Jump to content

Епископ западноамерички Максим (Васиљевић): Од дијаспоре се превише очекује

Оцени ову тему


Препоручена порука

Епархија западноамеричка, вероватно је једна од ретких, ако не и једина епархија Српске православне цркве, која има заштитника права верника – епархијског омбудсмана. Недавно је на то, званичним саопштењем, и подсетила пре свега своје вернике. Повод је био хапшење једног свештеника ове епархије под оптужбом за недозвољене сексуалне радње с малолетном особом. Епархија је саопштила да „свако ко је евентуално био, или познаје некога ко је био, жртва злостављања неког од чланова епархијског клира, запослених или волонтера у Цркви, требало би прво да контактира полицију, а потом да случај пријави, поверљиво, и епархијском омбудсману на број +1415…”. У разговору за „Политику“, владика западноамерички Максим, објашњава да је епархијски омбудсман стручњак, правни и канонски.

4-1.jpg

– Ова функција је прихватљива под условом да уважава постојећи црквени јерархијски поредак и води заједницу у јединство, а не у подељености. Наравно, наша епархија није у обавези према неком статуту да има омбудсмана. Па ипак, ми се можемо наћи у ризику да одговарамо пред општим америчким законом. По законима општег права, наше парохије и епархија могу бити одговорне уколико подбацимо у томе  да заштитимо појединце према којима смо у обавези. Имати омбудсмана је и испуњавање нашег православног хришћанског етоса. Потребно је да помогнемо нашим парохијанима, и наше канонско право је увек имало сензибилитета за тако нешто, јер док је Црква непогрешива као тело Христово, ми који смо у Цркви грешимо. Треба да будемо будни све време да се предупреди могућност да унутар Цркве појединци свесно или ненамерно повређују друге – каже владика западноамерички Максим.

  • На сајту Епархије западноамеричке, такође, наводи се и да су верницима финансијски извештаји доступни на захтев. Нетранспарентне црквене финансије су нешто на шта се, на пример, најчешће жале верници у Србији.

– У дијаспори, а посебно у Америци, морамо бити транспарентни јер добијамо одређене бенефиције као непрофитна организација. Уопште, вероватно је веома позитивно то што смо транспарентни. Таква транспарентност често је најважнија за највеће дародавце који представљају само један одсто наших добротвора, или и мање. У Америци, наши правни документи допуштају да чланови правних организација слободно прегледају наше финансијске извештаје. Ово је позитивно, али то такође може бити препрека, зато што се понекад више расправља о томе како је новац потрошен уместо како је могао бити утрошен.

  • Шта подразумева статус непрофитне организације који наша црква има у Америци?

– У Србији, на пример, важи „однос кооперативне одвојености” између Цркве и државе и држава законом одређује да Цркве и традиционалне верске заједнице имају право на државну помоћ, приступ јавности, веронауку и слично. У већини држава у којима је дијаспора установила црквено присуство, постоји јасна одвојеност Цркве од државе сходно уставима датих држава. Домаћи закони који допуштају нашој Цркви да делује без профита су врло позитивни у секуларном свету. То у основи значи да наше цркве не морају да плаћају таксу за новац који добијају и да парохијани који донирају такође добијају бенефиције – умањен порез за своту коју донирају. То држава чини како не би дошла у положај да мора да финансијски помаже цркве и непрофитне организације.

  • А какав је однос наше државе према дијаспори?  Иако имамо многобројну и по целом свету расејану дијаспору, чини се да држава не води довољно рачуна о одржавању тих веза.

– Не мислим да је на адекватан начин успостављен однос матице и дијаспоре и чини ми се да је он једносмеран. Углавном се од дијаспоре нешто очекује, а погледајте какав је институционални однос према њој. Некадашње министарство свело се на управу. Има, наравно, и позитивних примера грађења чврстих веза, али све би то могло бити много боље. И дијаспора би могла много више да учини за своју државу кад би те везе биле јаче. Помоћ која је прикупљена за поплављене могла је бити пет пута већа. Сигуран сам да смо и ми у дијаспори способни за много веће ствари.

Политика

Link to comment
Подели на овим сајтовима

33 minutes ago, Милан Ракић рече

Не мислим да је на адекватан начин успостављен однос матице и дијаспоре и чини ми се да је он једносмеран. Углавном се од дијаспоре нешто очекује, а погледајте какав је институционални однос према њој. Некадашње министарство свело се на управу

Eh, kako mi ovo zvuci poznato...samo da dodam, da patrijarh Irinej jos nijednom nije dosao u posetu nasoj eparhijine_shvata

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa ovo bi mogla da ucini i SPC u Srbiji. Transparentne finansije i organ koji bi brinuo da nijedan clan zajednice ne bude na bilo koji nacin ostecen od nekog drugoga. To bi bilo na dobro svih cestitih vernika i klira i ne bi stetilo nikome ko ima casne namere. Pride imamo i naseg coveka koji bi nam konkretno mogao pokazati kako da to brzo i efikasno implementiramo! Lepota!!!

Sta nas sprecava da to uradimo i jednom zauvek zavrsimo sa insinuacijama, poluistinama ali na nasu veliku zalost cesto i istinama o korupciji i raznim nedelima koja se desavaju u SPC.

Eto, odlicna (konkretna!) ideja kako spreciti korupciju i povecati kredilibiltet SPC. Sad dakle znamo sta nam je traziti za pocetak, ako nista drugo:

1. od Vlade smanjenje poreza na rad

2. od Crkve transparentne finansije i Ombudman.

Konkretni zahtevi, bez obzira na politicku pripadnost koji bi odmah povecali kvalitet zivota vernika i gradjana Srbije. Kako vam se cine ovi moji "pusti" snovi :)


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...