ЗНАМЕНИТИ ЈЕВРЕЈИ СРБИЈЕ (пдф)

[Човек Жоја]

Линк: http://savezscg.org/12_zanimljivosti/razno/Knjiga_ZJS.pdf

 

Предговор

 

Ова књига прва је такве врсте у нас и исход је - колико намере толико и потребе - да се на једном месту сачувају сазнања о учешћу Јевреја у животу и развоју Србије и да се истакну њихови појединачни доприноси општим вредностима средине у којој су деловали. Објављенe одредницe пружају читаоцима могућност да сагледају чиме су Јевреји допринели овој земљи а што је од значаја за њен напредак и учвршћивање националне и верске трпељивости. У нововременим склоностима ка забораву, у условима истицања других цивилизацијских основа, вредно је подсетити се онога што су својевремено били знање, рад на општем уздизању и оданост често плаћана животима.

 

Као и друга издања сличне намене, и ово је састављено од кратких биографија истакнутих појединаца разврстаних по азбучном реду и првим словима презимена, са нагласком на битним догађајима из њихових живота и детаљима радног и стваралачког доприноса широј средини.

 

Јевреји су народ дугог памћења и накупљених мудрости. Једна од основа јеврејског живота садржана је у увек истицаној реченици да је „закон државе и мој закон“. Овај став делом открива разлоге зашто су се Јевреји, ма колико да се по начину живота и верским назорима разликују од других народа и ма колико да су их околности присиљавале на честа лутања и изгнанства, током свих векова свога постојања осећали као житељи оне земље у којој су се родили или у коју су сеобама дошли. На узбурканом европском тлу они нису радили против држава у којима су живели, што је готово историјски изузетак. Мада често сумњичени, проглашавани за противдржавне елементе и излагани прогонима до сатирања - што су највећим делом последице верских и идеолошких искључивости - Јевреји су били и остали лојални грађани који су давали пун допринос средини коју су доживљавали као своју. То објашњава и чињеницу да су, мада готово незнатни по броју у односу на друге народе, у мањој или већој мери учествовали у готово свим доменима живота у Србији.

 

На подручју данашње српске државе они живе од античких времена. Углавном, насељавали су се упоредо са освајачким походима Рима и, као и на другим местима до којих је допирала власт Римске царевине, овде су се делом зауставили и потом вековима пролазили кроз сва искушења опстанка већинских народа.

 

О дугом овдашњем присуству Јевреја сведоче историјски докази: археолошко налазиште у Челареву (8. и 9. век), повеље српских средњовековних владара, турски фермани... Осетније присуство бележи се од 16. века, после прогона Јевреја из Шпаније и доласка на Балкан. Од 19. века, Јевреји се помињу као помагачи српских устаника, као учесници у јавном, привредном и културном животу обновљене, модерне српске државе Обреновића а потом и Карађорђевића. Заједно са другима учествовали су у Балканским ратовима. У Првом светском рату преживели су сва страдања становништва у Србији и као војници издржали искушења српске војске на њеном путу до победе и повратка у отаџбину. Били су активни на многим пољима јавног деловања између два рата, били су борци Народноослободилачке војске током Другог светског рата, после ослобођења учествовали су у обнови и изградњи земље.

[Човек Жоја]

У књизи је реч само о најистакнутијима, о онима до чијих се података дошло после дугих истраживања, о онима за које јавност мање или више зна. Тиме је ова књига и сведочанство о два века јеврејског присуства у Србији.

 

Који су циљеви издања? Пре свега, да се на једном месту сачувају од заборава а потом и истакну појединачни доприноси Јевреја развоју и афирмацији Србије. Сакупљени подаци, не само овде објављени већ и шири радни материјали разврстани су у посебној документационој јединици којом је обогаћен архив Јеврејског историјског музеја у Београду. Књига је и снажан допринос борби против притајеног и повремено испољаваног антисемитизма а овдашње друштво, светска јеврејска заједница

и сама српска држава овим су добили јединствен и сабран подсетник о доприносу Јевреја историји нововремене Србије.

 

Од самог почетка рада на осмишљавању издања а потом, упоредо са истраживањима и писањем биографских одредница, приређивачи су се носили са низом недоумица - почев од наслова, преко питања геополитике, одређивања циљева издања и методологије рада, до низа организационих и финансијских проблема.

 

Прво је на ред дошло увек спорно питање идентитета, оно које се у јеврејском свету често поставља: ко је Јеврејин? Да ли онај по халахи - верском пропису по којем је Јеврејин само онај коме је мајка Јеврејка - или су то и други, тј. они који су то по другим мерилима а по којима је Јеврејин свако коме су бар један деда или баба јеврејског порекла? Превладала је подршка ставу да књигом буду обухваћени сви Јевреји по пореклу - на основу чега су током историје небројено пута страдали, а у прошлом веку и на основу одредби Нирнбершких закона (Немачка, 1935).

 

Упоредо са овим искрсла је недоумица: да ли да се пише само о преминулима или и о живим Јеврејима? Јер, биографије преминулих су оно чему се нема шта додати или тек по нешто као накнадно откриће, а од живих се још много шта може очекивати. Како изједначити једне и друге и ставити у исти оквир коначно и незавршено? Ова дилема није дуго трајала; сви који нешто чине или су за живота чинили део су овдашњег јеврејског опстанка и оног тока ствари који се може назвати јеврејским доприносом Србији. То значи да ће се један део прилога убудуће допуњавати, да ће се одреднице ширити новим подацима, да ће се, вероватно, у једном тренутку показати да књигу треба обновити и објавити као измењено и допуњено издање. Зато издање пред читаоцима представља само пресек онога шта су Јевреји до сада учинили за Србију.

 

По питању облика текста, определили смо се за кратке и сажете прилоге, у складу са општим правилима по којима се пишу биографије у издањима сличне природе, у којима би биле сабране чињенице о пореклу, школовању, радном животу и исходу рада. И то о људима веома различитих поља деловања: трговцима, духовницима, војним и дипломатским службеницима, научницима, политичарима, издавачима, професорима и лекарима... Књига је рађена као низ биографија оних Јевреја који су свој век провели у Србији, оних који су родом одавде а успели су у другим срединама, који су родом из других држава али су овде доживели радну и стваралачку афирмацију, као и оних пореклом из Србије чији је рад значајан и ван овдашњих граница... Размишљајући о писму на којем ће књига бити објављена, определили смо се за ћирилицу, делом имајући у виду да је реч о Србији а делом и због чињенице да су бројне књиге Јевреја у Србији, још од времена владавине Милоша Обреновића, уколико нису биле верске, штампане ћирилицом.

[Човек Жоја]

Није било лако заузети став ни о томе да ли писати и о лицима која су се истакла искључиво деловањем у јеврејској средини? Јер, било је, а има и данас пуно упорних а мало знаних појединаца који су и те како допринели утемељењу и унапређењу јеврејске заједнице као дела шире средине. У овом случају, критеријум је био јасан: основни услов за писање је допринос појединца општој ствари, угледу и достојанству државе у којој су поникли или су у њој провели део живота.

 

Посебно искушење наметнуло је питање: која Србија? За последња два века, што је време које покрива ова књига, од Карађорђа и Милоша Обреновића и првих установљења Србије као грађанске државе па до данас - Србија је више пута мењала своје границе и свој статус: од аутономне, затим независне кнежевине и краљевине, преко периода између два светска рата када није постојала као посебна административна јединица, затим као једна од шест република социјалистичке Југославије, са две своје покрајине, Војводином и Косовом и Метохијом, па до садашње независне Републике Србије. Имајући

то у виду, као рационално решење наметнуло се фокусирање истраживања на личности које су живеле и деловале на простору који обухватају садашње границе српске државе, укључујући и Јевреје из окол- них земаља који су део живота и рада на непосредан или посредан начин остварили у Србији.

 

Сваки овакав рад намеће проблем избора и постављања критеријума: шта уопште значи бити значајан или знаменит, који и какав је то рад који издваја или уздиже појединце у неку од категорија ван уобичајених? Оно што може бити или јесте значајно и веома важно као допринос животу у некој мањој заједници, добија, постављено у нови и шири контекст, на нивоу целе државе, друго значење. Могућност да се погреши је велика, али је избор који је учињен садржајем књиге ту, пред читаоцима.

Истраживање које су обавили сарадници пројекта показало је да је бројем релативно мала јеврејска заједница, својим радом и резултатима у различитим сегментима живота у Србији током два столећа, оставила дубоког трага.

 

Двогодишњи рад на прикупљању података и писању биографских одредница започела је група младих постдипломаца и доктораната са Групе за историју Филозофског факултета у Београду. После краћег времена њима су се придружили сарадници Јеврејског историјског музеја и истакнути појединци из јеврејских општина у нашој земљи. Наредни корак били су редакцијски послови па се корак по корак дошло до тога да је обрађено готово четири стотине одредница, од којих су за објављивање изабране оне о најистакнутијима. На сајту који прати ову књигу налазе се све биографије обрађене током трајања овог пројекта. На тај начин биће могућ рад на допуњавању постојећих биографија и додавању нових.

 

Јасно је да се овом раду могу упутити замерке, да се могу наћи и недоречене ствари, да ће недоумице нарастати и да је остало питања без одговора. Међутим, упркос примедбама које јој се можда могу упутити, ова књига знатним делом упућује на оно основно - на овдашње историјске судбине и путање живота којих су се Јевреји држали и са којима су дошли до данас, заједно са свима осталима који живе у Србији.

 

Издавач: Савез јеврејских општина Србије

[Ришона Вилон]

Имају велику моћ мимикрије и прикривања именима и презименима већинског овде србског народа, а ипак успевају се наметнути и заузети високе добро плаћене положаје. Изнад свега раде само за еврејски интерес, србски интерес као гојски, им је стран и не интересује их.