Заоставштина Виктора Бубња предата Војсци Србије

[Милан Ракић]

Марија и Виктор Бубањ, унука и унук генерал-пуковника Виктора Бубња, одлучили су да део богате заоставштине свог деде дарују Војсци Србије и тиме омогуће да униформе, одликовања, фотографије и други предмети који сведоче о лику и делу Виктора Бубња буду изложени у Музеју Југословенског Ратног ваздухопловства и доступни јавности.  

 

Тим поводом њих је данас примио начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

 

Разговору су присуствовали и командант Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-мајор Ранко Живак, начелник Управе за људске ресурсе бригадни генерал Стојан Коњиковац и капетан фрегате Душко Жујовић из Одељења за цивилно-војну сарадњу.

Виктор Бубањ (1918-1972) био је генерал-пуковник ЈНА и народни херој. У току богате војне каријере обављао је бројне дужности од пилота-ловца до команданта РВ и ПВО (1964-1970) и начелника Генералштаба (1970-1972), а његово име везује се за период најдинамичнијег развоја Ратног ваздухопловства. Одликован је бројним југословенским и страним одликовањима. 

 

МОРС

[Милан Ракић]

Иначе, генерал Бубањ је остао у сећању старијие гарде ваздухопловаца, као један од најспособнијих команданата РВ и ПВО и једини је "плавац" који је био Начелник Генералштаба наше војске... (ако не рачунамо Милутина Недића и Душана Симовића који су изворно школавани као пешадинац и артиљерац, односно Љубишу Јокића који је кретко време био НГШ за време раздвајања Србије и Црне Горе)...

 

Генерал-пуковник ВИКТОР БУБАЊ 

пилот

(1965 - 1970)

 

 

Виктор Бубањ је рођен 3. децембра 1918. године у месту Фужине код Ријеке. Основну школу завршио је у Делницама, а грађевински одсек Средње техничке школе у Загребу 1937. године. Као грађевински техничар радио је на изградњи путева и хидро-елекране Винодол. Члан СКОЈ-а је од 1936., а КПЈ од 1939. године. 

 

Крајем 1940. године завршио је Школу резервних официра пилота у Панчеву, и у саставу извиђачке ескадриле учествовао је у априлском рату 1941. године. Учесник је НОР-а од 1941. године, ратује у Горском Котару, Лики и Кордуну као командант бригаде. Марта 1944. године са омладинским батаљоном одлази на школовање у Совјетски Савез. Обучавао се за пилота ловца у Краснодару. Првог маја 1945. године постављен је за политичког комесара 245. ловачког ваздухопловног пука, који је касније прелетео у ослообођену Југославију. 

 

Убрзо је постао командант ваздухопловне дивизије, а у јесен 1946. године постављен је на дужност Начелника штаба Команде ЈРВ. Завршио је Вишу војну академију. Обављао је дужност начелника оперативно-штабне управе Команде РВ и ПВО; био је командант Петог ваздухопловног корпуса у Загребу и Трећег ваздухопловног корпуса. Од 1962. године је помоћник команданта РВ и ПВО за позадину. 

 

Први официрски чин добио је 1943. године, од 1944. је потпуковник, 1946. пуковник, 1949. генерал-мајор, 1955.  генерал-потпуквоник, а 1965. генерал-пуковник. За Команданта РВ и ПВО и уједно помоћника ДСНО-ССНО за РВ и ПВО постављен је 30. априла 1965. године, и на тој дужности је био до 5. јануара 1970. године,  када је постављен за Начелника Генералштаба ЈНА. 

 

Био је члан Савета народне одбране Председништва СФРЈ.  Носилац је Партизанске споменице, Ордена народног хероја и бројних других одликовања. Бавио се теоретским радом из области војних наука, објавио је књиге: “Човек у простору”, “Трећа димензија рата” и “Доктрина побједе”.

 

Умро је 15. октобра 1972. године, на дужности. Сахрањен је у Алеји велика на Новом гробљу у Београду.

 

https://www.pouke.org/forum/topic/29415-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-1912-%D0%BF%D0%B0-%D0%B4%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D0%B0%D0%BD/page-2#entry950816