Ruska vazdušna intervencija u Siriji – najzanimljiviji detalji

[Милан Ракић]

Nakon zaposedanja vazduhoplovne baze Basel Al Asad kod Latakije i upoznavanja posada sa aerodromom baziranja i vazdušnim prostorom, ruske vazduhoplovne snage započele su u noći između 30. septembra i 1. oktobra borbena dejstva po položajima sirijskih pobunjenika i po snagama tzv. Islamske države.

U prvih nekoliko dana bombardovani su ciljevi uglavnom u severozapadnim i zapadnim delovima Sirije tj. u provincijama Alepo, Idlib i Hama ali se, kako vreme odmiče spisak ciljeva polako proširuje. Rusija je nakon četiri godine političke ali i vojne pomoći režimu sirijskog predsednika Bašara El Asada na njegov zvaničan poziv odlučila da se umeša direktno u ovaj vojni sukob.

Iako je Rusija potencirala da će se u Siriji boriti pre svega protiv džihadista Islamske države, zapadne zemlje za sada optužuju Moskvu da dejstvom po snagama tzv. ‘’Slobodne sirijske armije’’ pomaže režimu u Damasku da ostane na vlasti. Koalicija koju predvode SAD a koju čine još Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Turska, Katar i Saudijska Arabija upozorila je Rusiju da prestane da bombarduje snage sirijske opozicije i civile i da se koncentriše samo na Islamsku državu. Ovime su samo potvrđene velike razlike u pristupu problemu Sirije između zapadnih i bliskoistočnih sunitskih zemalja sa jedne strane i Rusije, Irana, Sirije ali i Iraka sa druge strane.

 

Ruske vazduhoplovne snage u Siriji i njihova dosadašnja dejstva

 

Na vojnom delu aerodroma Basel Al Asad je po pristizanju vazduhoplovne tehnike VKS (Vazdušno-kosmičke snage) Rusije formirana tzv. mešovita ekpediciona avijacijska grupa u čiji sastav su ušli borbeni avioni čija je primarna namena dejstvo po ciljevima na zemlji. Sastav čine 12 taktičkih bombardera Su-24M koji su stigli iz 1. avijacijske grupe 6980. baze Šagol 14. vazduhoplovne armije, Centralnog vojnog okruga, zatim 12 jurišnih aviona Su-25SM i UB 960. jurišnog avijacijskog puka, 1. gardijske mešovite avijacijske divizije, 4. vazduhoplovne armije, Južni vojni okrug, aerodrom Primorsko-Ahtarsk, 6 taktičkih bombardera Su-34 47. samostalnog mešovitog avijacijskog puka, 105. mešovite avijacijske divizije, 6. vazduhoplovne armije, Zapadni vojni okrug, iz baza Buturlinovka i Voronjež-Baltimor.

Višenamenski borbeni avion Su-30SM na nebu Sirije. Vidljivo je naoružanje koje čine rakete vazduh-vazduh

 

Pored njih tu su i 4 višenamenska borbena aviona Su-30SM 120. samostalnog mešovitog avijacijskog puka, 303. gardijske mešovite avijacijske divizije, 11.vazduhoplovne armije, Dalekoistočni vojni okrug, aerodrom Domna koji se za sada koriste samo kao lovačka zaštita ali bi i ovi avioni mogli biti upotrebljeni za dejstvo po zemaljskim ciljevima.

 

Interesantno nekim avionima su u početku prefarbane oznake pripadnosti ali su ubrzo zatim vraćene. Taktički bombarderi Su-34 i višenamenski borbeni avioni Su-30SM na krajevima krila uglavnom nose kontejnere sa sistemima za protivelektronska dejstva.

 

U bazi Basel Al Asad nalazi se i 12 desantno-jurišnih helikoptera Mi-24P koji bi se mogli upotrebiti za odbranu aerodroma ali i za eventualno borbeno dejstvo po snagama pobunjenika. Tu je i nekoliko srednjih transportnih helikoptera Mi-8. Na samom aerodromu su za njegovu neposrednu odbranu stacionirani i artilerijsko-raketni sistemi PVO Pancir-S1.

 

Na nebu Sirije primećen je i izviđački avion Iljušin Il-20M čija posada ima zadatak da podržava vazdušne udare borbenih aviona i u regionu prati kretanja vojne tehnike na zemlji. Ovaj avion za elektronsko ratovanje poseduje različite vrste senzora i ciljeve može otkrivati pomoću radara, elektrooptičkih i infracrvenih uređaja a poseduje i sistem satelitske komunikacije za brzu razmenu podataka.

Što se tiče naoružanja koje koristi ruska avijacija do sada smo imali prilike da vidimo slike i snimke na kojima borbeni avioni nose pretežno nevođeno naoružanje poput fugasnih bombi FAB-250 i FAB-500 kao i parčadno-fugasnih (razornih) OFAB-250-270, probojne bombe BetAB-500 ali i su na avionima primećena i vođena ubojna sredstva.

 

Na taktičkim bombarderima Su-34 primećene su inercijalno i satelitski vođene bombe KAB-500S a na Su-24M i poluaktivno laserski samonavođene rakete vazduh-zemlja H-25ML. Još jedno vođeno sredstvo je laserski samonavođena raketa vazduh-zemlja H-29L koju koriste taktički bombarderi Su-24M i Su-34. Borbeni avioni Su-30SM poleću na zadatke patroliranja sa okačenim raketama vazduh-vazduh tipa R-73 i R-27.

Taktički bombarder Su-34 sa vođenom bombom KAB-500S Foto / RIA Novosti

 

Kada je reč o konkretnim ciljevima napada ruskih borbenih aviona, na konferencijama za štampu ruskog ministarstva odbrane moglo se proteklih dana čuti da su mete koje su gađane bile raznovrsne. Uništavani su komandni štabovi, fabrike i skladišta municije i druge vojne opreme, trenažni kampovi, ukopana i podzemna komandna mesta. Borbena dejstva se kao i njihovi rezultati prate pomoću satelita i bespilotnih letelica a akcije se odvijaju u tesnoj saradnji sa sirijskom armijom.

https://www.youtube.com/watch?t=3&v=pdHe3qfmr7o

 

I na samom aerodromu baziranja ruskih borbenih aviona raspoređena je operativna grupa sirijskog Ministarstva odbrane koja ima zadatak koordinacije dejstava između ruskih i sirijskih snaga. Da ne bi došlo do dejstava po naseljenim mestima i kako ne bi bilo civilnih žrtava objekti na koje se vrše vazdušni udari su isključivo u nenaseljenim područijima a ciljevi se prethodno utvrđuju samo na osnovu obaveštajnih podataka iz različitih izvora.

 

Čini se ipak da su prve mete ruskih borbenih aviona bile i pobunjeničke linije koje vrše pritisak na vladine snage koje kontrolišu najbogatije delove Sirije a to je obala Sredozemnog mora, zapadni i severozapadni deo zemlje.

 

Ruski vazduhoplovni kontigent je po brojnosti relativno skroman, vremenom će morati doći do rotacije posada i tehnike a moguće je da će biti i povećanje broja borenih vazduhoplova koji bi mogli bazirati i na drugim aerodromima. Rusi su već saopštili kako ova akcija neće dugo trajati i da će ona biti dosta ograničena.

[Милан Ракић]

Iznenađeni Zapad i povratak Rusije

 

Novi svetski poredak koji je uspostavljen pre gotovo 25 godina doveo je do marginalizacije Rusije kada su u pitanju svetska dešavanja. Nakon raspada SSSR pa sve do 2000. godine Rusija je politički, ekonomski i vojno propadala i globalno nije predstavljala značajan faktor.

 

Prvo vojno angažovanje Rusije van svojih granica dogodilo se prilikom njene intervencije u Gruziji 2008. što je nagovestilo početak nekog novog Hladnog rata koji, možda, nikada nije ni prestajao.

 

Ovom vojnom intervencijom u Siriji predsednik Rusije Vladimir Putin otvoreno se suprotstavio zapadnim planovima za Bliski istok koji su za početak podrazumevali svrgavanje režima predsednika Bašara El Asada. Kako je Sirija već decenijama verni ruski saveznik i kako se u njenoj luci Tartus nalazi jedina aktivna ruska vojnopomorska baza koja Rusiji omogućava lakši pristup Mediteranu, Rusija nije mogla da sedi skrštenih ruku.

 

Sirijski građanski rat koji traje već 4 godine kao i nastanak i ekspanziju tzv. Islamske države, Rusija je prepoznala kao veliku šansu da se vojno vrati na Bliski istok. Mnogi su na Zapadu ostali zatečeni baš kao i u slučaju vraćanja Krima u ruske granice kao i velike ruske podrške Novorusiji.

 

Zajedno sa Sirijom, Irakom i Iranom Rusija je napravila sporazum o razmeni obaveštajnih podataka i tako formirala snažnu koaliciju za borbu protiv islamista. Smatra se međutim da ta saradnja podrazumeva i konkretnije korake u eliminisanju Islamske države i neprijatelja režima u Damasku. Pretpostavlja se da su iranske kopnene trupe već na ratištima a uskoro bi i Irak mogao da uputi zahtev za neposrednu vojnu pomoć Rusije.

 

Ruska direktna umešanost na terenu i podrška Asadu promeniće scenario rešavanja krize u Siriji. Neki američki i zapadni političari svesni su promene realnosti da Asad kao deo snaga za borbu protiv Islamske države mora još neko vreme ostati na vlasti. U nekom budućem rešenju gde bi Sirija bila uređena, demokratska i sekularna država verovatno neće biti mesta za Asada ali će se ruski interesi itekako morati poštovati.

Svakako nije realno da režim u Damasku koji kontroliše jedva 20 procenata teritorije i ima podršku oko 20 procenata stanovništa ponovo uspostavi vlast nad celom državom. Zbog toga se ne isključuje i eventualna podela zemlje ali se prethodno mora uništiti ili znatno suzbiti tzv. Islamska država koja predstavlja zajedničku pretnju kako za Zapad tako i za Rusiju.

 

Živojin Banković, T6

[Милан Ракић]

Ангажовање Ваздушно Космичких Снага војске Руске Федерације (ВКС МОРФ), можете "пратити" на "лајвстриму" задејствованом на сајту МОРФ. (клик на слику)

 

[Милан Ракић]

Sirija: Aktivnosti u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Hama

 

Od kako je Rusija započela sa vazdušnim udarima po Siriji 30. septembra velika pažnja posvećena je aktivnostima ruske vojne avijacije kao i bazi Basel Al Asad u kojoj su stacionirani njihovi avioni i helikopteri. Paralelno sa borbenim dejstvima ruskih ali i zapadnih borbenih vazduhoplova aktivno je i sirijsko Ratno Vazduhoplovstvo.

 

Sirijska vojska je oduvek bila obavijena velom tajne, zvanične informacije su bile veoma šture i površne ali od kako su 2011. počeli sukobi u toj zemlji mnoge informacije kao i fotografije omogućile su bolji uvid u stanje RV Sirije. I pored velikih gubitaka u tehnici, infrastrukturi zatim isrpljenosti svojih pripadnika, sirijske vazduhoplovne snage i dalje raspolažu sa određenim efektivima koji im omogućuju borbena dejstva iz vazduha.

 

Trenutno je borbena avijacija navodno sposobna da izvršava maksimalno oko 30-35 misija dnevno ali se taj broj obično kreće do nekoliko borbenih avio-poletanja u toku jednog dana. Vatrena dejstva se vrše sa malih visina i sa malih daljina zbog čega su u protekle 4 godine pretrpljeni veliki gubici. Tačan broj izgubljenih vazduhoplva je teško utvrditi ali pojedine informacije govore o oko 45 oborenih aviona i helikoptera a još oko 30 ih je stradalo na aerodromima koje su zauzele opozicione snage kao i oružane formacije Islamske države. Od oko 22 aktivne vazduhoplovne baze 9 je palo u ruke neprijatelja od čega je čak 6 pod kontrolom tzv. Islamske države. Na ovim okupiranim aerodromima se i pre početka rata nalazio veliki broj neoperativnih i otpisanih vazduhoplova.

 

Nekoliko sirijskih ali ruskih televizija imalo je retku priliku da posete jednu sirijsku vojnu vazduhoplovnu bazu. Reč je o bazi Hama koja se nalazi jugozapadno od istoimenog grada, istoimene provincije u zapadnom delu Sirije.

 

Na ovom aerodromu stacionirana je 14. vazduhoplovna brigada koju čine dve eskadrile i to 678. sa avionima MiG-23 i 679. eskadrila sa lovcima MiG-21. Tu je zatim i 63. helikopterska brigada sa 255. helikopterskom eskadrilom opremljenom transportnim helikopterima Mi-8/17. U bazi se nalazi i remontni zavod za avione MiG-21 i MiG-23. Trenutno se smatra da je najbrojniji, ujedno i najaktivniji borbeni avion RV Sirije sovjetski lovac MiG-23. Informacije iz 2010. godine govore da ih je tada bilo 146 u varijantamaMF/ML/MLD/BN i UB dok ih je danas navodno oko 90 a raspoređeni su u 5 baza u kojima se nalazi 7 eskadrila.

Operativnih aviona je međutim mnogo manje a naročito ih je malo upravo u vazduhoplovnoj bazi Hama. Stanje je toliko kritično da su na aerodromu primećeni avioni MiG-23ML iz baze Dumajr kao i avioni verzije MiG-23MLD iz baze Šeirat. Za medije je prikazan MiG-23ML naoružan sa 4 bombe OFAB-250-270 čiji je pilot pred kamerama uzleteo na borbenu misiju a sa istim naoružanjem prikazana je i starija verzija MiG-23MF. Najinteresantnija je svakako bila najsavremenija varijanta MiG-a 23 u inventaru RV Sirije, MiG-23MLD sa podvešenim raketama vazduh-vazduh, dve inercijalno i poluaktivno radarski samonavođene rakete R-24R srednjeg dometa i dve infracrveno samonavođene rakete R-60 malog dometa.

 

Drugi glavni avion 14. vazduhoplovne brigade je lovac-presretač MiG-21 čija je glavna uloga kao i u slučaju aviona MiG-23, dejstvo po ciljevima na zemlji. U bazi je snimljen avion MiG-21bis takođe sa četiri bombe OFAB-250-270.

 

Piloti 679. eskadrile istakli su jednostavnost i pouzdanost ovih starih aviona i pokazali svoju veliku odlučnost i motivisanost koja je naročito porasla nakon dolaska Rusa. Smatra se da RV Sirije raspolaže sa oko 50 aviona MiG-21 u varijantama MF, bis i UM a svega tri eskadrile nalaze se raspoređene u tri baze. Pre rata MiG-21 je bio najbrojniji borbeni avion sirijskog RV sa oko 220 aviona ali se na velikom broju snimaka koji su napravljeni za vreme rata, u bazama vidi da je većina te flote ili bila neoperativna ili odavno otpisana ili konzervirana.

 

Živojin Banković, T6

[Милан Ракић]

[Милан Ракић]

„Naći ćemo ih na svakoj tački zemlje i kaznićemo ih“ – Strategijski bombarderi, podmornice ispunjavaju pretnju

 

Na nebu iznad Sirije juče su se mogle videti krstareće rakete lansirane sa ruskih strategijskih bombardera i to samo dva dana nakon zvanične potvrde da je ruski putnički avion A321 kompanije ’’Kogalimavia’’ srušen eksplozivom koji se nalazio unutar letelice. Rusija je, kao i Francuska dan ranije,  odlučila da pokaže mišiće i odlučnost u borbi protiv Islamske države koja je i preuzela odgovornost za rušenje njenog putničkog aviona.

 

U akciji su pored strategijskih bombardera učestvovali i srednji kao i taktički bombarderi a operacija je započela u 5 sati ujutru po moskovskom vremenu. U narednih pola sata 12 srednjih bombardera Tu-22M3 koji su poleteli iz vazduhoplovne baze Mozdok u Severnoj Osetiji, izvršili su bombardovanje položaja islamista u provincijama Raka i Deir ez Zor. Misija je trajala ukupno 5 sati i 20 minuta a avioni su preleteli 4510 km. To je bio prvi napad ovog tipa letelica na ciljeve u Siriji a kasnije tokom dana izvršen je još jedan napad na ciljeve na istoku ove zemlje. Ukupno je korišćeno 14 aviona Tu-22M3 koji su kako se vidi na video snimcima upotrebljavali bombe FAB-250-270.

 

Nakon dejstava Tu-22M3 na scenu su stupili strategijski bombarderi-raketonosciTu-95MS i Tu-160 koji su ispalili 34 krstareće rakete na 14 ciljeva u provincijama Alepo i Idlib.

 

U akciji je učestvovalo pet aviona tipa Tu-160 kome je ovo prvo borbeno dejstvo od kako je uveden u naoružanje a krstareće rakete je ispalilo i 6 Tu-95MS.

Po video snimcima može se zaključiti da su avioni Tu-160 dejstvovali raketama H-101 koje imaju maksimani domet od 5500 km i imaju kombinovani optoelektronski i televizijski sistem navođenja dok su  bombarderi Tu-95MS dejstvovali raketama H-555 dometa 2000 km sa inercijalnim i doplerskim sistemom navođenja. Svi avoni su poleteli iz baze u Rusiji (pretpostavlja se da je u pitanju bio Engels) – misija je kod Tu-160 trajala 8,5 sati a kod Tu-95MS 9,5 sati a svi aviona oba tipa preleteli su po 6566 km.

 

Ruska avijacija izvršila je juče ukupno 127 borbenih misija sa 206 vatrenih dejstava, svi ciljevi su ranije otkriveni i definisani. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da će se masovni vazdušni udari bombarderima nastaviti i da će za to biti angažovano još 37 aviona od toga 25 bombardera Tu-22M3, Tu-95MS i Tu-160, zatim još 8 taktičkih bombardera Su-34 dok će im 4 aviona Su-27SM pružati dodatnu lovačku zaštitu.

 

Vrlo interesantan podatak koji je iznesen je da su za 48 dana ruske vazduhoplovne snage izvršile 2289 borbenih avio-poletanja i izvršili 4111 raketnih i bombarderskih udara po infrastrukturi, tehnici i živoj sili islamista. Poređenja radi RV Francuske je za 14 meseci imalo svega nešto preko 100 avio-poletanja mesečno uz učešće 13 borbenih aviona.

 

Sateliti i dejstvo sa podmornice

 

Nakon saopštavanja informacije da postoji novi plan vazdušnih operacija iznad Sirije, iz ruskog Ministarstva odbrane rečeno je da se izviđanje vrši i iz svemira.

 

Deset vojnih ali i civilnih satelita pokriva region Bliskog istoka i oni se koriste za otkrivanje neprijateljskih ciljeva, za definisanje njihovih koordinata kao i procenu nanete štete nakon borbenih dejstava vazduhoplova. Njihove orbite su korigovane kako bi se što bolje sa zahtevanom periodičnošču pratila situacija u Siriji i okolnim zemljama a u bliskoj budućnosti je planirano pojačanje ove tzv. „orbitalne grupe“ rezervnim satelitima.

 

Jučerašnji dan ostaće i poznat po tome što je Rusija prvi put u istoriji u ratu upotrebila krstareće rakete koje su lansirane sa podmornice. Sa dizel-električne podmonice B-237 ’’Rostov na Donu’’ projekta 636.3 ’’Varšavjanka’’iz sastava 4. samostalne brigade podmornica Crnomorske flote ispaljene su 4 rakete 3M54E ’’Kalibr’’ sa položaja u istočnom Mediteranu a gađani su ciljevi u gradu Raka koji se smatra glavnim gradom tzv. Islamske države. Rakete su lansirane po balističkoj trajektoriji na visini od nekoliko kilometara kako bi se izbegli incidenti sa površinskim ratnim brodovima na moru. Podsetimo isti tip raketa lansiran je 7. oktobra kada je sa četiri broda Kaspijske flotile ka ciljevima u Siriji poletelo 26 raketa.

Živojin Banković, T6

[obi-wan]

Pocelo zagrevanje, izgleda...

[obi-wan]

[obi-wan]

Prvi snimci dejstva Ka-52 u Siriji...

 

[Милан Ракић]

Prvi snimci dejstva Ka-52 u Siriji...

 

Bo`me

[obi-wan]

 

http://www.mycity-military.com/Aktuelna-vojna-desavanja-u-svetu/Rat-u-Siriji-2-Komentari-diskusije-i-analize-clanova_701.html

[obi-wan]

Kurdi oborili turski AH-1 Kobra ruskom raketom "Igla"...