закон о истоименим половима то у Пољској неће бити прихваћено. Пољско признање Косова, није никад прихваћено од стране председника Качинског и само захваљујући малој већини премијера Туска у сејму је изгласано.

ЕУ вероватно има добрих страна, што се тиче безграничног кретања људи и роба али има и много лоших чије су буквално жртве мале земље. Добра страна је што на пример мора да се обезбеди социјални минимум становништву које није радно способно, у Пољској је наталитет захваљујући и томе у порасту.

[Guest nikolastojanoviccuprija]

totalna glupost i propagnda onih delova hrvatskog drustv koji su protiv EU ! Hrvati i mogu da se zezaju pa i da ne udju jer imaju more i razvijen turizam pa samim tim i ogroman kapital ,uspeli su i da neke proizvode vec prodaju na trzistu EU !

Nama je bolje da se ne zamajavamo sa ovakvim humoristickim tekstovima nego da razmisljamo pametno jer i ono najgore u EU je trista puta bolje nego ovde

[Дража]

totalna glupost i propagnda onih delova hrvatskog drustv koji su protiv EU ! Hrvati i mogu da se zezaju pa i da ne udju jer imaju more i razvijen turizam pa samim tim i ogroman kapital ,uspeli su i da neke proizvode vec prodaju na trzistu EU !

Nama je bolje da se ne zamajavamo sa ovakvim humoristickim tekstovima nego da razmisljamo pametno jer i ono najgore u EU je trista puta bolje nego ovde

Са ЕУ свим обичним људима је животни стандард (а и велики број грађанских и радничких права) јако опао. Ова економска "криза" која је исконструисана из истих центара моћи као и сама ЕУ је само омогућила легализацију бескрупулозних репресивних мера према обичном човеку. Причам о радничкој класи а не о менаџерима по банкама и сл. Већина нас имамо рођаке у државама које су чланице ЕУ, њихова искуства су сва до једног негативна. Ето немогуће да ми знамо каква је у суштини ЕУ и чему она служи, а они који у таквом систему живе и раде годинама да не знају.

[Guest nikolastojanoviccuprija]

ja brate od svih ljudi koje imam preko nisam cuo nista negativno a pogotovo ne pomisljaju da se vracaju ovamo ! U EU se radi i to krvavo ali se i zaradjuje a u Srbiji ljude krvare od posla za mizerne pare od kojih ne mogu ni da se lece kada im treba

[fsa]

totalna glupost i propagnda onih delova hrvatskog drustv koji su protiv EU

Naravno.

Nemci putuju u Poljsku u potrazi za poslom

M.Milikišić/Blic online | 23. 03. 2010. - 08:49h

Nezaposleni Nemci počeli su da putuju u Poljsku u potrazi za poslom, u neočekivanom preokretu uobičajenog trenda za imigracione radnike, piše "Telegraf".

Hiljade ljudi iz istočne Nemačke sada prelaze granicu sa zapadnom Poljskom u pokušaju da izbegnu ekonomsku krizu koja je zahvatila region.

Do sada je za posao u regionu grada Šćećin registrovano čak 2.500 Nemaca, ali zvaničnici smatraju da je stvarna brojka daleko viša, zbog ljudi koji rade na crnom tržištu. Većina radnika se ne registruje kako bi zaradili više novca.

Neki Nemci našli su posao u "kol centrima", a popularna je i građevinska struka.

U Uker Randovu, nemačkom okrugu nedaleko od Šćećina, nezaposlenih ima oko 20 odsto, a vodi se kao jedno od područja u Nemačkoj sa najvećom stopom dugoročne nezaposlenosti.

Artur Sebastijan, šef agencije za zapošljavanje u Šćećinu, kaže da je loša ekonomska situacija primorala ljude da putuju.

"Zaradiće 30 do 40 odsto manje nego što bi dobili za isti posao u Nemačkoj, ali bar imaju posao", rekao je on. "Obučeni radnik može da zaradi oko 1.000 evra mesečno, što nije mnogo, ali je bolje nego ništa. Oni takođe mogu da rade poslove sa skraćenim radnim vremenom u svojoj zemlji, pa će im dobro doći dodatni prihod".

Patricijus Seran, odgovoran za međugraničnu saradnju u kancelariji gradonačelnika Šćećina, kaže da je Poljska konačno počela da se uzima za ozbiljno.

"Pokazujemo da Poljska nije samo tržište na koje Nemci mogu da dođu i kupe jeftine cigarete. Želimo da privučemo biznis i da sarađujemo sa Nemcima na ravnopravnoj bazi", rekao je on.

Činjenica da su neki Nemci sada spremni da putuju do Poljske zbog posla govori o neverovatnom preokretu - decenijama su stotine hiljada Poljaka putovali u Nemačku, Veliku Britaniju i druge evropske zemlje da rade u građevini ili poljoprivredi.

Nemačka je, za razliku od Britanije, odbila da odobri Poljacima potpuni pristup svom tržištu rada, uz tvrdnje da će biti preplavljeno imigrantima.

Poljska je 2009. godine imala rast bruto domaćeg proizvoda od 1,7 odsto, čime je postala jedina zemlja Evropske unije koja je zabeležila profit prošle godine. Prognoze njenog ekonomskog stanja i dalje su pozitivne - Poljska se sada razvila u zemlju koja može da privuče radnike iz inostranstva, ukazao je "Telegraf".

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/182001/Nemci-putuju-u-Poljsku-u-potrazi-za-poslom