Пророчанства о Господу Исусу Христу

Цвеле1993 · Март 7, 2010

Пошто браћа муслимани слабо познају пророштва из Старог Завета, о Сину Божијем, реших да отворим ову тему.

Пета књига Мојсијева - Поновљени Закони

15. Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,

16. По свему како си искао од Господа Бога својега на Хориву на дан сабора својега говорећи: да више не чујем гласа Господа Бога својега и да више не гледам огња тога великога, да не погинем.

17. Зато ми рече Господ: добро рекоше што рекоше.

18. Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу ријечи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповједим.

19. А ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.

20. Али пророк који би се усудио говорити што у моје име што му ја не заповиједим да говори, или који би говорио у име других богова, таки пророк да се погуби.

21. Ако ли речеш у срцу својем: како ћемо познати ријеч које није Господ рекао?

22. Што би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је ријеч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.

Цвеле1993 · Март 7, 2010

Псалми Давидови

2. Псалам - Прорицање о царству сина Божијега и о побједи над његовијем непријатељима.

1. Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2. Устају цареви земаљски, и књезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.

3. "Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4. Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.

5. Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:

6. "Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој."

7. Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих.

8. Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.

9. Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10. Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11. Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12. Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!

22. Псалам - Страдање и слава праведникова. (Псалам Христов на крсту). Начелнику пјевачком. Кад зора забијели. Псалам Давидов.

1. Боже, Боже мој! зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мојега, од ријечи вике моје?

2. Боже мој! вичем дању, а ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.

3. Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!

4. У тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и ти си их избављао.

5. Тебе призиваше, и спасаваше се; у тебе се уздаше, и не остајаше у срамоти.

6. А ја сам црв, а не човјек; потсмијех људима и руг народу.

7. Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,

8. И говоре: ослонио се на Господа, нека му поможе, нека га избави, ако га милује.

9. Та, ти си ме извадио из утробе; ти си ме умирио на сиси матере моје.

10. За тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје ти си Бог мој.

11. Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.

12. Оптече ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме;

13. Развалише на ме уста своја. Лав је гладан лова и риче.

14. Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

15. Сасуши се као цријеп крјепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

16. Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.

17. Могао бих избројити све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

18. Дијеле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају ждријеб.

19. Али ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.

20. Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.

21. Сачувај ме од уста лавовијех, и од рогова биволових, чувши, избави ме.

22. Казујем име твоје браћи; усред скупштине хвалићу те.

23. Који се бојите Господа, хвалите га. Све сјеме Јаковљево! поштуј га. Бој га се, све сјеме Израиљево!

24. Јер се не оглуши молитве ништега нити је одби; не одврати од њега лица својега, него га услиши кад га зазва.

25. Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завјете своје свршићу пред онима који се њега боје.

26. Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који га траже; живо да буде срце ваше довијека.

27. Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред њим сва племена незнабожачка.

28. Јер је Господње царство; он влада народима.

29. Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред њим ће пасти сви који слазе у прах, који не могу сачувати душе своје у животу.

30. Сјеме ће њихово служити њему. Казиваће се за Господа роду потоњему.

31. Доћи ће, и казиваће правду његову људима његовијем, који ће се родити; јер је он учинио ово.

110. Псалам - Христос вјечни цар и првосвештеник. Давидов псалам.

1. Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима.

2. Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.

3. У дан рата твојега народ је твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, така је у тебе младост твоја.

4. Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довијека по реду Мелхиседекову.

5. Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гњева својега цареве;

6. Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.

7. Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.

Цвеле1993 · Март 7, 2010

Књига пророка Исаије

4. О месијском спасењу.

1. И у оно вријеме седам ће жена ухватити једнога човјека говорећи: свој ћемо хљеб јести и своје ћемо одијело носити, само да се зовемо твојим именом, скини с нас срамоту.

2. У оно вријеме биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљеву.

3. И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму,

4. Кад Господ опере нечистоту кћери Сионских и из Јерусалима очисти крв његову духом који суди и сажиже.

5. Господ ће створити над сваким станом на Гори Сионској и над зборовима њезинијем облак дању с димом и свијетлост пламена огњенога ноћу, јер ће над свом славом бити заклон.

6. И биће колиба, да сјеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда.

9. Месијино рођење, име и царство. Суд Израиљу.

1. Али неће се онако замрачити притијешњена земља као прије кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као послије кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.

2. Народ који ходи у тами видјеће видјело велико, и онима који сједе у земљи гдје је смртни сјен засвијетлиће видјело.

3. Умножио си народ, а нијеси му увеличао радости; али ће се радовати пред тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад дијеле плијен.

4. Јер си сломио јарам у ком вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његова као у дан Мадијански.

5. Јер ће обућа свакога ратника који се бије у граји и одијело у крв уваљано изгорјети и бити храна огњу.

6. Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: дивни, савјетник, Бог силни, отац вјечни, кнез мирни.

7. Без краја ће расти власт и мир на пријестолу Давидову и у царству његову да се уреди и утврди судом и правдом отсада довијека. То ће учинити ревност Господа над војскама.

8. Господ посла ријеч Јакову, и она паде у Израиљу.

9. И знаће сав народ, Јефрем и становници Самаријски, који охоло и поносита срца говоре:

10. Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесана камена; дудови су посјечени, али ћемо ми замијенити кедрима.

11. Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,

12. Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждријети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

13. Јер се народ неће обратити к оному ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.

14. Зато ће одсјећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.

15. Старјешина и угледан човјек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.

16. Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.

17. Зато се Господ неће радовати младићима његовијем, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемјери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

18. Јер ће се разгорјети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.

19. Од гњева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата својега.

20. И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с лијеве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,

21. Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гњев његов, него ће рука његова још бити подигнута.

11. Месија и његово царство мира. Спасење расутијех синова народнијех.

1. Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејева, и изданак из коријена његова изникнуће.

2. И на њему ће почивати дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савјета и силе, дух знања и страха Господњега.

3. И мирисање ће му бити у страху Господњем, а неће судити по виђењу својих очију, нити ће по чувењу својих ушију карати.

4. Него ће по правди судити сиромасима и по правици карати кротке у земљи, и удариће земљу прутом уста својих, и духом усана својих убиће безбожника.

5. И правда ће му бити појас по бедрима, и истина појас по боцима.

6. И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дијете водиће их.

7. И крава и медвједица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во.

8. И дијете које сиса играће се над рупом аспидином, и дијете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске.

9. Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно.

10. И у то ће вријеме за коријен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште његово биће славно.

11. И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа својега, што остане од Асирске и од Мисира и од Патроса и од Етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских.

12. И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расијане Јудине сабраће с четири краја земаљска,

13. И нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истријебиће се; Јефрем неће завидјети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему.

14. Него ће сложно летјети на плећа Филистејима к западу; заједно ће плијенити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни.

15. И Господ ће пресушити залив мора Мисирскога, и махнуће руком својом сврх ријеке са силнијем вјетром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући.

16. И биће пут остатку народа његова, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изиде из земље Мисирске.

42. Слуга Божији (Месија) у својој благости видјело идолопоклоницима и вођ заслијепљена народа.

1. Ево слуге мојега, којега подупирем, избраника мојега, који је мио души мојој; метнућу дух свој на њега, суд народима јављаће.

2. Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас његов по улицама.

3. Трске стучене неће преломити, и свјештила које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

4. Неће му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку његову.

5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

6. Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима;

7. Да отвориш очи слијепцима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами.

8. Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме ни хвале своје ликовима резанијем.

9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам.

10. Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

11. Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора.

12. Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима.

13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

14. Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити.

15. Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

16. И водићу слијепце путем којега нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свијетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

17. Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливенијем: ви сте наши богови.

18. Чујте, глухи; прогледајте, слијепи, да видите.

19. Ко је слијеп осим слуге мојега? и ко је глух као посланик мој којега шаљем? ко је слијеп као савршени? ко је слијеп као слуга Господњи?

20. Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

21. Господу бијаше мио ради правде његове, учини закон великим и славним.

22. А народ је оплијењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плијен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: врати.

23. Ко између вас чује ово и пази и слуша за послије?

24. Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, којему згријешисмо? Јер не хтјеше ходити путовима његовијем нити слушаше закона његова.

25. Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разумје; запали га, али он не мари.

49. Слуга Божији видјело идолопоклоницима и спас Израиљев. Господ тјеши народ свој.

1. Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје.

2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сјену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стријелом, и у тулу својем сакри ме.

3. И рече ми: ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.

4. А ја рекох: узалуд се трудих узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мојега.

5. А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам му слуга, да му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја.

6. И рече ми: мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних видјелом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.

7. Овако вели Господ, избавитељ Израиљев, светац његов, ономе којега презиру, на кога се гади народ, слузи онијех који господаре: цареви ће видјети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је вјеран, ради свеца Израиљева, који те је изабрао.

8. Овако вели Господ: у вријеме милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завјет народу да утврдиш земљу и наслиједиш опустјело нашљедство;

9. Да кажеш сужњима: изидите; онима који су у мраку: покажите се. Они ће покрај путова пасти, и паша ће им бити по свијем високим мјестима.

10. Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора воденијех проводиће их.

11. И све горе своје обратићу у путове, и стазе ће моје бити повишене.

12. Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од сјевера и од запада, и они из земље Синске.

13. Пјевајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утјеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.

14. Али Сион рече: остави ме Господ, и заборави ме Господ.

15. Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.

16. Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.

17. Похитјеће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе.

18. Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свјема њима као накитом заодјенућеш се, и уресићеш се њима као невјеста.

19. Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тијесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.

20. И дјеца коју ћеш имати, пошто си била без дјеце, рећи ће да чујеш: тијесно ми је ово мјесто, помакни се да се могу настанити.

21. А ти ћеш рећи у срцу свом: ко ми их роди, јер бијах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? и ко их отхрани? ето, ја бијах остала сама, а гдје они бијаху?

22. Овако вели Господ Господ: ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донијеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити.

23. И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.

24. Хоће ли се јунаку узети плијен и хоће ли се отети робље праведному?

25. Јер овако говори Господ: и робље јунаку узеће се и плијен јакому отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити;

26. И који ти криво чине, нахранићу их њиховијем месом и опиће се својом крвљу као новијем вином; И познаће свако тијело да сам ја Господ спаситељ твој и избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев.

53. Патња и слава слуге Божијег.

1. Ко вјерова проповиједању нашему, и мишица Господња коме се откри?

2. Јер изниче пред њим као шибљика, и као коријен из сухе земље; не би обличја ни љепоте у њега; и видјесмо га, и не бјеше ништа на очима, чега ради бисмо га пожељели.

3. Презрен бјеше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да га ни за што не узимасмо.

4. А он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи.

5. Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијелисмо.

6. Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на њ безакоње свијех нас.

7. Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нијема пред онијем који је стриже не отвори уста својих.

8. Од тјескобе и од суда узе се, а род његов ко ће исказати? јер се истрже из земље живијех и за пријеступе народа мојега би рањен.

9. Одредише му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатијем, јер не учини неправде, нити се нађе пријевара у устима његовијем.

10. Али Господу би воља да га бије, и даде га на муке; кад положи душу своју у принос за гријех, видјеће натражје, продуљиће дане, и што је Господу угодно напредоваће његовом руком.

11. Видјеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова.

12. Зато ћу му дати дио за многе, и са силнима ће дијелити плијен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи гријехе многих, и за злочинце се моли.