Од челика тврђе десет милиона пута

[Guest ja]

Астрофизика

Од челика тврђе десет милиона пута

Нема ничег гушћег, ни чвршћег у космосу од неутронске звезде, остатка веома масивне „космичке креснице” која је истрошила своје нуклеарно гориво и сабила се у саму себе. Једна кашичица материје на Земљи би тежила сто милиона тона!

Неутронска звезда

Да ли сте икад запитали шта ли је то тврђе и од најтврђег?

Уколико сте помислили на челик, сместа га заборавите иако ће нам послужити да бисмо упоредили тврдоћу.

Завирујући на Земљи у најскривеније тајне далеког космоса, научници су недавно стигли до одгонетке. У опонашању својстава омотача неутронске звезде на суперкомпјутеру установили су да је то сада најгушћа и најтврђа позната твар (материја). Неутронске звезде настају када крупне (масивне) звезде, што није случај с нашим Сунцем, истроше своје нуклеарно гориво и сажму се у себе саме. Само у Млечном путу их има на милионе.

Толико згуснута да су, чак, испупчења величине планине на површини у стању да савију само простор-време! Слична појава у већим размерама и суровијим условима уочена је, ако се сећате, у „црним рупама” из којих ни светлост не може да умакне, због чега су тако назване.

Хоће ли звезде које су окончале исијавање светлости пружити астрофизичарима нови увид у недокучена космичка збивања – гравитационе таласе?

У секунди 700 пута

Одраније је знано да се неутронске звезде одликују изузетно великом густином. Как се, у ствари, обична кресниц преобрати у толико густо и чврсто небеско тело?

Када дивовска звезда (малтене један и по пута веће масе од Сунца) сагори (истроши) властите залихе нуклеарног горива, не може више да се одупре снажним гравитационим силама које је сабију на величину астероида (двадесетак километара у пречнику). Кашичица тог материјала на нашој планети тежила би сто милиона тона! А пре тога главнина масе се распрши на све стране у оријашком распрснућу (експлозија) које се назива – супернова. Преостали састојци који представљају огромне количине материје збију се у размере маленог тела (у поређењу с пређашњим) које наставља убрзано да се окреће само око себе – готово 700 пута у секунди!

Али до сада није успео да измери колико је то чврсто.

Двојица истраживача Чарлс Хоровиц (теоријски астрофизичар), са Универзитета Индијана, и Каи Кадау (проучавалац материјала), из Националне лабораторије Лос Аламос, дочарали су у рачунару састојке неутронске звезде у атомским размерама (12 милиона честица!), узимајућу у обзир џиновску гравитацију којој су изложени. Своја налаз обелоданили су, управо, у угледном чаопису „Физикал ривју летерс”.

И да вас више не држимо у неизвесности: израчунали су да је омотач (кора) неутронске звезде, најмање, десет милиона пута чвршћа од најтврђег челика за који знамо. Очигледно је да у необичној „космичкој чигри” (рекли смо да се врти укруг веома брзо) царују страховито јаке електромагнетске силе.

Нарушени простор-време

Чиме се такво виђење поткрепљује? Изливима гама-зрака из магнетара, врстом неутронских звезда с најснажнијим магнетским пољем, који с времена на време у незамисливом звездотресу (звездином потресу) поцепају толико чврст и густ омотач. Коначни подаци сведоче да је једино изузетно тврда покорица може извесно време да зароби огромну енергију унутар неутронске звезде.

Намеће се још једно запажање: невероватна чврстина допушта да се на површини уобличе испупчења велика као планина, а снажна попут наше Земље. На неутронској звезди која се бесомучно обрће око себе таква уздигнућа нарушавају ткање простор-времена у толикој мери да се стварају – гравитациони таласи.

Први их предвидео Алберт Ајнштајн најавиши да су то прекиди (или поремећаји) који избијају из ткања простор-времена, путујући готово брзином светлости и растежући сваки атом на својем путу. И тако настају закривљења из којих материја није у стању да умакне.

Минулих година у космос су послате летелице са мерачима који би требало да измере гравитационе таласа, али су они и даље неухватљиви. Можда ће најновији прорачуни Чарлса Хоровица и Каиа Кадауа помоћи да, најзад, буду забележени, јер дотично истраживање показује да неутронске звезде израчују стотинама пута више енергије у гравитационим таласима нешто што се претпостављало.

Је ли то пречица која ће их довести до коначног одговора?

Станко Стојиљковић

[објављено: 23/05/2009]

   

пошаљите коментар | погледајте коментаре (1)

Повезани текстови

Нојев потоп на ушћу Дунава

Мањак сунца боли

Водоник избели косу

Никл поспешио бујање живота

Предвидео воду на Марсу

Српкиња крпи ослабела срца

Нестају жене уског струка

Смртоносни плес

Мушкост у јајима

http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Nauka/Od-chelika-tvrdje-deset-miliona-puta.sr.html