Чачак, кадровска база СПЦ

[ристМико]

Чачак, кадровска база СПЦ

Патријарх Иринеј и игумани Хиландара и Студенице родом су из овог града

Манастир Никоље у Овчар Бањи, саграђен крајем 14. века (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Братство манастира Хиландар изабрало је, великом већином гласова, јеромонаха Методија (Владимира) Марковића за игумана ове српске светиње, и он је још један Чачанин међу црквеним високодостојницима. Патријарх Српске православне цркве, Иринеј (Мирослав) Гавриловић, изабран у јануару, рођен је 1930. у Видови код Чачка и ту је и одрастао. Старешина Студенице од 2004. године је Тихон (Александар) Ракићевић, рођен у Чачку 1971. године, дипломац Факултета примењених уметности у Београду (сликарство), а од 2008. магистар на Теолошком факултету.

Нови настојатељ Хиландара, Методије, родио се у Чачку на Божић, 7. јануара 1970. године, похађао је ОШ „Вук Караџић”, затим Гимназију и Техничку, а онда се уписао на Технички факултет у родном граду.

– Студије је наставио на Електротехничком факултету у Београду, али и напустио их 1994. године да би отишао у Свету Гору. У Хиландару је био најпре искушеник а затим монах, кога је нарочито уочио отац Митрофан Хиландарац. После рукоположења, Методије је постао први епитроп манастира и на том положају дуго замењивао болесног хиландарског игумана, архимандрита Мојсија – каже за „Политику” професор Владимир Димитријевић из Чачка, школски друг Методијев.

Од Чачана, висок црквени положај заузима још и архимандрит Пантелејмон (Дарко) Јовановић (36), који је већ осам година старешина једине српске цркве на афричком континенту, храма Светог апостола Томе у Јоханесбургу.

Овакав редослед црквених постављења могао би наговестити да је Чачак у овом веку постао нови српски духовни центар, али историчари тврде да је то био и пре много столећа. Јер на овом подручју са 115.000 становника данас су активна чак 42 служећа храма у које су убрајају цркве, манастири и света места, а у некима од њих крст је први пут постављен још у средњем веку.

Управо су многи мештани први сусрет с вером, ван родне куће, имали у једном од десет средњовековних манастира, у клисури између Овчара и Каблара.

Најранија историја ових храмова прекривена је тамом. До сада нису пронађени писани извори који би јасно потврдили њихово постојање у средњем веку. Народно предање везује манастир Ваведење за Стефана Немању и Светог Саву и за време кад је грађена црква манастира у Чачку, задужбина Немањиног брата Страцимира.

– Израстање ових богомоља у значајан духовни центар уследило је после Маричке битке 1371. године, када је завладала општа несигурност и условила многе сеобе из јужних области полуострва на север. Међу бегунцима је било пуно калуђера који су у Србију кнеза Лазара донели особени тип пустињачког монаштва, у коме је живот био посвећен преданој молитви и строгом посту. То су монаси синаити с посебном исихастичком традицијом, која до последње четвртине 14. века није била раширена по Србији. У касновизантијско доба исихастима су се у суштини називали калуђери који су се посветили савршеном миру, „исихији” – каже за наш лист Милош Тимотијевић, историчар у чачанском Народном музеју.

Ти храмови су, кроз време, постајали и средиште друштвеног живота овог краја. Вук Караџић је, рецимо, у „Даници” 1826. године објавио своје истраживање о манастиру Никоље у Овчарско-кабларској клисури и поменуо једно предање у коме се вели: „... И у стара времена живело је у њему око триста калуђера”.

Гвозден Оташевић

------------------------------------------

Ко је Методије, нови игуман Хиландара

Је­ро­мо­нах Ме­то­ди­је (Фо­то СПЦ)

Јеромонах Методије, у световном животу Владимир Марковић у Хиландар је дошао 1994. године, а три године касније рукоположен је у чин јеромонаха.

Тада је постао и члан Сабора стараца, манастирског тела које заједно са игуманом, управљају царском лавром.

Последњих година, због болести блаженопочившег игумана Мојсија, био је његов заменик и први епитроп, односно намесник. Свештени сабор манастира изабрао га је 2004. године за руководиоца обнове Хиландара од последица пожара.

За новог игумана задужбине Немањића на Светој Гори, изабран је у другом кругу, већином гласова братије.

У првом обраћању братству Хиландара после примања нове дужности, истакао је да упокојење игумана Мојсија, који је умро 21. марта у 87. години, подсећа да смо сви пролазни, као и да хиландарска обитељ поштује Пресвету Богородицу као вечиту игуманију манастира. Нови игуман изрекао је и светоотачку поуку: „Када братство манастира не препознаје међу собом врлинског монаха, онда нека изабере неког болесног од братије, јер ће он боље моћи да разуме њихове слабости“.

Избор новог игумана, по светогорском уставу, обављен је у хиландарском Саборном храму. Устоличење јеромонаха Методија за игумана Хиландара одржаће се у наредних месец дана, а у име Свештене општине Свете Горе у чин ће га рукоположити изасланик најстаријег светогорског манастира Велике Лавре.

Извор