Odgovor na kritiku subote Milos Bogdanovic

[grigorije22]

Evo uspeo sam da nadjem tekst 

 

Replika na ovaj tekst:

 

http://www.samopismo.net/2014/06/subota-ili-nedjelja-trebaju-li-krscani.html

 

 

>  U Svetome pismu ne postoji ni najmanja naznaka da se šabat svetkovao od Adama do Mojsija.

Pogledajmo ovaj stih koji opisuje događaje u vreme Adama i Eve:

 

"I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;" (1.Mojsijeva 2,2-3)

Za koga je Bog posvetio prilikom stvaranja subotu?

 

Svakako ne za Sebe, nego za zajednicu sa čovekom toga dana!

 

A za koga je blagoslovio subotu?

Pa za čoveka, za koga bi drugog?!

 

> Nakon što je u stihovima 12-14 zapovjedio svetkovanje šabata, Mojsije je izraelskoj naciji dao razlog svetkovanja šabata: „Sjeti se da si i ti bio rob u zemlji egipatskoj i da te je odande izbavio Jahve, Bog tvoj, rukom jako i ispruženom mišicom. Zato ti je zapovjedio Jahve, Bog tvoj, da držiš dan subotni.“ (Ponovljeni zakon 5,15).

I u zahtevu Prve Božje zapovesti se spominje izlazak iz Egipta:

 

"Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza me." (2.Mojsijeva 20,2-3)

 

Da li to znači da se Prva zapovesti odnosi samo na Jevreje?

 

Naravno da ne! To što je Bog izbavio Jevreje iz ropstva to je bio njima povod za zahvalnost i odanost Bogu, iz koje će držati i Prvu i Četvrtu zapovest, jer su to zapovesti koje se bave našim izrazom ljubavi prema Bogu.

 

Ako bi se držali bukvalne logike da samo oni koji su izbavljeni iz Egipta treba da svetkuju subotu i da drže Prvu zapovest, onda bi to bila samo prva generacija Izrailjaca koja je izbavljena, jer ostali svakako nisu.

 

Takođe, Bog zapoveda nejevrejima da svetkuju subotu, a oni nisu izbavljeni iz egipatskog ropstva:

 

"A tuđine koji pristanu uz Gospoda da Mu služe i da ljube ime Gospodnje, da Mu budu sluge, koji god drže subotu da je ne oskvrne i drže zavet moj, njih ću dovesti na svetu goru svoju i razveseliću ih u domu svom molitvenom; žrtve njihove paljenice i druge žrtve biće ugodne na oltaru mom, jer će se dom moj zvati dom molitve svim narodima." (Isaija 56,6-7)

 

 

> Zapazite riječ zato. Bog Izraelu šabat nije dao kao podsjetnik na stvaranje, nego kako bi se sjećali svoga ropstva u Egiptu i Jahvina izbavljenja.

 

To nije tačno. Sam smisao šestodnevnog rada i odmora sedmog dana je slika stvaranja i Božjeg počinka sedmog dana. U prvom otkrivenju dekaloga se citiraju stihove koji otkrivaju da je subota uspomena na stvaranje:

 

"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. ... Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2.Mojsijeva 20,8-11)

 

> Obratite pažnju na naloge za držanje šabata: onaj koji je bio pod šabatnim zakonom nije mogao napustiti svoj dom na šabat (Izlazak 16,29), nije smio naložiti vatru (Izlazak 35,3) i nije smio dati povoda nikome drugom da radi (Ponovljeni zakon 5,14). Onaj koji bi se ogriješio o zakon o šabatu bio bi usmrćen (Izlazak 31,15; Brojevi 15,32–35).

Jevreji su te zahteve shvatali bukvalno, pa Isus u kritici te bukvalnosti ne dovodi u pitanje sam zahtev Četvrte Božje zapovesti, već otkriva jasan smisao tih zahteva, citirajući starozavetne primere da bi pokazao da ne donosi neku novu nauku. Isus naziva nauku fariseja ljudskim zapovestima i tvrdi da Jevreji ne drže zakon:

"Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene, no zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske." (Marko 7,68)

 

"Ne dade li vama Mojsije zakon i niko od vas ne živi po zakonu." (Jovan 7,19)

 

> Proučavanje novozavjetnih odlomaka pokazuje nam četiri važne činjenice: 1) Kada god se Krist pojavio u svome uskrslom obliku a spominje se dan, uvijek se radi o prvome danu tjedna (Matej 28,1. 9. 10; Marko 16,9; Luka 24,1. 13. 15; Ivan 20,19. 26).

Vaskrsenje je ustajanje od počinka u subotu, i zaista bi bilo neprimereno Isusu da je ustao u subotu, koja je bila vreme Njegovog počinka i u prvobitnom stvaranju i u obnovljenom stvaranju. Za sedam sedmica se ispunjavao starozavetni praznik prvina, pa je prirodno da je sedmica pala u nedelju, kada je tako ukazivano starozavetnim proročanstvima. Pasha i svi ostali praznici koji jesu sen Hristove žrtve jesu godišnji praznici i nemaju veze sa sedmičnim ciklusom.

 

> 2) Od Djela apostolskih do Otkrivenja šabat se spominje isključivo u evangelizacijske svrhe sa Židovima, a pozadina je obično sinagoga (Djela poglavlja 13–18).

 

Nije tačno. Govori se i o neznabošcima:

 

"A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore." (Dela 13,42)

 

Da su apostoli svetkovali nedelju, ne bi li im rekli "Dođite sutra u nedelju, to je novi dan od odmora?" Umesto toga, čitamo:

 

[grigorije22]

"A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje." (Dela 13,44)

> Umjesto da traži držanje šabata, ostatak Novoga zavjeta podrazumijeva upravo suprotno (uključujući jednu iznimku trećoj točki gore, koju nalazimo u Kološanima 2,16).

Novi zavet nije bio napisan u vreme Novog zaveta. Jedini autoritet je bio Stari zavet:

 

"Ovi pak bijahu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po Pismu da li je to tako" (Dela 17,11)

 

Zato nije ni bitno da li se nešto spominje ili ne spominje u Novom zavetu, kada je Stari zavet kriterijum istinitosti Novog. Da su apostoli propovedali neki drugi dan da se svetkuje osim subote, onda bi se našli kao oni koji govore drugačiju nauku u odnosu na Stari zavet.

> Kada pobliže sagledamo četvrtu točku, vidjet ćemo da novozavjetni vjernici nemaju nikave obveze držati šabat, ali i da ideja o nedjelji kao „kršćanskom šabatu“ nije utemeljena na Bibliji. Kao što smo već rekli, nakon što se Pavao počeo usredotočavati na pogane, subota se spominje samo jedanput: „Prema tome, neka vas nitko ne osuđuje zbog jela ili pića, ili zbog godišnjih blagdana, ili mlađakâ, ili subotâ! To je samo sjena stvarnosti koja je imala doći, a stvarnost je Krist“ (Kološanima 2,16–17). Židovski šabat ukinut je na križu, gdje Krist „izbrisa zadužnicu koja je svojim odredbama bila nama protivna“ (Kološanima 2,14).

Nijednom rečju subota Četvrte Božje zapovesti nije Jevrejima ukazivala na Isusa, da bi mogla da bude Njegov sen. Nijedna od zapovesti Dekaloga nije imala ulogu da ikome ukaže na žrtvu spasenja, već da osvedoči ljude o grešnost srca. Zato nije ni mogla da bude ukinuta Isusovom žrtvom na krstu.

Da je subota Četvrte Božje zapovesti ukazivala na Isusa kao na mir od greha, onda bi Isus u mnogobrojnim raspravama o suboti sa Jevrejima svakako iskoristio te rasprave da im objasni da je On njihov mir, a ne sama subota. No, Isus nijednom rečju nije nagovestio ceremonijalni smisao subote, već je Jevrejima objašnjavao da je subota načinjena za čoveka, i tako otkrio njen večni i univerzalni razlog postojanja.

 

> Međutim, neki tvrde da je Konstantinov nalog iz 321. godine „promijenio“ šabat sa subote na nedjelju. U koji dan u tjednu se rana crkva okupljala za štovanje? Pismo nikada ne spominje nikakva okupljanja vjernika na šabat (u subotu) radi zajedništva ili štovanja. Međutim, postoje jasni odlomci koji spominju prvi dan tjedna. Primjerice, u Djela 20,7 čitamo: „U prvi dan sedmice, kad se sastadosmo da lomimo kruh.“

Oni su se sastajali svakoga dana u sedmici i lomili hleb:

"I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca." (Dela 2,46)

> U 1. Korinćanima 16,2 Pavao potiče vjernike iz Korinta: „Neka svakoga prvog dana u sedmici svaki od vas zasebice stavi na stranu ono što mogne uštedjeti.“

Smisao izveštaja govori da vernici treba da skupljaju dar za siromašne dok apostol Pavle ne bude došao d ataj dar uzme:

"Svaki prvi dan nedelje neka svaki od vas ostavlja kod sebe i skuplja koliko može, da ne bivaju zbiranja kad dođem. A kad dođem, koje nađete za vredne one ću s poslanicama poslati u Jerusalim neka odnesu vašu pomoć." (1.Korinćanima 16,2-3)

 

Originalniji prevod prvog stiha bi glasio ovako:
 

"Neka jedne od sedmica svako od vas ostavi kod sebe štedeći koliko može, da ne bude skupljanja kada je dođem." (1.Korinćanima 16,2)

Dakle, ne radi se ni o kakvim skupovima već o tome da svako kod sebe ostavi novac za siromašne koji će apostol uzeti kada bude došao.

Zapazimo da u tom stihu za pojam sedmice jeste upotrebljen pojam subote, a ne nedelje, što otkriva da je subota i dalje bila svetkovana kao najvažniji dan, pa se zato po njoj merila sedmica, a ne po nedelji.

 

> Međutim, šabat je dio starozavjetnog Zakona, a kršćani su slobodni od ropstva Zakonu (Galaćanima 4,1-26; Rimljanima 6,14).

 

Bog svakako nije dao zakon da mu se robuje, već da se drži iz ljubavi. Kada Isus i apostoli kritikuju farisejsko držanje zakona, oni kritikuju ljudske zapovesti koje su Jevreji pogrešno nazivali pojmom zakona. Pojam "zakona i proroka" je naziv za Stari zavet, a on ceo (sa svim zakonima i propisima) je utemeljen, po Isusovim rečima na ljubavi prema Bogu i prema bližnjem: "O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci." (Matej 22,40)

 

> Boga trebamo štovati svaki dan, a ne samo subotom ili nedjeljom.

Bog svakako nije mislio da mu trebamo posvetiti samo jedan dan sedmično.

Ovakvo krivo tumačenje smisla Četvrte Božje zapovesti predstavlja hulu na Boga, kao da je Bog stavio na ljude teret ropstva ili dan kada jedino treba da mu služe, onda kada im je dao subotu. Istina je da kada neko nema ljubavi, da se tada njemu zahtevi zakona čine kao pozivi na ropstvo:

 

"Napisah mu velike stvari u zakonu svom, ali mu se čine kao nešto tuđe." (Osija 8,12)

 

I umesto da se ponize pred Bogom priznanjem svoje grešnosti, kamenosti svoga srca, ljudi odbacuju zahteve zakona, kao da je njihov veliki Ego test Božje ispravnosti, a ne Božji zakon test njihovih srca.

[grigorije22]

E sada ako moze neko od teologa da da komentar?

[cloudking]

Ovo su krucijalne teme...