Објашњење за стих из Прве саборне посланице апостола Јована Богослова

[Цвеле1993]

Питање:

Помаже Бог, оче Србољубе. Благословите.

Да ли бисте могли када нађете времена да ми одгонетнете речи "Троје је што свједочи на небу: Отац, Слово и Дух Свети. И троје је што свједочи на земљи: Дух, вода и крв; и троје је заједно". Надам се да ћемо бити у прилици да се исправимо и боље Вас угостимо у Чачку у скорије време.

Хвала и велики поздрав из Чачка.

Одговор:

Драга Горданa,

Неки су мислили да је овај стих касније додан да би побио анти-тринитарне јереси (погрешна учења која су негирала Једног Бога у Три Лица, Оца и Сина и Светога Духа, као на пр. данас Јеховини сведоци). Спор који се водио око тога, познат је у Библијској науци као "Comma Johanneum".

Међутим, овај текст је био познат и св. Кипријану Картагинском (+258), који га цитира, као и Светим Оцима који су живели пре Никејског сабора (325). Он сведочи да су Апостоли Христови и Црква од почетка јасно веровали у Свету Тројицу.

Дискусија о томе се водила у мају и јуну о.г. и на Верујем.орг:

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=11011.0

Тамо су навођена разна тумачења:

Neki misle da je poslanica uperena protiv tzv. doketa koji su nijekali u Kristu božansko-ljudsku stvarnost i učili da je Krist samo prividno imao tijelo. Drugi smatraju da poslanica pobija ebionite koji su zastupali misao da je Isus samo prorok, a ne Bog. Zato se u poslanici emfatički ističe stvarnost Utjelovljenja (4,2) i da je Isus Krist, tj. Mesija (2,22; 5,1) i Sin Božji (4,15; 5,5). Općenitije se drži da se poslanica osvrće na najranija gnostička strujanja koja su se širila među kršćanima Male Azije, kako to znamo iz Pavlovih poslanica Efežanima i Kološanima.

5,6—8: s vodom i krvlju označuju dva odlučna događaja u otkupi-teljskom životu i djelu Kristovu: krštenje na Jordanu i smrt na križu (Iv 19,34). Prema Iv 1,33; 14,17; 15,26 sl Duh Sveti jest svjedok Kristov: on svjedoči da je Isus Krist, tj. Mesija, i da je Sin Božji. Time Ivan pobija Cerinta (2,21—22), koji je dijelio u Kristu čovještvo i božanstvo; dokete, koji su nijekali čovještvo utjelovljenoga Sina Božjega; ebionite, koji su odbacivali Kristovo božanstvo.

Као и тумачење о. Јустина, који на о овом тексту сведочи:

"Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос и Свети Дух: и ово је троје једно - οἱ τρεῖς ἕν εἰσι". - Ето целе истине о Тројичином Божанству, разумски недокучљиве, али емпирички дате. Божанска стварност је безгранично и дубља и шира и вишља од свих људских способности мишљења, сазнања и осећања. То је и природно, кад је и сама вештаствена стварност овог земаљског, материјалног света несхватљиво шира и дубља и пространија од људског сазнања. Сам живот, као стварност коју ми жива људска бића доживљујемо, много је и шири и дубљи и вишљи од људске логике и разума, иако је то наша најнепосреднија и најстварнија стварност. Од огромног, свестраног океана живота тек нешто-нешто залази у људске сићушне капиларе сазнања. А сам океан се прелива и разлива кроз ко зна какве бескрајности и бесконачности. Ово у највећој мери важи за живот и божанске стварности Пресветог Тројичног Божанства. О Њему знамо колико нам је конкретно, емпиријски дано. А дано нам је врло много оваплоћењем Бога Логоса и борављењем Духа Светог у Богочовечанском телу Цркве. Дано нам је од Тросунчаног Божанства све што треба о Њему да знамо, и од Њега да имамо, како бисмо своје људско биће спасли греха, смрти и ђавола, и кроз свете тајне и свете врлине одвели га божанском савршенству: охристовљењу, одуховљењу, обожењу; једном речју: отројичењу. Да је Бог Тролично Биће, то је стварност коју људи непрестано доживљавају у Цркви, јер непрестано живе од Оца кроз Сина у Духу Светом. То је истина свестрано у Богочовеку откривена, а у Цркви потпуно остварена. О томе сведочи сав благодатни, али увек стварни, живот Цркве. И то сведочи материјалним, опипљивим, очигледним чињеницама, које су земаљски стварне и логички неоспориве. О њима благовести свети Благовесник 5,8: "И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је у једно - οἱ τρεῖς εἰς τὸ ἕν εἰσιν". То је троје постало савршено једно најпре у Богочовеку: Бог, вечни Дух, постао је човек, сјединио се са телом и крвљу; и показао да је прави човек, савршен човек само у потпуном сједињењу са Богом. То је Господ Христос не само за себе био, него ради васцелог рода људског: претворивши себе у Цркву, Он је дао свима људима све потребне силе помоћу којих могу, ако хоће, да себе постепено преображавају у савршена људска бића живећи Богочовеком и у Богочовеку, нарочито у светој тајни Причешћа. Јер свето Причешће и није друго до света Тајна у којој се Бог конкретно и стварно оваплоћује у човека. На тај начин човек добија најстварније и најубедљивије сведочанство: да је човек - прави човек кроз сједињење са Богом, кроз живот у Богу, кроз стално оваплоћавање у себи светих, божанских, благодатних сила Божјих."

Поздравља те,

О. Срба

Извор: http://www.svetosavlje.org/pastir/index_sve.php?qa=1784

[karadjordje]

Их,ваљало би да се наведе гдје Свети Кипријан цитира овај стих.

[karadjordje]

Не бих се сложио са оцем Србом:

Several early sources which one might expect to include the Comma Johanneum in fact omit it. For example, although Clement of Alexandria (c. 200) places a strong emphasis on the Trinity, his quotation of 1 John 5:8 does not include the Comma.[3]  Tertullian, in his Against Praxeas (c. 210), supports a Trinitarian  view by quoting John 10:30, even though the Comma would have provided stronger support. Likewise, Jerome's writings of the fourth century give no evidence that he was aware of the Comma's existence.[4]  (The Codex Fuldensis, a copy of the Vulgate made around 546, contains a copy of Jerome's Prologue to the Canonical Gospels which seems to reference the Comma, but the Codex's version of 1 John omits it, which has led many to believe that the Prologue's reference is spurious.)[5]

http://en.wikipedia.org/wiki/Comma_Johanneum

[Цвеле1993]

Брате, пази шта сам нашао, волео бих твој коментар на ово:

Znamo da ne postoji orginalna Biblija, navodno da je spaljena. Danasnja Biblija je produkt Nisamskog (Nikejskog) Koncila 325 n.e.

Na koncilu prisustvovalo je 319 Biskupa da rijese pitanje, dali je Isus bozjeg porjekla ili ne. Dr. Arien je tvrdio da Isus nije Bog, dok Biskup Atanasie iz Aleksandrije, cak sa snagom pesnice je rijesavao pitanje Isusovog Bozanstva. Imperator Konstantin (pagan) snagom maca rijesava pitanje

diviniteta Isusa i rodjenje Svetoga Trojstva. Svaki Biskup nosio je svoje Evandjelje. Imperator Konstantin naredjuje da stave svoja Evandjelja pod ogromni ovalni stol, i da se preko noci mole Svetom Duhu da odredi koje cje pravo evandjelje. Svatljivo, to je ovo

danasnje. Vidi Karen Armstrong :THE HISTORI OF GOD" na st. 305,(distributed by Random House, inc, New York. Originally published in Great Britain by William

Heinemann ltd. 1994 London). Reprinted ten times. Papa korigira Bibliju na drugom Vatikanskom Koncilu,izbacujuci jedinu indiciju svetog trojstva iz Biblije.

1) PRBA IVANOVA POSLANICA GLAVA 5 RECENICA 7 GLASI: JER JE TROJE STO SVIJEDOCI NA NEBU, OTAC, SIN I SVETI DUH; I OVO TROJE JE JEDNO.

To je u Bibliji u izdanju prije Koncila 1962 do 1965

U novijim izdanjima ovako glasi.

2) PRVA IVANOVA POSLANICA GLAVA 5 RECENICA 7 i 8 GLASE: TAKO TROJE SVJEDOCI; 8, DUH VODA I KRV, OVO TROJE SE SLAZE.

Ove razlike, kontradikcije, interpolacije Keren Armstrong ovako kaze: Sveto trojstvo moze se uporediti sa jednom od celija u sacu meda gdje je trut uzgajan da bude kuga kosnice pcela.

[Цвеле1993]

Још нешто...

Citat:

Jer je troje sto svjedoce na nebu: Otac, Sin i Sveti Duh;

Citat:

7 Jer je troje koji svjedoče: 8 Duh i voda i krv, i ovo troje svjedoče jedno.

Boldirani text se ne nalazi u izvornom grckom textu, a postoji i objasnjenje zasto je taj dio ubacen.

Naime, rimokatolicki kardinal Ximenes od Toleda (Spanija) poceo je jos davne 1502 godine da priprema izdanje grcke Biblije. Njegovo izdanje Novog zavjeta na grckom jeziku izaslo je iz stampe 1514 godine, ali donesena je odluka da se ne objavljuje, to jest da se ne stavi na raspolaganju javnosti, sve dok ne budu spremne i sve starozavjetne knjige, koje su se pripremale na tri jezika-jevrejskom, latinskom i grckom. Kada je i on zavrsen, objavljivanje je jos jednom odlozeno, sve dok Papa nije dao neophodno odobrenje. Iako je on dao to odobrenje 1520. godine, ova Biblija nije stampana, odnosno pustena u prodaju do 1522. Ova Biblija je bila poznata pod naslovom "Complutensian Polyglot". ´Compultum´ je latinsko ime za grad Alkalu gde je nastala ova Biblija, dok ´polyglot´ znaci ´vise jezika´, a odnosi se na tri jezika na kojima je stampana.

Izdanje kardinala Ximenesa je, s toga, prvi stampani grcki Novi zavjet. Medjutim, to nije bio i prvi koji je objavljen i pusten u prodaju. Svajcarski stampar po imenu Froben, protestant, cuo je za kardinalov poduhvat, i istog casa je potrazio Erazma Roterdarmskog (Deziderius Erazmus). Zatrazio je od Erazma da pripremi sto je brze moguce Novi zavjet na grckom jeziku. Erazmo je to prihvatio. U julu 1515. godine je otisao u Bazel (Svajcarska), nadajuci se da ce u tamosnjoj biblioteci naci neke rukopise na grckom koji ce biti dovoljno dobri da se od njih uradi matrica za stampanje texta. Medjutim, nije nasao nijedan rukopis koji je sadrzavao cjeli Novi zavjet, tako da je koristio pet-sest rukopisa. Djelove Novoga zavjeta koje je nasao u vise rukopisa uporedjivao je i pravio neke izmjene tamo gde je smatrao da je to bilo potrebno. Cak je imao samo jedan rukopis Otkrivenja, gde je nedostajao poslednji list i na njemu 6 poslednjih stihova. Neki biblijski textovi su bili pomjesani sa komentarima i primjedbama, i zaista je bilo izuzetno odrediti pravi tekst. Tu je Erazmo jednostavno napravio grcki text tako sto ga je prevodio sa latinskog jezika. Rezultat toga bio je da se neke rijeci njegovog texta Otkrivenja ne nalaze ni u jednom grckom textu!

Izdanje je zavrseno i pusteno u prodaju pocetkom marta 1516. godine, za manje od godinu dana od kada je citav projekat poceo. Ovo prvo izdanje Erazmovog grckog texta Novoga zavjeta, od oko 1000 strana, u 1.Jovanovoj nije imalo dio koji se odnosi na "svjedoke na nebu", jer grcki text glasi bas onako kako glasi i prevod Carnica, i svih ostalih savremenih prevoda:

Citat:

7 Jer je troje koji svjedoče: 8 Duh i voda i krv, i ovo troje svedoče jedno.

Medjutim, vjekovima je pisalo:

Jer je troje sto svjedoce na nebu: Otac, Sin i Sveti Duh; i ovo je troje jedno

I zbog ove razlike u textovima, jedan od katolickih izdavaca "Complutensian Polyglot" kritikovao je Erazma sto je izostavio dio koji se odnosi na "sjvedoke na nebu", sto je u ono vrijeme bio jak dokaz za doktrinu o sv. Trojici. Erazmo je odgovorio da toga nema ni u grckim rukopisima koje je on koristio niti u onima koje je pregledao posto je vec pripremo text. Ali ipak, on je na kraju nepromisljeno obecao da ce, ukoliko mu oni pokazu grcki text u kome ima izraz "svjedoci na nebu", da ce to unieti u slijedece izdanje svog Novog zavjeta.

Nedugo poslije toga, pokazali su mu grcki rukopis u kome se nalazio taj dio! Medjutim, danas se zna da je taj rukopis pripremio franjevacki fratar u Oxfordu samo zato da bi ga pokazao Erazmu. On je jednostavno preveo taj citat iz Vulgate na grckom jeziku i ubacio ga na odgovarajuce mjesto u grcki text. Iako je Erazmo sumnjao da fratar govori istinu, on je ipak ispunio svoje obecanje i "svjedoke na nebu" je unio u svoje trece izdanje iz 1522 godine, uz podnoznju napomenu u kojoj je izrazio sumnju u rukopis koji su mu pokazali.U cetvrtom, kao i u svakom narednom izdanju, Erazmo je izostavio "svjedoke na nebu"(Otac,Sin i Sveti Duh, al slucaj je htio da njegovo trece izdanje ima najdugorocniji uticaj na ostale prevodioce i izdavace, kao i njihova izdanja. Tako je dio koji se odnosi na "svijedoke na nebu", iako ga nema u grckom rukopisu prije 16og vjeka, prihvacen kao dio grckog texta. Kasnije je dospio i do cuvenog ´King James´ prevoda iz 1611. Taj rukopis, koji se koristio da ´uvjeri´ Erazma, poznat je kao ´Codex 61´ i dan danas se nalazi u biblioteci koledza ´Trinity´ u Dablinu, Irska. (J.Harold Greenlee, ´Scribes, Scrolls&Scriptures).

Jedno je zeljeti da istina bude na nasoj strani, a drugo je iskrena zelja da se bude na strani istine.

[karadjordje]

Брате, пази шта сам нашао, волео бих твој коментар на ово:

Znamo da ne postoji orginalna Biblija, navodno da je spaljena. Danasnja Biblija je produkt Nisamskog (Nikejskog) Koncila 325 n.e.

Na koncilu prisustvovalo je 319 Biskupa da rijese pitanje, dali je Isus bozjeg porjekla ili ne. Dr. Arien je tvrdio da Isus nije Bog, dok Biskup Atanasie iz Aleksandrije, cak sa snagom pesnice je rijesavao pitanje Isusovog Bozanstva. Imperator Konstantin (pagan) snagom maca rijesava pitanje

diviniteta Isusa i rodjenje Svetoga Trojstva. Svaki Biskup nosio je svoje Evandjelje. Imperator Konstantin naredjuje da stave svoja Evandjelja pod ogromni ovalni stol, i da se preko noci mole Svetom Duhu da odredi koje cje pravo evandjelje. Svatljivo, to je ovo

danasnje. Vidi Karen Armstrong :THE HISTORI OF GOD" na st. 305,(distributed by Random House, inc, New York. Originally published in Great Britain by William

Heinemann ltd. 1994 London). Reprinted ten times. Papa korigira Bibliju na drugom Vatikanskom Koncilu,izbacujuci jedinu indiciju svetog trojstva iz Biblije.

1) PRBA IVANOVA POSLANICA GLAVA 5 RECENICA 7 GLASI: JER JE TROJE STO SVIJEDOCI NA NEBU, OTAC, SIN I SVETI DUH; I OVO TROJE JE JEDNO.

To je u Bibliji u izdanju prije Koncila 1962 do 1965

U novijim izdanjima ovako glasi.

2) PRVA IVANOVA POSLANICA GLAVA 5 RECENICA 7 i 8 GLASE: TAKO TROJE SVJEDOCI; 8, DUH VODA I KRV, OVO TROJE SE SLAZE.

Ove razlike, kontradikcije, interpolacije Keren Armstrong ovako kaze: Sveto trojstvo moze se uporediti sa jednom od celija u sacu meda gdje je trut uzgajan da bude kuga kosnice pcela.

У Вулгати Светог Јеронима као и у најстаријем сачуваном примјерку Светог Писма,Синајском кодексу,који је пронађен у манастиру Свете Катарине на Синају и који датира из средине четвртог вијека,нема дискутабилних стихова из Јованове посланице:

Date

Codex Sinaiticus is generally dated to the fourth century, and sometimes more precisely to the middle of that century. This is based on study of the handwriting, known as palaeographical analysis. Only one other nearly complete manuscript of the Christian Bible – Codex Vaticanus (kept in the Vatican Library in Rome) – is of a similarly early date. The only manuscripts of Christian scripture that are definitely of an earlier date than Codex Sinaiticus contain small portions of the text of the Bible.

http://www.codex-sinaiticus.net/en/codex/date.aspx

Што се тиче Никејског сабора,нека ме исправе богослови или они који знају боље,али нама нису у оригиналу сачувана акта Никејског Сабора.Изворе црпимо од Светог Атанасија Великог,Сократа Схоластика и Теодорита Кирског,Црквених историчара и вјероватно још неких извора који мени тренутно нису познати,тако да не знам одакле тим ``научницима``храброст да тако износе такве тврдње.

Да Свети Константин није имао благе везе о чему се ради сведочи нам његова посланица Арију и Александру,епископу александрије гдје тражи да се сазове Сабор да се ријеши спорно питање око природе Христа.Тако нам сведочи Сократ Схоластик у својој Црквеној историји.Да је Константин знао да Арије гријеши не би ни било потребе да се сазива Сабор.

Даља је грешка што на Сабору није било 319 него 318 епископа,тако нам Схоластик Сведочи и од 318 отаца 313 је остало вјерно Православном учењу.

Даља грешка је што Свети Атанасије тада уопште није био епископ(бискуп)него ђакон Александријске Цркве,али ми није познато да је он ударио Арија него да је то био Свети Никола.

Ја ти препоручујем да погледаш на шта се позивају писци које си цитирао.

[karadjordje]

Још нешто...

Citat:

Jer je troje sto svjedoce na nebu: Otac, Sin i Sveti Duh;

Citat:

7 Jer je troje koji svjedoče: 8 Duh i voda i krv, i ovo troje svjedoče jedno.

Boldirani text se ne nalazi u izvornom grckom textu, a postoji i objasnjenje zasto je taj dio ubacen.

Naime, rimokatolicki kardinal Ximenes od Toleda (Spanija) poceo je jos davne 1502 godine da priprema izdanje grcke Biblije. Njegovo izdanje Novog zavjeta na grckom jeziku izaslo je iz stampe 1514 godine, ali donesena je odluka da se ne objavljuje, to jest da se ne stavi na raspolaganju javnosti, sve dok ne budu spremne i sve starozavjetne knjige, koje su se pripremale na tri jezika-jevrejskom, latinskom i grckom. Kada je i on zavrsen, objavljivanje je jos jednom odlozeno, sve dok Papa nije dao neophodno odobrenje. Iako je on dao to odobrenje 1520. godine, ova Biblija nije stampana, odnosno pustena u prodaju do 1522. Ova Biblija je bila poznata pod naslovom "Complutensian Polyglot". ´Compultum´ je latinsko ime za grad Alkalu gde je nastala ova Biblija, dok ´polyglot´ znaci ´vise jezika´, a odnosi se na tri jezika na kojima je stampana.

Izdanje kardinala Ximenesa je, s toga, prvi stampani grcki Novi zavjet. Medjutim, to nije bio i prvi koji je objavljen i pusten u prodaju. Svajcarski stampar po imenu Froben, protestant, cuo je za kardinalov poduhvat, i istog casa je potrazio Erazma Roterdarmskog (Deziderius Erazmus). Zatrazio je od Erazma da pripremi sto je brze moguce Novi zavjet na grckom jeziku. Erazmo je to prihvatio. U julu 1515. godine je otisao u Bazel (Svajcarska), nadajuci se da ce u tamosnjoj biblioteci naci neke rukopise na grckom koji ce biti dovoljno dobri da se od njih uradi matrica za stampanje texta. Medjutim, nije nasao nijedan rukopis koji je sadrzavao cjeli Novi zavjet, tako da je koristio pet-sest rukopisa. Djelove Novoga zavjeta koje je nasao u vise rukopisa uporedjivao je i pravio neke izmjene tamo gde je smatrao da je to bilo potrebno. Cak je imao samo jedan rukopis Otkrivenja, gde je nedostajao poslednji list i na njemu 6 poslednjih stihova. Neki biblijski textovi su bili pomjesani sa komentarima i primjedbama, i zaista je bilo izuzetno odrediti pravi tekst. Tu je Erazmo jednostavno napravio grcki text tako sto ga je prevodio sa latinskog jezika. Rezultat toga bio je da se neke rijeci njegovog texta Otkrivenja ne nalaze ni u jednom grckom textu!

Izdanje je zavrseno i pusteno u prodaju pocetkom marta 1516. godine, za manje od godinu dana od kada je citav projekat poceo. Ovo prvo izdanje Erazmovog grckog texta Novoga zavjeta, od oko 1000 strana, u 1.Jovanovoj nije imalo dio koji se odnosi na "svjedoke na nebu", jer grcki text glasi bas onako kako glasi i prevod Carnica, i svih ostalih savremenih prevoda:

Citat:

7 Jer je troje koji svjedoče: 8 Duh i voda i krv, i ovo troje svedoče jedno.

Medjutim, vjekovima je pisalo:

Jer je troje sto svjedoce na nebu: Otac, Sin i Sveti Duh; i ovo je troje jedno

I zbog ove razlike u textovima, jedan od katolickih izdavaca "Complutensian Polyglot" kritikovao je Erazma sto je izostavio dio koji se odnosi na "sjvedoke na nebu", sto je u ono vrijeme bio jak dokaz za doktrinu o sv. Trojici. Erazmo je odgovorio da toga nema ni u grckim rukopisima koje je on koristio niti u onima koje je pregledao posto je vec pripremo text. Ali ipak, on je na kraju nepromisljeno obecao da ce, ukoliko mu oni pokazu grcki text u kome ima izraz "svjedoci na nebu", da ce to unieti u slijedece izdanje svog Novog zavjeta.

Nedugo poslije toga, pokazali su mu grcki rukopis u kome se nalazio taj dio! Medjutim, danas se zna da je taj rukopis pripremio franjevacki fratar u Oxfordu samo zato da bi ga pokazao Erazmu. On je jednostavno preveo taj citat iz Vulgate na grckom jeziku i ubacio ga na odgovarajuce mjesto u grcki text. Iako je Erazmo sumnjao da fratar govori istinu, on je ipak ispunio svoje obecanje i "svjedoke na nebu" je unio u svoje trece izdanje iz 1522 godine, uz podnoznju napomenu u kojoj je izrazio sumnju u rukopis koji su mu pokazali.U cetvrtom, kao i u svakom narednom izdanju, Erazmo je izostavio "svjedoke na nebu"(Otac,Sin i Sveti Duh, al slucaj je htio da njegovo trece izdanje ima najdugorocniji uticaj na ostale prevodioce i izdavace, kao i njihova izdanja. Tako je dio koji se odnosi na "svijedoke na nebu", iako ga nema u grckom rukopisu prije 16og vjeka, prihvacen kao dio grckog texta. Kasnije je dospio i do cuvenog ´King James´ prevoda iz 1611. Taj rukopis, koji se koristio da ´uvjeri´ Erazma, poznat je kao ´Codex 61´ i dan danas se nalazi u biblioteci koledza ´Trinity´ u Dablinu, Irska. (J.Harold Greenlee, ´Scribes, Scrolls&Scriptures).

Jedno je zeljeti da istina bude na nasoj strani, a drugo je iskrena zelja da se bude na strani istine.

Свети Теофило у другој књизи свог дјела ``Одговор Автолику``каже:

In like manner also the three days which were before the luminaries,are types of the Trinity,of God, and His

Word, and His wisdom.

```На сличан начин,три дана која су прије видјела(мисли се на Сунце,Мјесец и звијезде)представљају Свету Тројицу,БОГА и Његову Ријеч и Његову мудрост.`

http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf02.pdf

Уопште није битно да ли у Синајском кодексу постоји стих из Јованове псланице или не кад имамо да Свети Теофило сведочи о Светој Тројици око 180 године а то је око 200 година прије Синајског кодекса.

[karadjordje]

Успут,није ми познато да се Никејски Сабор бавио питањем књига Светог Писма из простог разлога што је канон састављан тек касније.

[Цвеле1993]

Ја ти препоручујем да погледаш на шта се позивају писци које си цитирао.

Муслимани... :smiley:

Позивају се на Алаха самилосног, шалу на страну, они се много хватају за овај део.

Ја сам се изненадио кад сам чуо од тебе, први пут, да је тај део додат.

[Цвеле1993]

Успут,није ми познато да се Никејски Сабор бавио питањем књига Светог Писма из простог разлога што је канон састављан тек касније.

Е брате, а што нису убачене у канон књиге Макавејске и премудрости Сирахове?

О том немам појма нимало... 0311_womens

[karadjordje]

Ја ти препоручујем да погледаш на шта се позивају писци које си цитирао.

Муслимани... :smiley:

Позивају се на Алаха самилосног, шалу на страну, они се много хватају за овај део.

Ја сам се изненадио кад сам чуо од тебе, први пут, да је тај део додат.

То је било тако видно да је то невјероватно  0311_womens

Битно је да увијек ми Хришћани будемо свјесни да кад вјеру бранимо да је бранимо књигама Светог Писма и Дјелима Ученика Светих Апостола.Ако одбацимо Ученика Апостола уништиће нас јер немамо потпору за Свето Писмо.Зато протестанти страдају кад улазе у дискусије са муслиманима јер је протестантима једини извор вјере овај скраћени канон Светог Писма од 66 књига.

[karadjordje]

Успут,није ми познато да се Никејски Сабор бавио питањем књига Светог Писма из простог разлога што је канон састављан тек касније.

Е брате, а што нису убачене у канон књиге Макавејске и премудрости Сирахове?

О том немам појма нимало... 0311_womens

Протестантски утицај.У Александријски канон су те књиге улазиле и Црква је те књиге држала као канонске/другоканонске.Другоканонске су допуњавале канонске,а да ће БОГ да добијемо једно ``нормално``Свето Писмо а не осакаћено за десетак књига.

[Цвеле1993]

Успут,није ми познато да се Никејски Сабор бавио питањем књига Светог Писма из простог разлога што је канон састављан тек касније.

Е брате, а што нису убачене у канон књиге Макавејске и премудрости Сирахове?

О том немам појма нимало... 0203_cool

Протестантски утицај.У Александријски канон су те књиге улазиле и Црква је те књиге држала као канонске/другоканонске.Другоканонске су допуњавале канонске,а да ће БОГ да добијемо једно ``нормално``Свето Писмо а не осакаћено за десетак књига.

Православна црква уврстила је у Стари завет 39 књига. Према канону Римокатоличке цркве, Стари завет садржи 46 књига, јер обухвата, поред 39 протоканонских, и седам девтероканонских књига (протестанти их називају апокрифним):

- Јудита,

- Товија,

- Варух,

- Премудрости Соломонове,

- Премудрости Сирахове,

- 1. и 2. Макавејска.

Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE

[karadjordje]

Имаш Библију на црквенословенском са 46 књига

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetoPismoCS/SvetoPismoCS.html

СВЕТО ПИСМО СТАРОГА ЗАВЕТА

Прва књига Мојсијева - Постања

Друга књига Мојсијева - Изласка

Трећа књига Мојсијева - Левитска

Четврта књига Мојсијева - Бројева

Пета књига Мојсијева - Поновљених закона

Књига Исуса Навина

Књига о судијама

Књига о Рути

Прва књига Самуилова

Друга књига Самуилова

Прва књига о царевима

Друга књига о царевима

Прва књига дневника

Друга књига дневника

Књига Јездрина

Књига Немијина

Друга књига Јездрина

Књига о Товиту

Књига о Јудиту

Књига о Јестири

Књига о Јову

Псалми Давидови

Приче Соломунове

Књига проповедникова

Песма над песмама

Књига премудрости Соломунове

Књига премудрости Исуса сина Сирахова

Књига пророка Исаије

Књига пророка Јеремије

Плач Јеремијин

Јеремијина посланица

Књига пророка Варуха

Књига пророка Језекиља

Књига пророка Данила

Књига пророка Осије

Књига пророка Јоила

Књига пророка Амоса

Књига пророка Авдија

Књига пророка Јонe

Књига пророка Михеја

Књига пророка Наума

Књига пророка Авакума

Књига пророка Софоније

Књига пророка Агеја

Књига пророка Захарије

Књига пророка Малахије

Прва књига Макавеја

Друга књига Макавеја

СВЕТО ПИСМО НОВОГА ЗАВЕТА

Свето јеванђеље по Матеју

Свето јеванђеље по Марку

Свето јеванђеље по Луки

Свето јеванђеље по Јовану

Дела апостолска

Посланица св. апостола Павла Римљанима

Прва посланица св. апостола Павла Коринћанима

Друга посланица св. апостола Павла Коринћанима

Посланица св. апостола Павла Галатима

Посланица св. апостола Павла Ефесцима

Посланица св. апостола Павла Филипљанима

Посланица св. апостола Павла Колошанима

Прва посланица св. апостола Павла Солуњанима

Друга посланица св. апостола Павла Солуњанима

Прва посланица св. апостола Павла Тимотеју

Друга посланица св. апостола Павла Тимотеју

Посланица св. апостола Павла Титу

Посланица св. апостола Павла Филимону

Посланица св. апостола Павла Јеврејима

Саборна посланица св. апостола Јакова

Прва саборна посланица св. апостола Петра

Друга саборна посланица св. апостола Петра

Прва саборна посланица св. апостола Јована

Друга саборна посланица св. апостола Јована

Трећа саборна посланица св. апостола Јована

Саборна посланица св. апостола Јуде (Јаковљевог)

Откривење св. Јована Богослова

Ово је шири канон Светог Писма у ком су додате следеће књиге:Књига о Товиту,Књига о Јудиту,Књига о Јестири,Књига премудрости Соломунове,

Књига премудрости Исуса сина Сирахова,Јеремијина посланица

Књига пророка Варуха,Прва књига Макавеја,Друга књига Макавеја

[Цвеле1993]

karadjordje брате,  hvala ти пуно!