Отворена изложба "Ваљево 1914-1915. град болница"

[Милан Ракић]

У Атријуму Дома Војске Србије данас је отворена изложба „Ваљево 1914-1915. град болница“, коју је Медија центар „Одбрана“ организовао у сарадњи са Народним музејом из Ваљева. Изложба, која је један у низу догађаја којима се обележава сто година од Великог рата, дочарава период у коме су Ваљево и његове болнице постеле симбол страдања, али и пожртвованости, хуманости и међународне сарадње.

 

Говорећи о изложби, директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин истакао је да је кућа на чијем је челу кроз новинску, изложбену и издавачку делатност уложила значајан напор да на достојан начин обележи век од почетка Првог светског рата.

 

– Осим великих победа на Церу, Колубари и Кајмакчалану, огромна пожртвованост официрског, подофицирског и војничког кадра, по којима је познат овај период, трудимо се и да укажемо на неке друге сегменте који нису ништа мање важни и који су допринели да Србија буде једна од земаља победница – рекао је директор Медија центра „Одбрана“, напомињући да су управо уметници оставили значајан печат у том времену, даривајући своју уметност као запис генерацијама које долазе.

 

Подсећајући на број рањених и болесних који су током Великог рата прошли кроз Ваљево, пуковник Карапанџин рекао је да је Ваљевска болница постала синоним за страдање које је српски народ тих година преживљавао.

 

Према речима директора Народног музеја Ваљева др Владимира Кривошејева, изложба доноси неке нове, до сада непознате податке о Ваљевској болници.

 

– Приливом великог броја рањеника, а касније и епидемијом тифуса, цео град претворио се у болницу. Две сталне болнице, цивилна и војна, су се прошириле са  шест резервних које су смештене у касарнама, јер је војска била на фронту, затим у зраду Гимназије и Суда. Ипак, сви ти капацитети нису били довољни да приме све рањене и болесне, па сви већи објекти у граду постају болнице – рекао је директор Музеја, истичући да је до сада евидентирано 29 објеката који су имали функцију болнице, али да се верује да их има више.Он је истакао да је изложба, која сведочи о паклу који је српски народ тих година прошао, до сада гостовала у Нишу, Крагујевцу, Зајечару, Аранђеловцу, а из Дома Војске Србије сели се у Нови Сад.

 

Изложбу је отворио примаријус доктор медицине и медицинских наука Александар Недок, редовни члан Академије медицинских наука српског лекарског друштва, врстан познавалац српског војног санитета, аутор и коаутор више издања Медија центра „Одбрана“  на ту тему.

 

Александар Недок је подсетио да је да су Аустроугари супротно одредбама Женевске конвенције задржали 150 српских студената медицине и зауставили наручен контингент лекова и медицинских средстава, чиме је у Србији само 419 лекара и 203 студената медицине, уз скромни медицински материјал, лечило војску и нацију.

 

– Ваљево је постало седише врховне команде и средиште свих дешавања, па тако и медицинског збрињавања. Кроз градић од свега 10.000 становника дневно је пролазило на хиљаде рањених. Као да то није било довољно, лекари су морали да се суоче и са тифусом – рекао је Недок, додајући да је прва медицинска помоћ стигла из Холандије и Швајцарске.

 

Он је истакао да српски народ мора да задржи снагу отпора коју носи у својим генима и коју је, нажалост, немали број пута морао и да покаже. Херојску снагу и надљудски напор аустроугарима је пружила српска војска, али и лекари, од којих је незанемарљив број у тој борби дао живот.

 

Изложба је припремљена у спомен на велика ратна страдања током епидемије тифуса 1914/15. године и посвећена је свим жртвама, као и свима који су помогли да се епидемија победи, без обзира на којој страни су ушли у рат, јер су се у Ваљеву сви нашли у истим редовима и на заједничком задатку – борби против страховите пошасти. Као основне наративне нити за припрему поставке, послужиле су дневничке и мемоарске белешке странаца који су у то време боравили у Ваљеву. Изложбу чине панои са фотографијама, плакати, копије архивске грађе и део поставке којим је реконструисан болнички амбијент тог времена.

 

Сви заинтересовани поставку „Ваљево 1914-1915. град болница“, чији су аутори музејски саветник Драгана Лазаревић Илић и др Владимир Кривошејев, могу погледати до 24. марта 2016. године.

 

МОРС