Обожење: живети Царство Небеско у свету...Живети егзистенцијални модел литургијског "Иже Херувими..."

[jermel]

Da, ali problem lezi u tome da drugima koji nemaju iskustvo Duha prenesemo to iskustvo a onda nase reci postanu knjizevne i psiho-sentimentalne fraze.

Zato sam postavio ovu temu zeljan ostrog dogmatskog odgovora baziranog na energijama Bozijim.

Kako bismo te energije objasnili drugima? Jer su one temelj preobrazaja.

По Св. Максиму у Светој Литургији на делу је божанскa икономијa - шта је Бог учинио и чини за човека и покрет (=подвиг)   душe, као и целог човека, како би се ујединио са Богом.

Без тог подвига не можемо доћи у познање Божанских енергија јер Бога можемо описати само из искуства. ‘‘Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?’’

Многи од нас раздвајају мистични од аскетског животa. Мислимо да су  Свете Тајне  углавном за оне који живе у свету, док је аскетизам  за монахе. Али, не постоји таква разлика у учењима отаца, јер  Свете Тајне нису независне oд искуства Божије пречишћавајуће, просвећујуће и обожавајуће енергије кроз подвиг(=покрет навише)

Можемо рећи да је знање о Богу  искуство.

Искуство Бога,енергије Божије, је позитивнo. Међутим, израз овог искуства је  формулисан негативним изразима ("невидљиво", "непојмљиво", "неописиво", ‘‘нестварно’’итд),

због немогућности човека да изрази ово искуство.

[pokajnik83]

Nidzo, bez uvrede. Znas sta sam mislio kada sam napisao ''Upravo tako''.  0205_whistling

[Никола Ђоловић]

Nidzo, bez uvrede. Znas sta sam mislio kada sam napisao ''Upravo tako''.  1405_love

naravno! prstgore

Da, ali problem lezi u tome da drugima koji nemaju iskustvo Duha prenesemo to iskustvo a onda nase reci postanu knjizevne i psiho-sentimentalne fraze.

Zato sam postavio ovu temu zeljan ostrog dogmatskog odgovora baziranog na energijama Bozijim.

Kako bismo te energije objasnili drugima? Jer su one temelj preobrazaja.

По Св. Максиму у Светој Литургији на делу је божанскa икономијa - шта је Бог учинио и чини за човека и покрет (=подвиг)  душe, као и целог човека, како би се ујединио са Богом.

Без тог подвига не можемо доћи у познање Божанских енергија јер Бога можемо описати само из искуства. ‘‘Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?’’

Многи од нас раздвајају мистични од аскетског животa. Мислимо да су  Свете Тајне  углавном за оне који живе у свету, док је аскетизам  за монахе. Али, не постоји таква разлика у учењима отаца, јер  Свете Тајне нису независне oд искуства Божије пречишћавајуће, просвећујуће и обожавајуће енергије кроз подвиг(=покрет навише)

Можемо рећи да је знање о Богу  искуство.

Искуство Бога,енергије Божије, је позитивнo. Међутим, израз овог искуства је  формулисан негативним изразима ("невидљиво", "непојмљиво", "неописиво", ‘‘нестварно’’итд),

због немогућности човека да изрази ово искуство.

.mislise.

ali to nije dovoljno onima koji nemaju to iskustvo.

Samo Duh spasava i otkriva bogopoznanje iskustvom.

Mislim da je posredi neprijemcivost ili namerna neprijemcivost, obzirom da ima prijemcivosti bez obzira na stadijum znanja vere (iskustva), kod onih kojima zelimo preneti blagodatno iskustvo.

[jermel]

Ако постоји непријемчивост онда мора постојати предодређеност.

А ако смо сви позвани онда је незаинтересованост.

Вера је корак у таму у непознато. Ако нисмо отворили своје срце са поверењем ка Господу Дух нам не може дати силе познања. Ако не кажемо као Петар --реци  ми и ја ћу доћи к теби-- Господ нам неће дати силе да ходамо по води. А ако не окренемо себе - од себе као ономе другоме нећемо ни приметити Господа како у сили стоји на води пред нама.

[Никола Ђоловић]

Ако постоји непријемчивост онда мора постојати предодређеност.

А ако смо сви позвани онда је незаинтересованост.

Вера је корак у таму у непознато. Ако нисмо отворили своје срце са поверењем ка Господу Дух нам не може дати силе познања. Ако не кажемо као Петар --реци  ми и ја ћу доћи к теби-- Господ нам неће дати силе да ходамо по води. А ако не окренемо себе - од себе као ономе другоме нећемо ни приметити Господа како у сили стоји на води пред нама.

0442_feel

Naravno. Zato sam muku mucio sa ateistima, ali oni su i blagodat zbog negativnog stava poistovecivali sa harizmama drugih religija proglasavajuci i poistovecujuci ih sa utopijom i samsarom.

[anajrim]

0442_feel

Ако постоји непријемчивост онда мора постојати предодређеност.

А ако смо сви позвани онда је незаинтересованост.

Вера је корак у таму у непознато. Ако нисмо отворили своје срце са поверењем ка Господу Дух нам не може дати силе познања. Ако не кажемо као Петар --реци  ми и ја ћу доћи к теби-- Господ нам неће дати силе да ходамо по води. А ако не окренемо себе - од себе као ономе другоме нећемо ни приметити Господа како у сили стоји на води пред нама.

bendoff

[Никола Ђоловић]

preuzeto sa foruma Verujem:

У додиру са живим Христом-онако како само он може да учини: невидљиво, неспознајно чулима, ненаметљиво, поштујући слободу човека и долазећи само уз пристанак као код Закхеја на вечеру. А у нама изазива промену коју ми не осећамо чулима, нити препознајемо умом, јер се "преумљени" ум осећа као да се ништа није променило. Као да добијемо мали "вирус" у централном рачунару који тек касније, помало, уноси "багове" у поједине лоше програме оплемењујући их, али не одједном, и не пуно, већ онако-помалкице, са најфинијом и најсавршенијом мером. И онда  нађемо себе једног дана да стојимо у Цркви на Литургији са одлуком:  "...и прими га радујући се. И сви који видјеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено. (Лк. 19,6-10)."

http://forum.verujem.org/index.php?topic=18588.msg321804#msg321804

[jermel]

У додиру са живим Христом-онако како само он може да учини: невидљиво, неспознајно чулима, ненаметљиво, поштујући слободу човека и долазећи само уз пристанак као код Закхеја на вечеру. А у нама изазива промену коју ми не осећамо чулима, нити препознајемо умом, јер се "преумљени" ум осећа као да се ништа није променило. Као да добијемо мали "вирус" у централном рачунару који тек касније, помало, уноси "багове" у поједине лоше програме оплемењујући их, али не одједном, и не пуно, већ онако-помалкице, са најфинијом и најсавршенијом мером. И онда  нађемо себе једног дана да стојимо у Цркви на Литургији са одлуком:  "...и прими га радујући се. И сви који видјеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено. (Лк. 19,6-10)."

http://forum.verujem.org/index.php?topic=18588.msg321804#msg321804

одЛично- од-личности - од-личног искуства

[emilija]

ono sto se dobija napredovanjem u istocnjackim religijama (samsara i sl.), vrhunac "saveshenstva" je totalno ravnodushje, "vegetiranje" a u susretu s Isusom pun zivot kroz tu okrenutost ka Gospodu kroz drugog  dizzy999

[Никола Ђоловић]

Промена начина постојања људске природе унутар литургијских символа дешава се и мимо наших појединачних умних спознаја. Литургијски догађај мења начин постојања природе и код оних чланова Цркве који немају богословског знања о Тајни Христовој.

П. Петровић„Богослужбена утемељења светоотачких виђења нестворене божанске светлости“, Отачник, 2-3, Београд 2007, 70

[Никола Ђоловић]

Још неко мишљење? dada

[dragisa]

ako je pitanje da li Bog moze da robovski zagospodari, dakle u tom smislu ¨poseduje¨, licnost, onda naravno ne.

ako je pitanje da li Bog moze da sapostoji svojom Blagodacu u necijoj Licnostim, dakle u tom smislu da je ¨poseduje¨ (zaposedne, useli), naravno da da. s tim sto On nju ¨ne zaposeda¨ (kao ¨useljava¨), jer tu ustvari i ne postoje dve razlicite strane, nego je to sve jedna strana, Jedno, simultano, ...jer Duh (blagodat) i Licnost su ustvari Jedno, a sve je to Volja Oceva i iz Volje Oceve.

ili ukratko nema tu namigivanja Boga coveku ili coveka Bogu, vec jednostavno covek uzrasta u To, za To smo jednostavno stvoreni, za Licnost...ali na zalost od Toga i otpali.

[Никола Ђоловић]

ako je pitanje da li Bog moze da robovski zagospodari, dakle u tom smislu ¨poseduje¨, licnost, onda naravno ne.

ako je pitanje da li Bog moze da sapostoji svojom Blagodacu u necijoj Licnostim, dakle u tom smislu da je ¨poseduje¨ (zaposedne, useli), naravno da da. s tim sto On nju ¨ne zaposeda¨ (kao ¨useljava¨), jer tu ustvari i ne postoje dve razlicite strane, nego je to sve jedna strana, Jedno, simultano, ...jer Duh (blagodat) i Licnost su ustvari Jedno, a sve je to Volja Oceva i iz Volje Oceve.

ili ukratko nema tu namigivanja Boga coveku ili coveka Bogu, vec jednostavno covek uzrasta u To, za To smo jednostavno stvoreni, za Licnost...ali na zalost od Toga i otpali.

veliki veliki  greengrin

Ali kako onda objasniti npr. iskustvo apostola Pavla jer je njegov preobrazaj ipak bio prinudan za razliku od apostola koji su slobodno krenuli za Hristom?

Dakle, ne mislim na kasniji misionarski polozaj apostola Pavla nego bas na njegov trenutni susret sa Hristom na putu za Damask.

[Никола Ђоловић]

whackado

Verujem u jednog Boga, Oca Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog

greengrin

Verujem i ja ali me ne Drzi ako neko od nas dvojice to nece... greengrin

[Никола Ђоловић]

trening

Verujem u jednog Boga, Oca Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog

greengrin

Verujem i ja ali me ne Drzi ako neko od nas dvojice to nece... whackado

da li je drzanje isto sto i posedovanje.

i roditelj drzi dete pa ga ne poseduje  trening

da li je Svedrzitelj i Sveposednik ?

Pitanja su na mestu greengrin

Medjutim, moja radoznalost je postavila neka pitanja - vidi gore.

Svestan sam da je Bog Ljubav Koja se nikome ne namece niti zaposeda.

Ali nekad su intervencije Bozije pomalo vredne polemike iako su posledice dobre.