И погибије деце су биле „колатерална штета”

[Guest ja]

И погибије деце су биле „колатерална штета”

Током бомбардовања НАТО-а, у својим домовима, двориштима или избегличким колонама настрадало је 81 дете

Живојин Алексић (Фото Ж. Јовановић)

... Па тада смо ми хтеле да правимо колаче, моја сестра Јуца, то смо хтеле да буде за тату... Онда смо ми кренули да купимо нешто за те колаче... Моја сестра и ја смо биле позади, а сестра Јуца и Оља и Мирко били напред, кренули су да пређу мост у Мурину. И онда је долетела та бомба и они су погинули... Сахранили су их тамо на гробљу...

Овако је пре десет година, тада седмогодишња, Теодора испричала судском вештаку како су за време НАТО агресије погинули њена рођена сестра, сестра од тетке и друг на мосту у Мурину 30. априла 1999. године. Од 24. марта, када је почело НАТО бомбардовање, па наредних 78 дана, укупно је убијено 81 дете. Тачно пре једне деценије у Србији деца су страдала у својим домовима, у двориштима, аутобусима, возовима, на пашњацима док су чувала стоку...  За њихову смрт нико није одговарао, цивилне жртве тада је НАТО оправдавао злогласним термином „колатерална штета”.

– Читамо у медијима да је, због деликта студента Миладина Ковачевића, у Америци исплаћена накнада оштећеној жртви у износу од 900.000 долара. Целокупно јавно мњење САД једва се смирило, пошто је то обештећење плаћено. Претило се и санкцијама... А шта ћемо ми да кажемо? Како наша јавност да се смири због 81 убијеног детета? – пита се Живојин Алексић, криминалиста и професор на Правном факултету у Београду.

Алексић је и рецензент књиге докумената „Деца оптужују”, коју је издала Југословенска комисија за сарадњу са Уницефом 2000. године, а говори о деци убијеној током бомбардовања. Исту књигу југословенски Комитет за злочине предао је Хашком трибуналу.

– Имао сам ту част и тугу да будем рецензент ове књиге, коју је приредио сада покојни Илија Симић. Ово је најтужнија рецензију у мојој научној каријери, зато што ова књига, о којој је реч, представља крик и вапај за правдом и обештећењем – истиче Алексић.

У књизи налазимо списак убијене деце, њихове податке, фотографије из породичног албума, али и фотографије лешева... Све су то потресне приче и слике које се тешко заборављају. Рецимо, најмлађе убијено дете имало је између три и четири месеца. Страдало је на путу Призрен – Сува Река приликом бомбардовања колоне албанских цивила. У тој колони погинуло је укупно 23 детета.

– По свим правилима кривичног поступка, обављени су увиђаји и  обдукције. Погибије деце су током бомбардовања 1999. године документоване, а прикупљени докази правно валидни –  каже Алексић.

В. Дугалић

[објављено: 02/06/2009]

   

пошаљите коментар | погледајте коментаре (13)

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/I-pogibije-dece-su-bile-kolateralna-shteta.sr.html