Kontradikcije u Bibliji

karadjordje · Април 10, 2010

Да ли је писао шта Тадеј Војновић?

selkoba · Април 10, 2010

Brate muslimane

Moraš da praviš razliku između našeg poimanja Biblije i tvog poimanja Kurana. Mi verujemo da su Bibliju napisali ljudi vođeni providnošću Duha Svetoga, znači ljudi su je pisali pa je ljudski da se nešto i ne poklapa. Vi muslimani verujete da je Kuran Bogom dan od reči do reči, i meni to ni najmanje ne smeta da bih se upuštao u rasprave tipa, zašto u Kuranu štampanom u Saudijskoj Arabiji, ima gomila dodatih savremenih termina, ili zašto najstariji primerak pronađen u Jemenu pokazuje da je bilo više verzija i mogućnosti tumačenja Kurana. Ili na primer zašto u tumačenju vehabija Kuran ima sasvim novo značenje.

Sigurno da novac koji stiže od saudijaca, menja mnogo toga pa i samu sliku o vama muslimanima jer utiče njihov vehabizam i na šiitsku i na sunitsku denominaciju.

Činjenica je da muslimani nisu neki stereotipan narod kako se često shvata, postoje muslimanske države koje su liberalne i u kojima nema smrtne kazne, a postoje i u kojima se ona javno izvršava, postoje muslimanske države u kojima žene nemaju nikakvo pravo glasa a postoje i takve u kojima žene vladaju i slično.

Na žalost svedoci smo da su velike muslimanske zemlje na istoj muci kao i male hrišćanske, ugrožene neoimpeijalizmom i krvavim osvajanjem radi prirodnih resursa koju poseduju, od moćne Amerike. Isto je ili slično i u pojasu Gaze, gde silnici gađaju vašu decu fosfornim bombama i to posmatraju sasvim mirno i bez osećaja krivice, jer eto to su "samo" muslimanska deca.

Ja sam u Turskoj sreo muslimane koji pripadaju nekom opet drugom učenju, žene i muškarci su se zajedno molili i bio je naslikan neki lik, video sam i one što se okreću u krug, pa sam pitao otkud toliko tih da kažem "sekti", odgovor je bio da i to piše u Kuranu.

Sigurno da je vidljiv jedan strašan antagonizam i među nama hrišćanima, dovoljno ti govori da je jedan član foruma stavio Martina Lutera na prvo mesto kao jeretika. Interesantno je da je to učinio pravoslavni vernik a ne katolik, a Martin Luter je hteo u svoje vreme da upravo nekakvo pravoslavlje vrati rimokatoličkoj crkvi.

Sigurno da će čovek koji nije upućen u Bibliju naći gomilu naoko kontradiktornih pisanja, ali biblističari kakav je na primer kod nas bio Tadej Vojnović, sada je tu njegov đak sa foruma verujem Midraš, oni bi imali objašnjnje, ali ja ipak mislim da forum nije mesto za takva pitanja međureligijska, obično se to završi međusobnim vređanjem, jer nisu ovde svi teolozi niti su tako smireni i odmerni kao sveštenik Ivan, pa onda će umesto argumenata biti uvreda i opet će da nam drugi bude kriv.

Brate lijepo si to napisao i slazem se u mnogim(ne svim) tackama koje si naveo

Problem je u tome da kada se razgovara na odredjenu temu onda treba da postoje vjerodostojni podaci koji su dio argumenata.Ako ti podaci nisu vjerodostojni onda dolazi do problema

Takoje na svim poljima:ako o necemu razgovaras ili ako zelis nesto da dokazes ili da dobijes Nobelovu nagradu ili da budes dobar novinar onda sve informacije koje dajes moraju da podlezu Istini je li tako?

E pa ako sad odredjene greske ddju do izrazaja onda se ja kao covjek intelektualac i logicar pitam dobro mozda je samo par gresaka ali sta ako postoje jos mnoge greske?Ili koje su to?

Tako se ne dobija Nobelova nagrada tako se ne postaje dobar novinar jer ako se samo jedna greska pojavi u jednom clanku(novina koje nisu trac novine nego imaju odredjeni renome kao Times) onda sete novine vise ne svrstavaju kao vjerodostojne

Zawisza · Април 10, 2010

Puno toga, on je bio mecena Midrašu, siguran sam da Midraš ima većinu njegovih dela. Sigurno i naš brat Nikola Knežević koji ima sajt http://www.hriscanskedemokrate.org/static/index, više znaju, on mu je bio profesor.

Solomon Kane · Април 10, 2010

Ako ti podaci nisu vjerodostojni onda dolazi do problema

А ко беше просуђује који подаци нису веродостојни?

selkoba · Април 10, 2010

Ako ti podaci nisu vjerodostojni onda dolazi do problema
А ко беше просуђује који подаци нису веродостојни?

Pa kad se jedan dokument cita a na dva mjesta se nadje razlicita cinjenica povodom iste stvari

Koja od te dvije cinjenice je ispravna?

Solomon Kane · Април 10, 2010

Ako ti podaci nisu vjerodostojni onda dolazi do problema
А ко беше просуђује који подаци нису веродостојни?
Pa kad se jedan dokument cita a na dva mjesta se nadje razlicita cinjenica povodom iste stvari
Koja od te dvije cinjenice je ispravna?

По досадашњм искуству са тобом,ни једна ни друга,већ она трећа...који ту пишеш. 0110_hahaha

karadjordje · Април 10, 2010

То онда нису чињенице него подаци.

Ако ја кажем:

Сунце је жуто.

или

Сунце је округло.

Ту не мора да буде контрадикција.Али ако кажем:

Јутрос у 8 сам био у продавницу.

или

Јутрос у 9 сам био у продавницу.

Не можемо да закључимо да су обије реченице нетачне апсолутно.Формално се разликују у времену а суштински су исте јер ниједна не негира да сам био у продавницу.

Zawisza · Април 10, 2010

Možemo se do besvesti ubeđivati, i opet će da dođemo na isto. Vera kod nas nije stvar samo zdravog razuma, kako ti kažeš, vera se temelji na razumu, ali postoje još i mašta i osećanja i sasvim je logično da se kod čoveka na jednoj strani bori vera i razum a na drugoj mašta i osećanja.

Tako i mi hrišćani ne tražimo ni od koga da prihvati hrišćanstvo kao istinu ukoliko mu njegov razum govori da je većina dokaza protiv njega. Ako je to slučaj vera je nemoguća. Postoje kod čoveka i trenutna raspoloženja, raspoloženje se kod čoveka menja bez obzira na to kakav pogled imao čovekov razum. To znam iz iskustva, prihvatio sam hrišćanstvo a ponekad sam u takvom raspoloženju da mi ono izgleda neverovatno, dok sam bio agnostik hrišćanstvo mi je i te kako u nekim trenucima izgledalo verovatno.

Zato i jeste problem da čovek nauči da ako je prihvatio hrišćanstvo, treba i da se svakog dana priseća nekih njegovih osnovnih postavki, bez svakodnevne molitve, bez čitanja verske literature, učestvovanja u crkvenim bogosluženjima i ne može se zamisliti hrišćanski život.

Zato se treba priupitati od sto ljudi koji su odbacili hrišćanstvo, koliko je njih to učinilo nakon poštenog razmišljanja ? Većina je jednostavno odlutala.

Цвеле1993 · Април 11, 2010

Само за брата Селкобу, прича из књиге "Наука о закону" од светог владике Николаја Велимировића.

Буди вредан и прочитај.

Надам се да ће ти бити макар мало јаснија разлика између старог и новог закона...

СТАРИ И НОВИ ЗАКОН

Шетајући по светом граду Јерусалиму путник и путовођ настављаху разговор о закону,

наравно о закону моралном. Па кад стадоше у дворишту негдашњег храма Соломонова, рече

путник путовођи:

Путник: Према свему што сам чуо о царском закону љубави изгледа ми, да је тим новим

законом потпуно одбачен стари закон. Или се ја варам?

Путовођ: Ваљда ти не мислиш да ми сад поновимо ону жестоку препирку о закону која је на

овом месту пре 19 векова вођена између јеврејских законика и Христа Спаситеља? Познајем, да

љубави Божије немате у себи, рекао је прекорно Господ оним законицима. И још им је рекао:

Не даде ли вама Мојсеј закон, и нико од вас не живи по закону. Тако их је Он изобличио као

потпуне безаконике који нити извршују стари закон нити усвајају нови.

Путник: Ван сваке сумње Господ је био у праву. Но моја малоумност спотиче се баш о та два

закона, о закон старозаветни и закон новозаветни. Па бих ја желео знати, који је од два закона

сада у важности.

Путовођ: Оба су закона од једног истог Законодавца. А то је Бог. У односу на људе разног

владања, разног карактера и разног ступња савршенства у важности је или један или други

закон.

Путник: Како је то могуће?

Путовођ: Сасвим просто. За људе који имају љубав Божју у себи закон љубави замењује све

остале законе и законске прописе. Јер љубав значи испуњење закона, по речи апостола. За оне

пак који нису осетили љубав Божију у себи стари закон је у пуној важности. Узмимо за пример

једног родољуба. Родољуб је, као што је познато, сваки онај ко љуби свој народ. Вођен љубављу

према своме народу родољуб стоји изнад државних закона. Јер љубав према роду и отаџбини

побуђује га да чини и више него што то од њега захтевају закони државни. Али ако он, отпавши

од љубави, изврши злочин или кривоклетство или издају, он пада под оштрице кривичног

закона. И би ће осуђен строжије у толико више у колико се јаче раније истицао као родољуб.

Путник: Шта онда мислиш о грађанину који извршује законе државне али нема у срцу

љубави према народу и отаџбини? Не пролази ли он боље од родољуба?

Путовођ: Ако један грађанин испуњује онај минимум што од њега захтевају државни закони,

и ако се он опрезно чува да се не огреши ни о један закон државни, он се сматра „исправним"

грађанином. Чак ако он нема љубави ни према народу своме ни према отаџбини, међутим није

никад кажњаван, њему државна власт издаје уверење да је исправан грађанин. Исто је тако у

погледу човека који испуњава закон Божји са таблица синајских и све моралне старозаветне

заповести Божје. Он је исправан пред законом Божјим, али исправан је као слуга и роб, а не као

син. Он је једномишљеник онога фарисеја који је на молитви говорио Богу: „Хвалим те што

нисам као хајдуци, неправедници, прељубочинци или цариници. Постим два пута у недељи и

дајем десетак од свега што имам". Па ипак није био угодан Богу, он него цариник који се у

скрушености срца свога осећао незадовљан самим собом и вапијао: „Боже, милостив буди мени

грешноме". Колико и колико људи ми знамо, који никад нису кажњавани од судова грађанских,

међутим, покривени су презрењем од стране друштва у коме живе. Због чега? Због тога што без

духа и љубави покоравају се само формалној законској правди. Пред државом они су исправни

грађани, јер се не греше о законе државне, али пред друштвом и народом они су недовољни

чланови његови. Још су више недовољни чланови државе Божје, царства Божјега, они који

формално извршују законске прописе Старог Завета без духа и љубави Новога Завета. Па ипак

закон Старога Завета у пуној је важности тамо где људи нису стигли сјајне висине царског

закона, закона љубави, као што је кривични и грађански закон у пуној важности за свакога и

свуда где родољубље не сија и не засењује све државне законе као сунце што својим сјајем

засењује звезде.

Путник: Из твојих разлагања јасно ми је сада зашто апостол Павле сматра старозаветни закон

недовољним за оправдање и спасење. Не говори ли он: прије доласка вјере ми бисмо под

законом чувани и затворени за вјеру која се хтјела показати. То јест као у неком кавезу бисмо

држани у оквирима законских прописа, да би се васпитали и припремили кроз послушност

слугу за слободу синова Божјих. Није ли тако?

Путовођ: Сасвим тако. Кад слуга извршује одређене заповести свога господара, он прима

плату као слуга. Али кад слуга улази у мисли и бриге господареве, па одано и с љубављу кући

кућу господареву као своју, он бива усиновљен од господара свога. И улази у наслеђе као син, а

не као слуга. А када пак син охладни срцем према оцу своме, он се влада као слуга или још горе,

као распикућа, као блудни син; онда он или прима плату слуге или бива потпуно избачен из

наслеђа и изгнан из дома. Тако дакле верне слуге уздижу се у достојанство синова, а нехатни

или блудни синови падају на степен слугу или отпадника. Такав је процес судби појединаца,

такав и процес историје народа и племена људских.

Путник: Може ли се у светлости тога процеса појмити судба европских крштених народа,

њихово уздизање и пад, њихова гордост и помраченост, њихови међусобни ратови и несреће?

Путовођ: Сасвим јасно. Сви хришћани, па и хришћански народ, заветовани су царском закону

љубави, и били су као усиновљени од Бога, Као синови Божји дакле они су дужни били живети

и владати се по том царском закону. Али из разних узрока, од којих је отпад од објављене

Христове истине најважнији, они су погазили свој завет љубави према Богу и ближњем. Због

тога су пали на степен слугу старозаветног закона, и под санкције тога закона. Није ли ти сад

јасно, откуда по хришћанским земљама глад, и помор, суше и поплаве, земљотреси и безбројне

друге стихијске страхоте, и тираније и срамоте, и револуције и ратови, онако исто крвави као и

они што су описани у Старом Завету, и још крвавији и погубнији? Отуда што хришћански

народи с времена на време газише не само царски закон љубави, презирући истинитог Месију,

него и заповести старозаветне, редом једну по једну, све од прве до последње. Не признаваше

Бога за Бога, клањаху се разним идолима, а највише својим творевинама, похулише на име

Божје, одбацише поштовање родитеља и светковањс недеље, утонуше у злочине, крађе,

прељубе, убиства, кривоклетства и похоте за туђим имањем и туђим телом. Не мислим на све

хришћане, него на многе. Јер увек је било мноштво оних који су искушавали бар старозаветни

закон. А није било ниједног поколења хришћанског без већег или мањег броја правих

хришћанских душа, које су волеле царски закон и мучиле се да га до краја испуне. Тако и у наше

време долази до јасног изражаја све троје: и мрак безакоња, и сила старозаветног закона као и

светлост новозаветног закона. У истом возу историје дакле возе се и безаконици и

старозаветници и новозаветници; или: богоборци, богобојажљивци и богољубци.

Путник: То значи да су оба закона, и закон правде — тако да га назовем — и закон љубави

вечити, зар не?

Путовођ: Шта ти се чини, кад би сви грађани постали родољуби у пуној мери, да ли би били

потребни грађански и кривични закони?

Путник: Мислим, да не би били потребни.

Путовођ: Тако ни старозаветни закон правде не би био потребан кад би божанска љубав

овладала срцима људским у пуној мери. Али како до краја историје, по видовитом пророчанству

самога Спаситеља, божанска љубав неће овладати срцима свих људи, него напротив у

последњим временима охладнеће љубав многијех, то ће и онај стари закон Божји са свима својим

санкцијама бити и остати у пуној важности и сили до свршетка ове драме света. И сам

Спаситељ је то потврдио кад је рекао: Докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега

словца нити једне титле из закона док се све не изврши. А када прође ово небо и ова земља,

онда ће праведници прећи у царство вечног живота где љубав вечно влада. Јер љубав никад не

престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће и умукнути, разума ако ће нестати,

вели Павле апостол Христов. Јер Бог је љубав.

Тако је дакле старозаветни закон вечит у смислу историјском, закон љубави пак вечит је у

смислу апсолутном. Оба ова закона у историјској драми саздане васионе чине један морални

закон са два поглавља.

Цвеле1993 · Април 11, 2010

Једно од пророчанства из Библије које се испунило:

Да прођемо кроз једно пророчанство које је било испуњено. Погледајмо град Тир. То је био феничански трговачки град. То је острвски град Тир. Пророк Језекиљ је рекао да ће Тир бити уништен. Ви ћете рећи: «Велика ствар, па, сваки град ће пре или касније бити уништен!» Њихова религија је била таква да су заиста били искварени. А онда долази Језекиљ и каже још нешто: «Почистићу овај град као прах а тамо где је он стајао биће рибарске мреже!» Данас тамо имамо остатке града, али то није оригинални град Тир, то је његов наследник који је изграђен на острву. Језекиљ је ишао даље и рекао је: «Цео град и његова прашина биће бачени у море!» Е, сад је пророк отишао мало предалеко! Он пророкује да ће цео град бити бачен у море! Бог каже да ће то бити место где ће се ширити рибарске мреже и да ће ту бити го углачан камен. И управо то налазите данас на месту града тира: мреже! Први део пророчанства испунио је Навуходоносор. Он га је сравнио са земљом, али га није бацио у море. Феничани су дошли и изградили нови Тир на острву. Тамо је град лежао четвртину миленијума дајући изазов Језекиљиним речима да ће град бити почишћен у мору. Данас стари град можете видети у мору и тамо можете видети неке мреже.

Онај који је испунио ово пророчансво до краја био је Алаксандар Велики. Дошао је да нападне нови град Тир, али они су били мудри и ставили су баријере око острва, тако да су се бродови обијали о те препреке. А онда је Александру стварно било доста! Гледао је и рекао својим војницима: «Видите ли рушевине оног старог града? Побацајте то у море и направите ми пут којим ћу умарширати у онај град!» Тако су цео град «пребацили» у море. А прашину, ситан материјал су употребили да утабају пут. Испуњење пророчанства било је 100%! Данас можемо видети то острво које је засуто и које је постало полуострво. Стара Мајерова историја цитира Библију и каже: «Добар део града је го камен где рибари суше своје мреже.» Дакле, овде имамо једно старо пророчанство које звучи немогуће, које се испуњава до последњег словца. А како онда да посматрамо пророчанства која нам предсказују будућност и колико су она веродостојна? Бог је рекао у Књизи пророка Исаије: «Рећи ћу вам ствари које још нису биле пре него се збуду».

Професор, доктор Валтер Фајт (Walter Veith)

Има још његових текстова овде: http://www.domaci.de/viewtopic.php?p=2353459

Ја имам његова сва предавања, др. Валтер је 40 година био атеиста.

Сада верује у Бога, и хвала му пуно на његовим предавањима. 1736_action

selkoba · Април 11, 2010

Lijep govor

Тако ни старозаветни закон правде не би био потребан кад би божанска љубав

овладала срцима људским у пуној мери. Али како до краја историје, по видовитом пророчанству

самога Спаситеља, божанска љубав неће овладати срцима свих људи, него напротив у

последњим временима охладнеће љубав многијех, то ће и онај стари закон Божји са свима својим

санкцијама бити и остати у пуној важности и сили до свршетка ове драме света. И сам

Спаситељ је то потврдио кад је рекао: Докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега

словца нити једне титле из закона док се све не изврши. А када прође ово небо и ова земља,

онда ће праведници прећи у царство вечног живота где љубав вечно влада. Јер љубав никад не

престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће и умукнути, разума ако ће нестати,

вели Павле апостол Христов. Јер Бог је љубав.

Тако је дакле старозаветни закон вечит у смислу историјском, закон љубави пак вечит је у

смислу апсолутном. Оба ова закона у историјској драми саздане васионе чине један морални

закон са два поглавља.

Pa opet nedoumica

Cak i ovdje se govori o priznanju Starog Zaveta kao takvog jer su ljudi slabi da imaju srce puno Isusove ljubavi

Znaci mora se Stari Zavet koristiti

Докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега

словца нити једне титле из закона док се све не изврши

Na ovo sam ja i postavljao pitanje

старозаветни закон правде - znaci nije Stari Zavjet "koristan" za citanje nego se mora primijenjivati

Цвеле1993 · Април 11, 2010

старозаветни закон правде - znaci nije Stari Zavjet "koristan" za citanje nego se mora primijenjivati

Не знам ко ти је то рекао.

За почетнике у хришћанској вери, мора се савладати 10 заповести старог завета.

Јер, ко не научи да плива у плићаку, не сме се пуштати на дубину - утопиће се.

И ко најпре не научи да корача, не сме трчати - пашће и сломиће се.

И ко прво не подигне темељ кући, узалуд ће се трудити да подигне кров.

Селкоба, брате можеш приметити како је десета заповест прелазак на Христов закон.

Каже "Не пожели ништа, што је туђе"...

То је прелазак на Христов закон, који је тежи.

Јер, Христос каже: "Ко погледа жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом."

А заповест са Синаја каже "Не чини прељубе".

Видиш да Христос не мења заповест, него је усавршује, тачно налази корен греху.

Мир ти, брате Селкоба. mocart

Април 11, 2010

јер ниједна не негира да сам био у продавницу.

И једна и друга негирају да си био у продавници зато што су био у продавницу.....

t5504 confused 0110_hahaha 0110_hahaha

Карађорђе, па ти брате као да си из Лесковац ?! 0102_laugh

selkoba · Април 11, 2010

Primjer

Da li je Isus došao da sudi ljudima?

Ne

Jovan 3

17 Jer Bog ne posla Sina svog na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza Nj.

Jov. 12

47 I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi; jer ja ne dođoh da sudim svetu, nego da spasem svet.

Da

Jov. 5

22 Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu,

30 Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.

Sta sad dati kao odgovor jednom ateisti?

selkoba · Април 11, 2010

старозаветни закон правде - znaci nije Stari Zavjet "koristan" za citanje nego se mora primijenjivati

Не знам ко ти је то рекао.

За почетнике у хришћанској вери, мора се савладати 10 заповести старог завета.

Јер, ко не научи да плива у плићаку, не сме се пуштати на дубину - утопиће се.

И ко најпре не научи да корача, не сме трчати - пашће и сломиће се.

И ко прво не подигне темељ кући, узалуд ће се трудити да подигне кров.

Селкоба, брате можеш приметити како је десета заповест прелазак на Христов закон.

Каже "Не пожели ништа, што је туђе"...

То је прелазак на Христов закон, који је тежи.

Јер, Христос каже: "Ко погледа жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом."

А заповест са Синаја каже "Не чини прељубе".

Видиш да Христос не мења заповест, него је усавршује, тачно налази корен греху.

Мир ти, брате Селкоба. 4chsmu1

Da se vratimo ovom dijelu teksta

Тако ни старозаветни закон правде не би био потребан кад би божанска љубав