Jump to content

Чворови св. Антонија

Оцени ову тему


Препоручена порука

По предању чвор светог Антонија , који је употребљен за израду православних бројаница је овом светоме открио ангел .

Наиме светитељу је нечастиви стално расплитао његове чворове и тако је Антоније изнова морао да плете бројаницу те је губио време за молитву.

Ангел му се јавио и дао му је упутство како да исплете бројаницу која се неће моћи расплести, чворићи ове бројанице садрже уплетене крстиће у себи тако да демон не може да јој приступи и отплете је.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли верујете у ово предање?

Или мислите можда да је то ипак било другачије?

Наиме неки тврде да оваки чворићи постоје и код других народа који нису хришћански и да се користе у неке друге сврхе , ваљда су у питању морнарски чворићи.

Док опет неки тврдо стоје на становишту овога предања, и да овај чворић није постојао док анђео није открио како да се направи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поздрав свима!

Да ли то значи да ови чворићи чине бројаницу,тј. значи да је тада настала бројаница по том предању или ја нешто нисам добро разумео? 0409_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Поздрав свима!

Да ли то значи да ови чворићи чине бројаницу,тј. значи да је тада настала бројаница по том предању или ја нешто нисам добро разумео? crvenilo

Да по том предању тада је настала оваква бројаница какву је ми знамо и користимо у православљу, наравно и пре хришћанства су постојале бројанице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А је ли има негде у предањима  да је бројаница коришћена од стране мирјанина(надам се да сам то добро рекао,дакле људи који нису били свештеници) или је то само у скорашњици постало употребњиво?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Од почетка је коришћена једнако међу свим Хришћанима, тачније тако оштра подела на клирике и лаике није постојала у почетку као и на мирјане и монахе...

Мислим бивало је, али сад је ипак ово традиција после два миленијума...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слажем се са Жељком... :bla:

али имам и пар питања за све...

Бројанице имају будисти, муслимани, итд.

Колико је она меродавна за један однос са Живим Богом?

Носити је пак на Литургију мало (или мало више) затвара човека за живо делање са другима и одвраћа му пажњу на молитве које се произносе на Литургији, тако да долази до извесне индивидуализације своје позиције у Цркви парадоксално кроз саму молитву.

Бројаница се више односи на ванцрквено делање, и мислим да је тешко наћи нека сведочанства која указују на прве векове хришћанства у њеном коришћењу (исправите ме ако грешим, питам - не знам).

Развојем монаштва у 4 веку долази до аскетске перспективе која се у потпуности односи на молитвени живот. Можда од тада треба тражити корене.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Слажем се са Жељком... :bla:

али имам и пар питања за све...

Бројанице имају будисти, муслимани, итд.

Колико је она меродавна за један однос са Живим Богом?

Носити је пак на Литургију мало (или мало више) затвара човека за живо делање са другима и одвраћа му пажњу на молитве које се произносе на Литургији, тако да долази до извесне индивидуализације своје позиције у Цркви парадоксално кроз саму молитву.

Шта је то "живо делање са другима " ?

И шта би то могло бити "индивидуализација своје позиције у Цркви" ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат
  Цитат

Слажем се са Жељком... 0409_feel

али имам и пар питања за све...

Бројанице имају будисти, муслимани, итд.

Колико је она меродавна за један однос са Живим Богом?

Носити је пак на Литургију мало (или мало више) затвара човека за живо делање са другима и одвраћа му пажњу на молитве које се произносе на Литургији, тако да долази до извесне индивидуализације своје позиције у Цркви парадоксално кроз саму молитву.

Шта је то "живо делање са другима " ?

И шта би то могло бити "индивидуализација своје позиције у Цркви" ?

1) Живо делање са људима подразумева утемељење своје личности на Литургијском Христу и ближњима у Христу (примат духовних односа над биолошким односима унутар Цркве); са друге стране, то што ми можемо водити дијалоге са другима изван Црквене егзистенције, није никакво мерило спасења (опет, нико не каже да не може водити такав дијалог са другима ка Христу али сам по себи дијалог није мерило).

2) Индивидуализација своје позиције у Цркви се односило на контекст Исусове молитве (на пример) коју многи Оци прекидају када дође пуноћа сједињења по благодати у Евхаристији; у овом случају, истицати личну молитву насупрот саборној молитви, или се затварати у њу а превидети Богочовечанско присуство у Причешћу - води промашају. Другим речима, парадоксално је бити индивидуалан унутар Сабрања народа Божијег (слична релација постоји у причи о фарисеју и царинику који заједно беху у храму физички али не и духовно јер је фарисеј био затворен за заједницу са цариником).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  Цитат

Од почетка је коришћена једнако међу свим Хришћанима, тачније тако оштра подела на клирике и лаике није постојала у почетку као и на мирјане и монахе...

Мислим бивало је, али сад је ипак ово традиција после два миленијума...

0409_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...