Са www.svetosavlje.org

[Дража]

КРИТИКА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА АЛЕКСАНДРА ШМЕМАНА

ПРОТОЈЕРЕЈ МИХАИЛ ПОМАЗАНСКИ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/PomazanskiSmeman.htm

"Не смемо прихватити да је наша "литургијска побожност" после низа одрођавања далеко, веома далеко отишла од духа Апостолског времена. Ако видимо опадање побожности, неразумевање богослужења, узрок тога се налази ван Цркве: он је у опадању вере у масама, у опадању морала, у губљењу Црквене свести. Тамо пак, где се задржава Црквена свест и побожност, нема одрођавања у разумевању Хришћанства. Ми доживљавамо Јеванђеље и апостолске списе не тако што се они преламају кроз неку посебну призму, већ у њиховом непосредном и отвореном смислу. Убеђени смо да се наша заједничка молитва врши на истим догматским и психолошким темељима, на којима се вршила у апостолско и ранохришћанско време, упркос разлици богослужбених облика. Да ли је о. Александар Шмеман спреман да призна да се карактер његове побожности разликује од карактера побожности у древној Цркви?..."

[Из текста]

[Дража]

ПРИНОС САВРЕМЕНОМ МОНАШТВУ

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/PrinosSavremenomMonastvu/PrinosSavremenomMonastvu.htm

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ

"Ово дело бих с правом могао да назовем својом тајном исповешћу. Молим вас да исповест прихватите с пажњом и с хришћанском снисходљивошћу. Она је достојна и једног и другог. Учење које предлажем у потпуности је позајмљено од светог учења Светих Отаца Православне Цркве, који су се и теоретски и опитно упознали с јеванђелским учењем, а затим га и усвојили. Приближавајући се крају земног туђиновања, сматрао сам својом дужношћу да, због духовног блага којим ме је штедро обдарила десница Бога мојега, саставим своје духовно завештање. Завештањем називам душеспасоносну реч: они који изврше ту реч задобиће духовна блага. Завештање приносим као дар возљубљеним оцима и браћи, савременим монасима... "

[Из предговора]

[Дража]

СВЕТОСТ ЈЕ ОБАВЕЗА СВАКОГ ХРИШЋАНИНА

СВЕТИ ФИЛАРЕТ МОСКОВСКИ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/SvetostFilaretMoskovski.htm

"Како ми да будемо свети?" Али, да ли смо помислили шта ћемо бити и шта ће бити са нама, ако не почнемо да се подвизавамо да би постали светитељи? Постоје виши степени светости на којима сијају посебно изабране и облагодаћене душе. Међутим, светост уопште није само појединачна одлика међу хришћанима коју је похвално да имају неки и без које лако могу проћи други. По апостолском учењу, свако кога је Бог призвао да буде свет у Царству Божјем, другачије речено, сваки хришћанин у самом овом призиву и у мисли о Богу Који га је призвао, мора да нађе за себе закон, обавезу и побуду да неизоставно буде или да постане свет. "Него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу" - ово правило је тим више обавезно за синове Новог Завета Божјег, јер је и синовима Старог, мање савршеног Завета, већ било дато од Бога: "Јер је написано: Будите свети, јер сам ја свет." Ако живите без старања и без наде да будете свети, значи да живите не по Светоме који вас је позвао, не одговарате достојанству позваних од Бога и синова завета Божјег - ви сте хришћани по имену, а не по суштини..."

[Из текста]

[Дража]

АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН - ЗАТОЧЕНИК РАЦИОНАЛИСТИЧКИХ ПРОТЕСТАНТСКИХ ИДЕЈА

(МОДЕРНО АКАДЕМСКО БОГОСЛОВЉЕ)

Извод из књиге јеромонаха Дамаскина „Отац Серафим Роуз – житије и дело“

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Rouz-Shmeman.htm

[Драган άσημος :)]

ГОРКИ ПЛОДОВИ НЕМАРНОСТИ

Свештеник ДИМИТРИЈЕ Шишкин

"...Бога није могуће обманути. Овај свет са његовим духовним и материјалним законима нисмо створили ми. Међутим, док материјалне законе узимамо у обзир макар ради сопствене безбедности, духовне законе, из неког разлога, дрско пренебрегавамо. Резултат тога је обогаљивање сопствених душа и душа наше деце. Сваке године се изврши све више страшних, безумних злочина, који нас воде у такве дубине људске душе да и најпроницљивија психијатрија само слеже раменима. Живимо у стању најсуровијег рата, у коме вољно или не, учествује свако. Овај рад воде духови таме против људи и најсуровији злочини, најмрскији пороци о којима све чешће слушамо, јесу пројава тајног, разорног деловања демона. Немарна безбрижност у овом рату значи само брзу погибију..."

[Из текста]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/PlodoviNemarnostiSiskin.htm

[Дража]

ЧОВЕК ЈЕ ВИШИ ОД ЗВЕЗДА

Oкултизам, астрологија, магија

(ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА VI)

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/OkultizamMagija/OkultizamMagija.htm

[Дража]

ЦАРСТВО БОЖИЈЕ И ЦАРСТВО ПРАЗНИНЕ

Православље и духовност Њу Ејџа

(ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА 7)

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/PravoslavljeNewAge/PravoslavljeNewAge.htm

[Дража]

АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН

ПОВЕСТ О ОСВАЈАЊУ ВАВИЛОНА

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/KarelinVavilon.htm

У детињству сам слушао причу о паду Вавилона. Не гарантујем за њену истинитост, па чак ни за то да ли је правилно преносим по сећању. Међутим, она за мене има посебну вредност - као поука коју треба да памте наши савременици.

Вавилон су опселе персијско-миђанске војске под вођством Кира. Велики град, назван "престоница света", који је још недавно ужасавао своје непријатеље, сада је стајао као усамљена стена усред таласа узбурканог мора. Иза његових моћних зидина сличних блоковима пирамида, сместила се непријатељска војска. Вавилон је био напуштен од савезника и дојучерашњих пријатеља, који су пришли Персијанцима и чекали његов пад, да би узели учешће у подели ризница вавилонских царева - као што чопор хијена стоји недалеко од смртно рањеног лава да би се наситио његовим трупом. Међутим, опседнути град није мислио да се преда. Зидине по којима су истовремено могле да прођу четири кочије, биле су неосвојиве за непријатељска опсадна оружја. Овнови за разбијање стена одскакали су као осе које покушавају да убоду камену скулптуру.

Опсада је трајала годинама. Огромне вавилонске вртове и паркове становници су претворили у поља која су засејали пшеницом и јечмом, а воду је давао Еуфрат који је протицао испод гвоздених врата и раздвајао град на два дела. Река је била налик на главну артерију града. Чинило се да ће срце Вавилона куцати док се Еуфрат не помери са места. Опсада је више исцрпљивала Персијанце него Вавилоњане. Чинило се да је заузети вавилонску тврђаву исто тако немогуће као и померити планине или исушити море.

Цар Вавилона је славио у свом дворцу, буквално заборавивши да је у току рат који ће одлучити судбину династије Нимрода. Чинило се да наставља да празнује дане свог крунисања, који су се протегли на године. Када је код градских врата одзвањао звекет оружја, из отворених прозора дворца чули су се звуци музике и песме као да је град под опсадом већ славио своју победу. Становници као да су се навикли на опсаду, а Вавилон им је изгледао као џин који спава обавијен и спутан најобичнијом паучином.

Једном приликом је стража код градских зидина видела човека обливеног крвљу који је гестикулацијом молио да га пусте у град. Подигли су га на мердевинама од канапа. Његов изглед је био ужасан. Одсечене су му уши и нос; лице му је било као крвава маска. Пребеглица је говорио да је Киров рођак и да га је Кир због лажне доставе, тачније, плашећи се потенцијалног супарника подвргнуо мукама. Успео је са напором да побегне из персијанског логора. Сада је у његовом животу изгубљено све осим једног - жеље да се освети Киру.

Представили су га вавилонском цару. Цар је примио унакаженог Персијанца, заповедио својим лекарима да га лече, а затим приближио себи. Пребеглица је давао корисне савете: како се треба борити са Персијанцима, где су слабе тачке у њиховом логору, одакле се могу очекивати напади, која градска врата треба посебно штитити, итд.

Задобио је потпуно поверење цара. Цар му је дао чету војника за ноћне нападе и он се сваки пут враћао у Вавилон са пленом. Међутим, испоставило се да је ова пребеглица у ствари Киров ухода. Он је добровољно одлучио да се жртвује ради победе својих сународника и због тога је унаказио себе.

Сазнавши оно што је неопходно о стању Вавилона, вратио се у персијски логор. По његовом савету су ископани канали за одвођење дела воде из Еуфрата. Чета Персијанаца је непримећена ноћу прошла дном оплићале реке и ушла у Вавилон да би отворила изнутра његова гвоздена врата.

Град је био освојен неочекивано, као птица ухваћена током сна у свом гнезду. Троја је пала не због Ахилове снаге, већ због лукавости Одисеја и простодушности Тројанаца. Вавилон је пао не због Кировог оружја, већ због покварености уходе и немарности Вавилонаца. Троја је изгорела до темеља, а у освојеном Вавилону жртва огња био је само царски дворац. Кир је освојени град прогласио својом новом престоницом, оставивши му претходно име. Чак је своју династију објавио за потомке Нимрода.

Један мој познаник - православни монах изразио је недоумицу зашто се код неких модерниста могу наћи поједини чланци и предавања написани као да их је саставио неки други човек, човек одан Православљу. Одакле такве метаморфозе? По некој асоцијацији на ум ми долази прича о Кировој уходи који је требао да помогне освајачима да заузму Вавилон изнутра.

[Дража]

ОД УТОПИЈЕ ДО КОШМАРА

Православље и секте: општи преглед

(ПРАВОСЛАВЉЕ И СЕКТЕ, КЊИГА I)

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/PravoslavljeSekteI/PravoslavljeSekteI.htm

[Дража]

МАСАКР НЕРОЂЕНИХ

ДР. ВИТОМИР Т. ПЕРИЋ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/SvetinjaZivota/SvetinjaZivota.htm

[Дража]

СТАКЛЕНЕ ОЧИ ИНДИЈЕ

Православље и духовност Далеког Истока

(Православље и секте - књига III)

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/StakleneOciIndije/StakleneOciIndije.htm

[Дража]

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ПРОТОЈЕРЕЈ ВЈАЧЕСЛАВ ТУЛУПОВ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/CudoSvetogPricesca/CudoSvetogPricesca.htm

[Јаков.]

Čisto da popunim poruku da ne ispadne da ovde piše samo Čiča