„Њујорк тајмс” у јуну 1939. започео текст на српском

[Милан Ракић]

О том потезу, првом у историји америчке штампе, јавност је обавестио специјални извештач „Политике” из САД Момчило Јојић, проницљив посматрач и репортер високо однегованог стила, пишући о отварању Светске изложбе „Свет сутрашњице”

 

Први пут у историји америчког новинарства, највећи лист у Америци, ’New York Times’ штампао је један чланак, који је почео текстом на нашем, српскохрватском језику. То је чланак о томе како је председник Ла Гвардија говорио на нашем језику, приликом отварања нашег павиљона на Светској изложби у Њујорку“ – јавио је 11. јуна 1939. специјални извештач „Политике“ Момчило Јојић (1914–1968) у репортажи под насловом „Југословенски павиљон на Светској изложби одлично је уређен и привлачи велики број Американаца који се одушевљавају лепотама наших предела и ношњи“.

 

„Моја порука добром народу Ваше земље, Хрватима, Словенцима, Србима, Црногорцима, Босанцима, Херцеговцима и Далматинцима је ова: волите се међу собом као браћа и цијели свијет ће вас волити“, цитирао је Јојић речи Ла Гвардије штампане на српскохрватском језику као увод у текст „Градоначелник на сајму“, објављен у најугледнијем америчком листу 4. јуна 1939. године.

 

Изузетан новинар, проницљив посматрач и репортер високо однегованог стила, Јојић је те године неколико месеци провео у САД, откривајући читаоцима нашег листа „непознату Америку“, а низ репортажа посветио је и Светској изложби коју је у Њујорку 30. априла отворио председник САД Френклин Делано Рузвелт (1882–1945).

 

У тим текстовима је описао настанак идеје о организовању тог сајма, велики оптимизам и типично амерички начин на који је идеја реализована, „амерички приређивачки и организациони гениј“ који је „уздигао своје знање до максимума, а свој дух до висине, која нагони људе да, као скамењени, стоје пред делима данашње технике, и не верују сами себи да су савременици доба, које ствара таква чудеса“.

 

Указујући велику част Краљевини Југославији, наш павиљон је 28. маја у 20 сати отворио легендарни градоначелник Њујорка Ла Гвардија. Славни „председник града“ дочекан је громовитим аплаузом, поготово када се присутнима обратио на српскохрватском који је научио док је почетком 20. века службовао као амерички дипломата у Ријеци. Домаћин је био  југословенски посланик у Вашингтону Константин Фотић (1891–1959).

 

„Југословени нијесу били у то вријеме уједињени. Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина под Аустро-Угарском, а Србија и Црна Гора засебне краљевине. Народ у овим крајевима, иако једне крви и једног језика, уместо да му се дозволи да живи у заједници, био је гоњен промишљеним провокацијама аустријских агитатора по начелу политике ’Divide et impera’“, – пренео је Јојић речи Ла Гвардије које су присутни поздравили бурним одобравањем.

 

„Настало је неописиво одушевљење, и не зна се ко више аплаудира. Југословени, који су разумели искреност опробаног демократе, или Американци, који су осетили да њихов Ла Гвардија говори нешто важно на српскохрватском језику“, написао је Јојић.

 

Организатори су замолили и Николу Теслу да се појави на отварању југословенског павиљона, али се он оправдао болешћу, због чега је Фотић прочитао писмо болесног Николе Тесле, које „преводи истовремено на енглески језик“.

 

„Ето, дошао је и тај тако важан дан за све нас, који смо са нестрпљењем очекивали, јер нам је стало да покажемо пријатељима Американцима да имамо дивну земљу, и да они и не слуте колико у нашим горама има вредности, величине и старе славе“, навео је Јојић почетак Теслине поруке чији је садржај потом сажео у репортерском маниру:

 

„Даље у писму г. Никола Тесла говори о томе како је наш најпречи задатак да успоставимо што тешње везе са великом Америком, а на крају писма поздравља Краља, председника Рузвелта и Америку.“

 

У причи о југословенском павиљону Јојић наводи да је павиљон „одлично уређен и привлачи велики број Американаца који се одушевљавају лепотама наших предела и ношњи“. Здање од 750 квадратних метара подигнуто „на лепом месту, јер је на углу, и има се утисак да је донекле одвојен од, иначе типизираних, павиљона“; фасада је била украшена „фигуром мајке са дететом, која представља Југославију, и за коју су рекли да је најуспелија на целом Тргу мира“. У павиљону су биле изложене фотографске репродукције „старих повеља, фресака и детаља из Мирослављевог јеванђеља“, а велики пано димензија 9 пута 7,5 метара делио је простор на два дела. Овај рад сликара Љубе Бабића (1890–1974), којим је представио Југославију, био је састављен од 700 комада дрвета и за неколико дана, „како је изложба отворена, привукао је огромну пажњу Американаца и странаца који се диве оригиналној идеји, и, заиста, уметничком делу“.

Поред паноа, „на западном зиду, постављен је ’стуб културе’, са старим славним фрескама из српских манастира, затим рељефи из приморских и хрватских крајева, а са друге стране су репродукована врата цркве Св. Дује  у Сплиту“. Испред паноа се налазио „један веома стари богумилски споменик, а позадина на зиду назначена је са три богомоље, три вероисповести у Југославији“.

 

Представљена је и мапа Америке „и допринос Југословена, исељеника, за развитак и напредак Америке“: „Испод мапе је кратак извод из живота Николе Тесле, Михајла Пупина и Ивана Мештровића, најпознатијих Југословена у Америци“, извештава Јојић, уз нагласак да су Американци „заиста, одушевљени нашом изложбом“.

 

Дуж зидова павиљона биле су постављене столице, „столоваје из Црне Горе, а један сто, рађен од огромних чворова, направио је праву сензацију, и нема посетиоца који не пита за његову цену и могућност да га види у свом дому“.

 

У завршници репортаже Јојић је изнео и пикантан, данас заборављени детаљ који смо навели на почетку овог текста,  „Њујорк тајмс“ је почетак прилога о Ла Гвардијином говору у југословенском павиљону започео на српскохрватском језику.

 

Политикa ONLINE