Између два или више ауторитета...

[Никола Ђоловић]

За разлику  од ауторитета који намеће дух овога  света, ауторитет који ненаметљиво  долази од Бога је далеко изван сваког страха и принуде који намеће руководство  пале цивилизације. Чак, када говоримо о ауторитету овога света, пре  појам „ауторитета“ можемо надовезати на смисао „пресуђивања“ неголи на ауторитет какав очекујемо да затекнемо код неког врлинског  човека. У односу са таквим људима, квази-ауторитативним, видећемо да се испод таквог лажног ауторитета – јер рекосмо да ауторитет  подразумева врлину која не суди никоме – заправо крије патолошка  глад за влашћу и за понижењем ниже јерархије од стране више инстанце. Другим речима, обична гордост и  глупост. Међутим, Божији ауторитет  се заснива на љубави која није сентименталност  но дар Духа Светога који обожује  човека и заиста му даје предукус вечног живота. Такав однос се не може затећи у сусрету двојице који сами болују од властодржности и жеље за префињеном или пак агресивном тиранијом. Ако  томе додамо осет да подређени пати за истом глађу надређеног, добијамо комплетну слику пакла. Међутим, онај који бива дарован благодаћу  Духа, дакле озарен ауторитетом Божијим  као оријентиром свог идентитета, такав се више не стрепи од ауторитета овог света. То не значи да не мора више да поштује ниједан ауторитет, или  да поступа непромишљено у односу на вишу инстанцу, већ показује како он свој живот више не одређује према  уценама и интригама „палог ауторитета“. Чак се ни себи више не клања као  таквом ауторитету. Он иде даље. Уређује  своје егзистенцијалне односе према  небеском ауторитету и покушава да нађе пут на којем ће, без обзира на ниво својих падова или туђих  саплитања, успети да пласира и умножи своје дарове. Дакле, у конкретном времену и простору али кроз есхатолошку  призму и ради есхатолошког ауторитета. Такав живот не подразумева побуну против сваке врсте ауторитета јер  би то донело колективну анархију. Један  је ауторитет оца према сину а  други послодавца према радничкој  класи. Онај који је најслободнији од привезаности за овај свет захваљујући  заједници са Богом, стиче ауторитет  над другима својим понашањем  а да он сам није ни тражио ауторитет  над таквим људима који су се заљубили у његове врлине. Не тражећи ништа  – добио је све.

[marija]

mislim da je ovo vrlo slična tema ako ne i ista, možda bi ih trebalo spojiti

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,580.0.html

[Никола Ђоловић]

mislim da je ovo vrlo slična tema ako ne i ista, možda bi ih trebalo spojiti

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,580.0.html

Можда, видећемо, што да не?

Добро запажање али мене у том периоду није било па ето покушао сам да дам свој допринос...

Надам се да ће бити више коментара...

[marija]

Tvoj doprinos je odličan  isus-sinai

a zapažanje, pamtim ko slon, navika dok sam bila moderator da pregledam sve teme

neka ipak administracija  odluči

primetila sma da slične teme otvaramo :smiley: