CDU: 70 godina stabilnosti i kontinuiteta

[Marjanovic]

Na samom početku su ih smatrali za „hrišćanske marksiste“. Danas je, međutim, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) nešto sasvim drugo. Stranka Angele Merkel slavi 70. rođendan i to je prilika za kratki rezime.

Šta sve Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) u poslednjih 70 godine sve nisu prebacivali: da je suviše katolička, da u njoj ne vlada pluralizam mišljenja, da se radi o „klubu starijih muškaraca“… Međutim, zadnje vreme se štošta promenilo. Od ujedinjenja Nemačke stranka je postala „protestantskija“, zahvaljujući Nemcima s istoka. I sa ženskom kvotom stvari stoje nešto bolje i to opet zahvaljujući nekome s istoka – Angeli Merkel.

U svakom slučaju, CDU je sebe uvek sagledavala kao modernu stranku, koju podjednako vole i preduzetnici i srednja klasa i obični radnici. CDU sebe isto tako doživljava kao stranku oslobođenu bilo kakve ideologije – stranku u koju se može pouzdati, koja ne voli promene, a pogotovo ne radikalne.

Protiv podela: izborni plakat CDU iz 1949.

Flert sa socijalizmom

Ipak, kako za Dojče vele kaže politikolog Jirgen V. Falter, Hrišćansko-demokratska unija nije uvek bila sinonim za kolotečinu i status kvo. Na početku je bilo donekle drugačije. „Mi predstavljamo hrišćanski socijalizam koji međutim nema veze s pogrešnim kolektivističkim zadavanjem ciljeva“, glasi rečenica za koju danas malo ko može da poveruje da se nekada nalazila u programu CDU. Ali ta rečenica, kao i mnoge druge koje danas zvuče kao da potiču iz programa levo-radikalnih stranaka, poput zahteva za podržavljenjem velikih delova važnih industrijskih grana, sastavni su deo tzv. „Kelnskih smernica“, prvog programa hrišćanskih demokrata.

Dolaskom Konrada Adenauera na čelo stranke naglo je prekinuto flertovanje sa socijalizmom. Tome nije doprinelo samo Adenauerovo pragmatično zalaganje za tržišnu privredu, već i iskustva iz „sovjetske zone“ tj. Istočne Nemačke, gde se pod krinkom socijalizma narod u stvari sistematski tlačio. Nakon 1949. i osnivanja Savezne Republike Nemačke, rodila se i ideja o nemačkom modelu socijalne tržišne privrede koji je Nemačkoj, a time i CDU koja je svih tih godina bila na vlasti, obezbedio nezapamćen uzlet.

Transformacija stranke

„Stari“ Adenauer i njegov politički naslednik Kol

Pored šefa stranke i dugogodišnjeg kancelara Konrada Adenauera, za uspeh Nemačke i CDU najzaslužniji je Adenauerov ministar privrede i kasnije i sam kancelar Ludvig Erhard. Promena se događala i na konfesionalnom polju. U početku pretežno katolički, CDU se u prvim godinama otvorio i protestantskom bloku (koji se, geografski gledano, nalazi uglavnom na severnom i istočnom delu zemlje). Ipak, CDU je desenijama ostala stranka koja sa sobom nosi katolički prizvuk i to pre svega zahvaljujući neprikosnovenom vladaru prve faze Hrišćansko-demokratske unije Konradu Adenaueru. On je stranku držao na stabilnom, prozapadnom kursu, negujući pre svega dobre odnose sa SAD. Popularnost u narodu stekao je i zalaganjem za povratak hiljada nemačkih ratnih zarobljenika iz sovjetskog zarobljeništva. Idejama iz Moskve po kojima je Nemačka trebalo da postane neutralna zona, nije preterano verovao čime je u neku ruku i zapečatio podelu Nemačke koja je trajala sve do kraja osamdesetih godina.

Stranka kontinuiteta

Uprkos tome, Hrišćansko-demokratska unija uspela je da i ujedinjenje dveju nemačkih republika pripiše na listu svojih zasluga i to pre svega zahvaljujući drugom dugovečnom kancelaru u istoriji CDU-ovih moćnih političara – Helmutu Kolu. Zahvaljujući činjenici da je dobro iskoristio istorijski trenutak (unutrašnju slabost, kako DDR-a, tako i Sovjetskog Saveza) u istoriju je kao rušilac nemačko-nemačke gvozdene zavese ušao Helmut Kol a ne socijaldemokratski kancelar Vili Brant sa svojom politikom otopljavanja odnosa sa Istokom. Helmut Kol, pritom, u početku nije važio kao političar prve klase. Često potcenjivan kao provincijalac, Kol se ipak na kormilu CDU i Nemačke zadržao duže nego bilo koji političar pre njega.

Ne sasvim „narodska“, ali uvek u blizini običnih ljudi: Angela Merkel u maju 2015.

Na tom dvostrukom kormilu, smenila ga je dijametralno suprotna političarka: istočnonemačka fizičarka protestantskih korijena Angela Merkel koju, kao i njenog prethodnika, elita u početku nije shvatala suviše ozbiljno. Iako drugačijim stilom, Merkel CDU vodi sigurnom rukom i bezpogovorno. Sve potencijalne protivnike Angela Merkel spretno uklanja s političkog puta. Mnogi zato i danas kritikuju politiku rukovođenja Hršćansko-demokratskom unijom u kojoj nema mnogo mesta za pluralizam. A sama stranka i na svoj 70. rođendan mnogo energije ulaže u kontinuitet i stabilnost. To dokazuje i činjenica da je CDU svoj jubilej dočekala sa relativno malo političkih lidera, za razliku od drugih stranaka koje su predsednike menjale kao na traci. U tomu se dobro odslikava i želja Hrišćansko-demokratske unije u istoriju uđe kao stranka stabilnosti i kontinuiteta, a ne stranka revolucija i promena.

 

http://www.dw.com/sr/cdu-70-godina-stabilnosti-i-kontinuiteta/a-18543065

 

 

[Ћириличар]

1949-1969 CDU/CSU ( Konrad Adenauer )

1969-1983 SPD/FDP ( Willy Brandt )

1983-1998 CDU/CSU ( Helmut Kohl )

1998-2005 SPD/Grune ( Gerhard Šreder )

2005- (...) CDU/CSU ( Angela Merkel )

 

Странка је преко 40 година укупно на власти. Невјероватно.

[Marjanovic]

Њена сестринска странка Хришћанско-социјална унија Баварске је од 1957. године до данас на власти у Баварској. Од 1962 до 2008. године је имала апсолутну већину заступника у баварском парламенту. Практично је најуспешнија странка у Европи. 

[Manolis]

 

 

Kao da kaže: "Evo šta će biti s Grčkom ako ne vrne pare!" 

 

Anschluss!