Južnokorejski “Zlatni orao“ za Hrvatsku i Srbiju?

[Милан Ракић]

Kako je Tango Six već preneo početkom juna ove godine hrvatsko ministarstvo odbrane uputilo je na adrese više svetskih proizvođača tzv. “Zahtev za informacijama“ (RFI – Request for Information).

 

Time je Hrvatska ponovo započela proces nabavke novih savremenih višenamenskih borbenih aviona. Konačnu odluku o eventualnoj nabavci i sudbini borbene komponente hrvatskog RV državni vrh bi trebalo da donese krajem 2016. godine.

 

Ministar odbrane Ante Kotromanović rekao je 8. aprila ove godine u izjavi za televiziju RTL da će se razmotriti sve varijante nabavke a spomenuo je polovne avione F-16 kao i južnokorejski avion FA-50.

 

Već 12. maja ove godine južnokorejska kompanija KAI je u hrvatskom Ministarstvu odbrane održala prezentaciju aviona FA-50 a prezentacija je održana na inicijativu južnokorejske strane. Pre svega toga u hrvatskoj javnosti pojavile su se špekulacije da je Hrvatska spremna da izdvoji oko 400 miliona evra za nabavku borbenih aviona.

 

To bi bilo dovoljno za nabavku eskadrile od oko 12 novih južnokorejskih lakih višenamenskih borbenih aviona KAI FA-50. Ovaj savremeni borbeni avion bi u sadašnjoj ekonomskoj, vojnoj i političkoj situaciji bio solidno rešenje za Hrvatsku a možda bi se isto moglo reći i za Srbiju.

 

Istorija programa

 

Razvoj južnokorejskog supersoničnog trenažnog aviona T-50 započet je 1992. programom koji je nosio naziv KTX-2.

Zbog ekonomskih problema program je više puta odlagan a 1995. vlada Južne Koreje ga je i suspendovala.

 

Ipak, program je nastavljen oktobra 1997. a 1999. je završeno definisanje konstrukcije. Ovaj avion prvobitno je trebalo samo da zameni američke mlazne trenažne avione Cessna T-37 i Northrop T-38 “Talon“ koji su se nalazili u sastavu RV Južne Koreje. Međutim, vremenom je shvaćeno da je napravljena izuzetno korisna platforma za dalji razvoj više verzija i da će avion imati veliki potencijal na tržištu.

 

Njegove performanse i savremena oprema čine ga danas jednim od najboljih aviona u klasi trenažnih aviona sa koga se u toku obuke i školovanja može prelaziti na najsavremenije borbene avione poput F-16, Gripena, EF-2000, Rafala, F-22 i F-35.

 

Program razvoja T-50 finansirali su južnokorejska vlada (70 posto), južnokorejska vazduhoplova industrija KAI (17 posto) i američka firma Lockheed Martin (13 posto). Kompanija KAI je bila zadužena za razvoj trupa, vertikalnog i horizontalnih stabilizatora dok je Lockheed Martin razvio krilo, deo avionike i sistem za kontrolu leta. Za potrebe reklame ovog aviona KAI i Lockheed Martin su oformili Internacionalnu kompaniju T-50 poznatu kao TFIC.

 

Februara 2000. avion je dobio oznaku T-50 i naziv “Golden Eagle“ (zlatni orao) a konstrukcija prvog prototipa trajala je od 15. januara do 14. septembra 2001. godine. Prvi let izvršen je 20. avgusta 2002. godine a napravljeno je ukupno 6 prototipova od toga dva za ispitivanja na zemlji.

 

Decembra 2003. RV Južne Koreje je naručilo 25 aviona T-50 od kojih je prvi isporučen 22. februara 2005.

 

Marta 2008. pojavila se varijanta T-50B za akro-grupu RV Južne Koreje čiji je razvoj trajao dve godine.

 

Paralelno sa razvojem osnovne trenažne varijante dalje je razvijen i napredni trenažni i laki borbeni avion TA-50 koji je predstavljen krajem januara 2011 i koji poseduje višenamenski radar, unapređenu elektroniku i integrisano savremeno naoružanje. Osim zamene trejnera T-37 i T-38 u RV J. Koreje ovaj avion zamenio je i školsko-borbene avione BAE Hawk.

 

Najnaprednija varijanta nosi oznaku FA-50, to je laki višenamenski borbeni avion koji je imao prvi let maja 2011. a koji će u Južnoj Koreji zameniti lake lovce F-5. U planu je dalji razvoj FA-50 sa AESA radarom i motorom General Electric F414.

 

T-50 je jedan od kandidata u američkom programu T-X za nabavku novog trenažnog aviona koji bi zamenio avione T-38 “Tallon“. Za sada je na tržištu postignut solidan uspeh, avion je prodat Filipinima, Indoneziji i Iraku a interes za nabavku pokazali su Azerbejdžan, Bocvana, Brunej, Peru, Tajland i Uzbekistan.

 

Proizvođač ga nudi državama koje imaju potrebu da zamene svoje trenažne i školsko-borbene avione ali i borbene avione poput aviona F-5, Kfir, Mirage III/V i MiG-21. Cena aviona bez obuke, delova, održavanja, prateće opreme i naoružanja kreće se od oko 21 milion dolara za T-50, 25 miliona za TA-50 i 30 miliona dolara za FA-50.

 

Opšte karakteristike

 

Kao obrazac i početnu tačku u konstruisanju aviona T-50 uzet je američki borbeni avion F-16 kojeg su južnokorejanci proizvodili po licenci i tako stekli tehnička i tehnološka iskustva.

 

T-50 je jednomotorni mlazni srednjekrilni avion, dvosed sa tandem rasporedom sedišta (jedno iza drugog), ima dva bočna usisnika vazduha i strejkove poput američkog F/A-18.

 

Piloti sede u visoko izdignutoj kabini iz koje imaju odličnu preglednost. U sedam unutrašnjih rezervoara u trupu i krilima može poneti do 2655 litara a u tri spoljašnja tanka (jedan pod trupom i dva pod krilima) još 1710 litara.

 

Maksimalna brzina je 1,5 maha, dolet 1850 km, vrhunac leta 14630 m, početna brzina penjanja 198 m/s, odnos mase aviona i potiska 0,96 i maksimalno eksploataciono opterećenje +8/-3 G.

 

Predviđeni životni vek konstrukcije aviona iznosi 8000 sati. Ono što je zanimljivo je da avion može postići brzinu od 1,05 maha a da ne uključuje forsaž motora tj. ima tzv. superkrstarenje – sposobnost da leti brzinom većom od zvuka bez uključivanja dodatnog sagorevanja motora. Masa praznog aviona je 6,47 tona a maksimalna 12,3 tone.

Motor

 

Pogonsku grupu čini američki turboventilatorski motor “General Electric“ F404-102 koji se po licenci proizvodi u kompaniji Samsung Techwin.

 

Nastao je na bazi motora F404-402 koji pogoni borbeni avion F/A-18C/D. Normalni potisak iznosi 53,07 kN a sa dodatnim sagorevanjem 78,7 kN. Motor poseduje i dvokanalni elektronski sistem kontrole tzv. FADEC koji su zajedno razvili General Electric i KAI.

 

Elektronska oprema

 

Avionika T-50 je veoma savremena. Sastoji se iz centralne procesorske jedinice sa operativnim sistemom, snimača parametara leta, računara za skladištenje podataka, opreme za ispitivanje avionike, sistema za planiranje misije i podršku, pomoćne električne jedinice za napajanje, u prednjoj kabini se nalazi širokougaoni elektrooptički gornji pokazivač (HUD – Head Up Display) firme BAE Systems, u kabinama su na instrument tabli po dva višenamenska kolor pokazivača dimenzija 127×127 mm firme Samsung Thales, tu su trostruke digitalne tzv. fly-by-wirekomande leta uz primenu sistema HOTAS (Hands on throttle and stick), generator kiseonika tzv. sistem OBOGS, kombinovani INS/GPS sistem za navigaciju Honeywell H-764G, radarski visinomer HG9550, sistem VOR/ILS Rockwell Collins VIR-130A, digitalni taktički sistem za pomoć u navigaciji ARN-153V, VHF radio stanica Raytheon ARC-232, sistem svoj-tuđ (IFF), izbaciva sedišta klase 0-0“Martin Baker“ Mk.16 KR16K postavljenih pod uglom od 17 stepeni.

 

U varijantu TA-50 ugrađen je izraelski impulsno-doplerski višenamenski radar Elta EL/M-2032 a verzija FA-50 ima znatno poboljšanu varijantu ovog radara koju su definisali Južnokorejanci, a čiji domet je 150 km u prednjoj polusferi za cilj kategorije lovačkog aviona.

 

Tu je magistrala podataka za integraciju naoružanja MIL-STD-1760 a FA-50 poseduje i signalizator radarskog ozračenja, sistem za izbacivanje mamaca (CMDS), taktički data-link, sistem NVIS (Night Vision Imaging System), sistem za razmenu i snimanje podataka, može nositi kontejnere sa opremom za elektronsko ratovanje Rafael Sky Shield ili LIG Nex1 ALQ-200K, kontejner sa izviđačkom opremom Condor 2 i kontejnere sa opremom za praćenje i nišanjenje Sniper ili Litening II.

 

Naoružanje

 

U varijante TA-50 i FA-50 integrisan je trocevni rotirajući top General Dynamics Armament M61 kalibra 20 mm sa borbenim kompletom od 205 granata.

 

Naoružanje vazduh-vazduh obuhvataju infracrveno samonavođene rakete AIM-9L/M “Sidewinder“ a uz FA-50 se nude i rakete srednjeg dometa AIM-120 AMRAAM kao i izraelske rakete Python-5 malog dometa i Derby srednjeg dometa.

 

Za napade na ciljeve na zemlji tu su lanseri LAU-3/A sa 19 nevođenih raketnih zrna Hydra 70 kalibra 70 mm kao i njihova vođena varijanta LOGIR, kasetne bombe Mk 20 “Rockeye“ i CBU-58, klasične avio bombe Mk82, Mk83 i Mk84, a tu su i rakete vazduh-zemlja AGM-65A/B/D/G “Maverick“.

 

Za FA-50 je planirana integracija vođenih projektila GBU-38/A JDAM, CBU-97 i 105 SFW, kompleti za modifikaciju avio-bombi SPICE 1000 i 2000 (Smart Precise Impact and Cost Effective Guidance kit). Za obuku se koriste specijalni nosači MALTS 6 (Modular Advanced Lightweight System) sa školskim bombama BDU-33 ili Mk106/76/48. Nosi do 4500 kg tereta na jednom podtrupnom, četiri potkrilna i dva nosača na krajevima krila za rakete vazduh-vazduh AIM-9.

 

  Verzije

 

T-50 – osnovna trenažna varijanta
T-50B – varijanta za južnokorejsku akro-grupu “Black Eagles“
TA-50 – trenažni i laki borbeni avion
T-50I – varijanta TA-50 za Indoneziju
FA-50 – laki višenamenski borbeni avion
T-50IQ – varijanta FA-50 za Irak
FA-50PH – varijanta FA-50 za Filipine

Korisnici

 

Filipini – 27. marta 2014. potpisan ugovor vredan 420 miliona dolara za 12 aviona FA-50PH, isporuka prva dva aviona se očekuju u decembru 2015. a poslednji 2017.

 

Indonezija – maja 2011. potpisan ugovor vredan 400 miliona dolara za 16 aviona T-50I, isporuke započete septembra 2013. a poslednji je stigao polovinom februara 2014.

 

Irak – početkom decembra 2013. potpisan ugovor o nabavci 24 aviona T-50IQ za 1,1 milijardu dolara, naknadno potpisan ugovor o održavanju vredan milijardu dolara koji pokriva period od 20 godina. Prve isporuke kreću aprila 2016.

 

Južna Koreja – ukupno nabavljeno 50 T-50 (u periodu 2005-2009. 25 aviona, decembra 2006 naručeno još 25), 10 T-50B isporučeno 2010., 22 TA-50 (naručeni početkom februara 2011.), ukupno naručeno 60 FA-50 od toga 20 početkom januara 2012. za 600 miliona dolara a dodatnih 40 početkom maja 2013. za 1,02 milijardu dolara, prvi je stigao krajem avgusta 2013. a poslednji će biti isporučen 2016.

 

Živojin Banković, T6