Велики Четвртак

[Јуки]

Вечери Твојеја тајнија дњес, Сине Божиј, причастника мја прими: не бо врагом Твојим тајну повјем, ни лобзанија Ти дам јако Јуда, но јако разбојник исповједају Тја: помјани мја Господи во Царствији Твојем

[Баба]

http://www.svetigora.com/node/3548

Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се иначе прославља као Велики Четвртак била Тајна вечера. Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа уз речи: "Узмите, једите; ово је тело моје." и "Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова" (Мт. 26:26-28). Ове се речи могу чути на свакој Светој Литургији чији је централни део Свето Причешће. Такође је својим ученицима опрао ноге учећи их тако сопственим примером како треба да служе једни другима.

Заповедио им је и да љубе једни друге: "Да љубите једни друге као што ја вас љубим" (Јн. 15:12), и отворено говорио о предстојећем Му страдању и свему што има да се збије.

Ту изговара и Првосвештеничку молитву где се моли за своје ученике као и за све оне који због њихових речи буду поверовали. Да их Господ Бог избави од злога и да буду са Њим где је он и да гледају Славу његову (Јн. 17:24).

Те ноћи Христа су се одрекла два његова ученика: Јуда Искариотски и Симон Петар. Христос је пред свима рекао: "Заиста вам кажем; један од вас издаће ме" (Мт.26:21). "А Јуда издајник његов одговарајући рече: да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза" (Мт. 26:25). "Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом" (Мт. 26:35). (Ваља напоменути да је Јуда још на Велику Среду отишао код јеврејских првосвештеника и рекао: "Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребреника" (Мт. 26:15) чиме је уствари већ дан пре издао Исуса. Због сећања на издајство Господа средом се пости).

Потом Исус одлази у Гетсимански врт, где се знајући за сва страдања која Му предстоје моли Оцу своме: "Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси ову чашу мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти" (Мк.14:36). Јуда је знао за поменути врт, јер се Исус ту често окупљао са својим ученицима, и ту је дошао са слугама првосвештеника и фарисеја. Исуса им је показао Целивајући Га јер им беше рекао: "Кога пољубим, тај је" (Лк. 22:47), Исус га је упитао "Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?"(Лк. 22:48). Јуда није ништа одговорио. Тако су Исуса одвели пред првосвештеника да му суди.

Те ноћи, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута Га се од вечери до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје. Кад је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, покајао се из дубине душе и плакао је горким, чемерним сузама, молећи опроштај.

Јуда пак је схватио да је то што је урадио ужасно. Дошао је у храм и бацио новац, рекавши да је издао крв невину, али његово окорело срце није било спремно на покајање, он није могао да се покаје и моли за опроштај, зато се у очајању обесио и тако је додао себи и неопростиви грех самоубиства. И тако је за разлику од Петра (који је постао једним од највећих апостола) назван сином погибли.

Првосвештеници нису хтели у благајну храма да ставе новац који је Јуда бацио, зато што је то новац за крв. За тај новац је купљена њива да буде место на којем ће се сахрањивати странци. Њиву су прозвали «Крвна њива», зато што је за крвави новац купљена. Зора следећег дана није најављивала ништа добро, био је то дан Христовог коначног страдања и највећих мука, Велики петак.

[Баба]

ТАЈНА ВЕЧЕРА (грч: το μυστικόν δείπνον), установљена је на Велики четвртак увече, у самом граду Јерусалиму, у просторији званој Горница (соба на спрату). Јеванђелисти наводе да је Господ Христос у својој икономији спасења људског рода промишљао и ο тачном месту и времену установљења Свете Евхаристије, Тајне над Тајнама - Светајне; отуда се и ова вечера зове Тајна вечера.

Исус Христос је послао двојицу ученика, Петра и Јована, у град у коме ће сусрести човека с крчагом воде, и наложио им да га прате до куће у коју ћe ући, и да у њој запитају домаћина где је одаја где ће Учитељ јести Пасху са својим ученицима. "И он ћe вам показати велику застрту горњу собу". Овде су ученици припремили Пасху за Господа и друге Апостоле (Лк 22,7-13; Мт 26,17-19; Мк 14,12-16). Према Црквеном предању, то је била кућа Марије, мајке јеванђелисте Марка (Дап 12,12), у којој су се Апостоли окупљали.

Ток вечере

Према јеврејским обичајима оног времена, пре сваког обеда, морале су се прати руке до лаката, а пре једења пасхалног обеда и ноге. Христос верно извршава прописе и лично пере ноге својим ученицима, не обазирући се на Петрово противљење. Ο овоме опширно извештава јеванђелист Јован (Јн 13,1-20), наводећи да је предстојеће Јудино издајство било проречено у Старом Завету, мада из Христових уста то место другачије гласи: "Онај који једе мој хлеб, подиже пету своју на мене" (Јн 13,18; Пс 40,10).

Следећи чин јесте идентификовање Јуде као издајника, умакањем залогаја и пружањем да једе. Овим чином Христос свакако није подстакао Јуду на издају, него му само ставља до знања да је прозрео његову злу намеру и да га је препустио Сатани коме се већ био придружио. Постоје ситне разлике у изношењу редоследа у Јеванђељу. Према изложењу код Матеја и Марка, Јуда је био означен као издајник пре установљења Евхаристије, а код Луке је најпре установљена Евхаристија, па је на Јуду показано као на издајника.

Успостављање Евхаристије

Средишњи чин Тајне вечере, Евхаристије, бележе сва три јеванђелиста (Мт 26,26-29; Мк 14,22-25; Лк 22,14-20). Христова Последња вечера била је пасхални обед. Одржана је у четвртак увече, а већ у петак Христос и разбојници бивају осуђени, распети, журно их скидају са крста да не би висили током суботе, а уз то јеванђелист примећује да "беше велики дан она субота" (Јн 19,31), тј. била је јеврејска Пасха.

Довођење старозаветног јагњета у везу са овим обедом потпуно је оправдано. И данас се за време седера (пасхалне вечере) читају благослови. "Узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде ученицима, и рече: Узмите, једите, ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова" (Мт 26,26-28). Ово су те речи установљења Свете Евхаристије, Свете Тајне Причешћа. Следствено томе, као што је крв пасхалног јагњета једном у Египту спасла израиљску децу, првенце, од Анђела смрти, тако ћe и сада крв Христа Јагњета: "Гле, Јагње Божије које узима на се грехе света" (Јн 1,29), спасти од греха све људе који у Њега верују.

Карактеристике Ехаристије

Пасхална жртва се у Јудаизму понављала и понавља се сваке године, док се овде установљена Евхаристија може савршавати, одн. тачније - савршити, свакодневно по целом свету, на свим Црквеним олтарима са свештеником као заступником самог Христа и сабраним верницима. "Она је Нови савез с Богом, који ћe и после Његовог одласка претпостављати свету заједницу љубави" (Чарнић).

Међутим, свака Тајна вечера, Евхаристија, није само пуко сећање на Христову смрт и искупитељско дело, него је непрестано делање Христово у овом свету. Када верници после молитве и призива Светога Духа примају истинско Тело и Крв Христову, "за очишћење греха и за живот вечни", они примају само божанство Господа Исуса Христа, пречисто Тело и Крв која онда освећује и обожава целокупан човечији организам. Христос је свој Завет назвао Новим (Нови Завет), јер је проливена Крв, заправо "Крв Завета" - алузија на (2 Мој 24,8) када је крв жртве била потврда да ћe народ поштовати Божији закон, Крв Сина Божијега проливена за опроштење грехова: Христос је "крвљу својом жртва помирења кроз веру" (Рм 3,25; уп. Еф 2,13; 1 Јн 1,7).

[Баба]

По правилу Богослужбеном у типику пише и да се на Велики Четвртак врши - умивање.

Ово умивање је подсећање на оно када је Христос опрао ноге својим ученицима - данас се читало то у Јеванђељу у Цркви, где се каже да су опрани и чисти ( сем једног , мислећи на Јуду издајника).

Међутим ово правило умивања се чини само у Јерусалиму у старој Цркви ( јер је Јерусалимска Црква-Патријаршија , мајка свима Црквама).

[Баба]

Umivanje nogu, Hram Hrista Spasa, Moskva.

http://www.patriarchia.ru/images/flv/player.swf?file=http://www.patriarchia.ru/data/2010/04/01/1233597874/10_04_01_chin_omovenia.flv&preview