Да није било 6. априла

[Драшко]

DA NIJE BILO 6. APRILA Najlepše srušene zgrade Beograda

Sonja Šulović | 05. 04. 2015. - 20:48h 07:15h | Foto: Fotomontaža: Slobodan Pikula | Komentara: 17

U paklu šestoaprilskog bombardovanja Beograda 1941. izgorele su stotine građevina, a samo je nekoliko njih imalo tužnu čast da ostanu upamćene i tako budu simbol tragedije.

Palata uprave pošte - Po mnogima ovo zdanje koje je sagrađeno krajem dvadesetih godina 20. veka predstavlja vrhunac stvaralaštva arhitekte Momira Korunovića. Palata je ostala pošteđena u prvim naletima bombardera 1941, ali je kasnije nisu poštedeli ni nacistički niti saveznički bombarderi. Nove vlasti su nakon rata odlučile da zdanje obnove, ali ne po originalnom rešenju, pa danas na Savskom trgu kao da je ostao samo kostur Korunovićeve pošte (kliknuti + za uvećanje)

Mnoge te građevine i danas bi davale dodatnu čar arhitekturi beogradske ulice. Podjednako i zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu i Korunovićeva pošta kod Železničke stanice.

Sinagoga - Sefardska sinagoga Bet Izrael u Ulici cara Uroša stradala je u požaru u Drugom svetskom ratu. Bila je mavarskog stila, projektovao ju je Milan Kapetanović, a sagrađena je 1908. Kralj Petar I položio je kamen temeljac. Danas se na tom mestu nalazi Galerija fresaka, a na sadašnjoj zgradi je postavljena spomen-ploča koja podseća Beograđane na ovaj porušen simbol jevrejske zajednice (kliknuti + za uvećanje)

Operacija uništenja Beograda „Strašni sud“ otpočela je u nedelju, 6. aprila, kada je od 6.30 do 8 sati na grad izručeno 197 tona bombi.

 

 

Ministarstvo vojno - Zgradu koja se nalazila na uglu Nemanjine i Kneza Miloša, a koja je srušena 1941, projektovao je arhitekta Jovan Ilkić oko 1895. i ona je posle Velikog rata bila dograđena. Na toj parceli je podignuta jedna od dve zgrade „bliznakinje“ po projektu Nikole Dobrovića. Gradnja Generalštaba završena je 1965, a kompleks koji je ušao u svetske arhitektonske enciklopedije teško je oštećen tokom NATO bombardovanja (kliknuti + za uvećanje)

- Napadi su ponovljeni istog dana oko 10 i 14 časova, u sumrak i u toku noći. Bombardovanje je nastavljeno i u prepodnevnim i popodnevnim časovima 7. aprila, da bi 11. i 12. aprila još dva talasa pogodila grad. Na Beograd je, u 620

Pročitajte još

• PRIKUPLJANJE KNJIGA Sećanje na rušenje Narodne biblioteke Srbije uz humanitarnu akciju

bombarderskih i 340 lovačkih naleta izbačeno 440 tona razornih i zapaljivih bombi. Teško su stradali delovi oko Železničke stanice, Slavije, Senjaka, centar grada i Terazije, vladine zgrade u Nemanjinoj i Ulici kneza Miloša, a naročito stambeni kvartovi na Dorćolu. Od 19.641 zgrade, koliko je Beograd imao pre rata, 9.365 je uništeno ili oštećeno, dok je 8.000 porodica ostalo bez krova nad glavom - kaže istoričar Darko Ćirić, viši kustos Muzeja grada Beograda.

Most kralja Aleksandra Karađorđevića - Beograđanima je ovaj most služio manje od sedam godina; za vreme bombardovanja prilično je oštećen, ostaci su 1941. minirani, a na njegovim temeljima 1955. je podignut Most bratstva i jedinstva (Brankov most) s tim da su od starog ostali i sačuvali svoju funkciju do danas stubovi broj 2, 4, i 5. Nikolaj Krasnov je bio autor bogate arhitektonske obrade supstrukture mosta i skulpturne dekoracije, kao dopune (kliknuti + za uvećanje)

Broj žrtava nikada nije precizno utvrđen, a procene su da je bilo 3.000 poginulih i 10.000 povređenih Beograđana.

Narodna biblioteka Srbije - Narodna biblioteka Srbije je 1920. od vlade dobila sredstva da kupi zgradu kartonaže na Kosančićevom vencu od industrijalca Milana Vape. U šestoaprilskom bombardovanju izgorela je do temelja, a požar je progutao 350.000 knjiga, 500.000 svezaka, mnoge značajne dokumente, povelje i zbirke, srednjovekovne rukopise... koji su danima bili spakovani u sanducima i u podrumu čekali evakuaciju (kliknuti + za uvećanje)

- Mnoga zdanja su u prvim poratnim godinama precizno obnovljena, uz pomoć nemačkih ratnih zarobljenika koji su radove izvodili. Od onih koja nisu obnovljena dug prema graditeljima je zaista ostao, što je tek delimično nadomešteno respektom od strane istoriografa. Đumrukana na Savi, Pošta 2, Biblioteka na Kosančićevom vencu i niz drugih zgrada nisu obnovljene u originalnom obliku zbog različitih okolnosti i interesa - ideoloških, urbanističkih i ekonomskih - kaže dr Aleksandar Kadijević, profesor Filozofskog fakulteta.

Druga muška gimnazija - U novopodignutu zgradu u Poenkarevoj 29, današnjoj Makedonskoj ulici, 1910. su preselili Drugu mušku realnu gimnaziju. Zgrada je posle oštećenja koja je pretrpela u aprilskom bombardovanju srušena, škola je preseljena u zgradu Realke u Uzun Mirkovoj, a dvadesetak godina kasnije na tom mestu je sagrađena zgrada „Politike“. Na lokaciji bivše škole danas je i parking (kliknuti + za uvećanje)

preuzeto sa sajta blic.rs