"Закон Божији"

[Guest Оливера]

Десять Заповедей Божиих (Исход, глава 20, стихи 2-17):

1. Аз есмь Господь Бог твой; да не будут тебе бози инии, разве Мене. (Я есть Господь Бог твой, и нет других богов, кроме Меня).

2. Не сотвори себе кумира и всякаго подобия, елика на небеси горе, и елика на земли низу, и елика в водах под землею: да не поклонишися им, ни послужиши им. (Не сотвори себе кумира и никакого изображения; не поклоняйся им и не служи им).

3. Не приемли имене Господа Бога твоего всуе. (Не поминай имени Господа Бога твоего всуе).

4. Помни день субботний, еже святити его: шесть дней делай, и сотвориши в них вся дела твоя, в день же седьмый, суббота, Господу Богу твоему. (Шесть дней работай и делай всякие дела свои, а седьмой есть день отдохновения, который посвяти Господу Богу твоему).

5. Чти отца твоего и матерь твою, да благо ти будет, и да долголетен будеши на земли. (Почитай отца твоего и мать, да будешь благословен на земле и долголетен).

6. Не убий.

7. Не прелюбы сотвори. (Не прелюбодействуй).

8. Не укради.

9. Не послушествуй на друга твоего свидетельства ложна. (Не лжесвидетельствуй).

10. Не пожелай жены искренняго твоего, не пожелай дому ближняго твоего, ни села его, ни раба его, ни рабыни его, ни вола его, ни осла его, ни всякого скота его, ни всего, елика суть ближняго твоего. (Не пожелай ничего чужого).

Суть этих заповедей Господь Иисус Христос изложил так: "Возлюби Господа Бога твоего всем сердцем твоим, и всею душею твоею, и всем разумением твоим. Сия есть первая и наибольшая заповедь. Вторая же, подобная ей: возлюби ближнего твоего, как самого себя". (Мф. 22 , 37 –39.)

http://zakonbozhiy.ru/

[Guest Оливера]

ЗАКОН БОЖИЙ

Протоиерей Серафим  Слободской

(Слободской Серафим Алексеевич)

(1912-1971)

    Родился 11 сентября 1912 г. в селе Чернцовка под Пензой в семье священника. Отец погиб в концентрационном лагере. Сын как лишенец не мог получить полного образования, но учился живописи, посещая курсы поощрения художеств. Во время второй мировой войны попал в батальон лишенцев, но избежал смерти. Взят в плен немцами, выжил благодаря своим дарованиям художника и после долгих скитаний и опасностей переселился в Америку. Женат на княжне Е. А. Лопухиной (1949). Приняв священство, служил настоятелем прихода Покрова Пресвятой Богородицы в г. Наяк близ Нью-Йорка (США). Построил храм в Наяке и создал при нем образцовую приходскую школу. Протоиерей (1964). Был духовным руководителем детского летнего лагеря. Скончался 5 ноября 1971 г.

Публикации (книги):

Краткий сборник статей апологетического содержания. - Джорданвилль, 1958. 96 с.

Закон Божий. - Джорданвилль, 1967. - 576 с. (Многочисленные переиздания в России).

Составлено по источникам:

Русские писатели эмиграции: Биографические сведения и библиография их книг по богословию, религиозной философии, церковной истории и православной культуре: 1921-1972 / Составитель Н. М. Зернов.- Boston: G. K. Hall & Co., 1973.

http://azbyka.ru/dictionary/08/zakon_bozhiy_002-all.shtml

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Оља]

[Оља]

Тајна вечера

У пети дан после уласка Господа у Јерусалим, значи, по нашем у четвртак, (а у петак увече требало је заклати пасхално јагње), ученици су упитали Исуса Христа: "где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?"

Исус Христос им је рекао: "идите у град Јерусалим; тамо ће вас срести човек, који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе и реците домаћину куће: Учитељ ти вели: где је одаја (соба) где ћу јести Пасху са ученицима Својим? И он ће вам показати велику застрту горњу одају; онде уготовите пасху".

Рекавши то, Спаситељ је послао двојицу Својих ученика Петра и Јована. Они су отишли, и све су испунили тако, како је рекао Спаситељ; и припремили су Пасху.

А увече на тај дан, Исус Христос, знајући да ће Он бити предан у тој ноћи, дошао је са дванаест својих ученика у припремљену одају. Када су сви сели за сто, Исус Христос је рекао: "веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре Мога страдања, јер вам кажем, да је нећу више јести, док се не испуни у Царству Божијем". Потом је устао, скинуо са себе горњу одежду, опасао се убрусом, налио у умиваоницу воде и почео да пере ноге ученицима и да их отире убрусом, којим је био препојасан.

Оправши ноге ученицима, Исус Христос је обукао Своју одежду, и седавши опет, рекао им је: "знате ли шта сам вам учинио? Ви зовете Мене Учитељем и Господом, и право велите. Кад вам, дакле, опрах ноге, Ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао пример, да као што Ја учиних вама, и ви чините".

Тим примером, Господ је показао не само Своју љубав према ученицима Својим, већ их је научио и смирењу, тј. да не сматрамо понижењем себе, ако служимо некоме, па и човеку нижем од себе.

После једења старозаветне Пасхе јеврејске, Исус Христос установио је на тој вечери тајну Светог Причешћа. Зато се она и назива "Тајном Вечером".

Исус Христос је узео хлеб, благословио га, преломио на делове, и подавши ученицима, рекао је: "Узмите, једите; ово је Тело Моје, које се за вас ломи за отпуштање грехова", (тј. за вас се предаје на страдања и смрт, за опроштење грехова). Затим је узео чашу са вином, благословио је, захвалио се Богу Оцу за сву Његову милост према роду људском, и подавши ученицима, рекао је: "пијте из ње сви, јер ово је Крв Моја Новога Завета, која се пролива за вас ради отпуштања грехова".

Ове речи значе, да је под видом хлеба и вина Спаситељ предао Својим ученицима то исто Тело и ту исту Крв, коју је другог дана после тога, Он предао на страдања и смрт за наше грехе. Како су хлеб и вино постали Тело и Крв Господа - то је тајна, несхватљива чак и за ангеле, због чега се и назива тајинством.

Причестивши апостоле, Господ је дао заповест да се увек савршава та тајна, Он је рекао: "ово чините за Мој спомен". Та тајна се савршава код нас и сада, и савршаваће се до краја века на богослужењу, названом Литургија.

За време Тајне Вечере Спаситељ је објавио апостолима, да ће један од њих Њега издати. Они су се тиме врло растужили, и у недоумици, гледајући један на другога, у страху почели су упитивати једни друге: "да нисам ја, Господе?" Упитао је и Јуда: да нисам ја, Рави?" Спаситељ му је тихо рекао: "ти"; али нико то није чуо. А Јован је седео поред Спаситеља. Петар је дао знак њему, да упита, о коме је говорио Господ. Јован, припавши до самих груди Спаситељевих, тихо је рекао: "Господе! ко је то?" Исус Христос је такође тихо одговорио: "тај коме Ја умочивши залогај дам". И умочивши залогај у сланик (у посуду са сољу), Он је дао њега Јуди Искариотском, рекавши: "што чиниш, чини брже". Али нико није схватио, зашто је то Спаситељ рекао њему. А пошто се код Јуде налазила кутија са новцима, ученици су помислили, да га Исус Христос шаље да купи нешто за празник или да разда милостињу јаднима. Јуда, примивши залогај, одмах је отишао. Била је већ ноћ.

 

Исус Христос, настављајући да беседи са Својим ученицима, рекао је: "Дечице! још сам мало с вама. Заповест нову дајем вам, да љубите једни друге, као што Ја вас љубих. По томе ће сви познати, да сте Моји ученици, ако будете имали љубав међу собом. Од ове љубави нико нема веће, да ко положи душу своју (живот свој да) за пријатеље своје. Ви сте пријатељи Моји, ако творите што вам Ја заповедам".

За време те беседе, Исус Христос предсказао је ученицима, да ће се сви они саблазнити о Њега у тој ноћи - сви ће се разбежати, оставивши Њега Самога.

А апостол Петар је рекао: "ако се и сви саблазне о Тебе, ја се нећу никад саблазнити".

Тада му је Спаситељ рекао: "заиста ти кажем, неће петао запевати док се трипут не одрекнеш Мене и кажеш, да не познајеш Мене".

Али Петар је још више, почео уверавати, говорећи: "живот свој положићу за Тебе, а нећу се одрећи Тебе".

То су говорили и сви други апостоли. Али све те речи Спаситељеве су их растужиле.

Тешећи их, Господ је рекао: "нека се не збуњује срце ваше (тј. не тугујте), верујте у Бога (Оца), и у Мене (Сина Божијег) верујте". Спаситељ је обећао ученицима Својим да ће им послати од Оца Својега другог Утешитеља и Учитеља, уместо Себе - Светога Духа. Он је рекао: "Ја ћу умолити Оца, и Он ће вам дати другог Утешитеља, Духа Истине, Којег свет не може примити јер не види Њега, нити познаје Њега: а ви познајете Њега, јер Он са вама пребива, и у вама ће бити (то значи, да ће Дух Свети пребивати са свим истинито верујућим у Исуса Христа - у Цркви Христовој). Још мало и свет више неће видети Мене; а ви ћете видети Мене; јер Ја живим (тј. Ја сам живот; и смрт не може да победи Мене), и ви ћете живети. А Утешитељ Дух Свети, Кога ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам Ја рекох". Дух Свети - Дух Истине, Који од Оца исходи, Он ће сведочити за Мене; а и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са Мном" (Јован 15, 26-27).

Исус Христос предсказао је, такође, Својим ученицима, да ће много зла и мука морати да претрпе од људи, јер верују у Њега, "У свету ћете имати жалост; али не бојте се (утврђујте се), рекао је Спаситељ; "Ја сам победио свет" (тј. победио је зло у свету).

Своју беседу Исус Христос завршио је молитвом за Своје ученике и за све, који буду веровали у Њега, да их Отац Небески сачува све у чврстој вери, у љубави и једнодушју (у јединству) међу собом.

Када је Господ завршио вечеру, још за време беседем, устао је са једанаест Својих ученика, и певајући псалме, пошао је ка потоку Кедронском, на гору Елеонску, у Гетсимански врт.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље: по Матеју, гл. 26, 17-35; по Марку, гл. 14, 12-31; по Луки, гл. 22, 7-39; по Јовану, гл. 13; гл. 14; гл.15; гл. 16; гл.17; гл.18, 1.

[Оља]

Закон Божији је комплетан уџбеник веронауке који користе православни хришћани (деца и одрасли) у Руској Православној Заграничној Цркви као и у Руској Православној Цркви.

Овај уџбеник има вишедеценијску примену у духовном животу руских православних. Закон Божији је предаван и у Царској Русији. А ово издање је последње - прилагођено времену у ком живимо.

Нашим Србима, на жалост није предаван Закон Божији.  Живевши у времену комунизма и материјализма, веома је отежано било упознати Свето Писмо. Сви ми смо се уверили колико је тешко отворити Стари Завет и било шта ту разумети - без ваљаног руковођења.

Закон Божији управо и служи томе, да нас информише али и да нас научи како да учимо и упознамо нашу веру.

Читаоцу који прочита предговор већ ће бити јасно зашто је посебна ова књига. Са подједнаком озбиљношћу аутор, протојереј Серафим Слободској, је приступио објашњењу како основних тако и најкомплекснијих питања вере. Колико често смо се суочили са тим да ни сами свештеници, наши пастири, не умеју правилно да се осене крсним знамењем. А ми са правом од њих очекујемо да нас томе поуче. Нека се нико не изговара тиме да су то површне, спољашње манифестације а "да је вера у срцу". Ето, баш на таква, основна питања, овде је скренута пажња.

Такође, читалац који жели да сазна и више, овде ће добити науку о најјкомплекснијим питањима наше вере - о догматици, добиће многа научна објашњења, добиће упутства како да се моли и чита на црквено-словенском језику - на језику Светог Саве и Немање и још много тога.

Искрено се радујемо што је овај квалитетан уџбеник сада на располагању и нама Србима расејаним по целом свету, као уосталом и свим истинољубивим људима.

Да нас вера наша у Васкрслог Господа Исуса Христа, обједини све, као што птица својим крилима грли своје птиће. 

[Оља]

Pacпeћe и смрт Исуса Христа

Казна распећем на крсту била је најсрамотнија, најмучитељнија и најсуровија. Таквом смрћу кажњавани су у то време само најозлоглашенији злочинци: разбојници, убице, побуњеници и преступници робови. Мучења распетог човека није могуће описати. Осим неподношљивих болова у свим деловима тела и патњи, распети је изнуриван страшном жеђи и самртном душевном тугом. Смрт је била толико спора, да су се многи мучили на крсту по неколико дана. Чак ни извршиоци казне - обично људи сурови - нису могли хладнокрвно гледати на страдања распетих. Они су припремали пиће, којим су се трудили да, или утоле њихову несносну жеђ, или пак помоћу разних средстава да привремено отупе свест и олакшају муке. По јеврејском закону, обешени на дрво сматрани су проклетим. Старешине јудејске хтеле су да заувек острамоте Исуса Христа, осудивши Њега на такву смрт.

Када су довели Исуса Христа на Голготу, Њему су војници дали да пије киселог вина, помешаног са горким средствима, да би му олакшали страдања. Али Господ, пробавши, није хтео да га пије. Он није желео да узме никакво средство за олакшавање страдања. Та страдања Он је примио на Себе добровољно, за грехе људи; зато је и желео да их поднесе до краја.

Када је све било припремљено, војници су распели Исуса Христа. То је било око поднева, по јеврејском у 6-ом часу дана. Када су распињали Њега, Он се молио за Своје мучитеље, говорећи: "Оче! опрости им, јер не знају, шта раде".

Напоредо са Исусом Христом, распели су двојицу злочинаца (разбојника), једног са десне, а другог са Његове леве стране. Тако се испунило предсказање пророка Исаије, који је рекао: "и би метнут међу злочинце" (Ис. 53, 12).

По наредби Пилатовој, на Крст је био закуцан изнад главе Исуса Христа надпис, означавајући Његову кривицу. На њему је било написано на јеврејском, грчком и римском: "Исус Назарећанин Цар јудејски", и многи су га читали. Такав натпис није се свидео непријатељима Христовим. Зато су првосвештеници пришли к Пилату и говорили: "не пиши: Цар јудејски, већ напиши, да је Он говорио: Ја сам Цар јудејски".

Али Пилат одговори: "шта написах, написах".

Тада су војници, који су распели Исуса Христа, узели Његову одежду и почели је делити међу собом. Горњу одежду они су поцепали на четири дела, сваком војнику по део. А хитон (доња одежда - долама) није био сашивен, већ сав ткан од једног дела. Тада су они рекли једни другима: "да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти". И бацивши коцку, војници су седећи, чували место казне. Тако, и овде се остварило древно пророчанство цара Давида: "разделише одећу Моју међу собом, и за доламу Моју бацише коцку". (Псал. 21, 19).

Непријатељи нису престајали да вређају Исуса Христа ни на Крсту. Они, пролазећи, оцрњавали су Њега, и климајући главама, су говорили: "Аха! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш! Спаси Самога Себе. Ако си Ти Син Божији, сиђи с Крста".

Тада су првосвештеници, књижници, старешине и фарисеји, подсмевајући се, говорили: "Друге спасе, а Самог Себе не може да спасе. Ако је Он Христос, Цар Израиљев, нека сиђе сад с Крста, да ми видимо, па ћемо веровати у Њега. Уздао се у Бога; нека избави сад Њега Бог, ако је Он по вољи Њему; јер Он говораше: Ја Сам Син Божији".

По узору на њих и војници-незнабожци, који су седели код крстова и чували распете, исмевајући Њега, говорили су: "ако си Ти Цар Јудејски, спаси Себе Самог".

Чак је и један од распетих разбојника, који је био с леве стране Спаситељеве, оцрнио Њега и говорио: "ако си Ти Христос, спаси Себе и нас".

А други разбојник, напротив, умиривао је њега и говорио: "Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако (тј. на такве муке и смрт)? Али ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили, а Он никаква зла не учини". Рекавши то, он се обратио к Исусу Христу с молитвом: "помени ме (сети ме се), Господе, када дођеш у Царству Твоме!".

Милосрдни Спаситељ примио је срдачно покајање тог грешника, који је показао такву дивну веру у Њега, и одговорио је благоразумном разбојнику: "заиста ти кажем, данас ћеш бити са Мном у рају".

Код Крста Спаситељевог стајали су Мајка Његова, апостол Јован, Марија Магдалена и још неколико жена, које су Њега поштовале. Hемогyће је описати тугy Божије Мајке, која је гледала неиздржива мучења Сина Свога!

Исус Христос, видевши Мајку Своју и Јована заједно стојећи, а њега је посебно љубио, рекао је Мајци Својој: "Жено! ето Ти сина". Потом рече Јовану: "ево, Мајка твоја". Од тог времена, Јован је узео Мајку Божију у свој дом и бринуо се о Њој до краја Њеног живота.

Међутим, за време страдања Спаситеља на Голготи десило се велико чудо. Тог часа, када је Спаситељ био распет, тј. у шестом часу (а по нашем рачунању у дванаестом часу дана), сунце се помрачило и наступила је тама по свој земљи, и продужила се до деветог часа (по нашем до трећег часа дана), тј. до саме смрти Спаситељеве.

Та необична, свесветска тама била је запажена од идолопоклоничких списатеља-историчара: римског астронома Флегонта, Фала и Јунија Африкана. Чувени философ из Атине, Дионисије Аеропагит, био је у то време у Египту, у граду Галиопољу; посматрајући изненадну таму, рекао је: "или Творац - страда, или се свет руши". Касније, Дионисије Аеропагит је примио хришћанство и био је први атински епископ.

Око деветог часа, Исус Христос громко је узвикнуо: "Или, Или! Лима савахтани!" тојест "Боже Мој, Боже Мој! Зашто си Ме оставио?" То су биле прве речи из 21-ог псалма цара Давида, у коме је Давид јасно предсказао о страдањима Спаситељевим на Крсту. Тим речима Господ је последњи пут напоменуо људима, да је Он истинити Христос, Спаситељ света.

Неки од оних што су стајали на Голготи, чувши те речи, које је изрекао Господ, говорили су: "ено, Он зове Илију". А други су говорили: "да видимо, xоће ли доћи Илија да спасе Њега".

А Господ Исус Христос, знајући, да се све савршило, изговорио је: "Жедан сам".

 

Тада један од војника потрчи, узе сунђер, намочи га сирћетом, надену је на трску и принесе к исушеним уснама Спаситељевим. Окусивши сирће, Спаситељ рече: "Савршило се", тојест испунило се обећање Божије, савршено је спасење људског рода.

После тога, Он громким гласом рече: "Оче! у руке Твоје предајем дух Свој". И, оборивши главу, предаде дух, тј. умре.

И тада, завеса у храму, која је заклањала светињу над светињама, поцепала се надвоје, од горњег краја до доњег, и земља се потресла, и камење се расцепило; и гробови се отворише; и многа тела уснулих светих су васкрсла, и изашавши из гробова после васкрсења Његовог, ушли су у Јерусалим и јавили се многима.

А капетан (старешина војнички) и војници са њим, који су чували распетог Спаситеља, видевши земљотрес и све што се одиграло пред њима, преплашили су се и говорили су: "заиста, овај Човек је био Син Божији". А народ, који је присуствовао распећу и све видео, у страху се почео разилазити, ударајући себе у груди.

Наступило је вече тог петка. У тој вечери требало је јести Пасху. Јудеји нису хтели до суботе да остављају на крстовима тела распетих, јер се пасхална субота, сматрала великим даном. Зато су они молили Пилата да им дозволи да поломе голени (колена) распетима, да би они брже умрли и да би их могли скинути са крстова. Пилат је дозволио. Војници су пришли и поломили голени разбојницима.Када су они пришли к Исусу Христу, увидели су, да је Он умро, и зато нису поломили и Њему голени. Али један од војника, да не би било никакве сумње у Његову смрт, пробо је Њему копљем ребра, и из ране су потекли Крв и вода.

НАПОМЕНА: Види Јеванђеље: по Матеју, гл. 27, 33-56; по Марку, гл.15, 22-41; по Луки, гл. 23, 33-49; по Јовану, гл. 19, 18-37.

Испунило се!

Св. Крст Христов је Св. Жртвеник, на ком је Син Божији - Господ наш Исус Христос - принео Себе на жртву за грехе света.

[Оља]