Najumnijoj Srpkinji ni za grob se ne zna

[Juanito]

NEOBIČNA SUDBINA KSENIJE ATANASIJEVIĆ, PRVE NAŠE ŽENE DOKTORA NAUKA

Najumnijoj Srpkinji ni za grob se ne zna

 

Ksenija Atanasijević (1894-1981), prva žena doktor nauka na Beogradskom univerzitetu, danas je skoro potpuno zaboravljena, a ne zna joj se čak ni grob...

 

 

I pored naučne reputacije, Ksenija Atanasijević na skoro svakom koraku nailazila je na osporavanja, smicalice i intrige. Iako je u doba kada je Ksenija bila u zenitu naučnog rada Srbija snažno grabila ka evropskim vrednostima, položaj žena i dalje je bio težak. Ona je to na svojoj koži najbolje osetila. Postala je prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu i prva koja je predavala na visokoškolskoj ustanovi u Kraljevini SHS.

 

- Za vreme studija čiste filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, njen harizmatični profesor Branislav Petronijević zadivljen je njenim intelektualnim mogućnostima. “Izgleda da ću biti postavljena za Braninog asistenta”, beleži u intimni dnevnik. Ali Ksenija već tada zapaža: “Brana ne trpi originalnost, i želeo bi da mislim potpuno kao on” - kaže Ljiljana Vuletić, autorka monografije „Život i misao Ksenije Atanasijević“.

 

Diplomirala je 1920, ali je njen uspeh pokušala da umanji beogradska čaršija, šireći intrigu o sentimentalnoj vezi profesora i studentkinje. Imala je 28 godina kada je doktorirala, a ubrzo je profesor Petronijević predlaže za docentkinju. Međutim, za većinu nastavnika bilo je nezamislivo da imaju mladu devojku za koleginicu. Odluku je čekala dve godine, a za to vreme je predavala i kao profesorka gimnazija u Nišu i Beogradu. Konačno, u tridesetoj postaje prva docentkinja u Kraljevini SHS, na Filozofskom fakultetu za predmet istorija klasične filozofije. Kad se prvi put pojavila na fakultetskoj sednici, etnolog dr Tihomir Đorđević dočekao ju je rečima: „Čestitam vam, gospođice, ušli ste u pakao!”

 

 

Ksenijina predavanja bila su omiljena, bila je uzor devojkama, ali je i dalje nailazila na osporavanja mnogih profesora koji nisu mogli da prihvate ženu kao ravnopravnu njima. Protivnik koji nije birao sredstva bio je kolega sa katedre Nikola Popović, čije je radove Ksenija još ranije kritikovala. Atanasijevićevu jednoglasno biraju 1928. za vanrednu profesorku, ali se tada obračun sa njom još žešće nastavlja. Izbor se dovodi u pitanje zbog optužbe profesora arheologije Miloja Vasića za plagijat.

 

- Ne za plagijat u doktorskoj disertaciji, niti u 215 radova, koliko ih je do tada već objavila, nego u tri popularna predavanja! Inspirator je profesor Branislav Petronijević, čiju je osvetoljubivost izazvala jer nije ispunila njegova očekivanja da će mu biti senka ili sluga - dodaje Vuletićeva.

 

Iako plagijat nikada nije dokazan, Ksenija je 1936. godine podnela ostavku i praktično završila svoju akademsku karijeru. 

 

 

Preživela rat i komunizam

 

Uoči Drugog svetskog rata, Ksenija dobija ponudu da ode u Ameriku. Ne prihvata je. Tokom okupacije povlači se iz javnog života. Preživela je hapšenje Gestapoa 1942, a po završetku rata žigosana je kao reakcionarka, a dela su joj stavljena na indeks zabranjenih knjiga. Tek 1952. skinuta je ta zabrana, a Ksenija počinje da objavljuje i da predaje. Radila je u Univerzitetskoj i Narodnoj biblioteci i dočekala penziju. Bila je udata za dr Milana Markovića, ali nije imala dece. Umrla je 1981. u 88. godini. Sahranjena je na Novom groblju u porodičnoj grobnici. Kako nije imala potomaka, niko nije plaćao zakupninu grobnog mesta, a uprava groblja nije se obazirala na činjenicu da se radi o grobu jedne od najumnijih Srpkinja. Grobnica je krajem osamdesetih prekopana i prodata. Ime Ksenije Atanasijević danas nosi jedna slepa ulica u beogradskom naselju Mirijevo.

 

 

Optužena zbog Grola

 

Optužena da je uticala na svog prijatelja Milana Grola da podnese ostavku na mesto potpredsednika koalicione vlade Tito-Šubašić, Atanasijevićeva je uhapšena i u zatvoru je ostala od 25. aprila do 17. maja 1946. Kasnije je rekla da je iza bizarne optužbe bio dr Dušan Nedeljković, koji joj nikada nije oprostio što je u Parizu 1921, u vreme kada je pisala doktorsku tezu, odbila njegovu ponudu za saradnju sa boljševičkim agitatorima. Dr Nedeljković bio je predsednik Komisije za ispitivanje ratnih zločina i za Kseniju je tražio smrtnu kaznu. Nije streljana zato što su je pojedinci u političkom vrhu branili, podsećajući da je bila istaknuti borac protiv fašizma i da nije potpisala Nedićev apel srpskom narodu protiv komunista.

 

I Milanković se čudio

 

Odbrana doktorske teze „Brunovo učenje o najmanjem“ bila je prvorazredni događaj. U monografiji „Život i misao Ksenije Atanasijević“ navodi se svedočenje dr Đorđa Vida Tomaševića o bizarnoj atmosferi koja je vladala: „Neki od članova komisije, neuvereni da bi, uprkos njenom izvrsnom poznavanju klasične filologije, Ksenija Atanasijević mogla da rešava i teške probleme više matematike, dali su joj jedan neobičan zadatak iz geometrije. Kada ga je ona na tabli rešila s lakoćom i elegancijom, jedan od članova komisije, u kojoj je bio i dr Milutin Milanković, zabezeknuto se upitao: “Verujete li vi, dragi kolega, da je sve u redu sa hormonima ove mlade dame?“

 

Izvor