Јеврејски логор Земун - Semlin Judenlager

[Милан Ракић]

Зграде Београдског сајмишта, на левој обали реке саве Саве, нису страдале приликом нацистичког бомбардовања 6. априла 1941. Ударни таласи оближњих детонација (укључујући и ону када је Југословенска војска при повлачењу дигла у ваздух Мост Краља Александра) поломили су већину прозора и направили рупе на крововима павиљона. Знацајне штете на објектима, међутим, није било.

 

Током првих шест месеци окупације, сајамски павиљони су остали празни и напуштени. После поделе Југославије, река Сава је постала државна граница која је раздвајала окупирану Србију и новонасталу Независну Државу Хрватску. Лева обала реке, наспрам Београда, била је, бар формално, део Хрватске, а Сајмиште означавало њену најисточнију тачку. Пошто су нацистичке власти желеле да задрже директну контролу над границом (посебно због близине српској престоници), обала реке на хрватској страни је остала, највећим делом, под влашћу немачке војне команде у Земуну (Семлин на немачком).

 

У јесен 1941., када су стрељачки водови Вермахта спроводили мере одмазде у којима је страдала већина Јевреја мушкараца, нацистичка је администрација почела да тражи локацију, погодну за сместај преосталих Јевреја - жена, деце и старих - који су због пола, година, или физичког стања били поштеђени стрељања. Намера окупатора била је да Јевреје задрже у Србији до пролећа 1942., а потом их депортују у "прихватилисте на истоку", односно у један од логора у Пољској. Првобитни план је био да се за Јевреје изгради заточенички логор код села Засавица близу Сремске Митровице, на око 70км западно од Београда. Када се испоставило да је земљиште на тој локацији подложно поплавама градња је прекинута и локација напуштена. [1]

 

Дана 23. октобра 1941. немачка војна управа је одлучила да, уместо да гради нови логор, за ту намену преуреди Београдско сајмиште, његове, у том часу, празне павиљоне. То није било идеално место за концентрациони логор, с обзиром на близину граду, али су га надлежни, у недостаку времена и идеја, прихватили. [2] Сајмиште се налазило на територији под контролом локалне команде у Земуну (Семлин), те је сходно томе, овај логор назван Judenlager Semlin - Јеврејски логор Земун.

 

https://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/sr/sajmiste-jevrejski-logor.php

[Милан Ракић]

Поводом празника Јом Хашоа-Дана сећања на холокауст и хероизам, Савез јеврејских општина Србије и Јеврејска општина Земун су вечерас у Галерији "Икар" Команде РВ и ПВО у Земуну, Штросмајерова 3, отвориле изложбу под називом" Јеврејски логор Земун", аутора Ненада и Милана Фогела и др Милана Кољанина

[Милан Ракић]

Био сам јуче тамо, када се изложба припремала и заиста, ко је у могућности, вреди погледати. Иначе, синоћ је отоворена и изложба о Милутину Миланковићу,

 

http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/kultura/u-zemunu-izlozba-posvecena-m.-milankovicu_589040.html

 

тако да имате 2 у 1 и можете видети две заиста вредне поставке...

[Милан Ракић]

А кога тема интересује, а не може да ју походи, Јеврејска општина Земун је на свом порталу објавила електронско издање изложбе, односно приказ свих изложбених паноа... Још једаред-вреди видети!

 

http://joz.rs/Sajmiste/Catalog_Sajmiste_WEB.pdf

[Marjanovic]

У Бежанији (или на Бежанији, како је коме драже) постоји тзв. Партизанско гробље које је пало у заборав. То је заправо једна велика јаруга одмах поред Старог бежанијског гробља. Бежанија је тада била део Земуна (пошто Нови Београд није постојао).

 

Ту су довођени логораши, што живи, што мртви. 1951. је подигнут споменик који је тад био први споменик посвећен убијенима на Старом сајмишту. На споменику пише: ‘‘У време од 1941 до ослобођења Београда фашистички окупатор је на овом месту, после зверског мучења у логору на Сајмишту стрељао преко 8 000 најбољих синова и кћери нашег народа”. Тадашња власт је можда мало преувеличала број жртава јер постоје подаци да је заправо ексхумирано око 3 600 лешева, од који су већина били цивили.

Али добро, ипак треба одати признање да је ово место достојно обележено, иако је, како сам већ рекао, данас по мало заборављено.

 

 

 

https://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/sr/hronologija-1950-1959.php