Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

[Guest]

Свечано прослављен празник Праотаца Христових и Св. Архиепископа Данила II у манастиру Бањска

Поводом празника Праотаца Христових по телу и славе манастирске капеле посвећене Св. Архиепископу Данилу II Архиепископу Српском архимандрит Сава Дечанац служио је данас с благословом Епископа Рашко-призренског Теодосија Св. Литургију у манастиру Бањској уз саслужење протојереја ставрофора Милије Арсовића, арх. намесника Митровичког. У Светој Литургији учествовало је око педесетак верника из Косовске Митровице, Звечана и северног Косова заједно са монахињама из манастира Кончул и Улије, које су певале Литургију. У току Св. Литургије архимандрит Сава говорио је о предстојећем празнику Рођења Христовог и потреби да се духовно припремимо за овај велики празник угледајући се на велике богоугоднике Божије које данас такође славимо: Св. Игнатија Богоносца, Св. Архиепископа Данила Српског и Св. Јована Кронштатског. О. Сава је пренео благослове Епископа Теодосија, који је данас учествовао у Св. Литургији у Мостару поводом враћања седишта Захумско-херцеовачке Епархије у овај стари и мученички духовни центар Српске Херцеговине. Након благосиљања славског колача настојатељ манастир Бањске јеромонах Данило приредио је за све присутне трпезу љубави. На данашњој свечаности посебно је било много деце, која су од свештенослужитеља добили бомбоне и слаткише.

Након славског ручка архимандрит Сава је с благословом надлежног Епископа дао изјаву поводом предстојећих божићних празника за локалну телевизију Мост и окупљене новинаре са севера Косова. "Божић је празник мира и духовне радости која се огледа пре свега у јединству Цркве Христове око вековног предања и својих пастира који брину остаду Христовом". Архимандрит Сава је  позвао присутне "да се припреме за дочек Богомладенца Христа и приправе своје срце да би и сами духовно дочекали оваплоћеног Господа у литургијском сабрању око својих канонских пастира, у реду и поретку црквеном".

У разговору са верницима поводом текућих збивања у Епархији, архимандрит Сава се осврнуо и на активности секташа Артемијеваца који поново покушавају да поделе српски народ на Косову и Рашкој. Међу овима су распоп Негослав Николић (бивши Николај из Црне Реке), Бранко Прерадовић и Ненад Томашевић (рашчињени монаси Бенедикт и Ксенофонт одбегли из Св. Архангела) и њима слични, који се лажно представљају као тобожњи клирици и монаси иако не припадају ниједном Епископу и живе ван црквеног и канонског поретка. Архимандрит Сава је позвао вернике да не наседају на лажи и неистине људи који су се одвојили од Цркве и без свештеног чина врше безаконе "обреде" по приватним кућама, варајући појединце и одвајајући их од Српске Православне Цркве саборно окупљене око Патријарха Српског и Сабора Архијереја СПЦ.

О. Сава је најавио да ће Епископ Теодосије Божићну Литургију служити у древном епархијском седишту у Призрену како би на тај начи послао још једну поруку као новоустоличени Епископ Рашко-призренски да Црква неће бежати од својих светиња и верног народа, већ ће бити стално уз њих окупљајући их саборно и литургијски.

фотографије:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/svecano-proslavljen-praznik-praotaca-hristovih-i-sv-arhiepiskopa-danila-ii-u-manastiru-banjska

[Guest]

Распоред Божићних богослужења Епископа Рашко-призренског Г. Теодосија

3. Јануар 2011 - 22:38

   

Распоред Божићних богослужења Епископа Рашко-призренског Г. Теодосија  6-9. јануар 2010. год.

ЧЕТВРТАК, 6. ЈАНУАР 2010. ГОД - БАДЊИ ДАН:

16.00 - Празнично вечерње у храму Св. Великомученика  Димитрија у Косовској Митровици

У наставку после Вечерње службе Епископ Теодосије ће налагати бадњак испред храма Св. Димитрија уз учешће свештенства и верног народа.

ПЕТАК 7. ЈАНУАР 2010. ГОД - БОЖИЋ

08.30 -10.30 - Божићна Света Архијерејска Литургија коју ће у храму Св. Ђорђа у Призрену служити Епископ Теодосије са свештенством Епархије. Након Св. Литургије биће оргазниовано послужење за вернике.

СУБОТА 8. ЈАНУАР 2010. ГОД. - САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

08.00 -10.00 - Епископ Теодосије служиће Св. Литургију у манастиру Високи Дечани

НЕДЕЉА 9. ЈАНУАР 2010. ГОД. - СВ ПРВОМУЧЕНИК СТЕФАН

08.00 -10 - Епископ Теодосије служиће Св. Литургију у манастиру Грачаници

[Guest]

Божићна архипастирска порука Епископа Теодосија свештенству, монаштву и верном народу Епархије Рашко-призренске

5. Јануар 2011 - 20:39

                                       

Т Е О Д О С И Ј Е

По милости Божијој православни Епископ

Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске

Свему свештенству, монаштву и верној деци духовној

Радосни Божићни поздрав

МИР БОЖЈИ -ХРИСТОС СЕ РОДИ!

"Шта да ти принесемо, Христе, Који си се на земљи јавио као човек нас ради? Јер сва твар од Тебе створена, благодарност Ти приноси: Анђели песму, Небеса звезду, Мудраци дарове, Пастири дивљење, Земља пећину, Пустиња јасле, а Ми - Матер Дјеву. Боже, Који си пре свих векова, помилуј нас".

Браћо и сестре, драга у Христу Богомладенцу децо духовна, радујући се са пророцима и праоцима, који су најавили долазак Сина Божијег у Телу, и узносећи благодарност у славу дошавшег и увек нам долазећег Спаситеља света, објављујемо радост Рођења Христовог, певајући са песмопојцем: „Христос се рађа, славите Га; Христос с неба, сретните Га; Христос је на земљи, узвисите се...“

Рођење Спаса нашега Исуса Христа од Пресвете Дјеве Богородице, представља највећи догађај у створеном свету од његовог настанка. Човек, који је створен по икони и подобију Божијем, појавом Логоса – Сина  Божијег – у историји рода људског, добија своје најдубље назначење, јер Логос постаде тело, да би нас, ослободио древне клетве, обожио наси  учинио заједничарима Своје славе. Сједињење божанске и човечанске природе у личности оваплоћеног Сина Божијег,представља саму суштину нашег спасења.Будући створени ни из чега и поставши робови смрти, која је ушла у људску природу прародитељским грехом, људски род је живео у лажном постојању,чекајући обећање о Спаситељу који требаше да дође. Доласком Сина Божијег који постаје човек, по свему нама сличан, осим по греху, људска природа бива узведена у вечну и нераскидиву заједницу са божанском природом, чиме је човек враћен свом првобитном позвању,које стари Адам није успео да оствари. Бесмртност човекова,која је постала плен смрти и греха, бива обновљена,јер дрво живота у пећини процвета како пева песмопојац, а оваплоћени Христос откри нам печат тројичне љубави.Људска природа, која је кроз провородни грех постала трулежна, исцељује се, и у новорођеном Богомладенцу јавља се обновљена, да би након векова лутања,напокон нашла свој изгубљени пут ка истинској отаџбини - небеском Јерусалиму.

Тајна  ЦрквеБожије као тела Христовог, открива нам своју пуноћукроз Христово Страдање, Васкрсење и Вазнесење, а  Силаском Духа Светога,стављен је печат домостроју спасења, како човека, тако и целе творевине.Црква није само земаљска институција која постоји у овом времену, већ захвата временске и просторне димензије које надилазе људски ум. Онаповезује анђеле и људе, и целу творевину уводи у нови начин постојања. Овај светотројични начин постојања, који проживљавамо и стално потврђујемо на Св. Литургији, разликује се од индивидуалног и себичног људског начина постојања,  који нас удаљује од вечне заједнице са Богом. У  Цркви је присутна заједница и јединство, који се видљиво огледају у Епископу као началнику, асве бива уз благослов и знање првоначалног Епископа,који председава Сабором Епископа једне области или народа. Зато у Цркви нема саборности без поштовања началства, као ни богоподобног началства без боголике саборности. Такође,нема свештеника и лаика без Епископа, нити Епископа без свога помесног Сабора, преко кога једино и учествује у Цркви. Епископ је  самосталан само у оној мери у којој гради саборност, а не сам по себи као доживотни и самовласни Епископ. Стога је читаво црквено устројство икона тројичног постојања.  Свака самовоља, непослушност и стварање раздора у Цркви Божијој,нарушава ову хармонију,и удаљује виновнике ових недела од вечнога живота и благодатних дарова,који се од Христа једино преко Цркве предају и поверавају на мудро коришћење.

Нажалост, последњих недеља, а нарочито ових дана,док молитвено и литургијски очекујемоХриста Богомладенца, не можемо да се не осврнемо на поједине бивше клирике и монахе ове богоспасаване Епархије.Они, предвођени,од Светог Сабора Српске Православне Цркве,рашчињним Епископом, а сада монахом Артемијем, покушавају да унесу поделе и смутње у већ ионако намучено тело наше страдалне Епархије. Следујући свом умовању и обманама, и ширећи неистине,да је тобоже Српска Православна Црква  отпала од Христа, ови несрећни људи,мислећи да Богу службу чине,настављају са ширењем најгорих клевета и неистина против црквеног поретка, а и нас самих.Уместо да се покају пред Црквом и врате њеном спасоносном загрљају, ови људи лишени свештеног и монашког чина, а пре тога, због сујете и гордости,лишени здравог расуђивања које долази једино од смирења и страха Божијег, дрзнули су се да себе представљају не само као клирике, већ без благодати свештеничке, обављају безаконе обреде, подижући олтаре по приватним домовима. Попут оних,за које Свето Еванђеље каже,да се притворно моле дуго и једу куће удовичке, и ови припадници секте распоповаца, коју је Св. Архијерејски Синод по свом предводнику назвао  и Артемијевцима, обмањују неупућене и заводе ихречима,да би од њих добили новац и имовину. Уместо извора живе воде,који се вернима даје  у Литургији, а која се канонски служи по благослову надлежног Епископа и уз помињање Патријарха Српског као првоначалника наше помесне Цркве, ованаша посрнула браћа траже неку своју правду и своју истину,копајући бунаре испроваљиване,у којима ништа нема до горчине и мржње,којом се без стида и страха Божијег обрушавају на све што је у Цркви свето и поштовано. 

Хвала Богу, наш верни народ је вековима знао да разликује свештеника од распопа, Литургију од нечастивог скупа, као и Цркву од секте, што и сада показује,окупљајући се око својих свештеника и нас као свог Епископа, не дозвољавајући групици,од Цркве залуталих,да им продају лажи за истину, неразумни зилотизам за ревност у Христу, необуздану мржњу за љубав Божију.

Стога, драга браћо и сестре, позивамо Вас да заједно са својим парохијским свештеницима покажете и сачувате ону веру,коју сте наследили од наших светитеља,на овом освештаном простору просијавших: Св. Саве и Симеона, Св. Петра Коришког, Јоаникија Девичког, Св. Стефана Дечанског, Св. Кнеза Лазара и других светих. Не дозволите да вам под видом очувања вере,говоре они који су веру у живог Христа заменили идеологијом, да вам о држању православног светосавског предања, о канонима и догматима, говоре они који су сами све каноне и догмате без страха и стида погазили. Не дозволите да вам о очувању српског Косова и Метохије говоре они,који су срамно побегли из својих светиња и оставили кивоте Светитеља, да би сада делили Србе на патриоте и издајнике, на наше и њихове.

Црква Христова, браћо и сестре, овде је да наш верни народ повеже и уједини, не у пролазним идеологијама и мудрости овог света, већ у вечноживој истини Христа Спаситеља.Зато, браћо и сестре, слушајте своје свештенике и помозите им,јер одговорност у Цркви није само на пастирима, већ и на сваком члану Цркве. Чувајте се сваког осуђивања и оговарања својих старешина, јер зли разговори кваре добре обичаје. Својом слогом одгоните вукове из овчијег тора,клонећи се празних прича о заверама и издајама. Плод истинске вере и љубави су радост и мир и праштање и зато су хришћани у најтежа времена били познати по томе што у страдању нису били малодушни, али нису имали ни горчине, знајући да Бог од нас очекује не само љубав према ближњим, већ и оно што је много теже – љубав према непријатељима. Не каже ли Господ,да ће нас у последња времена препознати по љубави,коју имамо једни према другима (Јн 13:34-35).

Окупљајте се на светим Литургијама и молитвама са својим канонским пастирима, избегавајући секташка зборишта и њихове лажне благослове и тајне,у којима се под видом побожности шири дух прелести и гордоумља. Мудри као змије, а безазлени као голубови,чувајте јединство које нам је поверено у Христу,као извор и личног и заједничког спасења. Подвизавајте се мудро, да вам човекољубље увек буде мерило богољубља, јер сви наши постови и молитве, правила и подвизи чему служе, ако не да своје срце и душу освештамо Христом и учинимо обиталиштем љубави Божије. Зато се треба клонити од оних,који су се удаљили од вере и руше црквени поредак,све дотле док се не покају и врате у заједницуХриста Бога нашега.

Примите браћо и сестре ову поуку и примените је у овим празничним данима,када славећи празнике Рођења Господњег и Богојављења,још више треба да покажемо свој труд и верност Господу. Добро знајте,да све оно, што се чини Бога ради,а без заједнице у Цркви,не служи спасењу, већ још више удаљује од вечнога живота и благослова Божијег.

Такође, не заборавимо да обнављајући себе,духовно радимо и на обнови нашег народа и народне слоге, да заједнички и у долазећој години Господњој,радимо на обнови наших светиња и кућа. Не заборавимооне,који живе тешко и сиромашно, нашу браћупо енклавама и изолованим домаћинствима, све болеснеи сироту децу. Чувајте светињу породице и брака као највећи дар, клонећи се раскалашног живота, сујете и похлепе овога света. У свему што радите гледајте, посебно ви који се борите за народне интересе, да увек заједничко стављате испред личног и да никада не заборавите речи Господње,да онај који жели да буде први треба свима да буде слуга. У служењу ближњем,највећа је величина човека, ако се  бориза народне интересе. И поред свихразлика,не заборављајте никада да сте једно стадо Христово,које је позвано,да у заједници Тела и Крви Господње,живи једним срцем и једном душом,и да је Црква изнад сваке политике и дељења, као духовна мајка,која прима све оне који јој долазе и никога не одвраћа.

У овој духовној радости, браћо и сестре, желимо да вам честитамо наступајућу Нову 2011. годину, са молитвеном жељом да нам она буде благословена, да донесе више мира, слободе и правде међу људе на земљи, како би се током целе године трудили само у ономе што је Богу мило и драго, а избегавали све оно што нас од Бога удаљује.

Призивајући благослов Божји на све вас, поздрављамо Вас поздравом вечне радости:

МИР БОЖЈИ-ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваш молитвеник пред витлејемским Богомладенцем

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ И

      КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ

                    ТЕОДОСИЈЕ

О Божићу, 2010. године

[Guest]

На Бадњи дан Епископ Теодосије служио Литургију Св. Василија Великог у капели манастира Грачанице

6. Јануар 2011 - 14:25

Данас, на Бадњи дан Епископ Рашко-призренски Теодосије служио је након Царских часова Литургију Св. Василја Великог у капели Епископског двора у манастиру Грачаници. Владики Теодосију саслуживали су секретар Епархије јереј Сава Шмигић, јереј Светислав Трајковић, јерођакон Кирило Дечанац и ђакон Бојан Крстић. У Светој Литургији је поред монахиња манастира Грачанице учествовало око 150 верника из Грачанице и околине од којих се око стотињак причестило. Верници су испунили и капелу Св. Максима Исповедника и ходник испред капеле. Владика Теодосије је потом пресекао славски колач у част Св. мученице Евгеније и пожелео верницима да у миру и духовној радости прославе бадње вече и сутрашњи празник Рођења Господа Исуса Христа.

Као што је већ најављено Епископ Теодосије ће вечерас учествовати у вечерњој служби у храму Св. Великомученика Димитрија у Митровици где се очекује велики број верника са севера Косова и Метохије. Након вечерње, Владика Теодосије ће налагати бадњак испред храма. Поред политичких руководилаца са севера Косова свечаности ће присуствовати и потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић који ће сутра учествовати и у свечаној божићној Литургији у Призрену.

Бадње вече биће свечано просалављено широм Косова и Метохије. У свим српским срединама још рано ујутро донешени су бадњаци из шума и положени уз цркве где ће парохијско свештенство са верницима у вечерњим часовима обавити налагање бадњака.

фотографије:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/na-badnji-dan-episkop-teodosije-sluzio-liturgiju-sv-vasilija-velikog-u-kapeli-manastira-gracan

[Guest]

Централна свечаност налагања бадњака у Косовској Митровици

7. Јануар 2011 - 20:09

Централна прослава Бадње вечери на Косову и Метохији одржана је на на платоу испред храма Св. Великомученика у Косовској Митровици, где је после празничног бденија, које је служио Епископ Рашко-призренски Теодосије, наложен бадњак у присуству многобројног благочестивог народа. Поред свештенства митровичког архијерејског намесништва свечаности је присуствовало око 2000 верника који су испунили простор око храма који доминира северним делом града. Свечаности у Митровици присуствовали су и потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић, начелник косовско-митровичког округа Радомир Недељковић и председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић који је у име грађана Косовске Митровице поздравио Епископа Теодосија и изразио радост што се оволико људи сакупило да обележи Бадње вече.Епископ Теодосије обратио се присутним беседом у којој је говорио о смислу паљења бадњака  и радости божићне вечери. "И ми вечерас налагањем овог бадњака молимо Господа да нас обасја божанском светлошћу и загреје топлотом благодати своје, да се у нас, наше породице, овај град и свуда где живе људи добре воље усели Христов мир. Да се усели љубав према Богу творцу и међусобна љубав, да се усели у нас и нада коју хришћани имају и када су на крсту и страдају трпећи многе невоље. Они са том надом живе јер знају да ће их Господ утешити."

Након налагања бадњака свештеници храма Св. Димитрија организовали су традиционално послужење куваном ракијом која је дељена присутном народу. Традиционално налагање бадњака обављено је широм Епархије Рашко-призренске од Новог Пазара до Штрпца и метохијских енклава. Ове године први пут је паљен бадњак и у Истоку где је однедавно обновљена парохија и где се скупило око стотињак верника повратника из оближњих села.

беседа и фотографије:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/centralna-svecanost-nalaganja-badnjaka-u-kosovskoj-mitrovici

[Guest]

Епископ Теодосије служио свечану Божићну Литургију у Призрену

7. Јануар 2011 - 21:57

Централна прослава Божића на Косову и Метохији одржана је у Призрену, седишту Епархије Рашко-призренске. Божићну Литургију у обновљеном саборном храму Св. Великомученика Ђорђа служио је Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење дванаест свештенослужитеља. Данашњем свечаном богослужењу у Призрену присуствовао је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић и око 150 верника из шире околине Призрена.

У току Литургије, на којој су се причестили скоро сви присутни, прочитана је божићна посланица Патријарха Српског Иринеја. Након Св. Литургије Владика Теодосије и дечански монаси поделили су божићне пакетиће присутној деци а Владика Теодосије се потом обратио верницима рекавши да је ово прва Божићна Литургија коју служи у Призрену Епископ Рашко-призренски од 1999. године и да она означава нови почетак.

„Даће Бог да овај добар почетак који смо овде поставили данас на Божић, ова света Литургија буде семе које ће донети многи род, донеће слатке плодове. Уверен сам да ће све оно што је било честито, часно и поштено у овом граду поново изаћи на површину и да ће и Призренска богословија поново почети са радом,“ рекао је Владика Теодосије.

Епископ Теодосије и овом приликом је позвао расељене Призренце да се врате у свој град: „Ево стичу се услови да прогнани могу да се врате, а када се врате неће бити сами јер ће поред своје куће имати и ову кућу, овај дом овде и ми ћемо бити са њима“, рекао је Владика.

Након Литургије потпредседник Ђелић и Владика Теодосије дали су изјаву за медије, а потом су и заједно прошетали улицама Призрена како би обишли обновљену зграду Симе Игуманова у комплексу Богословије „Св. Кирила и Методија“.

У 13.00 часова Владика Теодосије је у згради Епископије у центру Призрена приредио свечани божићни пријем за представнике локалних верских и националних заједница као и међународне представнике на Косову. Пред више од шесдесет званица међу којима је био и потпредседник Ђелић Владика Теодосије је рекао да има посебну част и задовољство да у обновљеном седишту Рашко-призренске Епархије дочека госте за Божић. Владика је такође изразио наду да ће Православна Епископија бити дом у коме ће се људи заједно сретати и разговарати у духу узајамног поштовања и разумевања.

беседа и фотографије:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/episkop-teodosije-sluzio-svecanu-bozicnu-liturgiju-u-prizrenu

[Guest]

Епископ Теодосије - Вратимо се на огњишта, Вечерње новости 9. јануар 2011

09.01.2011 • 10:48

Вратимо се на огњишта

Драгана Зечевић, 9. јануар 2011. год.

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Владика Теодосије, епископ рашко-призренски: Обнова порушених храмова дугорочни задатак Цркве. Дијалог пут ка решењу

УСЛОВИ за повратак Срба на Косово и Метохију далеко су од добрих и носе велике тешкоће и ризике. Не можемо, међутим, да чекамо да нам други стварају боље околности. Свако би требало да дође на своје огњиште и тако допринесе повратку. Примери појединаца који су то учинили, иако малобројни, уливају наду да ће њиховим стопама кренути и остали расељени Срби.

Овако, за „Новости“, говори новоустоличени епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић). Сличну поруку народу у покрајини он је упутио и на божићној литургији у храму светог Ђорђа у Призрену. Владика наглашава и да је повратак историјског и духовног средишта Епархије рашко-призренске у град на Бистрици, после 11 година избеглиштва, својеврсни позив Србима да се врате тамо где припадају.

* Какви су планови обнове и изградње порушених православних светиња на Космету?

- Обнова уништених храмова наш је дугорочни задатак. Подижући светиње, радимо на обнови црквеног и духовног живота. Уз обновљене храмове у Приштини, Истоку и Призрену, последњих месеци удахнут је нови живот и угашеним парохијама, тако што смо у њима поставили младе свештенике. Планирамо и обнову парохије у Пећи, као и наставак обнове комплекса Богословије у Призрену. Ту ћемо, уз Божију помоћ, поново да покренемо црквено-просветни рад.

* Црква је била стожер опстанка српског народа на Космету и у најтежим временима. Како видите улогу цркве у данашњим околностима?

- Најважнији задатак биће јачање духовног рада и наставак хуманитарне помоћи угроженом становништву. Важно је и да народне кухиње које води НВО „Мајка девет Југовића“ наставе да раде. Уколико буде услова, њихов број биће повећан. Црква треба да гради општу слогу, јер само јединствени и солидарни можемо да опстанемо.

* Каква је ситуација у манастирима које више не обезбеђују снаге Кфора? Како оцењујете сарадњу са Косовском полицијом?

- Сматрам да није сазрело време да обезбеђење наших најважнијих и најугроженијих светиња буде у рукама Косовске полиције. У њу немамо поверење, какво смо имали у војнике Кфора, који су били професионалнији, али и боље разумевали међуљудске односе. Нисмо, међутим, у стању да бирамо, већ смо принуђени да прихватајући понуђено, чувамо наше светиње и народ.

* Више од деценију од ратних збивања на Космету Срби су и даље у изузетно тешкој ситуацији. Чини се да су на измаку снаге. Како их, после толико искушења, охрабрити да остану у покрајини?

- Епархија ће уложити све напоре да помогне опстанку Срба на Космету. За разлику од претходне епархијске управе, када се много причало о патриотизму, а мало радило са народом, ми ћемо да јачамо духовни живота нашег народа. Неће нам бити боље ако смо огорчени на све око себе. Вера у распетог Христа, међутим, учи нас да се зло побеђује добротом, мржња љубављу, а безнађе надом у Господа. Повратак нашег народа вери, отвориће му нове изворе снаге.

* Међу Србима на Космету присутне су и поделе, нарочито око признавања институција такозване државе Косово. Како превазићи разлике које постоје?

- Улога Цркве јесте да чини да поделе нашег народа буду што мање и да Срби, без обзира на политичку припадност, осећају да су један народ Божји. Она не делује као политичка институција, јер се тако своди на пуку идеологију. Али, мора да учи и народ и његове вође о свести да лични интереси не смеју бити изнад користи заједнице. Не очекујмо да нас други разумеју и подрже, ако то сами не умемо.

* Будућност Космета у Србији посматра се различито. Већина сматра да се покрајине нико не сме одрећи, али се чују и гласови да да је неповратно изгубљено.

- Косово није само политичко и територијално питање. То је место нашег завета са Богом. Нашим повратком том завету, на основама хришћанске вере и наде, немогуће га је одузети. Политичке ситуације су се мењале кроз историју, и тако ће бити и убудуће. Ако Космет гледамо само као питање националне идеологије и територије, изгледа као изгубљено. Уколико, међутим, укључимо своје срце, одговор је сасвим супротан.

* Верујете ли у, како политичари најављују, постизање компромиса између два народа дијалогом Београда и Приштине?

- Дијалог је једини пут ка решавању проблема на КиМ. Други не могу да нађу решење за наше проблеме. Већина косовских Албанаца тренутно не види будућност у било каквој вези са Србијом. Српски народ, међутим, прва је адреса на којој би они требало да потраже саговорника за своје дугорочне интересе. У предстојећим преговорима Београда и Приштине приоритет треба да буде стварни интерес народа и мир, а не пролазне идеологије. Зато је важно да људи добре воље буду на дистанци од свих који мисле да се насиљем остварује срећа.

ЉУБАВ ЈЕ НАЈВЕЋЕ ДОБРО * УТИСАК је да смо као народ дезоријентисани. Много је и лажних добара која се промовишу као истинска...

- Човеку је од Бога дат дар слободе, али да га користи разумно и одговорно, а не ради личног уживања и похоте. Када душом и телом овладају страсти, човек постаје неспособан за заједницу са Богом. Уместо бића заједнице, постаје усамљеник који се гуши у сопственим амбицијама да нађе неку овоземаљску срећу. Истинска радост и срећа постоје само када схватимо да је служење ближњем у љубави не губитак, већ једино добро. То је и суштина Цркве и живота у њој.

РАЗЛИКОВАТИ ЦРКВУ ОД СЕКТЕ * ГОВОРИ се да се део рашчињених монаха, које СПЦ сматра сектом, вратио у Епархију којом управљате. Шта ћете учинити у вези с тим питањем?

- Као што је Синод СПЦ саопштио, реч је о секти, која је, срећом, без подршке народа. Ако буде потребно, предузећемо додатне црквено-канонске и законске мере, како би СПЦ на КиМ сачувала своје име, интегритет и имовину. На подручју Епархије нећемо дозволити секташке активности. Међусобне поделе сада нам најмање требају. Најважније је да наш народ уме да разликује цркву од секте, свештеника од распопа, а веру у Христа од религиозно-политичке идеологије.

ЧУВАЈМО ВЕРУ

* КОЈА је ваша порука српском народу на Космету?

- Једина узданица нам је Христос. Зато треба да се вежемо уз Цркву и сачувамо међусобну љубав и слогу. Господ се прославља у слабости и страдању и зато не смемо да губимо наду у њега. Останимо верни својим огњиштима и светињама и изнад свега чувајмо нашу веру.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/mediji/episkop-teodosije-bratimo-se-na-ognjista-vecernje-novosti-9-januar-2011

[Guest]

На празник Св. Архиђакона Стефана Епископ Теодосије служио Св. Литургију у Грачаници

9. Јануар 2011 - 13:16

Епископ Рашко-призренски Теодосије данас је на празник Св. Архиђакона и Првомученика Стефана служио Св. Литургију у капели манастира Грачанице уз саслужење три свештенослужитеља. Након Св. Литургије на којој се причестио већи број верника, нарочито деце, Епископ Теодосије је благословио и пресекао славски колач.

После Св. Литургије Владика Теодосије је посетио "Дечију кућу" у Грачаници за омладину и децу ометену у развоју. Манастир Високи Дечани и сам Владика годинама помажу "Дечју кућу" и ово је била прилика да поводом Божићних празника Владика Теодосије као Епархијски Архијереј посети штићенике ове установе како би им уручио божићне поклоне и новчану помоћ коју је преко Епархије Рашко-призренске обезбедило хуманитарно друштво "Незаборавак". Након тога, Епископ Теодосије отпутовао је за манастир Девич како би посетио сестринство и честитао монахињама божићне празнике.

Архипастирска божићна порука Епископа Теодосија данас је читана у свим храмовима и манастирима Епархије Рашко-призренске.

беседа и фотографије:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/na-praznik-sv-arhidjakona-stefana-episkop-teodosije-sluzio-sv-liturgiju-u-gracanici

ОСТАЛЕ НОВОСТИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ:

Жач: Божић у новим кућама

КИМ РАДИО 09.01.2011. 13:58

Срби повратници, који су се у село Жач код Истока вратили 28. марта, након десет месеци проведених у шаторима, добили су свој кров над главом.

У првом кругу је заврешено тринаест кућа и породице су се уселиле 27. децембра.

Један од повратника, Драгољуб Јефтић, је у изјави за КИМ радио казао да су сви веома срећни и узбуђени јер су празнике прославили у својим домовима.

“Пресрећни смо. Осећај је невероватан, не могу да опишем, након толиког времена ми опет имамо кров над главом. Прославили смо Божић у својим кућама, са својим најближима”, казао је Јефтић.

Он је истакао да су звали свештеника из Осојана Милоша Вучића, који је освештао њихове нове куће.

Међутим, куће за још шест породица, чија је изградња започета у другом кругу, су у завршној фази и ускоро се очекује њихов завршетак.

Повратнике у Жачу обезбеђују патроле из румунског контигента КФОР-а и КПС полиције.

[Зоран]

Епископ Теодосије служио Св. Литургију у Ораховцу и поделио пакетиће и помоћ деци

Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије данас је у храму Успења Пресвете Богородице у Ораховцу служио Св. Литургију уз саслужење осам свештенослужитеља. У литургијском сабрању учествовало је око 150 верника из Ораховца и Велике Хоче, од којих се већина причестила. Посебно је било много деце јер је Владика Теодосије након Св. Литургије искористио прилику да свима честита Божићне празнике и подели пакетиће и новчану помоћ најугроженијим породицама. У својој беседи Владика је говорио о празнику Божића као и о страдању св. двадесет хиљада никомидијских мученика чији се спомен данас обележава. Он је нагласио да је Син Божији постао човек да би могао да својим страдањем и крстом победи смрт и целом људском роду и твари отвори двери вечнности и Царства небеског.

Владика се такође осврнуо на деловање групе секташа, следбеника монаха Артемија и изразио радост што верни народ у Епархији осећа и зна шта је Црква Христова и остаје веран предању Св. Саве и светитеља који су просијали на овим освештаним просторима. Након Св. Литургије парох ораховачки Стеван Марковић приредио је ручак за Владику и служашче свештенство.

ФОТОГАЛЕРИЈА

http://picasaweb.google.com/102202149557496692107/Orahovac_100111?authkey=Gv1sRgCJOwhdTpt-DULA#slideshow/5560873899026214530

[Зоран]

Бденија и празничне литургије на Косову и Метохији

13.01.2011. 16:15

Српска, Руска, Грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија и Света Гора, које време својих празника одређују према Јулијанском календару, припремају се вечерас за празнично бдење и дочек 2011. године.

Према Јулијанском календару, првог дана нове године, обележавају се и два велика хришћанска празника - Обрезање Исуса Христа и свети Василије Велики, који се помињу на претпразничним вечерњим службама и на литургијама на сам дан празника.

На овај дан, у свим храмовима СПЦ, служи се литургија Светог Василија Великог чији помен Црква слави првог дана јулијанске Нове године.

Празнично бденије у манастиру Високи Дечани почиње од 5 часова након чега ће владика рашко призренски Теодосије служити свету литургију.

И у манастиру Грачаница празнично бденије почиње у 5 часова а потом ће литургију служити свештеници ЕРП уз саслужење сестринства манастира, потврђено је КИМ радију у Епархији рашко призренској.

Дан Обрезања Господа Исуса Христа слави се 1. јануара по Јулијанском календару, односно 14. јануара по Грегоријанском календару, и један је од Господњих празника којим је објашњена суштина хришћанске вере и страдања Христовог.

Овим чином, како каже Свето писмо, Исус Христ преузео је на себе грехе људског рода, а чин обрезања се сматра знаком очишћења од прародитељског греха.

Дочек Нове године по Јулијанском календару биће организован и у осталим храмовима СПЦ на Косову и Метохији.

[Зоран]

Оснажимо духовни и црквени живот

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИ ТЕОДОСИЈЕ

Бити владика на мученичком Косову и Метохији, где је страдална судбина Цркве и народа, у окружењу које, највећим делом, не поштује права на различитости културе, вере, језика и историје је велико искушење и одговорност. Јер, и у тим и таквим околностима треба очувати хришћански и православни идентитет и српске светиње. Ту одговорност понео је, у овим преломним тренуцима, новоустоличени епископ рашко-призренски Теодосије, доказан као човек толеранције и умерености, који већ више година са својим народом на простору настанка српске Цркве и државе, чува веру Христову, указујући да наша будућ ност треба да буде заснована на правди и истини Божијој, како би свако од нас пружио свој допринос праведном решењу свих питања са којима се суочавамо.  Устоличењем владике Теодосија враћено је и седиште Епархије рашко-призренске у Призрен. Непосредно пред његову прву божићну литургију, као епископа рашко-призренског, Његово преосвештенство епископ Теодосије дао је интервју листу “Јединство”.

Какво је осећање верског пастира да прославља најрадосније дане рођења Исуса Христа на српској светој земљи са које су Срби већином протерани а светиње уништаване и пљачкане?

Служити Богу и свом народу на Косову и Метохији велика је част али и огромна одговорност за мене као Епископа Рашко-призренског. Знајући да се по речима апостола сила Божија највише у слабости пројављује, дубоко верујем да ћемо и поред свих невоља и страдања сачувати своју веру и наше српске светиње. Са том надом и радошћу дочекујемо и празник Рођења Господа Исуса Христа.

Суочен са распећем народа

Колико је у данашње време тешко бити епископ на Косову и Метохији и бринути о духовном, али и о физичком спасењу свог народа?

Бити Епископ на Косову и Метохији данас значи стално суочавање са распећем нашег народа. Али сви знамо да после распећа долази Васкрсење. Најважнији задаци пред нама су да заједнич ки оснажимо духовни и црквени живот, да Црква ради још више на народном јединству и солидарности са онима који живе тешко, нарочито повратницима и сиромашним људима у енклавама. Има много оних који покушавају да нас поделе, али у Христу треба да покажемо пуну слогу као народ Божији и достојни потомци Св. Саве.

Шта значи за Цркву и верни народ повратак седишта Рашко-призренске епархије у Призрен после једанаестогодишњег изгнанства?

Древна српска престоница Призрен историјско је седиште наше Епархије и повратак Епископа у овај град након једанаест година изгнанства треба да охрабри наше вернике који су још далеко од својих домова како би се вратили својим огњиштима и светињама и поред свих тешкоћа. Не треба само да чекамо на друге да нам реше наше проблеме, већ да сами чинимо што до нас стоји.

Од стране Светог Архијерејског сабора били сте задужени за процес обнове наших светиња на КиМ…?

Обнова светиња остаје дугороч ни задатак. Обнављајући светиње треба да радимо и на обнови црквеног живота. Последњих месеци уз обновљене храмове у Приштини, Истоку и Призрену обновљене су угашене парохије и постављени млади свештеници. Планирамо и обнову парохије у Пећи као и наставак обнове комплекса Богословије у Призрену где, ако Бог да, планирамо да поново покренемо црквено- просветни рад.

Да ли је Косовска полицијска служба у могућности да заштити наше цркве и манастире и поступи професионално код било каквих изазова и напада на наше светиње?

Још није сазрело време да се заштита најосетљивијих и најугроженијих светиња преда у надлежност Косовске полиције и зато стално инсистирамо да се настави заштита ме- ђународних снага КФОР-а, које су професионално најспремније да одговоре безбедностним изазовима.

У којој мери Црква на КиМ може помоћи држави у одбрани Косова и Метохије и повратку расељених на своја огњишта?

Повратак нашег расељеног народа и очување наших светиња су посебно важна питања и за нашу Цркву и за нашу државу. Свештенство и монаштво треба да буду стално присутни у народу и да га храбре својим примером. Не можемо очекивати да нам неко други врати народ и сачува светиње ако ми сами нисмо присутни на лицу места својим радом.

Уселимо у срца дух Божије љубави и мира

И поред многих апела још увек живимо у свету пуном сукоба и неправде. Шта учинити да и они који до сада нису чули, чују “тихи глас Јеванђеља и суоче се са тајном живота и смрти”?

Глас Јеванђеља је тихи глас који чујемо само уколико смиримо своје срце и отворимо га за своје ближње у љубави и трпљењу. Бука и галама савременог света човека одваја од Бога и зато стално треба да се враћамо Богу кроз Цркву, молитвом, постом и другим врлинама. Господ је дошао у свет као новорођенче у пећини камените Јудеје, далеко од великих градова и мудраца овога света, али је његова порука победе живота над смрћу освојила читав свет. Господ нас учи да ако желимо да променимо свет око себе, треба да променимо себе. То је пут хришћанске философије живота.

Порука рођење Исуса Христа је порука мира и наде. Шта бисте Ви поручили својим верницима, али и људима других вера и конфесија на Косову и Метохији?

“Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља” – Ово су речи анђелске песме у којима се налази божићна порука која нас учи да Бога прослављамо градећи мир у својој души са Богом и тада ћемо моћи да живимо у миру са свим људима добре воље. Користим ову прилику да честитајући Божићне и новогодишње празнике свим православним Србима, пожелим много добра, мира и здравља свим људима других вера и конфесија који са нама живе. Нека би Бог дао да се у срца свих људи усели дух Божије љубави и мира.

Рада Комазец

[Зоран]

Интервју Епископа Рашко-призренског Г. Теодосија за Правду, 16. јануар 2010. год.

17. Јануар 2011 - 22:22

АРТЕМИЈЕВИ СЛЕДБЕНИЦИ И ДАЉЕ ПРАВЕ РАЗДОР

Епи­скоп Те­о­до­си­је је као се­дам­на­е­сто­го­ди­шњак пр­ви пут по­се­тио ма­на­стир Ви­со­ки Де­ча­ни, а де­вет го­ди­на ка­сни­је по­ста­вљен је за на­сто­ја­те­ља и од­ли­ко­ван чи­ном игу­ма­на Цар­ске ла­вре ма­на­сти­ра Ви­со­ки Де­ча­ни.

– Ка­да сам пр­ви пут по­се­тио Ви­со­ке Де­ча­не, у ле­то 1983. го­ди­не као свр­ше­ни сред­њо­шко­лац, осе­тио сам јак Бож­ји при­зив да свој мо­на­шки жи­вот, за ко­ји сам се ра­ни­је опре­де­лио, за­поч­нем упра­во у де­чан­ском ма­на­сти­ру. Жи­вот­не окол­но­сти, али пре све­га Бож­ја про­ми­сао, до­ве­ли су ме по­но­во у Де­ча­не, у про­ле­ће 1992. го­ди­не, и ота­да они по­ста­ју мој трај­ни мо­на­шки дом – ка­же у ин­тер­вјуу за „Прав­ду“ епи­скоп Те­о­до­си­је.

У чин је­ро­ђа­ко­на ру­ко­по­ло­жио Вас је та­да­шњи епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски, бла­же­но­по­чив­ши па­три­јарх Па­вле, у истом хра­му у ко­ме сте, 21 го­ди­ну ка­сни­је, уве­де­ни у трон епи­ско­па ра­шко-при­зрен­ских?

– У Са­бор­ном хра­му Све­тог Ђор­ђа у При­зре­ну при­мио сам пр­ви сте­пен све­штен­ства и по­стао је­ро­ђа­кон, а са­да је то са­бор­ни храм епар­хи­је, у ко­ме сам не­дав­но при­мио ду­жност епи­ско­па ра­шко-при­зрен­ског. При­зрен је ме­сто у ко­ме по­себ­но осе­ћам сво­ју слу­жбу у Цр­кви. То је још је­дан раз­лог ви­ше што сам по­себ­но сре­ћан да је се­ди­ште епар­хи­је, по­сле 11 го­ди­на, зва­нич­но вра­ће­но у При­зрен. По­вра­так епар­хи­је у При­зрен ве­о­ма је ва­жан ко­рак за на­шу Цр­кву, али и по­ру­ка на­шем на­ро­ду да оста­је­мо са њим и та­мо где је нај­те­же. Суд­би­на на­шег на­ро­да у при­зрен­ском кра­ју јед­но је ве­ли­ко рас­пе­ће. Али, зна­мо да по­сле рас­пе­ћа увек до­ла­зи вас­кр­се­ње, и да­нас се по­но­во вра­ћа­мо При­зре­ну као срп­ском Је­ру­са­ли­му.

Мно­ги­ма сте би­ли го­ди­на­ма је­ди­ни гост, по­моћ и уте­ха. Шта је нај­ве­ћи про­блем и ко­ји је нај­ве­ћи иза­зов пред Ва­ма?

– Ма­на­сти­ри, по­себ­но на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, да­нас има­ју по­себ­ну уло­гу и од­го­вор­ност пре­ма на­ро­ду. Они у њи­ма ви­де сво­ју узда­ни­цу и по­др­шку, и ми као мо­на­си не сме­мо да из­не­ве­ри­мо та на­род­на оче­ки­ва­ња. Мо­ра­мо да ра­ди­мо сви за­јед­но на ја­ча­њу цр­кве­ног и ду­хов­ног жи­во­та, по­себ­но на па­ро­хи­ја­ма и ме­ђу на­ро­дом. Са­бор­ним оку­пља­њем на­ро­да тре­ба да ра­ди­мо по­себ­но на пре­ва­зи­ла­же­њу ра­зних иде­о­ло­шких по­де­ла, са ко­ји­ма се на­род го­ди­на­ма су­о­ча­ва. С дру­ге стра­не, по­треб­но је мно­го тру­да да Цр­ква по­мог­не у убла­жа­ва­њу те­шке ху­ма­ни­тар­не си­ту­а­ци­је, и да по­мог­не­мо, ко­ли­ко је мо­гу­ће, они­ма ко­ји су со­ци­јал­но угро­же­ни, на­ро­чи­то по­врат­ни­ци­ма, јер они да­нас по­ку­ша­ва­ју да по­но­во за­поч­ну свој жи­вот на про­сто­ру Ко­со­ва и Ме­то­хи­је.

Цр­ква је за­јед­но са вер­ним на­ро­дом по­ка­за­ла је­дин­ство, ду­хов­ну зре­лост и од­го­вор­ност у нео­че­ки­ва­ном ни­зу до­га­ђа­ја у ве­зи са раш­чи­ње­ним епи­ско­пом Ар­те­ми­јем. Ка­кво је са­да ста­ње у епар­хи­ји, има ли „ар­те­ми­је­ва­ца“ у епар­хи­ји, и да ли је тач­но да ти љу­ди, „ли­ше­ни све­ште­ног и мо­на­шког чи­на“, оба­вља­ју „бе­за­ко­не об­ре­де“, слу­же ли­тур­ги­је, при­че­шћу­ју, кр­сте, вен­ча­ва­ју?

– Све­штен­ство и вер­ни на­род по­ка­за­ли су за­и­ста ве­ли­ко је­дин­ство и зре­лост, јер се ни­су по­ве­ли за по­ку­ша­јем не­ких да се на про­сто­ру Епар­хи­је ра­шко-при­зрен­ске ство­ри рас­кол­нич­ко је­згро, ко­је би има­ло за по­сле­ди­цу раз­би­ја­ње Срп­ске цр­кве и на­шег на­ро­да. Тре­нут­но, след­бе­ни­ци мо­на­ха Ар­те­ми­ја по­ку­ша­ва­ју ту и та­мо да на­пра­ве раз­дор и не­сло­гу, али у то­ме не­ма­ју по­др­шку на­ро­да. Наш вер­ни на­род, хва­ла Бо­гу, зна да раз­ли­ку­је сек­ту од Цр­кве ко­јој при­па­да­ју и рас­по­пе од све­ште­ни­ка Хри­сто­вих, па мо­гу да ка­жем да њи­хов по­ку­шај це­па­ња Цр­кве у су­шти­ни ни­је ус­пео. Цр­ква на­ста­вља свој пут, а сек­те иду на мар­ги­не исто­ри­је.

Ка­да мо­же­мо оче­ки­ва­ти на­ста­вак об­но­ве При­зрен­ске бо­го­сло­ви­је и про­свет­ног ра­да у њој?

– У ком­плек­су бо­го­сло­ви­је за са­да је са­мо об­но­вље­на ста­ра згра­да Си­ме Игу­ма­но­ва, и у пла­ну је да се да­ље на­ста­ви са об­но­вом. Нај­ве­ро­ват­ни­је је да ће у по­че­ку бо­го­сло­ви­ја по­че­ти са ра­дом пр­вог раз­ре­да, да би се вре­ме­ном ка­па­ци­тет по­ве­ћа­вао.

Тре­нут­но ра­ди­те на об­но­ви уга­ше­них па­ро­хи­ја, ко­ли­ко је уга­ше­них па­ро­хи­ја на Ко­сме­ту?

– Нај­те­жа си­ту­а­ци­ја је у Ме­то­хи­ји, ода­кле је у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду оти­шло и нај­ви­ше на­шег на­ро­да. Ар­хи­је­реј­ско на­ме­сни­штво пећ­ко са­да је све­де­но са­мо на три све­ште­ни­ка: у Го­ра­ждев­цу, Ис­то­ку и Осо­ја­ни­ма. У на­ред­ном пе­ри­о­ду, гле­да­ћу да отво­ри­мо па­ро­хи­ју у Пе­ћи и за­вр­ши­мо об­но­ву хра­ма у Ђа­ко­ви­ци, где ће­мо уз Бож­ју по­моћ отво­ри­ти де­чан­ски ме­тох. За са­да смо по­че­ли са об­но­вом па­ро­хиј­ског жи­во­та у са­мом гра­ду При­зре­ну. Тре­нут­но има­мо у епар­хи­ји 52 све­ште­ни­ка и пет ђа­ко­на, и на­дам се, ка­ко вре­ме про­ла­зи, да ће­мо има­ти још мла­дих све­ште­ни­ка, ко­ји ће по­мо­ћи да се ин­тен­зи­ви­ра рад са на­ро­дом.

Ис­та­кли сте да су по­вра­так ра­се­ље­ног на­ро­да на Ко­со­во и Ме­то­хи­ју и очу­ва­ње све­ти­ња по­себ­но ва­жна пи­та­ња за цр­кву и др­жа­ву. Има­те ли стра­те­ги­ју за по­вра­так?

– По­вра­так ра­се­ље­них осо­ба ве­о­ма је ва­жан за бу­дућ­ност Ср­ба на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. На­род и све­ти­ње су на­ши глав­ни при­о­ри­те­ти. За­то је за­да­так све­штен­ства ме­ђу на­ро­дом и мо­на­штва у све­ти­ња­ма да ра­де све што је у њи­хо­вој мо­ћи да се одр­же ова два сту­ба срп­ског по­сто­ја­ња на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Кључ за по­вра­так ни­је са­мо без­бед­ност, већ и еко­ном­ски усло­ви. По­ред за­по­сле­ња, мла­дим љу­ди­ма тре­ба­ју усло­ви за шко­ло­ва­ње и ур­ба­на ин­фра­струк­ту­ра. Ве­ће ула­га­ње на­ше др­жа­ве, али и ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це у раз­вој срп­ских сре­ди­на на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји до­при­нео би ства­ра­њу бо­љих усло­ва за жи­вот и оп­ста­нак.

На­жа­лост, пи­та­ње без­бед­но­сти срп­ских све­ти­ња је и по­сле 12 го­ди­на ак­ту­ел­но. Ко­ли­ко КФОР има слу­ха ка­да је за­шти­та у пи­та­њу?

– За са­да КФОР још обез­бе­ђу­је на­ше нај­зна­чај­ни­је и нај­у­гро­же­ни­је све­ти­ње: ма­на­стир Пећ­ка па­три­јар­ши­ја, Де­ча­ни и Де­вич. Без­бед­но­сни усло­ви су и да­ље вр­ло те­шки и си­ту­а­ци­ја је че­сто не­пред­ви­дљи­ва. У КФОР-у са­да има ви­ше раз­у­ме­ва­ња, по­сле на­шег на­сто­ја­ња да обра­зло­жи­мо сво­ју за­бри­ну­тост по­во­дом овог пи­та­ња, и про­цес пре­да­ва­ња за­шти­те на­ших ма­на­сти­ра Ко­сов­ској по­ли­ци­ји до­не­кле је успо­рен.

Ре­ше­ња за прак­тич­на пи­та­ња

Сре­ли сте се са мно­гим зна­чај­ним лич­но­сти­ма свет­ске по­ли­ти­ке. Ка­ко су они раз­у­ме­ли и при­ми­ли ва­ше по­ру­ке?

– Оп­шти ути­сак је да ме­ђу­на­род­ни зва­нич­ни­ци мно­го бо­ље раз­у­ме­ју ин­те­ре­се срп­ског на­ро­да у не­по­сред­ном људ­ском кон­так­ту, без по­ли­ти­ке. Ни­је до­бро да тим љу­ди­ма при­сту­па­мо са огор­че­но­шћу, не зна­ју­ћи кон­крет­но шта же­ли­мо да по­стиг­не­мо. Те­шко је вра­ти­ти сат исто­ри­је не­ко­ли­ко го­ди­на уна­зад и за­то мо­ра­мо да тра­жи­мо ре­ше­ња за прак­тич­на пи­та­ња, а ре­ша­ва­ње по­ли­тич­ких те­ма да пре­пу­сти­мо по­ли­ти­ча­ри­ма.

Сне­жа­на Си­мић

Извор: Епархија РП и КМ

[Зоран]

Епископ Теодосије служио у храму Св. Григорија Богослова у Ливађу

7. Фебруар 2011 - 16:24

Поводом храмовне славе цркве Св. Григорија Богослова у Ливађу код Липљана, Епископ Рашко-призренски Теодосије служио је данас Свету Литургију уз саслужење седам свештенослужитеља. Након читања Јеванђеља Епископ Теодосије беседио је посебно о лику Св. Григорија Богослова, једног од највећих Светих Отаца у историји Цркве, који је својим богословљем проникао у најдубље тајне Свете Тројице. Поменувши да су мошти Св. Григорија пре неколико година враћене Васељенској Патријаршији, Епископ Теодосије је посебно обратио пажњу на тежак положај тамошњих хришћана, који као и Срби на Косову и Метохији живе веома тешко али храбро сведоче своју веру и у свим невољама. У наставку беседе Епископ Теодосије је посебно говорио о важности честог причешћивања Светим Тајнама за које се морамо свакодневно припремати вршењем Божијих заповести.

Након Свете Литургије на којој се причестио посебно већи број деце, Епископ Теодосије је благословио и преломио славски колач који је припремио данашњи домаћин славе Синиша Аксић, који се такође потрудио са свештеницима да се слава храма у Ливађу достојно припреми. За домаћина следеће године јавио се Павле Васић из Грачанице.

ФОТОГАЛЕРИЈА

https://picasaweb.google.com/102202149557496692107/Livadje_070211?authkey=Gv1sRgCJSt55OGmbWJQA#slideshow/5570968263835209234

[Зоран]

Сретење Господње - Епископ Теодосије служио у Грачаници

На празник Сретења Господњег Епископ Рашко-призренски Теодосије служио је Св. Литургију у капели Св. Максима Исповедника у манстиру Грачаници. Владики Теодосију саслуживали су архијерејски намесник приштински протојереј-ставрофор Ранђел Денић, јереји Светислав Трајковић и Саво Шмигић, као и ђакон Бојан Крстић. Након Литургије преломљен је славски колач у част данашњег празника.

Владика Теодосије обратио се присутним верницима беседом у којој је говорио о данашњем празнику нагласивши да сусрет који су старац Симеон и пророчица Ана имали са богомладенцем Христом у јерусалимском храму и ми свакодневно проживљаамо на сваком богослужењу, а посебно на Св. Литургији где се сусрећемо и сједињујемо са Христом Спаситељем у Светој тајни Евхаристије. Читав живот хришпћанинов, рекао је Владика, представља стално сусретање са Господом, али и припрему за онај дан када ћемо Господа гледати лицем у лице насићујући се његове наднебесне славе.

ФОТОГАЛЕРИЈА

https://picasaweb.google.com/102202149557496692107/Gracanica_sretenje_150211?authkey=Gv1sRgCMeA6deBgZazfg#slideshow/5573961329152240130

[Владан]

17. Фебруар 2011

Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије данас је поставио дечанског јеромонаха Илариона (Лупуловића) за вршиоца дужности настојатеља манастира Драганац, недалеко од Гњилана, у Косовском поморављу. На сопствени захтев и због потребе лечења, досадашњи настојатељ манастира јеромонах Кирило (Ђурковић), разрешен је дужности и наставиће и даље да живи и Богу служи у манастиру који је изградио и унапредио од 1997. године када је постављен за настојатеља. Пре примопредаје манастира јутрос су Св. Литургију у храму Св. Арханђела Гаврила отслужили архијерејски намесник гњилански протојереј-ставрофор Драган Којић и јеромонах Иларион. Приликом данашње посете Епископа Теодосија и примопредаје дужности, јеромонах Кирило упознао је Владику Теодосија са грађевинским радовима који су у току у оквиру манастирског комплекса.

Јеромонах Кирило је, иначе, замонашен у манастиру Високи Дечани 1995. године, и на монашки постриг га је привео сам садашњи Владика Теодосије као игуман манастира Дечани. Отац Кирило је веома поштован у поморавском крају и својим духовним трудом и радом на обнови дотада запуштеног манастира, много је учинио да охрабри Србе овог краја да у току рата и тешким послератним годинама остану и опстану на својим огњиштима.

Манастир Драганац посвећен је Св. Архангелу Гаврилу и први пут се помиње у повељи Св. Кнеза Лазара из 1381. године. Нова манастирска црква саграђена је на месту старије између 1865 и 1869. године. Њену градњу помогао је Кнез Михајло даром од 100 дуката како је записано у манастирском летопису. У манастиру је у току друге половине 19. века радила једна од првих српских школа у овом крају, а после Другог светског рата у манастирском старом конаку (који је сада темељно обновљен) било је смештено сиротиште за децу која су изгубила своје родитеље у ратном вихору. Интензивна духовна и материјална обнова манастира почеиње са доласком дечанског монаха Кирила Ђурковића за настојатеља манастира 1997. године.

http://www.eparhija-prizren.com/sites/all/modules/brilliant_gallery/image.php?imgp=L2FsYnVtcy8yMDExL2RyYWdhbmFjXzE3MDIxMS9EU0NfMDI2NS5KUEc=&imgw=165&imgh=110&imgcrop=0

http://www.eparhija-prizren.com/sites/all/modules/brilliant_gallery/image.php?imgp=L2FsYnVtcy8yMDExL2RyYWdhbmFjXzE3MDIxMS9EU0NfMDI0Ny5KUEc=&imgw=165&imgh=110&imgcrop=0