Са www.svetosavlje.org

[Дража]

ДИДАХИ - УЧЕЊЕ ДВАНАЕСТОРИЦЕ АПОСТОЛА

Наука Господња народима преко Дванаесторице Апостола

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Osnovi/Lat_Didahi.htm

I. (1) Постоје два пута: један живота, а други смрти, и велика је разлика између та два пута.

Пут живота је овај: прво, "љуби Бога који те је створио"; друго, (љуби) "ближњега свога као самога себе". И све што хоћеш да ти се не чини, и ти не чини другоме.

Наука пак ових речи је ова: "Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за непријатеље своје", а постите за оне који вас гоне. Јер "каква вам је захвалност ако љубите оне који вас љубе? Не чине ли то и незнабошци? Али ви волите оне који вас мрзе", и нећете имати непријатеља.

"Удаљавај се од телесних и светских" жеља. Ако те ко "удари по десном образу, окрени му и други" и бићеш савршен. "Ако те ко потера једну миљу, иди с њиме две". Ако ти ко "узме хаљину, подај му и кошуљу". Ако ко узме од тебе оно што је твоје, не тражи му (натраг), јер не можеш. (5) "Свакоме који од тебе иште подај, и не потражуј (натраг)". Јер Отац хоће да свима дајеш од својих дарова. Блажен је онај који даје, сходно заповести, јер је он невин. Тешко ономе који узима. Ако пак неко узима зато што има потребу, такав ће бити невин; а ако узима онај ко нема потребе, биће суђен због чега и зашто је узео. Када буде притешњен, биће испитиван за то што је учинио, и "неће изаћи оданде док не врати и последњи динар". (6) Али и о томе (давању) је речено: Нека се озноји милостиња твоја у рукама твојим, док не познаш коме ћеш дати.

II. (1) Друга пак заповест (ове) науке (је):

"Не уби, не чини прељубе", не развратничи децу, не чини блуда, не укради, не врачај, не употребљавај мађије, не убијај дете кад се зачне, нити га погуби кад се роди. (3) "Не пожели оно што је ближњега" (твога); "не заклињи се, не сведочи лажно", не клеветај, не буди злопамтљив. (4) Не буди двоједушан, нити двојезичан, јер двојезичност је замка смрти. (5) Нека реч твоја не буде лажна, нити празна, него испуњена делом. (6) Не буди грамзив, ни отимач, ни лицемер, ни зло&ћудан (= злобан), нити горд. Не смишљај зли савет на ближњега свога. (7) Не мрзи ниједног човека, него неке карај, за неке се моли, а неке воли више од душе своје.

III. (1) Сине мој, бежи од сваког зла и од свега што му је слично. (2) Не буди гневљив, јер гњев води убиству; нити буди завидљив, ни свадљив, ни напрасит, јер од свега тога рађају се убиства. (3) Сине мој, не буди похотљив, јер пожуда води у блуд; нити бесраман у речима, нити бестидан очима, јер се од свега тога рађају прељубе. (4) Сине мој, не буди погађач (= врачар), јер то води идолопоклонству; нити бајалац, ни астролог, ни лажни очишћивач (= заклињач), и немој то ни гледати [ни слушати], јер се од свега тога рађа идолопоклонство. (5) Сине мој, не буди лажљив, јер лаж одводи у крађу; нити среброљубив, ни славољубив, јер се из свега тога рађају крађе. (6) Сине мој, не буди роптач, јер то води хули; нити самонаметљив, ни злоуман, јер се од свега тога рађају хуле.

Него буди кротак, јер "кротки ће наследити земљу". (8) Буди дуготрпељив и милостив и безазлен и миран и добар, и свагда имај страх од речи које си чуо. (9) Не преузноси се, нити дозволи души својој дрскост. Нека се душа твоја не дружи са високима (=на положајима), него се дружи са праведнима и смиренима. (10) Све што ти се догађа примај као добро, знајући да без Бога ништа не бива.

IV. (1) Сине мој, сећај се и дању и ноћу онога "који ти говори реч Божију", и поштуј га као Господа, јер тамо где се проповеда Господство (Божије), тамо је и Господ. (2) Сваки дан тражи лице светих, да би налазио спокојство у речима њиховим. (3) Не стварај раздора, него завађене мири. Суди праведно, и не гледај ко је ко кад треба (некога) због преступа покарати. (4) Не буди двоједушан, да ли ће (нешто) бити или неће.

Не буди (такав) да за примање имаш руке испружене, а за давање стиснуте. (6) Ако имаш нешто (да даш) што је рукама твојим (стечено), подај то за откуп грехова својих. (7) Немој се устезати да даш, нити када даш да жалиш, јер ћеш познати ко је Добри наградодавац. (8) Не избегавај онога ко је у немаштини; све што имаш подели са братом својим, и немој рећи да је (нешто) твоја сопственост. Јер ако сте заједничари у бесмртноме, колико ли већма у смртним (стварима)?

Не дижи руку своју од сина свога или кћери своје, него их од младости учи страху Божијем. (10) Не заповедај у љутњи својој слузи своме или слушкињи, који се у истога Бога надају, да не (престану) бојати се заједничког вам Бога, јер Он не долази да позове гледајући на лица, него на оне које је Дух (Свети) припремио. (11) Ви пак слуге, подчините се господарима својим као слици Божијој, с поштовањем и са страхом.

Мрзи на свако лицемерје и на све што није угодно Господу. (13) Не остављај заповести Господње, него држи оно што си примио, "ни додадјући ни одузимајући". (14) У Цркви исповедај грехе своје, и не приступај молитви својој са савешћу нечистом.

То је пут живота.

V. (1) А пут смрти је овај:

Пре свега (тај пут) је зао и проклетством испуњен. (Јер на њему су):

убиства, прељубе, похоте, блуд, крађе, идолопоклонства, мађије, врачарије, отимачине, лажна сведочења, лицемерја, двоједушност, подмуклост, гордост, злоба, самовоља, грамзивост, срамотне речи, завист, дрскост, надменост, охолост, [не(бого)бојажљивост].

(Тим путем иду): прогонитељи добрих, мрзитељи истине, љубитељи лажи, они који не знају плату праведности, који се не држе добра нити суда праведног, који бдију не на добро него на зло, од којих је далеко кротост и трпељивост, који не милују сиромаха, који не саосећају са паћеником, који не познају свога Створитеља; убице деце (своје), упропаститељи створења Божијег; који окрећу лице своје од потребитога, који вређају већ увређенога; улизице богатима, неправедне судије сиромашнима; препуни свакога греха .

Спасите се, децо, од свију таквих.

VI. (1) Пази да те неко не заведе са овога (правога) пута науке (Господње), јер те (такав) учи мимо Бога. (2) Ако можеш носити сав јарам Господњи, онда ћеш бити савршен; а ако не можеш, колико можеш, толико и чини.

Односно пак (употребе) хране, држи оно што можеш, али се особито чувај (да не једеш) од жртве идолске, јер је то служење мртвим боговима.

VII. (1) А односно Крштења, овако крштавајте:

Пошто претходно све ово кажете (=поучите), "крштавајте у име Оца и Сина и Светога Духа" у текућој води. (2) Ако ли немаш текућу воду, крштавај у другој (води). Ако не можеш у хладној, онда у топлој. (3) А ако ни једне ни друге немаш, онда излиј воду на главу три пута у име Оца и Сина и Светога Духа. (4) А пре Крштења нека претходно посте онај који крштава и крштавани, и ако неки други могу. А наредићеш крштаваноме да пости један или два дана раније.

VIII. (1) А постови ваши нека не буду са лицемерима. Јер они посте понедељак и четвртак у седмици, а ви постите среду и петак.

И не молите се као лицемери, него као што је Господ заповедио у Јеванђељу, овако се молите:

Оче наш који си на небу, да се свети име Твоје;

да дође царство Твоје;

да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

хлеб наш насушни дај нам данас,

и опрости нам дуг наш као што и ми опраштамо дужни цима својим,

и не уведи нас у искушење,

но избави нас од злога.

Јер је Твоја сила и слава у векове!"

Три пута дневно тако се молите.

IX. (1) А односно Евхаристије (=Литургије), овако чините благодарење:

   

Прво за чашу (говорите):

Благодаримо Ти, Оче наш,

за свету лозу Давида слуге Твога,

коју си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.

Теби слава у векове!

А за хлеб који се ломи (говорите):

Благодаримо Ти, Оче наш,

за живот и познање (,),

које си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.

Теби слава у векове!

Као што је овај хлеб (који ломимо) био расејан по горама, и сабран постаде један, тако нека се сабере Црква Твоја са крајева земље у Царство Твоје.

Јер је Твоја слава и сила кроз Исуса Христа у векове!

А од ваше Евхаристије (=Литургије) нека нико не једе нити пије, осим крштених у име Господње; јер о томе је и рекао Господ: "Не дајите светиње псима".

X. (1) После пак причешћивања, овако благодарите:

Благодаримо Ти, Оче Свети, за свето Име Твоје

које си настанио у срца наша,

и за познање и веру и бесмртност,

које си нам објавио кроз Исуса Сина Твога.

Теби слава у векове!

Ти си, Владико Сведржитељу,

све створио ради Имена Твога,

и дао си храну и пиће људима на уживање,

да би Теби благодарили;

нама пак даровао си духовну храну и пиће

и живот вечни кроз Сина Твога.

Пре свега благодаримо Ти што си Моћан.

Теби слава у векове!

Опомени се, Господе, Цркве Твоје,

да је избавиш од сваког зла

и да је усавршиш у љубави Твојој;

и сабери је од четири ветра, њу - освећену,

у Царство Твоје, које си јој припремио.

Јер је Твоја сила и слава у векове!

Нека дође Благодат Твоја, и нека прође овај свет.

Осана Богу Давидову!

Ако је ко свет, нека приступи, а ко није, нека се покаје.

Маран ата\ Амин!

А пророцима дозволите да благодаре, колико хоће.

XI. (1) Ако (вам) пак ко дође и учи вас свему овоме што је напред речено, примите га. (2) А ако тај који учи скрене, и почне да учи другу науку да би покварио (ову науку), онда га немојте слушати; а ако (учи) да би умножио правду и познање Господње, примите га као Господа.

А односно апостола и пророка, сходно заповести Јеванђеља овако чините: (4) Сваки апостол који долази к вама нека буде примљен као Господ. (5) Али нека не остаје више него један дан; ако пак буде потребе, онда други дан. А ако остане три дана, онда је лажни пророк. (6) А апостол кад одлази (од вас) нека ништа не узима осим хлеба, колико до (идућег) преноћишта; ако пак тражи и новаца, онда је лажни пророк.

И сваког пророка који говори у Духу не искушавајте и не судите, "јер ће се сваки грех опростити", а овај се грех "неће опростити". (8) Али није сваки који говори у Духу пророк, него ако има и понашање (= врлине) Господње. По начину, дакле, понашања распознаје се лажни пророк од пророка (правог). (9) И сваки пророк који у Духу одређује трпезу (=поставља је за сиромашне), неће јесте од ње, иначе је лажни пророк. (10) А сваки пророк који учи истини, ако не твори то што учи, лажни је пророк. (11) Сваки пак пророк опробани, истинити, који изграђује тајну Цркве у свету (= подвизава се за свесветску тајну Цркве), а не учи да се чини све оно што он чини, нека не буде осуђиван од вас, јер он са Богом има суд; јер тако исто су чинили и стари пророци. (12) А ако неки каже у Духу: дај ми новаца или нечега другога, таквога немојте слушати. Ако пак каже да се да за друге који оскудевају, нека га нико не осуђује (за то).

XII. (1) Сваки који долази у име Господње, нека буде примљен; после пак испробавши га дознаћете (какав је), јер ћете имати (толико) разборитости да разликујете десно и лево. (2) Ако је тај који вам долази пролазник, ви му помозите колико можете, али нека не остаје код вас више од два или три дана, ако је то потребно. (3) Ако пак хоће да се настани (код вас), а зна неки занат, нека ради па нек једе. (4) А ако не зна заната, ви по вашој разборитости постарајте се како не би с вама живео беспослен хришћанин. (5) Ако он неће тако да ради, такав је христотрговац (^1127_battle. Чувајте се од таквих.

XIII. (1) Сваки истинити пророк, који хоће да се настани код вас, достојан је хране своје. (2) Тако исто и истинити учитељ достојан је и он као радник хране своје.

Сваку првину од плодова пивнице и са гумна, од стоке и оваца, узми и дај првину пророцима, јер су они првосвештеници (=епископи) ваши. (4) А ако немате пророка, дајте сиромашнима. (5) Ако спремаш хлебове, узми и подај првину (од њих), по заповести. (6) Исто тако, кад отвориш суд са вином или уљем, узми првину и дај пророцима. (7) И од новаца, и од одеће, и од сваког имања, узевши првину, колико сам сматраш, подај по заповести.

XIV. (1) А у недељу Господњу, сабравши се заједно, ломите хлеб и вршите Евхаристију (=Литургију), исповедајући претходно грехе своје, да би жртва ваша била чиста. (2) Сваки пак онај који има спор са другом својим нека не долази на сабрање са вама, докле се не измире, да се (тиме) не упрља жртва ваша. (3) Јер је то она (жртва) за коју је Господ рекао: "У сваком месту и времену приносићете ми жртву чисту, јер сам ја Цар велики, говори Господ, и Име је моје чудесно међу народима".

XV. (1) Изаберите себи епископе и ђаконе достојне Господа, људе кротке и несреброљубиве и истините и проверене, јер вам они служе службу пророка и учитеља. (2) Немојте их, дакле, пренебрегавати, јер су они ваши достојанственици (=часни) са пророцима и учитељима.

Исправљајте једни друге, не у гњеву него у миру, као што стоји у Јеванђељу; а са сваким оним који греши против другога нека нико не разговара, нити га слушајте, докле се не покаје. (4) А ваше молитве и милостиње и сва дела (ваша) чините тако као што стоји у Јеванђељу Господа нашег.

XVI. (1) Стражите над животом вашим; "светилници ваши нека се не угасе, и бедра ваша нека не ослабе, него будите спремни; јер не знате часа у који ће Господ ваш доћи". (2) А сабирајте се чешће заједно, тражећи оно што одговара (= приличи) душама вашим. Јер вам неће користити све време вере ваше ако се у последње време не покажете савршени.

Јер ће се у последње дане умножити лажни пророци и упропаститељи, и овце ће се претворити у вукове, и љубав ће се преокренути у мржњу. (4) Јер када безакоње буде расло, људи ће једни друге омрзнути и прогонити и издавати. И тада ће се јавити обмањивач света (= козмопреварант) као син Божји и чиниће знаке и чудеса, и земља ће се предати у руке његове, и чиниће безакоња (каквих никада од века није било. (5) Тада ће род људски доћи у огањ испитивања, и "саблазниће се многи и пропасти, а они који претрпе (издрже) у вери својој, спашће се" од тог проклетства.

И тада ће се појавити знаци Истине: најпре знак отварања (=знак појаве Господње) на небу, затим знак гласа трубе, и трећи (знак): васкрсење мртвих. (7) Но не свих (заједно), него као што је речено:

"Доћи ће Господ и сви свети с Њиме".

Тада ће свет угледати Господа где долази на облацима небеским".

Превео: Епископ Атанасије (Јефтић)

Припремио:

Протојереј-ставрофор Љубомир Милошевић

[Дража]

УПУТСТВО ЗА БЕСМРТНЕ, ИЛИ ШТА АКО СТЕ ИПАК УМРЛИ...

СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ДАНИЛ СИСОЈЕВ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/InstrukcijeZaBesmrtneSisojev.htm#13

"Ова тема је, као што видите, апсолутно актуелна за свакога. Јер хоћеш-нећеш, свеједно се мора умрети. Од времена Адама и Еве, нажалост, смрт је постала удео свих људи. Иако је она удео и жалостан, ненормалан, противприродан, иако неодговарајућ Божијој замисли о човеку, ипак, смрт је постала као друга природа, коју је Господ победио Својим Васкрсењем. Међутим, Он нам није дао бесмртни живот сада, у трулежном телу, јер би то била суровост. Дао нам је Васкрсење у бесмртном телу. У том истом телу, али бесмртном..."

[Из књиге...]

САДРЖАЈ:

Увод

Историја греховног пада и појава пакла

Надземље

О души

Разлози смрти. Праведници, грешници и "средњи људи".

Идеална смрт. Страшна смрт.

Припрема за смрт, искушења и врлине.

Приближавање смрти. Тренутак смрти.

Осећања након смрти

Молитва за умрле, опело, помени (40 дана)

Загробни свет, митарства, примери Светитеља

Значај Тајни

Пут на Небо

Рај

Свеопште васкрсење

[Дража]

ЗАШТО ЖИВЕТИ ПО ЗАПОВЕСТИМА?

ИЛИ ТРИ ЗАБЛУДЕ О ХРИШЋАНСКОМ ЖИВОТУ

Ђакон ГЕОРГИЈЕ Максимов

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/ZabludeMaksimov.htm

"Нажалост, о хришћанском моралу међу људима далеким од Цркве кружи много лажних стереотипа. И често такви стереотипи, који потичу од незнања, спречавају човека да схвати шта представља живот хришћанина. Да се тај живот не исцрпљује одласком у храм и паљењем свећа. Човек који пожели да живи хришћанским животом, не схватајући смисао и његове принципе, ризикује да погреши. На пример, догађа се да се човек који не познаје смисао хришћанског живота, покушавши да иде у храм и следи заповести, затим разочара и оде од Цркве. Да бисмо избегли сличне грешке, хајде да кратко размотримо три основне заблуде о хришћанском животу на које најчешће наилазимо..."

[Из текста...]

[Дража]

ТЕОЛОГИЈА ДИЈАЛОГА ПО СВ. МАРКУ ЕФЕСКОМЕ

ЈЕРОМОНАХ ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Ekumenizam/Teologija_dijaloga.htm

1. УВОД

2. ПРАВИЛНА ДИЈАГНОЗА КАО ПРИСТУПНА ФАЗА ДИЈАЛОГА

3. ДИЈАЛОГ И ОПШТЕЊЕ

4. СТАВ СВ. МАРКА ЕФЕСКОГ ПРЕМА ДИЈАЛОГУ И ПРЕДМЕТУ ДИЈАЛОГА

5. СТАЈАЊЕ У ПРЕДАЊУ И СВЕДОЧЕЊЕ ИСТИНЕ - САДРЖАЈ ДИЈАЛОГА ЗА ПРАВОСЛАВНЕ

[Дража]

СВЕТООТАЧКО ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ОД МАТЕЈА 16:18

ЂАКОН АНТОНИЈЕ ОДАЈСКИ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/MatejSvetiOci.htm

Питање папиног првенства је централно у историји Римске цркве и већ хиљаду година ствара препреке активном дијалогу између Источне и Западне Цркве. Римокатоличка страна се приликом разматрања овог питања позива на Спаситељеве речи на којима се, тобож, заснива теорија папизма. Аутор чланка, ђакон Антоније Одајски (Кани, Руска Загранична Црква) прибегава мишљењу Светих Отаца који дају недвосмислен одговор на питање: да ли Јеванђеље потврђује примат римског епископа?

[Уводна реч]

[Дража]

ТАЈНА БЕЗАКОЊА

ВЛАДИМИР В. ВУКАШИНОВИЋ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/TajnaBezakonjaVukasinovic.htm

Проблем о којем је овде реч јесте екуменски покрет и став који се према њему може и сме заузети. Екуменизам је најкрупнији проблем и централно питање са којим се наш век суочава. Он са собом доноси и покреће многа друга питања, ван којих је несхватив и необјаснив, као што су питања: јединства Цркве, аутентичности и важности Канона и Сведочанства Отаца, јереси и раскола и многа друга. Стога, никада и ни по коју цену не треба сметати са ума да је зло у свету врхунило не у ножу, не у маљу, не у гасној комори или крематоријуму — него у ПОЉУПЦУ, у том суштинском изразу и конкретизацији љубави. (А Исус рече: Јудо, зар целивом издајеш Сина Човечијег? Лк. 22, 48.) Могуће је да нечастиви данас опет игра на исту карту: „Циљ екуменског покрета није вештачко уједињење свих хришћана — што би било само прва етапа — него стварање 'духовног јединства' свих религија на земљи, али БЕЗ и ИЗВАН Христа).“ Шта то значи — без и изван Христа? То значи да се све оно што је по Христу и за Христа, прогласи за безумно, застарело, фанатичко, искључиво, неразумно; да се створи свест о томе да су сведочења Отаца и Исповедника застарела, неодговарајућа за 'данашњу реалност' да једноставно више 'нису у моди' — чак шта више, да се сваки онај који хоће тако да верује и живи, на најперфидније могуће начине гони — за сада подсмехом и игнорисањем, а сутра... Та тајна зла, која је тајна ЗАМЕЊИВАЊА Христа – Антихристом, и свега Христовог нечим и неким другим, стављања нечега и некога НА МЕСТО Христа и Христовог (у јелинском предлог — АНТИ — и значи: насупрот, уместо, за) и јесте она „тајна безакоња" (II Сол. 2, 7) која по речима Апостоловим делује у свету. Сам је Господ рекао песимистички: „Али Син Човечији када дође (парусија) хоће ли наћи веру наземљи?" (Лк. 18, 8.) И „Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити." (Мт. 24, 5.) Када хоћемо да тумачимо ове стихове, треба да знамо да се речи ВЕРА и Христос, могу са пуним правом, у духу библијско предањске теологије идентификовати са речи — Црква. Јер, Господ Павлу на његово питање „Ко си ти господе?“ одговара: „Ја сам Исус, КОЈЕГА ТИ ГОНИШ." (Дап. 9, 5.) (а знамо да је Павле гонио „ученике Господње" (Дап. 9,1.) „оне који призивају Име ово (Христово)" (Дап. 9, 21) = „Цркву Божију" (Гал. 1, 13), Он ту поистовећује Себе са Црквом, и тако нам омогућује да претходни стих тумачимо на еклесиолошки начин. Када тако заменимо речи добијамо дијагнозу екуменског стања: Јер ће многи доћи у ИМЕ МОЈЕ говорећи: ми смо ЦРКВА. И многе ће преварити! Кроз своја свештена уста, свете Оце исповеднике и богослове, када је то било потребно Црква је вазда одговарала и правилно учила. Она је дала свој одговор и на гностицизам, и на монархијаство, аријанство, несторијанство, монофизитство, монотелитство, иконоборство, и на латинске јереси: Филиокве, папску непогрешивост, на унијатска настојања... Она мора да проговори и данас када је пред њеним дверима зарикао лав екуменизма. Да нас не би прогутао.

[Уредништво Светосавља]

[Дража]

"ВЕРУЈЕМ" - КАКО ОВЕ РЕЧИ СХВАТА ХРИШЋАНИН?

СЕРГЕЈ ХУДИЕВ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/HudievVera.htm

Извор: http://www.foma.ru/article/index.php?news=4924

"...Понекад се људима чини да је вера, као и љубав, нешто попут високе температуре, нешто се човеку "догађа" мимо његове воље. А затим исто тако, "само по себи" може и да прође. То се може односити на мистичко искуство, осећање, доживљај - али не и на саму веру. Бог се веома пажљиво односи према људској слободи. Он нам даје могућност да поверујемо, али нас не принуђује на то. "Покајте се и вјерујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15) То је обраћање нашој вољи. То није нешто што нам се просто дешава. Ми треба да се покајемо и поверујемо. То је одлука коју доносимо пред лицем Божијег призива - одлучујемо да се молимо, приђемо Цркви и заувек изменимо свој живот. Све то није могуће без помоћи Божије. Међутим, ми треба да замолимо за ту помоћ у молитви, а не неко други. Наша уста треба да изговоре: "Верујем Господе и исповедам", наше ноге треба да нас доведу у Храм. "Онога који долази мени нећу истјерати напоље", говори Господ. (Јн. 6:37) Међутим, морамо сами доћи..."

[Из текста]

[Дража]

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

СВЕТИ РАВНОАПОСТОЛНИ КОЗМА ЕТОЛСКИ

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/PoukeKozmaEtolski/PoukeKozmaEtolski.htm

САДРЖАЈ:

СВЕШТЕНИ АПОСТОЛ

ПРОПОВЕД

ПОЈЕДИНАЧНА ПОУКА

ЗАЈЕДНИЦА (језгро хришћанске науке)

ЛУЧЕЗАРНОСТ ЉУБАВИ (добра дела)

ЧУДА И ПРОРОЧАНСТВА

ЖИТИЈЕ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА И РАВНОАПОСТОЛА КОЗМЕ ЕТОЛСКОГ

АЛБАНИЈА И КОЗМА ЕТОЛСКИ

ЊЕГОВА ЗЕМАЉСКА ОТАЏБИНА

НА СВЕТОЈ ГОРИ

АПОСТОЛСКИ СВЕШТЕНОПРОПОВЕДНИК

МУЧЕНИЧКА СМРТ

СВЕШТЕНИ МАНАСТИР СВЕТОГА КОЗМЕ

МУЧЕНИКОСЛОВ

ПОУКЕ

ПОУКА ПРВА

ПОУКА ДРУГА

ПОУКА ТРЕЋА

ПОУКА ЧЕТВРТА

ПОУКА ПЕТА

ПОУКА ШЕСТА

ПОУКА СЕДМА

ПОУКА ОСМА

ПРИЧЕ И ПРИМЕРИ

ПРОРОЧАНСТВА

ПИСМА

+ + + + +

СЛУЖБА

Преподобног и богоносног Оца нашега

Козме Свештеномученика и Равноапостола

КАНОН МОЛБЕНИ

Светом Свештеномученику и Равноапостолу

КОЗМИ ЕТОЛСКОМ

[Дража]

ЈЕРОМОНАХ (ЕПИСКОП) АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ

ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)

Са благословом Епископа жичког Г. ХРИЗОСТОМА

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/OdKosovaDoJadovna/OdKosovaDoJadovna.htm

         СВЕТИ ХАРИТОН ЦРНОРЕЧКИ

                 СВЕТИ ВУКАШИН ЈАСЕНОВАЧКИ

[Дража]

ОЧИНСКЕ ПОУКЕ (ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ (ФИЛОТЕЈСКИ И АРИЗОНСКИ)

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski/OcinskePoukeStaracJefremFilotejski.htm

[Владан]

bendoff на труду...

[Дража]

ТИХА АПОКАЛИПСА

СВЕШТЕНИК ДИМИТРИЈЕ ШИШКИН

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apokalipsa/TihaApokalipsaSiskin.htm

"Појам апокалипсе се код нас упорно повезује са страшним, катастрофалним догађајима светских размера. И сви ми знамо за спољашње знакове приближавања васељенске катастрофе. Много говоримо о њима, разматрамо их, али постоје и други, много важнији, скривени признаци. Господ говори да ће у последња времена "зато што ће се умножити безакоње, охладњети љубав многих" (Мт. 24:12). А апостол Павле додаје - управо о нама - да ће људи бити "самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни..." (2 Тим- 3:2). Ето на шта треба да обратимо пажњу, ето чега се треба бојати више од земљотреса, цунамија, радијације..."

[Из текста]

[Дража]

ОНТОЛОШКЕ И КОЗМОЛОШКЕ ДОДИРНЕ ТАЧКЕ ТЕОЛОГИЈЕ И ПРИРОДНИХ НАУКА

Николај Лудовикос

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Ludovikos2.htm

"1.Трагајући за архетипским моделима слике о свијету савремене науке, када је у питању Запад прије свега бисмо требали да се задржимо на најсавршенијој: тј. на слици о свијету коју даје Тома Аквински. У његовој онтологији, која сажима и поново прерађује углавном аристотеловску традицију (помијешану са, за оно вријеме непрепознатљивим, неоплатонским елементима) биће описују два пара метафизичких синтеза:

1) Материја и облик или врста, који сачињавају ипостас сваког бића, и

2) Биће и постојање, које биће чине истински постојећим. Аквински сматра да стварно биће није просто суштина, него да се налази у стању "чина постојања", што значи да је свој облик или врсту "дјелатно" остварило, док је прије но што се то догоди било само "потенцијално" биће."

Из текста

[dragisa]

ТИХА АПОКАЛИПСА

СВЕШТЕНИК ДИМИТРИЈЕ ШИШКИН

Линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apokalipsa/TihaApokalipsaSiskin.htm

crvenilo 0102_laugh crvenilo

[dragisa]

ТИХА АПОКАЛИПСА

Година је почела забрињавајуће, како Писмо говори: ужасне појаве, земљотреси по свету, метежи и ратови... и море се "усхучало и узбуркало"... Речју, пред нама је "почетак страдања" (Мт. 24:8).

И ми забринуто пратимо последње новости, разматрамо их, ужасавамо се, али не примећујемо како туђа несрећа и бол постају део глобалног шоу програма. Тема апокалипсе је одавно постала помодни бренд у индустрији забаве, различит од истинског садржаја ове важне речи. Реч "апокалипса" се преводи као "откровење" - то је оно што је Бог открио за наше уразумљење, да би били трезвени, сећали се истинског циља земаљског живота, неопходности достизања јединства са Богом.

Појам апокалипсе се код нас упорно повезује са страшним, катастрофалним догађајима светских размера. И сви ми знамо за спољашње знакове приближавања васељенске катастрофе. Много говоримо о њима, разматрамо их, али постоје и други, много важнији, скривени признаци. Господ говори да ће у последња времена "зато што ће се умножити безакоње, охладњети љубав многих" (Мт. 24:12). А апостол Павле додаје - управо о нама - да ће људи бити "самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни..." (2 Тим- 3:2). Ето на шта треба да обратимо пажњу, ето чега се треба бојати више од земљотреса, цунамија, радијације...

Живимо у епохи глобалне промене климе. Не говорим о времену - нека се тиме баве метеоролози. Говорим о катастрофалној промени људске природе. Неко ће рећи да се од времена греховног пада ништа није изменило ни у човеку, ни у људском роду у целини. Али, авај, није тако. Иначе не би било ни Свеопштег потопа и пропасти Содома и Гоморе - тих горких примера масовне и катастрофалне деградације, са свим последицама које одатле проистичу. Природа човека и друштва у целини "склона је греху", по речима Светих Отаца. У наше време је то посебно очигледно. Права апокалипса се тихо и неприметно одвија у нашим срцима, само што њене размере нису достигле ону критичну тачку када ће се стихије, запаливши се, разорити и земља и сва дела на њој изгорети. Дух Христов одлази из нашег живота, а снажно улази други, страшни, сатански дух користи, прагматизма, распуштености, равнодушности и неограниченог самољубља. Ево живих примера из недавних сусрета.

Човек не може нормално да хода, креће се веома тешко и споро, ситним корацима, повремено застаје и не може да покрене са места. Стоји, пребацујући се са ноге на ногу, скупљајући снагу. Ћутљиви, усредсређени човек. Неколико пута сам му понудио помоћ, али је он учтиво одбио. Види се да му је важна та лична борба. Он долази у храм по сваком времену: лети по врућини од које се топи асфалт, на јесен по великим лапавицама, зими по голом леду (што је посебно опасно у његовом положају) и на пролеће када се све отапа. Он иде и иде у храм, као да се успиње на сопствену, невидљиву Голготу. И тек сам ових дана случајно сазнао за његову причу.

Разборити, запослени мушкарац, брижни отац и верни муж до недавно је имао напоран, испуњен живот, али се разболео. Нешто се десило са његовим зглобовима, тако да сада једва може да се креће. Даље се догодило нешто у шта је чак и у наше бездушно време тешко поверовати. Жена и ташта су га избациле из куће... једноставно тако, ни због чега... зато што се разболео и постао терет. Избацили су га... А он није кренуо да се суди са њима. Пожелео је да претрпи Христа ради, да понесе крст свој. Ташта и жена васпитавају његовог једанаестогодишњег сина тако да се стиди оца. А он трпи све смирено и једноставно, никога не осуђујући, говори да ће син, када одрасте, можда мислити другачије...

Примио га је сиромашни комшија у оронулој страћари од блата са пропалим кровом и расушеним прозорима. А у близини, у удобном дому са каменом оградом, остала је жена која га је избацила и они које он и сада, са задивљујућом незлобивошћу, наставља да сматра родбином.

Понекад нема шта да једе. Онда му и пажљиве и сажаљиве баке скупљају у пакет уље, гриз, конзерве и хлеб - шта нађу. И он је искрено захвалан, захваљује од срца Богу и бакама...

А ево и друге приче, такође скорашње. Дошла ми је жена сва у сузама. Слушао сам је и чинило ми се да сам упао у неки кошмарни сан. Жена је супруга добростојећег господина. Живели су у законитом браку много година и показало се да је жена болесна од рака и да ће лечење бити скупо. Тада је муж отишао до лекара и питао какве су шансе за оздрављење. Лекар је поштено признао да су шансе мале јер је болест запуштена. Тада је муж рекао жени: "Драга, праштај, али не могу да се трошим на тебе... не исплати се. Схвати: шансе да се опоравиш су врло мале, а ја могу да изгубим све". Причајући ово, жена је гласно ридала, а ја нисам налазио речи да је утешим. Схватио сам да апокалипса већ наступа. Овде и сада.

И поново ће неко рећи: тако је одувек било! Да, у свету је увек постојала и подлост, и равнодушност, и користољубивост. Али, ако ћемо користити актуелну терминологију, "ниво радијације" је био другачији. Није био критичан. А сада није "у границама дозвољеног", већ је одавно "смртно опасан". Ми се тако бојимо радијације, толико говоримо о њој, посебно данас, а не примећујемо да концентрација "честица греха" у ваздуху већ одавно прелази допуштене границе. Међутим, ми ту опасност не осећамо јер смо престали да слушамо глас сопствене савести, тај "Гајгеров бројач" који је Бог брижно положио у душу сваког човека. И све зато што савест свесно и непрестано газимо, престајемо да је слушамо, заглушујући је греховном навиком и безаконим животом.

Бојимо се свих могућих катастрофа, а Господ говори: "не бојте се оних који убијају тијело" (Лк. 12:4). Страдања, па чак и сама смрт, могу постати топионичка пећ за добру душу, тако да она, налик на очишћено злато, достигне Царство Небеско. Али када је изгубљен Дух Христов, када је душа лишена благодати, тада она још овде, на земљи, живи у предворју вечне смрти. Треба имати окорело срце па то не осетити. У томе се и састоји главна несрећа, предзнак апокалипсе - у нашој неосетљивости. У томе што не схватамо шта је истинско добро и права срећа. У самозаборавном опијању страстима, у трагању за насладама, удобношћу, изобиљем и успехом по сваку цену, насупрот духовним и моралним нормама. У тоталној поробљености греху, у страсној зависности.

Уопште, зависност у наше време није уско-психијатријски термин, већ дијагноза друштва, које није изгубило веру, али које се одрекло њене силе - начина живота, губитка традиција и моралних норми. Данас верују скоро сви, али је та вера магловита, необавезујућа, вера "за сваки случај". И што је најтужније, та вера не само да се не супротставља мноштву зависности, већ се и прилагођава њима тако да ништа не треба да се мења у свом животу. Тако се јавља мноштво "страсних" вера: вера која помаже у бизнису, која се улагује похотама, властољубљу, самољубљу и гордости... Осим зависности, очигледно погубних и социјално опасних, као што су алкохолизам, наркоманија, зеленаштво, постоје и мање, маргиналне зависности, ако се тако може речи, али не мање опасне како за самог човека, тако и за друштво. То је исти онај блуд, који се шири брзином погубне епидемије. Уопште није метафора када говорим "погубне". Колико породица руши, остављајући децу ако не потпуним, онда полу-сирочићима, сакатећи њихове душе, формирајући још од детињства изопачену, погрешну представу о породици, о односима мушкарца и жене. Омладина, необуздано, као помахнитала, развраћа и обогаљује сопствене душе, не схватајући да ће временом морати да једе горке плодове свог безумља. Јер "плата за грех је смрт" (Рим. 6:23) - распадање душе. Деловање тог закона може да измени само дубоко и искрено покајање. А покајању тек треба прићи.

Постоје зависности, које се са тачке гледишта савременог света одлучно сматрају врлинама, али са тачке гледишта Православне вере нису мање погубне и опасне за душу од "грубих" страсти. Ове страсти и зависности су баш зато и опасне што су наизглед добре. Њихова опасност је у томе што убијају душу, лишавају је духовног живота, и удаљују нас од Бога на, ако се може тако рећи, неприметнији начин.

У ове "неприметне" страсти могу се убројати страст успеха, благостања, када човек за темељ свог живота поставља стицање статуса у друштву, грађење каријере, изобиље и успех. Све ове поседнутости које се каткад називају "здравом амбициозношћу", у стварности удаљују човека од схватања истинског циља и вредности људског живота, чине га робом једне од најопаснијих страсти - гордости - и њене деце - самољубља и славољубља.

"Најуспешнији" човек може бити у исто време у правом смислу духовни мртвац, управо зато што га је сопствено благостање и самозадовољност ослепела. Он може погинути за Царство Божије, цео живот послуживши сопственој саможивости. Такав човек често постаје неспособан да види свој грех, да се покаје за њега - а то и јесте истински признак духовне смрти.

Навео сам пример поражавајуће бездушности у односу блиских људи. Међутим, постоји и супротна, "душевна" страст, која убија милионе људи, неприметно за њих саме. Говорим о "бригама овога свијета" (Мт. 13:22), којима апсолутна већина крштених људи оправдава одсуство свесног хришћанског живота.

Господ говори: "пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота" (Лк. 21:34). Рекли би се да је ово за изненађење: Христос, рекло би се такво природно, па чак и позитивно дело као световне бриге, прибраја смртним гресима угађања стомаку и пијанству. Зашто? Зато што је човеку у бесконачним бригама овог света најлакше да заборави на Бога, душу, па чак и савест, прикривајући најсрамније грехе: крађе, обмане, лоповлук, корист, безбожност - "добрим" бригама о својој породици и ближњима. У томе се и састоји главна опасност ове "тихе страсти". У томе што убија душе неприметно, али без икакве сумње. Штавише, окорелом пијанцу или прождрљивцу лакше је да постане свестан свог греха, да се покаје за њега него "брижном породичном човеку" који ће правдати најстрашније грехе "високим циљевима". Сетите се филма "Кум", тамо је управо све и било изграђено на тој "доброј" идеји породичног живота. Страшно је рећи, али и породица и бриге овога света могу постати идол који одвлачи човека у пропаст. Зато Господ говори: "Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан" (Мт. 10:37).

Љубав према породици, брига о породици, труд и каријера, стицање новца - све је то добро и правилно, али само у случају ако човек не заборавља на свој главни призив - да живи у сагласности са Богом. Ако све своје помисли, речи и поступке добри породични човек проверава не мишљењем овог болесног света, већ законом Божијим. То је јединствени темељ за истински, радостан, здрав и слободан живот.

У Светом Писму се говори: "Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода." (2 Кор.3:17). Ето формуле истинске слободе, која треба да буде написана у нашим срцима, тако да би у животној сложености ми, пре свега, бринули да останемо у заједници са Духом Христовим, да поступамо хришћански. И иако такво понашање, такав начин живота, може да противречи нормама које су прихваћене у савременом друштву, па чак и да прави проблеме у животу човека, на крају ће ипак сам човек бити највећи добитник - добитник истинске, највише слободе, слободе учешћа у Божијој истини, лепоти и љубави. И то уопште нису апстрактни појмови, већ највиша стварност у односу на коју ми и градимо сопствени живот.

Када се догоди катастрофа, у друштву почињу све могуће провере, посматрања, тестирања... Људи теже да се обезбеде, да спрече несрећу. И то је потпуно нормално. Али зашто игноришемо савет Онога, Који зна како да у стварности избегнемо све те несреће?!

"Бдијте и молите се" (Мт. 26:41) говори Господ. Бдети значи не дати себи да се обманеш духом времена, живети по закону Божијем, мислити, говорити и поступати са трепетном свешћу о Његовом присуству.

И треба да се молимо не само читајући одређени број речи, већ живим срцем, обраћајући се живом, свемогућем Богу са болом, надом и вером.

Узнемирујуће вести долазе из Земље излазећег сунца, и како да се не сетимо да Фукушима, у преводу са јапанског, значи "Острво среће". Можда је страшна трагедија последњих недеља само још једно подсећање свима нама који живимо на Земљи, да је срећа без вере као кућа сазидана на песку. Да се технолошки рај може лако претворити у техногени ад. Просто зато што је највећа срећа - сагласност са Богом. И Царство Његово је у нама. Само га треба наћи.