liturgija i asketizam

[sasluzitelj]

prokomentarisimo povezanost asketizma i Liturgijskog zivota...

[Никола Ђоловић]

Аскетизам без Литургије нема смислено постојање а Литургија без аскезе доводи до стагнације личности. Аскетизам јесте кретање ка Литургији (зато је многима напорно и да дођу у Цркву како каже један професор догматике) и подражавање примљене благодати са висине Тријадолошког престола. Истицати само аскетизам или истицати само Литургију, може довести до крајности на обе стране личносног постојања. Зато и има толико квази-хришћана који претендујући на подвиг заборављају Литургију, као што и има толико квази-хришћана који претендујући на Литургију игноришу сваки вид подвига. Потребно је наћи средњи пут...Истина, благодат се не може условити добрим делима, али то не значи да не требамо да имамо дела. Етика не значи ништа сама по себи али настаје као рефлексија дароване Литургијске благодати. Она може бити подвиг и принос Богу. Све је добро, само није добро да се не буде "ни хладан, а ни врућ" како каже Господ мислећи на "млаке" који стоје на средини својих утопија и повлаче друге за собом.

[bluesman]

ima u Teoloskim Pogledima iz 1975. clanak na ovu temu:

Amfilohije Radovic - Liturgija i podviznistvo

[Никола Ђоловић]

ima u Teoloskim Pogledima iz 1975. clanak na ovu temu:

Amfilohije Radovic - Liturgija i podviznistvo

bluesman, sve je to ok, ali ne bi bilo zgoreg da malo poradimo na jednom konstruktivnom dijalogu bez citiranja vec apsorbovanjem drugih...

[Guest свештеник Иван]

Аскетизам без Литургије нема смислено постојање а Литургија без аскезе доводи до стагнације личности. Аскетизам јесте кретање ка Литургији (зато је многима напорно и да дођу у Цркву како каже један професор догматике) и подражавање примљене благодати са висине Тријадолошког престола. Истицати само аскетизам или истицати само Литургију, може довести до крајности на обе стране личносног постојања. Зато и има толико квази-хришћана који претендујући на подвиг заборављају Литургију, као што и има толико квази-хришћана који претендујући на Литургију игноришу сваки вид подвига. Потребно је наћи средњи пут...Истина, благодат се не може условити добрим делима, али то не значи да не требамо да имамо дела. Етика не значи ништа сама по себи али настаје као рефлексија дароване Литургијске благодати. Она може бити подвиг и принос Богу. Све је добро, само није добро да се не буде "ни хладан, а ни врућ" како каже Господ мислећи на "млаке" који стоје на средини својих утопија и повлаче друге за собом.

Слажем се брате у потпуности.

У хришћанству се, заправо, на најбољи начин показује шта је то брига за творевину. Аскетизам, подвижништво је друго име сваког хришћанина и у времену које је пред нама ћемо и сами схватити колико је ово битно. Но, аскетизам без евхаристијског живљења нема смисленог испуњења, као што и морални живот без Литургије је промашена инвестиција. Једно и друго у симфонији чини православног хришћанина.