Женско око-заниљивости из света око нас...

[PD]

[Зорица екс Милева]

Nema smaka svijeta 2012.: Pet dokaza da drevne Maye nisu upravu

Maye su prorekli da nas navodno u decembru 2012. očekuje smak svijeta i iako smo preživjeli svjetske ratove, epidemije i pandemije, to je naš neminovan kraj. Donosimo vam pet razloga radi kojih se ne trebate bojati smaka svijeta.

Kao prvo, ne postoji jedan kalendar Maya. Maye su bili narod opterećen brojevima i datumima pa su imali tri vrste kalendara.

Tako naprimjer, postoji njihov kalendar prema kojem bi smak svijeta bio svakih 240 dana. Nemoguće. Kao drugo, samo je jedan natpis u cijelom kalendaru koji se odnosi na 2012. Ljudi koji dublje proučavaju Maye, tvrde da se najvjerovatnije radi o posveti na zgradi koja je nastala prije 1400 godina.

Pod treći razlog možemo uvrstiti činjenicu da se njihov kalendar zapravo ne završava. Istraživači navode i da postoji mnogo dokaza da su oni bili uvjereni da će se život nastaviti i poslije 2012. I na kraju, upotrijebite logiku, da su Maye imali tolike moći predviđanja, predvidjeli bi i kraj svoje civilizacije i pokušali to nekako spriječiti.

Zbog svih ovih razloga možete odahnuti i prestati paničariti. Naučnik David Morrison, astrobiolog, izjavio je nedavno da prima zabrinjavajuće visok broj paničnih poziva ljudi. Najstrašnije mu je kaže bilo kad mu se nedavno javila žena, majka dvije tinejdžerice i izjavila da njezine kćerkice razmišljaju o samoubistvu jer ne žele biti žive kada svijetu jednom dođe kraj. Jedna od majki koje su u strahu radi kraja svijeta je izjavila i da će prvo ubiti svoju djecu, a onda sebe.

[Зорица екс Милева]

Najskuplja kafa na svetu

 

Ekskluzivna kafa koja se dobija iz macijeg izmeta, prodaje se u jednom kaficu u Londonu za 50 funti. Jamajkanska zrnca kafe Blue Mountain i Kopi Luwak, mešaju se kako bi se dobila kafa najskuplja kafa na svetu Raro. Ono što je interesantno za ovu kafu jeste da ova zrna prvo jede macka Cibetka, a posle odredenog vremena i „odredenih radnji” same mace, dostižu cenu od fantasticnih 324 funti po kilogramu. „Male fabrike” najskuplje kafe na svetu, macke cibetke, žive u grmlju plantaža širom jugoistocne Azije i uvek jedu samo najbolja i najzrelija zrnca kafe. Nakon toga na scenu stupaju radnici s plantaža koji skupljaju macji izmet, peru ga i prže zrnca koja u njemu pronadu. Ova retka zrnca kafe lagano se prže oko 12 minuta kako bi se osiguralo da svako zrnce dostigne maksimum svog ukusa i pruži vam savršen makijato ili kapucino.

[мирођија]

    Јаој,  престаћу  да  пијем  капућино! shuntavilo2

[Зорица екс Милева]

Dobro je što sam na vrijeme prestala da pijem kafu  shuntavilo2! Život mi se mnučio kad sam pročitala.

[Тавита]

Mileva, mislim da par ovih tekstova bi bolje islo u "Zanimljivosti" ? Ali neke druge vrste?

Ima u pdf RAZBIBRIGa par tema...

[Зорица екс Милева]

Primljeno k znanju  aman. Jel da od sada pišem tamo, ili da ove prebacim?

[Тавита]

Ovdje mozes da postavljas.... Jer nekako mi ti navodi i jesu za to

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1993.0.html

[мирођија]

            Dnevnik poslovne žene: Saslušala sam 25.000 sudbina

, Foto: GORAN SRDANOV, 19. 07. 2010. 08:00

Rođena sam u Beogradu i još uvek volim miris lipe pomešan s mirisom asfalta. Pripadam čuvenim generacijama usmerenjaka, koje su svi kritikovali, a ja sam uživala u 12 časova hemije nedeljno. Tako je i nastala dilema, medicina ili hemija, kaže mr sc. med. dr Ljiljana Kozarević-Vučičevič, specijalista pneumoftiziolog i šef Odeljenja za prijem i procenu funkcionalnog stanja u Gradskom zavodu za gerontologiju Beograd.

A kada se završi osmočasovno radno vreme potpuno iscrpljena, sa mnoštvom pitanja sa odgovorima i bez njih, čeka me topli, divni dom sa masom obaveza i fizičkog rada

Presudila je ljubav prema ljudima, volim da radim s njima, a i okruženje lekara mi je prirodna sredina (roditelji i brat su lekari). Sve sam radila po redu, pravilima i propisima. Slagala bih kada bih rekla da sam sa studijama mnoge stvari propustila. Nisam. Redovno sam išla na skijanje, letovanje, masovne beogradske žurke, društvo, dečko, diskoteke... U tom školovanju koje traje i traje (24 godine plus razni kursevi širom tadašnje Jugoslavije) vreme je neumitno prolazilo, a ja sam planiranje porodice stalno odlagala da bih još nešto završila.

Tako sam već bila matora, matora prvorotka, prava doktorka, što bi rekle moje kolege iz porodilišta, kada sam zaokružila moju porodicu ćerkom. Bilo je trenutaka kada sam bila ubeđena da sam previše dugo čekala na takvo iskustvo, ali sada, kada opet idem u osnovnu školu i prolazim kroz pubertet, potpuno sam zadovoljna što sam sve u životu probala, uradila i što ništa nisam propustila. I danas imam podršku porodice.

DIJAGNOZE NISU PRESUDNE

Posao kojim se danas bavim nisam sanjala ni u najluđim snovima. Sticajem okolnosti i mogućnosti, znanje koje sam stekla specijalizacijom minimalno primenjujem u praksi. Ipak, ono što sam naučila tokom školovanja da bih stekla zvanje magistra i usavršavanjem u raznim školama Ujedinjenih nacija širom sveta (Malta, Rumunija) primenjujem u svakodnevnom radu. Multidisciplinarni tim, čiji sam šef, na koji sam izuzetno ponosna, često iznađe rešenje za starog, bolesnog, usamljenog, željnog druženja pacijenta. Moj posao lekara se dosta razlikuje od klasičnog. Kada krećemo na teren, ne znamo šta nas čeka. Od vožnje ulicama, traženja parkinga, raznih zgrada i stanova, svaka priča nije ni slična drugoj. I tako za 20 godina rada 25.000 različitih priča. Timska obrada pacijenta u kućnim uslovima, spavaćoj sobi, gde je pacijent okružen fotografijama, knjigama, kućnim ljubimcima i dragim osobama, omogućuje da čujete i učestvujete u drugačijim pričama od klasičnih lekarskih. Često dijagnoze nisu presudne za svakodnevne aktivnosti. A kada pacijentu sanirate akutni problem, ili ga rešite bola, saslušate životnu priču i predložite mu buduću organizaciju života, sigurna sam da sam nešto pomogla. Bila sam u kontaktu sa mnogo ljudi, različitih zanimanja – domaćice, radnici, direktori, akademici, glumci, političari, ličnosti iz naših knjiga istorije. Svaka priča drugačija, bolesti, život, porodica, nadanja i stremljenja. Različitosti ogromne, poneka sličnost koja boli i izaziva tugu (deca i unuci hiljadama kilometara daleko).

NOĆU SAM PRODUKTIVNIJA

A kada se završi osmočasovno radno vreme, potpuno iscrpljena, sa mnoštvom pitanja sa odgovorima i bez njih, čeka me topli, divni dom sa masom obaveza i fizičkog rada. Nabavka, kuvanje, pranje, peglanje, spremanje kuće, dečje školske obaveze i aktivnosti, peške ili prevozom tamo-vamo, jednostavno na posao ne smeš više da misliš jer imaš druge obaveze. Beogradska poslovna žena, majka i supruga nema veze sa istom iz razvijenih zemalja. Nije fer. Mnogo je bolje da imaš samo jedno zanimanje: majka, supruga, čistačica, pravnik, profesor, nego da si uspešna poslovna žena, plus sve obaveze. Uobičajeno mi nedostaje nekoliko sati dnevno, i onda naravno sve karike lanca počinju da otkazuju. Najproduktivniji deo dana mi je noć. Sva sreća i suprug je u istom ritmu, pa je ćerka Aleksandra još kao beba morala da se prilagodi tome. To nam je najdraži deo dana kada se opustimo i prepričavamo utiske i zapažanja sa posla tj. iz škole. Za druženje sa prijateljima i porodicom uvek imam vremena i elana. Večere, zabave ili proslave rođendana nikada mi ne predstavljaju problem.

Bez obzira na sve teškoće i stresove ponovo bih izabrala medicinu i ovakav način života.

                                   

    http://zena.blic.rs/Poslovna_zena/3803/Dnevnik_poslovne_zene_Saslusala_sam_25000_sudbina

              Сетимо  се  приче  ове  дивне  жене  и  докторке, када помислимо  да  нам  је  тешко

              на  послу  или  у  животу.

              Запитајмо  се  колико  заиста  волимо  наше  ближње? И  да  ли  има  неко  ко  боље и лепше

              мисли  и  осећа  од  нас,  а  да  је  у  праву.

              Ово  је  само  прича  за  новине, помало и штура,а  тек  шта  би  могло  да  се  чује  када

              би  ова  докторка  написала  једну  књигу  о  животу  на  послу. stadaradim

                                                                    mense0198626478946378946

           

           

[Зорица екс Милева]

Oženio se taštom

Da apsolutno svako pravo ima izuzetak, potvrđuje pedesetpetogodišnji Britanac Alan Monk koji ne samo da nije mrzeo taštu, već se sa njom oženio nakon što se razveo od supruge.

Alan i 22 godine starija Valerija ovih dana proslavljaju 25 godina jedinstvenog braka. U pripremama im pomaže i Alanova bivša supruga, Valerijina ćerka Dženet.

"Valerija je bila besprekorna tašta, a još je bolja supruga. Zlonamerni komentari me ne zanimaju i ne stidim se da kažem da sam i dalje zaljubljen u nju", kaže Alan.

On je sadašnju suprugu upoznao pre 32 godine, kada je počeo da se zabavlja sa njenom ćerkom, sa kojom se ubrzo oženio.

Dobili su dvoje dece, ali su se posle šest godina razveli. Alan je gotovo svakog dana odlazio kod Valerije koja je čuvala decu i na kraju se rodila ljubav.

Njihovom braku se u prvo vreme protivila Dženet, ali je na kraju i ona popustila i dala im blagoslov.

BeogradCafe

[Милан Меденица :)]

лудило, ко се ту како дозива по кући 

[Зорица екс Милева]

Мош' мислит' жено, тј. бивша жено, пунице тј. супруго, сав ће да се  0102_laugh

[ivana626]

стани прво је једној жени муж, па очух stadaradim

[Милан Меденица :)]

сва срећа није правио децу даље, иначе не би знала ко је шта коме ...

болес'.

[Лидија Миленковић]

greengrin чекај,јел он то својој деци дође и тата и "деда" 0102_laugh-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=':)' />