Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

[Guest]

Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом изјаве надбискупа београдског Станислава Хочевара

Делећи са васцелим српским православним народом, као и са другим православним, па и многим неправославним хришћанима широм света, најдубље молитвено поштовање према личности Светог Владике жичког и охридског Николаја Велимировића, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве осећа обавезу да изрази јавно негодовање поводом непримерене и недобронамерне изјаве надбискупа београдског  г. Станислава Хочевара, дате београдској „Политици“ 28. октобра ове године, којом је себи дао слободу да, по њему познатим мерилима, доведе у питање светост Новог Златоуста, чак поредећи га са кардиналом Степинцем или проглашавајући га за српски еквивалент Степинцу.

За разлику од архиепископа кентерберијског г. Јустина Велблија, који је, заједно са патријархом српским Иринејем, у лондонској катедрали Светог Павла недавно најсвечаније обележио стоту годишњицу Николајевог историјског говора, београдски надбискуп није дужан да познаје светитељев пастирски и духовни рад у Охриду, Битољу и Жичи нити његову многострану међуцрквену делатност. Поготову не морају да га занимају његова богословско-књижевна дела, међу којима постоји и Стослов о љубави и доживљај непријатеља као „суровог пријатеља”, за разлику од Степинца, који је написао да „бизантско Православље” представља „проклетство Европе” и да су Хрвати и Срби, следствено, два неспојива света. Он не мора да зна ни то да је, за разлику од Степинца, свети Николај читав Други светски рат провео у интернацији у Љубостињи, Војловици и на крају у злогласном логору Дахау. Не споримо му ни право да стави под знак питања смисао одлуке поглавара сопствене Цркве, папе Фрање, да се образује Мешовита комисија Хрватске бискупске конференције и Српске Православне Цркве која треба да одговорно и истинољубиво размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.

Свети Архијерејски Синод му, међутим, оспорава право да своје залагање за посету папе Фрање Србији заправо користи као ситну монету за поткусуривање у несвесном – а можда и свесном – настојању да поквари односе Српске Православне Цркве са Светом Столицом. У том настојању, уверени смо, неће успети.

 

За председника Светог Архијерејског Синода
члан епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

View full Странице

[Guest]

Saopštenje za javnost

Novembar 4, 2016

1237pregleda

Potpisani Stanislav Hočevar, nadbiskup beogradski, dajem prvu i poslednju izjavu u vezi članka u dnevnom listu „Politika“ od dana 28. 10. 2016., sa naslovom: “Katolička crkva u Srbiji očekuje dolazak Pape”, kao i u vezi sa prenošenjem u drugim medijima moje izjave date tom dnevnom listu.

Znamo svi da naslov postavlja uredništvo. Odgovarajući pak na novinarska pitanja kao pastir Crkve, dužan sam bio da prezentujem pitanja koja mi vernici postavljaju čudeći se. Niko od vernika – a najmanje ja – nije želeo u bilo čemu upoređivati istorijske ličnosti ili njihovu svetost.

Ipak, pitamo se zbog čega vernici Katoličke Crkve u Srbiji moraju da podnose teret nerešenih problema čiji su epicentri izvan Srbije? Aktualizovano je i pitanje da li važe ista merila u tumačenju istorije, pa tako i isti pristupi prilikom proučavanja nekog kandidata za svetost? To su najlegitimnija pitanja! Utoliko više jer ih postavlja manjinska zajednica. No, sada je naša manjinska zajednica svesna reakcija… Ali ne zaboravimo da u našem vremenu svuda postoji i manjina i većina.

Nakon razmišljanja i savetovanja uputiću pismo s predlogom za dijalog Svetom arhijerejskom Sinodu SPC-a, jer sam ubeđen da samo to priliči članovima Hristove Crkve.

Toliko više u ovim ozbiljnim vremenima i sa još ozbiljnijim teološkim i pastirskim pitanjima. Odlučan u promovisanju autentičnog dijaloga, molim Gospodara istorije da svima nama udeli mir i radost.

 

U Beogradu, 04. 11. 2016,

+ Stanislav Hočevar

nadbiskup beogradski i mitropolita