Одухотворена материја

[Светлана Пецин-Сарагуда]

Помаже Бог

Треба ми помоћ од теолога који доста читају.

Отац Тадеј кад говори у својим разговорима са посетиоцима манастира Витовница наводи термин "одухотворена материја" прародитеља у време пре пада, али и у будућности да ћемо опет имати таква тела, после Васкрсења. На грчком језику не може се нипошто тако рећи, па истражујем како друкчије то рећи. Свети Василије Велики наводи танку природу, истанчану природу њихових тела. Свети Јован Дамаскин спомиње дебљину материје. Упућују нас да проверимо код Светог Григорија Паламе, читамо али нисмо још наишли на нешто такво.

"Наши прародитељи нису тада имали ово трулежно, смртно тело. Нису морали да једу, да би одржали физичко тело, тело је било од одухотворене материје."

"На дан Страшног Суда, кад буде требало правда да се задовољава, онда ће човек опет добити тело од одухотворене материје, као што смо имали пре пада." говори отац Тадеј. 

Разумем шта хоће да каже, али таквим речима на грчком то не може да се каже. Без обзира на то да су то само лична мишљења понегде код Светих Отаца, а не опште прихваћен став Цркве о телима прародитеља пре пада, треба ми помоћ где још да тражим, код којих Светих Отаца, у којим делима тачно, како је преведено на српски, да бисмо одлучили како то да ставимо на грчком језику.

Хвала.

[Светлана Пецин-Сарагуда]

 Свети Василије Велики наводи танку природу, истанчану природу њихових тела.

Greška, ne piše njihovih tela, izvinjavam se. 

Svejedno, ima li neko nešto da kaže na pitanje? Pretpostavljam sada da ako postoji nešto takvo najpre će biti kod staraca-podvižnika. 

Ima li negde na netu da se skine Starečnik, ali ne ovaj što ima na sajtu Svetosavlje, nego starija knjiga? Ako se ne varam od oca Justina prevedena. 

 

[Светлана Пецин-Сарагуда]

Nadjoh, odgovor je "nepropadljiva materija". 

Цитат

Завршавајући овај кратки преглед светоотачког учења о првоствореном свету, не видим ништа боље од тога да испишем Божанске речи оног од Светих Отаца, који је толико засјао у молитви да је постао трећи кога цела Православна Црква назива „Богословом“. То је св. Симеон Нови Богослов. У свом четрдесет петом Слову он, из светоотачког Предања и, вероватно, из сопственог искуства, казује следеће:

„Бог је у почетку, пре него што је насадио Рај и дао га првоствореним људима, за пет дана створио земљу и све што је на њој, небо и све што је на њему, а шестог дана створио је Адама и поставио га за господара и цара свега видљивог. Рај тада још увек није постојао. Али тај свет беше од Бога као некакав рај, иако материјалан и опажајан. Њега даде Бог Адаму и његовим потомцима… ‘И насади Господ Бог врт у Едему на Истоку. И учини Господ Бог те никоше из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело’ (1. Мојс. 2,9), и са разним плодовима који се никад нису кварили и стално су рађали, који су увек били свежи и слатки и причињавали првоствореним (људима) велико задовољство и пријатност. Јер је било потребно причињавати и непропадљиво насладошћење телима првостворених (људи) која су била непропадљива… Адам је био створен са непропадљивим телом, али материјалним, које још није било и духовно, и био постављен од стране Творца Бога за бесмртног цара непропадљивог света, не само раја већ и свега што је постојало под Небесима…

(После преступа Адамовог) Бог није проклео Рај… већ је проклео сав остатак земље који је, такође, био непропадљив и доносио плода сам од себе… Онај који је постао пропадљив и смртан због кршења заповести по правди је требало да живи на пропадљивој земљи и да се храни пропадљивом храном… Онда су и сва створења, када су видела да је Адам изгнан из Раја, престала, као преступнику, да му се покоравају… Али Бог је… задржао сва та створења Својом силом и, по доброти и милости Својој, није дозволио да се одмах устреме против човека и наредио је да му се и даље покоравају, и да, поставши пропадљива, (и даље) служе пропадљивоме човеку ради кога су и створена, да би се – када се човек опет обнови и постане духован, непропадљив и бесмртан – и сва твар која му је потчињена и служи му, ослободила ропства,обновила се заједно са њим и постала непропадљива и као духовна…

Не доличи телима људским да се обуку у славу васкрсења и постану непропадљива пре него што сва твар буде обновљена. И, као што на почетку, најпре сва твар би створена непропадљивом, а онда из ње би узет и створен човек, тако опет треба најпре сва твар да постане непропадљива, а тек онда да се обнове и непропадљива постану пропадљива тела људска, да опет постане цели човек непропадљив и духован, и да обитава у непропадљивом, вечном и духовном обиталишту… Видиш ли да је сва та твар у почетку била непропадљива и да ју је Бог створио (да бива) у рајском стању? Али пошто је, по Божијем допуштењу, била подвргнута пропадању, покорила се људској сујети.

Схвати, такође, и то како ће се прославити и засијати сва твар у будућем веку. Јер када се она обнови, онда неће бити опет онаква каква је била створена у почетку. Већ ће бити онаква какво ће, по речи Божанскога Павла, бити наше тело… Сва твар, по вољи Божијој, после свеопштег васкрсења неће бити онаква каква је била створена вештаствена (материјална) и опажајна, већ ће бити преобликована да би постала некакво невештаствено (нематеријално) и духовно обиталиште изнад свих чула“.