Бајрам Халити: О значају превода епа Рамајане на ромски језик

[коЖељ њацИ]

O ZNAČAJU PREVODA EPA RAMAJANE NA ROMSKOM JEZIKU PREVODIOCA PROF IBRAHIMA OSMANIJA

 

 

Jedan među najvećim epovima na svetu dobio je i svoje romsko izdanje. U uobičajeno skraćenoj verziji i proznom prevodu profesora – Ibrahima Osmanija – najznačajnije delo klasične indijske književnosti i temeljno delo svetske književnosti i kulture konačno je u reprezentativnom obliku dostupno i romskim čitaocima.

Vekovni progoni, diskriminacija, i nevolje Roma, učinili su da ovaj pačenički narod ostane izvan osnovnih ljudskih prava, a da se ne govori izvan kulturnih i društveno-ekonomskih kretanja evropskih civilizacija.

Na takozvane velike jezike, kao što je poznato, odavno su se počela prevoditi ne samo značajna prozna dela nego i stihovi drugih naroda. Toga je bilo i pre renesanse, u antička i srednjovekovna vremena, a posle još i više. Toga je naročito mnogo bilo od epohe romantizma do danas. U ovom poslednjem razdoblju pojavili su se pored mnogih posebnih prevoda pojedinih dela i mnogi zbornici izabrane prevedene proze, ili stihova, ili i proze i stihova zajedno svih vremena i mnogobrojnih naroda.

Na tome poslu kod Roma zbog naše mučne prošlosti i opšte zrelosti tek ima da se radi. Običan naš čitalac, koji ne vlada ni jednim stranim jezikom, u situaciji je da ne može znati ne samo za mnoge istorijske i verske knjige.

I danas na pragu Trećeg milenijuma, na našem jeziku nema u mnogo većem broju raznih zbornika ili antologija pripovedaka, eseja i svih drugih vrsta književnosti pojedinih naroda, pojedinih epoha, više naroda, više epoha).

Nedovoljni su ne samo zbornici poezije ovoga ili onoga stranoga naroda nego i zbirke izabranih pesama ovoga ili onoga stranoga pesnika.

Na pitanje zašto je to tako uvek se čuje jedan te isti odgovor nema prevodilaca. Njih, odista, odveć malo ima.

Po sebi se razume da je važnije od svega stvoriti tu osnovnu kulturnu potrebu koje danas nema u toj meri da bi podsticala i prevodioce i izdavače. To mora da bude posao škole u prvom redu, ali i časopisa, listova, izdavačkih kuća, svakog kulturnog čoveka.

Kultura jednog naroda podiže se utoliko brže ukoliko taj narod svestranije i dublje poznaje kulturne tekovine koje stvaraju i koje su već stvorili drugi narodi. A književnost je jedna od najvićih tekovina u oblasti duhovne kulture.

U njoj su kondezovane ogromne umne i emocionalne snage pojedinih naroda i čitavog čovečanstva, jer dobri književni naslovi izražavaju ne samo sebe nego i druge ljude u granicama i van granica svoje zemlje, pa čak i one van svoga vremena.

Zbog svega toga nameće se, kao veoma važno, pitanje izbora. Ono zahteva naročitu pažnju i u takvim uslovima kad postoje mnogi i odlični prevodi, jer je vanredno teško između mnogih književnih naslova izabrati nekoliko desetina najboljih.

Naš izbor je zahvaljujući našem veoma vrednom pregaocu profesoru Ibrahimu, izbor prevoda epskog značaja pre svega "Ep Ramajana”.

Indija je zemlja stare civilizacije. Najstariji stanovnici bili su Dravidi, čiju kulturu poznajemo uglavnom na osnovu iskopina (Mohendjo Daro). Te islopine nam otkrivaju da su Dravidi bili prvi zemljoradnici u Indiji i da su već u periodu od 6000 do 4000. godine p. n. e. imali znanu kulturu (gradovi, zanati, pismenost). Oko 2000. godine, p. n. e. počeli su sa severa da prodiru osvajači koji su sebe nazivali Arijci (plemeniti, vladajući). Borbe Arijaca i Dravida trajale su duže od hiljadu godina, i završile su se oko 900. p. n. e. porazom Dravida i njihovim povlačenjem na krajnji jug Indije i na Cejlon. O ovim borbama nema pouzdanih istorijskih dokumenata, o njima govore samo legende, sačuvane u arijevskim verskim knjigama, u Vedama, a kasnije u spevovima Mahabharata i Ramajana, pisanim na sanskritu.

U tom periodu ljudi su bili organizovani u plemenske saveze. Ekonomsko snaženje i jačanje kraljevske moći dovode do podele društava na četiri kaste; od kojih prost narod, najniža kasta, treba da služi ostalima. Bogatstvo Indije (začini, zlato, slonova kost, drago kamenje) privlačilo je osvajače još u starom veku. Persijski car Darije I uspeo je oko 516. p. n. e. da osvoji Pandžab, porečje Inda, a Aleksandar Makedonski prodire čak u porečje Ganga (327-325 p. n. e). Prodiranje osvajača dovodi do pokreta protiv stranaca i najzad do ujedinjenja severne Indije u močno carstvo Magadha (IV. vek p. n. e.). Najvažnije ličnosti prve veće indijske države bili su carevi Čandragupta (321-296 p. n. e.) i Ašoka ( 273- 232. p. n. e.), čiji je raskošan dvor u prestonici Pataliputri izazivao divljenje savremenika. Niže kaste bile su surovo eksploatisane, pa su zato često podizani ustanci.

Prevoženi su, na primer, galijama od Persijskog zaliva. Odatle su, kao robovi, razaslani po Persiji, da bi kasnije usmeravani i prema obalama Afrike i Evrope, ali i prema Avganistanu i današnjem Taškentu, zatim preko Bosfora za Balkan. Po mišljenju Naika Ranđita, od savremenih grupa Roma koji i danas u mnogoljudnoj Indiji žive kao starosedeoci, Banđarasi su najsrodniji sa Romima koji su rastureni po svetu. Utvrđeno je da je Banđara jedna od najvećih grupa Roma u Indiji. Rastureni su po čitavoj Indiji (u 21 državi) i njihov broj se procenjuje na oko 60 miliona.

Pomenuti događaji omogućuju da se bar u izvesnoj meri naslute uzroci i razlozi zašto su Romi napustili Indiju. Naime, na osnovu dosadašnjih saznanja, moglo bi se reći da je romska zajednica nastala ujedinjavanjem više plemena, različitih dijalekata, pa i rasa. Zajednica je, najverovatnije, ime dobila po Rami, legendarnom junaku epa Ramajana, a njeni pripadnici, različitog kastinskog porekla, postali su ,,Ramina deca”. Kao Ramina deca, ,,Romane ćhave” – Romi su stigli i u evropske zemlje. O tome svedoče zapisi hroničara, naučna istraživanja, umetnička dela, itd.

Valmikijev ep Ramajana u suštini je epsko delo i nije onako raznolikog karaktera kao Mahbaharata. Njegov heroj Rama, obrazac vrline, uzor savršenstva, predstavlja otelovljavanje Višnua, koji je uzeo zemaljski oblik radi suzbijanja zla I širenja vrline. Ono što je prvobitno bilo epska pesma prerađeno je u vaišnavističku raspravu. Ono nijetoliko opte po svom obliku kao Mahabharata. Međutim, možemo u njemu razlikovati dva stupnja, raniju epsku fazu I kasnije religiozno doterivanje. Ako uzmemo u obzir II-VI knjige Ramajane, a izostavimo I I VII za koje se dopušta da su docniji dodatak, videćemo da je glavni sadržaj epa sekularistički.

Rama je samo dobar I veliki čovek, velikodušni heroj, koji je iskoristio usluge urođeničkih plemena da bi civilizovao jug, a nije Višnuov avatar.Religija koju on izražava čisto je politeistička i eksternalistička.

U pogledu filozofije i religije Ramajana ima manji značaj nego Mahabharata, iako pruža bolju sliku o običajima I verovanjima svoga vremena. Katkad je je posnmatraju kao protest protiv budističkog monasticizma, pošto veliča porodične vrline I iynosi da nije potrebno odreći se domaćeg života radi postizanja slobode.

Ramajana je u pogledu dužine četiri puta kraća od Mahabharate (sadrži oko 24.000 deseteraca), ali je popularna gotovo koliko i Bhagavad-Gita. Ramajanu je sastavio mudrac Valmiki oko 1000 godine pre nove ere, ali je od prvobitne verzije malo sačuvano. Ep koji danas imamo znatno je mlađi od Mahbharate. Dok su ličnosti u Mahbharati rođene da budu ratni heroji, konflikti u Ramajani su ograničeni na porodične razmirice. Ramajana je prilično homogena celina koja ima svoju kulminacionu tačku događanja. Moral koji zastupaju Rama i Sita, kao i Ramina braća, isto je toliko ozbiljan problem kao i rat koji je bio nametnut Rami. ,,Otmica Site i Ramini napori da je vrati daju epu romantične kvalitete koji, donekle, nedostaju Mahabharati.

Pretpostavlja se da je Ramajana u najstarijem obliku starija od Mahabharate, dok se kratke price o Rami mogu naći u Mahabharati. Izgleda da je jedan oblik Ramajane postojao u doba ranog budizma, jer se poeme o Rami i Siti pominju u Đatakama.

Princa Ramu, naslednika prestola, krase lepota i pamet. U dvoboju s najsnažnijim mladićima stekao je ruku lepotice i princeze Site. Medjutim, mlada žena ostarelog Raminog oca naterala je svog muža da promeni prvobitnu odluku i za naslednika odredi njenog sina Bharatu, a ne Ramu. Ogorčen, Rama sa Sitom i svojim omiljenim bratom Lakšmanom napušta očev dom i odlazi u šumu. Njegov otac umire od tuge za njim. Bharata ne sme da prihvati krunu i presto, te moli Ramu da se vrati, ali je ovaj neumoljiv, jer otac nije, pre smrti, izmenio svoju odluku. A u šumi gde žive Rama, Sita i Lakšman javlja se demonska lepotica i trudi se da zavede lepog Ramu. Ona u tome ne uspeva, pa u gnevu poziva svog brata Ravanu da se osveti Rami. Stoga demon Ravana, poznat po tome što muči ljude i bogove, otima i odvodi Situ. Sita čvrsto odbacuje Ravanu u njegovom nastojanju da je osvoji. Rama i Lakšman polaze u potragu za njom, njima u tome pomažu životinje i duhovi, a najviše Hanuman, sin majmunice i boga vetra. Najveći deo epa zauzima Ramin pohod na ostrvo Lanku gde živi Ravana. Posle mnogo teškoća i peripetija, Rama nalazi i ubija Ravanu, i ponovo dobija Situ. Zatim se vraća u svoje carstvo i Bharata mu predaje presto.

Medjutim, tu nastaju novi problemi u vezi sa Sitom. Da bi otklonila sumnje naroda da je bila neverna svom mužu dok je bila u zarobljeništvu kod Ravane, Sita se javno samospaljuje, ali je plamen ne sagoreva, što je dokaz njene nevinosti. Kako narod i dalje sumnja u njenu vernost, «jer nju su bar dodirivale demonske ruke», ona je primorana da napusti Ramu. U odvojenosti, ona radja sinove-blizance. Kako narod i dalje traži dokaze njene nevinosti, Sita se, slomljenog srca zbog sumnji kojima je izložena, kune po ko zna koji put da je bila i ostala verna, i traži smrt («Ako istinski svom mužu sam dokazala da sam odana žena, majko Zemljo, oslobodi me bremena ovoga života»), kao nagradu za svoju vernost pred svim iskušenjima. Zemlja se onda otvara, i u znak potvrdjivanja njene zakletve, proguta je zauvek. Rama ostaje sam i do kraja života pati za Sitom.

Rama je u epu prikazan kao plemenit princ, junak, vešt vladar i suprug koji ume da voli. Sita je oličenje ženske vernosti, ljubavi i plemenitosti, što je obrazac koji prati svaka indijska žena. Njeno stradanje je simbolično, smatra se da je čestitost žene toliko sveta da samo smrt može da spere sumnju. Reči odane i pokorne supruge Site vekovima i vekovima ponavljaju i memorišu sve Hinduskinje-neveste: «Kola i konji i pozlaćena palata ništa ne vrede u životu žene; milija je njenog muža senka ženi koja voli i koja je voljena». I mada je smrt Site uništila sreću Rame, cela epska priča se ne smatra - tragedijom. Snage dobra trijumfuju nad zlim, Rama je uspeo da povrati presto koji mu pripada, njegovi sinovi će ga naslediti. A ni sudbina Site se ne smatra tragičnom, ona je volela svog muža, prošla kroz mnoge peripetije s njim, sačuvala mu vernost, rodila mu decu Lavu i Kušu od koga nastade romski rod. Tako je u Rami i Siti oslikan nacionalni duh Indijaca, njihov sistem etičkih i kulturnih vrednosti. I danas se svake godine u čast Rame prave festivalske svečanosti (Ram-lil), kada se, uz pevanje i igranje, dramski izvode delovi Ramajane. Taj ep je danas glavno sredstvo za širenje hinduističke etike medju Hindusima.
Romski čitalac u prevodu epa Ramajane na romskom jeziku prevodioca prof Ibrahima Osmanija naslutiće njene bitne vrednosti. Osetiće se da je prevod strasnog temperamenta, pod okriljem vizije širenja ideje evropskog romskog ujedinjenja na Balkanu i šire.

Ep Ramajana je knjiga namenjena svima onima koji žele da slušaju reč boga Rame i žive u skladu sa zapovestima božjim, a pre svega deci koja stiču osnove svoje vere i koja pohađaju časove veronauke. Ovaj ep, posvećen je životu i učenju boga Rame. To je i zbirka najvažnijih mantra- molitava, pravila i načina na koji se one izgovaraju, a jedan poseban deo posvećen je pripremi za ispovest i svetu tajnu pričešća i upotpunjen je božjim zapovestima, posredstvom kojih se, odgovarajući na pitanja, dete na pravi način priprema da pristupi svetim tajnama.

Ova knjiga, posvećena je životu i učenju boga Rame.

Kad azijat čita Ep Ramajana on govori: Rama je naš čovek, ovo je azijat, isposnik, molitvenik, mudrac i čudotvorac. Kad evropejac čita Ep Ramajana on tvrdi: ovo je naš čovek, ovo je evropejac, pokretljiv učitelj, brz pomoćnik ljudi, dobrotvor, humanist i Rom.

Ša je dakle bog Rama? Da li azijat, da li evropejac; da li istočnjak, da li zapadnjak? Zaista, i jedno II drugo. On je istočnjak na višem planu i zapadnjak na višem planu. On je istočnjak iznad Istoka i zapadnjak iznad Zapada. Njegova je zemlja i svi krajevi zemlje.

Bog Rama je iznad Istoka i Zapada. Istok se toliko udubljuje u razmišljanje da nema vremena za poslovanje. Zapad toliko posluje da nema vremena za razmišljanje. Oboje se sadrži u Gospodu Rami, i to u punoj i savršenoj meri, tako da On prevazilazi Istok i Zapad. On stoji iznad Istoka i Zapada.

Kad govorimo o Istoku mi mislimo na kuću podeljenu unutra u samoj sebi; mislimo na dve nesrodne grupe naroda: na muhamedance i na bramo-budiste. Njihove su ćabe: Meka, Benares i Tibet. To dvoje predstavlja glavnu sadržinu i glavnu siromaštinu Istoka. Kad pak govorimo o Zapadu mi mislimo opet na kuću podeljenu unutra u samoj sebi. To je papizam i antipapizam (u raznim oblicima protestantizma). Ovo su dva glavna puta zapadnog čovečanstva, oba pogrešna. Oni predstavljaju zabludu i siromaštinu Zapada. bog Rama stoji visoko iznad ovakvog Istoka i Zapada.

Razvijanje i negovanje saradnje među nacionalnim kulturama, međusobno zbližavanje i razumevanje stavralaca iz raznih zemalja i naroda, zaštita prava na javnu i slobodnu reč, pravo na nesmetan razvoj jezika i književnosti romskog naroda i drugih naroda koji u Srbiji i šire, zaštita multinacionalne, multikonfesionalne i estetički raznorodne kulturne riznice koju baštine svi građani Srbije i šire, zaštita svojih članova i drugih stvaralačkih subjekata od moguće represije bilo koje vrste danas je osnovna preokupacija prevodioca Ibrahima Osmanija. Svojim humanističkim viđenjem prof Ibrahim Osmani je dao prvi znak za uzbunu i za radikalno menjanje pozicije Roma u društvu u prevodilačkom pogledu.

Zato predlazem da finansijski podržite profesora Ibrahima Osmanija odnosno štampanje prevoda Epa Ramajane.

Bajram Haliti, doktorand

 

 

Извор: Фб профил Бајрам Халити